Srpski sudovi jo donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi drutva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje dre na vezi i apanai veći broj sudija i dravnih tuilaca. Za razliku od dravnih tuilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na alost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaa - nasilno, priprosto, ne potujući zakonitost ni javni moral. Za tuioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loi studenti i jo loiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selakovi. O tome pie na urednik Milan Glamočanin, nekadanji načelnik uprave u policiji.
Milan Glamočanin
Srpskom pravosuđu vie nema spasa. Sudije u Srbiji mogu, nekanjeno, da tumače zakone, a ne da ih primenjuju, i od njihovog ''slobodnog sudijskog uverenja'' zavisi sudbina građanina, koji nije plateno sposoban, ili, ako se zamerio nekom lokalnom parajliji.
Da bi ostale u ''sedlu'', sudije i tuioci moraju da postaju aktivisti političkih stranaka, uglavnom onih koje su na vlasti, i da slepo izvravaju naređenja koja stiu ''odozgo''.
Veliki broj sudija, naročito u apelacionim i u Vrhovnom kasacionom sudu, čekajući odlazak u penziju, iz petnih ila se trude da se ''obezbede'', i zarade za sigurnu starost. Privredni sudovi u Srbiji su stecite sudija maloprivrednika!
S druge strane i tuioci su ''slobodni'' u tumačenju zakona. Od njih zavisi reavanje najteih krivičnih dela, jer ako tuilac sabotira izdavanje naloga i saglasnosti policiji, onda od tog posla nema nita. Trenutno, Vučićeva mafija pokuava da smeni tuioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, i da na to mesto postavi sadanjeg direktora BIA-a Aleksandra Đorđevića, biveg advokata, kako bi mogla da potpuno kontrolie sudske postupke i ubira reket.
Prole nedelje iz pritvora je puten biznismen Goran Perčevi, pod optubom da je podstrekivao direktora Union banke Dragana Tomića da njegovom Interkomercu i drugim kćerkama firmi odobri milionske iznose kredita. Perčevićeva firma iskazala je stotine miliona gubitka, jer joj je glavne poslove preoteo Andrej Vuči.
Magazin Tabloid je, svojevremeno, opisao da je gospodin Perčevi morao da otputuje u inostranstvo i donese deset miliona evra u keu Nikoli Petrovi. Kupio je slobodu, ali je ipak, krajem godine uhapen. Izgleda da je zapretio da će da propeva, pa su ga brzo, nakon brzopotezno podignute optunice pustili da se brani sa slobode. Zato i smeta tuilac Radisavljevi, jer ima i on svoj biznis.
Upućeni tvrde da je na meti nove pljačke i Darko ari. Njega reketira Nikola Petrovi. Gospodinu ariću je obećana kazna od sedam godina, s tim da odmah po izricanju bude prebačen u zatvor u Sremskoj Mitrovici, gde su uslovi za izdravanje i ivot mnogo humaniji.
List Informer prenosi kako je poznati crnogorski biznismen, navodno, zapretio Miloradu Veljoviću, zbog arićevog statusa i odugovlačenja postupka. Verovatno tu vest puta Nikola Petrovi, da bi sa sebe skinuo odgovornost, jer mu, očigledno, ne polazi za rukom da sve kontrolie u pravosuđu.
A ivot u zatvorima je zaista nesnoljiv. O tome govore i ove dve priče...
Pakao u "Padinjaku"
U najskupljem srpskom zatvoru, takozvanoj Novoj Skeli, pacovi trče po sobama i ujedaju osuđenike. Ali su zato cene u kantini paprene. Deo zarade koji se na taj način skupi od zatvorenika, ide u budet Uprave za izvrenje krivičnih sankcija i Ministarstva pravde. Ako se zatvorenici slučajno poale na uslove u ovoj "ustanovi", osuđenici dobijaju batine od straara, koji biju ne samo i pacijente u bolnici, ve se često i međusobno fizički obračunavaju. Upravu za izvrenje krivičnih sankcija i Ministarstva pravde sve ovo ne interesuje, dokle god dobija novac od mita i deo od enormnih prihoda koje ostvaruje kantina
U Padinskoj Skeli, malom mestu na obodima Beograda, od 2011. godine, nalazi se zatvor najvieg stepena bezbednosti, u kome bi trebalo da budu smeteni osuđenici sa kaznama zatvora od najmanje 15 godina. Upravnik ovog zatvora je Milan Pavlovi koji je na ovo mesto doao sa mesta upravnika KPZ Sremska Mitrovica.
U ovaj zatvor je uloeno vie desetina miliona evra, a ono to je drava dobila za te pare ni izdaleka ne odgovara plaćenoj ceni. Zatvor je projektovan za 150 osuđenih lica, ali ih uobičajeno ima oko dve stotine. Sobe imaju povrinu od samo deset kvadratnih metara, a u svakoj od njih se nalaze dve osobe. U okviru sobe je i kabina za toalet koja nema vrata, tako da osuđenici moraju da gledaju jedan drugog prilikom vrenja fizolokih potreba.
Isti uslovi, ako ne jo i gori, vladaju u bolničkom odeljenju zatvora, smetenom u prizemlju zgrade. Vie osuđenika se ve alilo kako po bolnici trče mievi i pacovi, a jednog bolesnika je oko Nove godine ujeo jedan od ovih glodara. Osoblje se, čast izuzecima, nije preterano uzbudilo zbog ovoga. Jedna od ravnodunih prema patnjama osuđenika je i načelnica bolnice dr Jasna Mileki.
U bolničkim sobama, projektovanim za jednog pacijenta, obavezno su smetena po dvojica. Ni ovde toalet nema vrata, a ni ventilacija ne radi. Hrana je uasna, pričaju svi osuđenici koji i u ovim hladnim, zimskim danima moraju da nose letnju uniformu. Zabranjeno im je korićenje sopstvene garderobe, pa se smrzavaju.
Straari i u bolnici nemilosrdno biju osuđenike. Neke prethodno veu, pa se onda nad njima iivljavaju. Prema rečima brojnih svedoka, čak ni medicinsko osoblje ne moe u tome da ih spreči.
Kada straari nemaju dovoljno osuđenika nad kojima bi mogli da se iskale, deava se da se potuku međusobno! Tako su se dve grupe strae potukle 23. januara 2015. na bloku E1. Pala je i krv, a posle su lekari imali pune ruke posla. Načelnika obezbeđenja zatvora Kristijana Đujića ovaj događaj kao da ne interesuje.
Jedan od osuđenih lica smetenih u bolnici KPZ Padinska Skela je i D.P. (puno ime poznato redakciji) kome je avgusta meseca 2013. godine dijagnostifikovana neuropatia. Njegova nesreća je bila ta to mu je kao lekarka određena dr Ivana Jankovi. Ova doktorka je poznata po tome to se samo proeta odeljenjem bez elje da se posveti pacijentima. Jedan bolesni osuđenik, smeten na lečenje u bolnicu, dobio je epileptični napad kada mu je dr Jankovi rekla da će ga vratiti u zatvorski deo, gde tek ne bi imao nikakve uslove za lečenje.
Iako očigledno bolestan, D.P. je mesec i po dana čekao da mu doktorka izda uput za KPD Bolnicu koja se nalazi u zgradi beogradskog Centralnog zatvora (C.Z.), udaljenog svega desetinu kilometara od Padinske Skele. Tek je jedna druga doktorka, koristeći odsustvo doktorke Jankovi, napisala dugo očekivani uput.
Posle povratka sa lečenja u KPD Bolnici, D.P. je trebalo da bude poslat na dalje analize na VMA, ali doktorka Jankovi nije htela da mu napie uput! Čula je da joj neće biti produen radni ugovor, pa se jo manje nego obično interesovala za pacijente. Tek posle dva meseca čekanja, D.P. odlazi na VMA i to zato to je druga lekarka, dr Slavica Pejovi, potpisala uput.
Krajem 2014. na rad u bolnici se vraća dr Ivana Jankovi i od tada je stanje isto, ako ne i gore nego to je bilo pre njenog odlaska. Vie osuđenih lica je pisalo prijave protiv nje, ali se nita nije desilo. D.P. je jo 4. novembra 2014. godine, poslao dopis zameniku zatitnika građana za prava lica lienih slobode Milou Jankoviću, ali do danas nije dobio nikakav odgovor.
Redakcija "Tabloida" je pokuala od gospodina Jankovića da sazna da li mu je pomenuta prituba uopte uručena, s obzirom da je Milan Pavlovi poznat po tome to ne voli ni medije ni zatitnike građana. Do zaključenja ovog broja nismo dobili nikakav odgovor.
Onaj ko eli bolji tretman mora da plati između 500 i 1.000 evra svom vaspitaču, koji zatim deo novca predaje načelnici prevaspitne slube Daliborki Kujači, a deo načelniku Đujiću. Upravniku Pavloviću deo od tih para nije preko potreban, jer on zarađuje mnogo vie na drugoj strani. Kantina u zatvoru je papreno skupa, ali osuđenici nemaju gde drugde da kupuju. Pola litra mleka u njoj kota čak 96 dinara, to je duplo skuplje nego u gradskim prodavnicama. Pri tome se ne izdaju fiskalni računi, tako da se izbegava i plaćanje PDV-a.
Deo od tih para ide funkcionerima Uprave za izvrenje krivičnih sankcija i Ministarstva pravde i upravniku Milanu Pavloviću.
A 2. Upravnica u kratkoj suknji
Grupa zaposlenih u Okrunom zatvoru u Prokuplju obratila se redakciji Tabloida" povodom u prethodnom broju objavljenog pisma osuđenog Roberta Selmanovića. U pismu oni navode:
...To je samo jedna ispričana priča, a takvih priča, verujte nam, u prokupačkom zatvoru ima mnogo. Sličnu sudbinu kao Robert doiveo je i Dejan Kovačevi iz Prokuplja koji je na izdravanju kazne zatvora proveo vie dana nego to je osuđen. Ima i obrnutih primera kada su lica bez odluke suda ili drugog nadlenog organa otputani ranije, a sve to uz blagoslov upravnice zatvora.
Nama zaposlenima u Zatvoru nije čudno to se sve to deava, jer je na mesto upravnika dovedena osoba nesposobna i neupotrebljiva za obavljanje bilo kog posla u dravnoj slubi, a kamoli da rukovodi ozbiljnom ustanovom kao to je jedan okruni zatvor.
Pre oko dve godine na mesto upravnika Okrunog zatvora u Prokuplju, u koji dovode osuđenike i pritvorenike iz pet topličkih optina, biva postavljena Jasmina Mirovi Jovanovi iz Prokuplja. Do tada je bila zaposlena na sporednim poslovima u računovodstvu Policijske uprave u Prokuplju. Od stručne spreme ima zavrenu viu kolu, mada se u Prokuplju sprdaju sa njenom diplomom. Jedina 'kvalifikacija' za mesto upravnika bila joj je bliska rodbinska veza sa visokim kadrom Srpske napredne stranke Igorom Mirovićem.
Jasmina biva postavljena bez ikakvih provera. Posebno se nikada nisu proveravali njeni stručni kvaliteti, kojih ni nema, posebno ne za ovako odgovorno mesto.
Od prvog dana rada ona je počela da zavađa i razdvaja ljude. Oni koji je slepo sluaju su njeni miljenici i mogu da rade ta hoće. Oni koji se dre zakona i Kućnog reda zatvora bivaju proganjani. Tako je radnika Predraga Milića suspendovala i pokrenula protiv njega disciplinski postupak samo dva meseca pred njegovo penzionisanje.
Predrag jeste počinio tei disciplinski prekraj, ali su ih činili i miljenici upravnice, pa ih niko nikada nije kaznio. Niko nije pokrenuo ni postupak protiv lica odgovornog za to to je Selmanovi bez presude u zatvoru proveo 20 dana. Niko nije pokrenuo postupak utvrđivanja krivice slubenika odgovornog za to to je Kovačevi due proveo u zatvoru nego to je bio osuđen.
I Selmanovi i Kovačevi će tuiti dravu i traiti odtetu, ali upravnica Jasmina uporno titi svog ljubimca krivog za ove propuste.
Pre oko 15 godina odlukom Vlade Okrunom zatvoru je pripojena Poljoprivredna zadruga 'Donja Trnava', tako da Zatvor sada raspolae sa oko 100 hektara obradive zemlje. Postoje i dve plantae voća: jedna je pod vinjama, a druga pod ljivama. Niko ne zna ta se desilo sa rodom ljiva. Poznato je da su one odnete u jednu privatnu suaru, a tu im se gubi svaki trag.
Po odredbama Kodeksa o ponaanju dravnih slubenika propisano je da oni ne smeju da konzumiraju alkohol na radnom mestu, niti da na posao dolaze u alkoholisanom stanju. Sa upravnicom Jasminom je normalna komunikacija moguća samo od njenog dolaska na posao, pa najkasnije do 10 časova pre podne. Tada se ona povlači u svoj kabinet i sa sumnjivim osobama od kojih neka imaju sudski i policijski dosije, pije estoka alkoholna pića.
Najradije pije viski, ali uzima i druga pića. Često se toliko napije da slubeno vozilo mora da je vraća kući, jer nije sposobna da pređe 200 do 300 metara kolika je razdaljina. Neretko naputa radno mesto za vreme radnog vremena i sa gostima odlazi u oblinje kafiće da tamo nesmetano nastavi sa opijanjem.
Pomenutim Kodeksom je propisano da enski dravni slubenici na posao moraju da dolaze pristojno obučeni i zabranjuje im se noenje mini suknji i bluza sa dubokim dekolteom. Jasmina najčeće jutarnji raport prima u mini suknji, a nosi i majice sa izraenim dekolteom, to sve izaziva ne samo negodovanje zaposlenih, ve i čuđenje kod lica lienih slobode.
Sve ovo se odavno zna u Prokuplju, ali osim Vaeg lista niko drugi to ne sme da objavi."