Èekajuæi smenu buduæa (bivša) direktorka Narodnog Muzeja održala
lekciju buduæem ministru kulture
Prokletstvo
depoa
Zbog èega je
Cvjetièanin
dr Tatjana krenula u protivofanzivu
preko Politike. Za kakav se to "kontinuitet"
u rekonstrukciji Narodnog Muzeja založila v.d. direktorka. Šta je
zapravo uraðeno
od zatvaranja muzeja 2003. godine. Ko je sklopio štetan
ugovor sa kumom svog muža. Kome je bilo u interesu da se naruèi
megalomanski projekat rekonstrukcije. Ko je od funkcionera žutog
preduzeæa koristeæi smrt
Zorana Ðinðiæa želeo da
sebi sagradi spomenik za života. Zašto
rekonstrukciju Narodnog muzeja treba zaštititi kao nematerijalnu baštinu. Zbog
kojih propisa æe rekonstrukcija trajati najmanje do 2032. godine.
Koje je najnovije kadrovsko pojaèanje Narodnog muzeja
Stanislav Živkov
Jedna od najživopisnijih
kulturoloških
trakavica koje poslednjih godina zabavljaju širu javnost sigurno je sluèaj doživotne
obnove palate Uprave fondova u kojoj se na žalost nalazi Narodni Muzej èija je v.d.
direktorka na još veæu žalost
izvesna Cvjetièanin
dr Tatjana koja je izgleda postala neka vrsta zaštitnog znaka za štetoèinstvo, umišljenost i
nedodirljivost. O tome da dr Cvjetièanin oèito uživa neèiju vrlo
visoku zaštitu,
najbolje govori èinjenica
da je ova bizarna persona, koja pod hitno treba da bude smenjena i krivièno gonjena
za sklapanje štetnog
ugovora i kršenje
drugih zakona, sada je krenula u protivofanzivu i to držanjem
lekcija i instruktaže
još
neimenovanom ministru kulture preko dnevnog lista Politika.
Prema dobro upuæenim izvorima ova kampanja je ispala sasvim sluèajno kao
odgovor redakcije kulture Politike na pisanje konkurentskih Veèernjih
novosti o moguæoj saradnji ostataka Narodnog muzeja sa pariškim Luvrom
te je u Politici objavljen hibridni èlanak kojim je zbog velike èitanosti tamošnje
kulturne rubrike trebalo po svaku cenu ukazati javnosti na nezamenljivost i
kapitalne zasluge Cvjetièanin dr Tatjane, za šta je, pak, prema drugi izvorima
urgirala lièno
penzionerka i siva eminencija srpske muzeologije Irina Subotiæ koja je lièno
svojedobno dobrano zakuvala srpsku muzeološku kašu od koje je danas ostao samo pravi
talog olièen
upravo u imenu i delu Cvjetièanin dr Tatjane.
Ipak struèna
javnost je odmah proèitala
èitavu
zamisao te je od svega na kraju ostao samo još jedan neuspešni pokušaj neometanog plasiranja
nebuloza Cvjetièaninove
i još neuspešniji pokušaj doslovnog pretvaranja lošeg, umišljenog i nesposobnog
rukovodioca i štetoèine u
naivnu francusku sobaricu koja je neuspešno primenjujuæi strategiju "napad je
najbolja odbrana" naprasno rešila da drži lekcije
još
neimenovanom ministru kulture! I pored dobro poznatih afera i sluèajeva, i
pored straækanih
para za izradu odbaèenog
projekta, i pored sklapanja štetnog ugovora, i pored totalnog kolapsa Narodnog
Muzeja i muzeologije uopšte, dr Cvjetièanin se drznula da preko dnevnog
lista Politika javno plasira svoje cenjeno mišljenje na temu šta v.d.
direktorka Narodnog muzeja Cvjetièanin dr Tatjana oèekuje da
prvo uradi novi ministar ili ministarka kulture povodom Narodnog muzeja!
I naravno, sam odgovor je, poput svog autora totalno nesuvisao i
kontradiktoran. Tako recimo dr Cvjetièanin oèekuje od
novog ministra kulture kontinuitet u radu na rekonstrukciji Narodnog muzeja,
utvrðivanje
prioriteta i pronalaženje prostora za preseljenje zbirki kako bi se radovi
na rekonstrukciji nesmetano nastavili.
Ovde se odmah postavlja pitanje za kakav se to kontinuitet u radu na
rekonstrukciji Narodnog Muzeja zapravo zalaže dr Cvjetièanin ako se
zna da se na samoj zgradi do danas nije pomerila nijedna jedina cigla a da su
jedino menjani držaæi za sapun
u klozetima. Doduše, èinjenica je
da postoji izvestan kontinuitet ali kontinuitet štetoèinstva, nerada i ometanja normalnog
rada na rekonstrukciji koji se zapravo najbolje ogleda u èinjenici da
dr Cvjetièanin
još
uvek vrši
funkciju direktora a do danas niti jednom nije odgovarala za sva svoja nepoèinstva! U
nastavku se iznosi tvrdnja kako je veoma bitno da novi ministar kulture ima
podršku
vlade u ovom velikom i znaèajnom poslu što
zahteva poseban komentar jer su svi napori poslednja dva ministra kulture
sistematski bili sabotirani od strane pomoænice ministra kulture Dušice Živkoviæ, inaèe struènjakinje za
pletene èarape
koja je tokom svog štetoèinskog
delovanja kada god je mogla prema direktivi Cvjetièanin dr
Tatjane ometala sve šta
su ministri Bradiæ i
Markoviæ
dali nalog da se zapravo uradi!
Brzopotezni
projekta
Bez ikakvog srama, praveæi se kao da je èitava afera sa sklapanjem štetnog
ugovora rezultat neèijeg
tuðeg
delovanja, Cvjetièanin
dr Tatjana je mrtva hladna izjavila kako novi prostor gde bismo preselili
zbirke mora da zadovolji uslove potrebne za èuvanje
umetnièkih
dela, ne možemo
ih preseliti u gore uslove od ovih koje imamo. Nama bi kao depo bio potreban
moderno opremljen prostor od 1.200 kvadrata. Treba
biti neverovatno bezobrazan, umišljen i bahat i zaboraviti da je
upravo Cvjetièanin
dr Tatjana lièno,
bez tendera sklopila štetni ugovor sa beogradskom firmom Kunstrans za
petogodišnji
zakup magacina u panèevaèkom ritu za
svotu od 37.700 eura meseèno plus pdv i to sa firmom èiji je
vlasnik izvesni Ðorðe Brankoviæ, inaèe kum
Cvjetièankinog
muža
Aleksandra Kostiæa
raèunajuæi da æe se to plaæati
nenamenskim trošenjem
novca namenjengo rekonstrukciji.
Naravno i ovde je u pitanju velika obmana šire javnosti jer je malo poznato da
sadašnji depoi Narodnog muzeja imaju idealnu mikroklimu i da je u ovom trenutku
jedino potrebno revidirati elektroinstalaciju i nabaviti novu opremu! Postavlja
se pitanje, ako je veæ prostor stalne postavke muzeja van funkcije poslednjih
10 godina zašto se svo to vreme nije iskoristilo za etapno sreðivanje
postojeæeg
prostora depoa uz privremeno izmeštanje predmeta u privremene depoe
na spratovima. Odgovor na ovo pitanje je vrlo prost i jasan: direktorka i njena
velika muzejska loža
naruèili
su i dobili megalomanski i neupotrebljiv preskup projekat kod dvorskog
projektanta Demokratske stranke Milana Rakoèeviæa po kome se najveæi deo
palate uprave fondova ruši pa je samo zbog toga bilo potrebno potpuno isprazniti
zgradu, a da bi se sve dobro uklopilo u brzopotezni giga-mega projekat ureðenja
hi-tech trga Republike sa nakaznom galerijom Zorana Ðinðiæa,
podzemnim trgom i još
koje èime
sklepanim po direktnoj narudžbi tadašnje beogradske kulturtregerke nekadašnje
drugarice Gorice Mojoviæ i njenog potrèka gradskog arhitekte Ðorða Bobiæa.
Iz izjava Cvjetièanin dr Tatjane, proizilazi kao da se sve to nikada nije
dešavalo,
te je ona, nevina poput francuske sobarice, mrtva hladna u nastavku izjavila
kako je Problem smeštaja zbirki je najpre bio planiran za posebno izgraðeni depo u
Krnjaèi,
od kojeg se odustalo zbog skupe zakupnine (35.000 evra meseèno) i
sporne lokacije kako je to ocenilo Ministarstvo kulture na èelu sa Nebojšom Bradiæem èime su se
opet zamazale oèi
javnosti za koju se oèito mnogi nadaju da ima kratko pamæenje!
Podseæanja
radi, ko je sklopio nezakonit i štetan ugovor o zakupu nepostojeæeg magacina
bez tendera a na 5 godina? Ko se poodavno trebao useliti u isti taj magacin?
Kome se veæ
dve godine raèuna
kirija na koju se obavezao ugovorom? Ko je koga tužio zbog
neizvršavanja
preuzetih obaveza? Pošto je Cvjetièanin dr Tatjana oèito postala
ili namerno zaboravna ili stvarno dementna, podseæamo da su glavni protagonisti svih
ovih dešavanja
upravo Narodni Muzej, odnosno sadašnja v.d. direktorka Cvjetièanin dr
Tatjana i firma Kunstrans iz Beograda! Malo li je gospoðo?
Podseæanja
radi pokojni premijer Ðinðiæ je veæ za života oko sebe u samom žutom preduzeæu okupio
pravu ekipu stranaèkih
lešinara
koji su nakon njegove prerane i tragiène smrti pokušali da kapitalizuju
samu njegovu smrt i da pod izgovorom èuvanja uspomene na njegov život i
delo, zapravo sebi i stranaèkim pajtosima dobro napune džepove nameštajuæi konkurse,
projekte i posliæe
stranaèko
burazerski podobnim likovima! Tako je poèetna ideja
o rekonstrukciji Narodnog Muzeja zapoèeta na inicijativu Zorana Ðinðiæa naprasno
prerasla u megalomanski projekat rekonstrukcije Trga republike, a po urbanistièkim
zahtevima gradskog arhitekte Ðorða Bobiæa naruèen je projekat devastacije i rušenja palate
Uprave fondova!
Kao glavni rezultat èitave ove ujdurme u Muzeju se do danas ama baš ništa nije
radilo, grad Beograd se veæ godinama bakæe sa posledicama Bobiæevih
nebuloznih ideja a sam Bobiæ je nastavio sa svojim arhitektonsko urbanistièkim štetoèinstvom,
odbaèen
je skandalozan, neupotrebljiv i preskup projekat Milana Rakoèeviæa na èiju razradu
je straækano
najmanje milion eura, na konkursu je izabran novi, jeftiniji projekat za koji
se tek danas ispostavilo da uopšte nije gotov niti se zna kada æe biti, za koji se inaèe po
beogradskim arhitektonskim krugovima može èuti da je takoðe dobio
prvu nagradu po direktivi, a jedini vidni rezlutati, nakon skoro 10 godina
muljaže
su kako se èini
doživotno
v.d direktorovanje Cvjetièanin dr Tatjane i pozamašno skidanje kilograma Gorice Mojoviæ!
Pošto
je sada jako moderno èuvanje nematerijalne baštine, oèito je da
obnovu Narodnog muzeja treba zaštititi kao nematerijalnu baštinu Srbije
jer je tako nešto
neponovljivo i jedinstveno na svetu! I zaista kada se retrospektivno pogleda èitava
hronologija ovog sluèaja,
èini
se da se poslednjih godina više ne zna ni ko pije ni ko plaæa, odnosno
zna se ko plaæa a
to su poreski obveznici Srbije koji godinama plaæaju manekensko direktorovanje
Cvjetièanin
dr Tatjane i vrlo uspešno urušavanje kako Narodnog muzeja, tako još više i same
srpske muzeologije! Naime poèetkom 2012 godine saznalo se da je tek tada, dakle dve
godine nakon završetka
konkursa uraðeno
idejno rešenje projekta rekonstrukcije, da bi kao prvi vidljiv znak da se nešto
pomaklo sa mrtve taèke
u januaru nikle skele na glavnoj fasadi palate Uprave fondova sa kojih su
narednih pola godine uzimani otisci plastike sa fasada što je inaèe moglo da
se uradi sa korpe za dve nedelje jer su svi plastièni ukrasi
samo ponavljani duž
svih fasada.
Oèito
je da je, èija
god bila, opstrukcija poèetka rada na projektu veoma uspela, tako da pravi glavni
projekat bez koga ne sme ni da se pomisli na poèetak radova u muzeju kasni oko
godinu dana. Najgore od svega je to što po svoj prilici oni koji su
odgovorni za to i dalje planduju, putuju i u prilici su da to i dalje èine. Fasade
su najmanje važne
za muzej koji ne radi, tragedija je što muzej ne radi a takoðe i
muzejski struènjaci.
Nisu važne
liène
promocije direktora muzeja pomoæu kopija fresaka koje poklanjamo. Muzej æe biti
pokriven skelama spolja, fasade æe brzo biti obnovljene ali da se ne
dogodi kao u Peækoj
patrijaršiji da unutar crkve i priprate, odnosno muzeja skele stoje 20 godina i
da se za to vreme ništa ne radi jer su problemi tobož bili nerešivi!
Naredni biser usledio je poslednjih dana kada je saopšteno da je
završava
projekat ali da se to ne može uraditi jer nije snimljena statika palate Uprave
fondova a to se ne može pak uraditi dok se ne isprazni zgrada koja se ne može
isprazniti dok se ne obezbedi depo za muzejske zbirke. Pitanje je samo da li se
možda radi o nekakvom fatalnom prokletstvu depoa Narodnog muzeja jer kako koji
ministar pokuša da raspetlja taj galimatijas, naprasno bude rekonstruisana
vlada, ili padne vlada pa budu vanredni izbori pa doðe novi ministar da se bakæe
sa Muzejem i Cvjetièanin dr Tatjanom ispoèetka, pa onda doðu redovni izbori pa
sve Jovo nanovo.
Upravo kao bolesnik koji se razbole pa pije jedne lekove od kojih se
ponovno razboli pa pije druge lekove od kojih se opet razboli pa pije treæe
lekove i tako u krug. Sve u svemu , uskoro æe biti moguæe snimiti
birokratotriler u 3.672 epizode sa Cvjetièanin dr Tatjanom kao glavnom
glumicom, a svim ministrima kao epizodistima što je na najgori moguæi naèin
potvrdila sama Cvjetièanin dr Tatjana koja je ostala kao trajna konstanta dok
su svi moguæi ministri kulture, Branislav Leèiæ, Dragan Kojadinoviæ, Voja
Brajoviæ, Nebojša Bradiæ i Predrag Markoviæ samo pomoæno osoblje i potrošni
materijal u ovoj trakavici! Tako je ispalo da direktorka muzeja unapred daje
upustva i svira muziku na koju bi novi, još neimenovani ministar kulture trebao
da igra, odnosno da realizuje programske zadatke koje mu postavlja direktno
podreðena direktorka narodnog muzeja.
Uglavnom, psi laju, ministri prolaze a direktorka Cvjetièanin dr Tatjana
i skele ostaju da u beskraj rekonstruišu Narodni Muzej! Samo kod nas je moguæe
da direktorka koja je zatvorila Muzej i sve uèinila da on ne radi 10 godina, i
koja je odavno trebala da podnese ostavku ili bude smenjena, mrtva hladna
unapred daje uputstva i popuje novom neimenovanom ministru kulture reèima da od
novog ministra oèekuje kontinuitet u radu na rekonstrukciji Narodnog Muzeja!
Strava i užas!!! Podseæanja radi, Narodni muzej zatvoren je od 2003. godine.
Svojevremeno su kao prostor za deponovanje predmeta spominjani i nekadašnji prostor
Ce marketa u Èika
Ljubinoj ulici, kao i kasarna u Zemunu. Od svega toga nije bilo ništa. Kao
poslednji rok za iseljenje zbirki spominjao se april 2011. godine! Jedan od
predloga bio je da se Muzej privremeno preseli u zgradu u Resavskoj ulici koju
je dobio Muzej grada Beograda. U tom sluèaju eksponate bi èuvala
vojska, a jedan deo zgrade bi mogao da se koristi kao izložbeni, što bi
obradovalo brojne ljubitelje umetnosti, buduæi da je Muzej veæ deceniju
zatvoren.
Meðutim,
èlanovi
Upravnog odbora predložili su ministru da se pre nego što donese
odluku konsultuje sa struènjacima iz Saobraæajnog instituta CIP, koji su
uradili snimak postojeæeg stanja zgrade u Resavskoj, kako bi unapred odredili
da li ima novca za adaptaciju. U meðuvremenu su se obrušio deo
krova i fasade te zgrade i od svega naravno nije bilo ništa! Jedna od ideja
bila je da se napravi privremeni objekat, ali se od nje brzo odustalo.Èlan UO Vuk
Ognjanoviæ
svojedobno je predložio
da se Muzej privremeno useli u zgradu SIV-a na Novom Beogradu. Jedno krilo
zgrade je prazno i van funkcije, zgrada je stabilna, oèuvana, sa
dobrim obezbeðenjem
i pogodna za èuvanje
materijala i to bi bilo najlakše, najbrže i najjeftinije rešenje. Potrebno je mesec dana da se
jedno krilo u zgradi SIV-a osposobi, da se okreèi i ugrade mehanizmi za
ventilaciju. Ovo bi bilo izvanredno rešenje, zgrada ima dobro obezbeðenje, u
jednom delu smešteni
su policija i drugi republièki organi i sigurno je da niko od njih ne bi imao ništa
protiv da se Muzej privremeno smesti unutra.
Kofa
je bušna
Iz sasvim nebuloznih razloga ni ovo nije uraðeno, a
moglo se poodavno, i predmeti su i dalje u palati Uprave fondova i èekaju da
padne plafon, ako ne i krov pošto se , èekajuæi Godoa, na njemu ništa godinama nije radilo, osim što su
postavljane desetine kofa kako bi se
prikupljala voda napadala kroz desetine rupa na bušnom
krovu! O tome da je nekome u interesu da
se radovi doživotno
razvlaèe
najbolje govori najnoviji biser koji je podmetnut javnosti kako bi se stvari
dodatno mistifikovale. Tako je napisano kako O selidbi eksponata brine
Ministarstvo kulture. Uglavnom, eksponati æe morati da budu sklonjeni
iz zgrade. Ne vredi ih prebacivati iz jedne prostorije u drugu. Manji deo
predmeta je iseljen, a biæe potrebno najmanje dva meseca da
se svi iznesu. Postoji ogranièenje da u toku dana ne može da se
iznese više
od 30 dela iz Muzeja, tako da æe selidba predstavljati jedan duži proces.
Ovo je zaista pravi biser baèen pred svinje pre svega jer ne
postoji apsolutno nikakvo zakonsko ili bilo kakvo drugo ogranièenje da u
toku dana ne može
da se izmesti više
od 30 predmeta. Ako se zna da se u Narodnom Muzeju èuva oko
400.000 predmeta pa ako bi se svakog dana iznosilo po 30 koliko je navodno
dozvoljeno za iznošenje svih predmeta trebalo bi 1.333 dana ako bi se iznosilo
svakodnevno, odnosno 1.866 dana ako se vikendom ne bi radilo, što je
zapravo 5 godina i 2 meseca, pa do tada ko živ ko mrtav!
Bilo bi dakle jako zanimljivo
videti da se svakog dana, po 30 novèiæa iz numizmatièke zbirke
pakuje poput organa za presaðivanje, zatim prenosi posebnim kamionom Transkunsta
do magacina Transkunsta na tajnoj lokaciji gde æe èekati
narednih dvadesetak godina do završetka radova, jer ako je za potpuno
pražnjenje
zgrade potrebno više
od 5 godina, isto toliko trebaæe da se predmeti vrate u nju a u meðuvremenu æe se radovi
razvlaèiti
narednih 10 godina tako da je najbliža prognoza da æe muzej
najranije biti otvoren 2032. godine.
Kako bi se održao
kontinuitet ovakvog (ne)rada Narodnog Muzeja, Cvjetièanin dr
Tatjana nedavno je pribegla kadrovskom pojaèanju Narodnog muzeja u koji je
primljen izvesni Ivan Staniæ. Taj istorièar umetnosti najpoznatiji po tome što je fakultet
koji traje 4 godine sa dvadesetak ispita studirao najmanje 22 godine, da svojim
eminentnim muzeološkim
iskustvima steèenim
u organzivanju pomodne cirkuske manifestacije Noæ Muzeja edukuje prave muzealce
Narodnog Muzeja!
Prevareni
donatori
Nedavno je, sumirajuæi dosadašnji rad,
ministar kulture Predrag Markoviæ izjavio da æe se
problem finansiranja Narodnog muzeja rešiti "tradicionalnim
sredstvima", a Muzeja savremene umetnosti "modernim
sredstvima". Doniranje ili "moderna sredstva", zna se, u
svetu su uobièajena
i poželjna
praksa. Reè
donacija u sluèaju Narodnog muzeja spomenuta je poslednji put pre
deset godina, kada je Zoran Ðinðiæ
organizovao donatorsku veèeru. Bilo je to davno, u atmosferi
sveopšteg
entuzijazma od kojeg nije ostalo ništa. Tatjana Cvjetiæanin se
takoðe
proslavila svojim objašnjenjem kako
donatori oèekuju da država pokrene stvari, pa da onda oni
eventualno doprinesu. Izgleda da su ama baš svi pozaboravljali da je
svojedobno, nakon donatorske veèere u vreme vlade pokojnog premijera
Ðinðiæa odnekuda
u radni odnos u Narodni muzej dovuèen izvesni totalni anonimus Dejvid
Laufer i to sa zadatkom da pokuša da animira donatore kako bi se
namakle pare za rekonstrukciju Narodnog muzeja. Naravno u atmosferi sveopšte drpaže, koja je
inaèe
zaštitni
znak svih ovakvih poduhvata, novac u zemlji praktièno nije ni
skupljen jer niko normalan nije želeo da baca novac u crnu rupu gde
se ne bi znalo na šta je uopšte potrošen, pa je
onda Lauferu na pamet pala ingeniozna zamisao da se novac prikuplja u dijaspori,
gde se opet ništa nije uradilo iz prostog razloga jer su
donatori iz dijaspore spremni da daju donacije ali pod vrlo jasnim i
transparentnim uslovima uz oslobaðanje od poreskih obaveza na
donirana sredstva i to sa potpunim
pravom da znaju šta je zapravo sa njihovim novcem uraðeno a svoju
"zahvalnost"
moguæim
donatorima na sebi svojstven naèin izrazila je v.d. direktorka
Cvjetièanin
dr Tatjana i to biranim reèima: Nacionalni muzej mora da se
radi državnim sredstvima, a ne parama koje daju donatori