Otimanje

Prljavi poreski rukovodioci zagađuju i sopstvenu službu

 

Robija i njegovi kumovi

 

U očekivanju najavljenih kontrola nove vlasti u Poreskoj upravi Centra Beograd njeni funkcioneri čine sve što mogu da prikriju svoje dugogodišnje marifetluke kojima su državni budžet oštetili za desetine miliona evra koje su strpali u svoj džep. Tako već hapšeni direktno filijale Zemun Čeda Barjaktarević i dalje može da ostane na funkciji kako bi lakše uništio dokaze, ali se zato sa posla udaljavaju pošteni inspektori koji mu smetaju u tom nečasnom poslu

 

Milica Grabež

 

Direktor zemunske filijale Poreske uprave Čeda Barjaktarević ima simpatičan nadimak - Robija. Dobio ga je kada je u novembru 2011. godine uhapšen zajedno sa još osam inspektora iz Poreske uprave zato što su svojim nezakonitim radom oštetili budžet Republike Srbije za šest miliona evra. Cela ta šteta je nastala samo mahinacijama u jednoj jedinoj firmi - zemunskom Navipu.

Dok su pomenuti inspektori predvođeni svojim direktorom sedeli u istražnom zatvoru, direktor filijale Vračar Dušan Ljubičić  tražio je od direktora ostalih filijala da se sakupi novčani prilog kao pomoć uhapšenima, kao i da im novčanu pomoć pruži i sindikat. Ljubičić, koji ima kuću u beogradskom naselju Cerak, ali i još jednu od 400 kvadratnih metara u naselju Resnik, apartman u Haniotiju, u Grčkoj, benzinske pumpe u Republici Srpskoj i ko zna šta jo, ima mogućnost da vrši pritisak na direktore ostalih filijala, jer je ne samo kum direktora Poreskog centra Beograd Dragana Ristivojevića, već i njegova desna ruka i čovek od izuzetnog poverenja...

I pored toga, njegov zahtev da se  finansiraju osumnjičeni za tako veliku zloupotrebu službenog položaja po filijalama i sindikalnim organizacijama, glatko je odbijen. Posle togam, Ljubičić zajedno sa svojim kumom kreće u premeštanje i šikaniranje onih koji su mu se u vezi ove stvari najviše suprotstavili.

U međuvremenu su bili republički izbori na kojima je Demokratska stranka otišla u opoziciju, a moguće i u istoriju. Pored direktora beogradskog Centra poreske uprave, Ristivojevića, i svi direktori filijala su viđeni članovi žute stranke, pa tako i Robija iz Zemuna, koji je uprkos privođenju i pokretanju krivičnog postupka ostao na funkciji. Onda nastaje panika da će nova vlast da počne sa temeljitom čistkom po Poreskoj upravi, pa funkcioner naprasno odlučuju da počnu savesno da rade.

Zajedno sa načelnicom terenske kontrole filijale Zemun Ljiljom Arsić, on je prikrivao predmet jednog preduzeća u kome su otkrivene brojne nepravilnosti zbog čega je isti morao odmah da bude zatvoren. Vlasnik je, međutim, imao odgovarajuću vezu, pa mu se ništa nije desilo do posle izbora kada predmet isplivava na površinu i neko početkom jula odlučuje da pokrene disciplinski postupak protiv Robije i Arsićke. Osim toga ništa se značajno nije dogodilo, čak ni tada Robija ne biva suspendovan sa svoje funkcije.

Dok rukovodioci koji umeju da prihod dele sa kumovskim parom Ljubičić i Ristivojević, bezbrižno mogu da ostaju na funkcijama, dotle pošteni radnici koji odbijaju da reketiraju poreske obveznike bivaju sklanjani po svaku cenu. Takav je i poreski inspektor Dragan Velimirović koji je takođe svojevremeno vršio inspekciju u Navipu, ali se njegovo ime ne pojavljuje na nalozima za hapšenje.

Velimirović je korektno i po zakonu radio i u ostalim slučajevima, pa je tako postao trn u oku Robije i Ljubičića. U pomoć im priskače i šefica odseka za ljudske resurse Bosiljka Grubješić, poznata po tome da govori pet jezika (srpski, hrvatski, bošnjački, stari crnogorski i ovaj novi sa šć i šj), kao i po svojim dvorskim manirima kada strankama odgovara koristeći fraze: "Jebe mi se" i "Neće da može". Ova očigledno izuzetno pametna trojka, 15. januara 2010. izdaje rešenje broj 119-18/2010-05-8002 kojim je Velimiroviću dat otkaz zbog "nezadovoljavajućih rezultata rada".

Ovo rešenje Velimirović lako poništava na Upravnom sudu u Beogradu koji obavezuje Poresku upravu da ponovo odluči i donese novo rešenje. Trojka predvođena Ljubičićem ovo shvata doslovno, pa 20. decembra 2011. godine izdaje skoro identično rešenje u kome su jedino izuzeta dva reda u odnosu na ono sudski poništeno.

Novim rešenjem je Velimirovićev rad ponovo ocenjen kao "nezadovoljavajući", ali ovog puta mu nije prestao radni odnos?! Kakva je to logika, znaju samo Ljubičić, Robija i Bosiljka, idejni tvorci ovog šikaniranja. U svakom slučaju, i ovo rešenje je na sudskoj proveri.

Za razliku od privođenog direktora filijale, inspektor Velimirović do daljnjeg ne može da radi, a sličnim šikaniranjima su izloženi i ostali pošteni radnici filijale Zemun, koji tu predstavljaju većinu. Tako je omogućeno jednoj grupi nečasnih poreskih inspektora da može što lakše da reketira poreske obveznike. Naravno, glavne žrtve su časni i pošteni poreski službenici i ugled ove službe uopšte...