Uvodnik
(Pr)osudite sami
Baba
Vanga
Milovan Brkić
Poljski predsednik Leh Kačinski, sa suprugom
Marijom i visokim državnim funkcionerima, krenuo je prošle subote da oda
poštu poljskim
oficirma koje je Staljin streljao 1940. godine u Katinskoj šumi.
Sudbina je, valjda, htela da
Katinska šuma i ovog puta
bude kobna po Poljake. Predsednički
avion nije uspeo da sleti
na aerodrom u Smolensku.
Kada ide u zvanične posete, američki predsednik Obama drži svoju suprugu Mišel za ruku.
Takav je red, i predsednik na
taj način pokazuje da ima
uporište u porodici.
Srpski predsednik Boris Tadić, koji deluje kao
oronula baba, prlja nas na
svakom koraku. U zvanične i privatne
posete on vodi svoje dečkiće, zaboravljajući da domaćini
prate svaki njegov pokret. Jer, takav
je red, makar i zbog njegove lične
bezbednosti.
Ako je Katinska šuma kobna
za Poljake, funkcija predsednika Republike Srbije kobna je za građane
Srbije.
Vredi se podsetiti da je bivši predsednik
Srbije Ivan Stambolić kidnapovan i ubijen
avgusta 2000. godine.
Slobodan Milošević je umro
u pritvoru Tribunala u Hagu, Milan Milutinović je u istom pritvoru proveo pet godina!
Kakva sudbina očekuje Borisa Tadića, koji ovu funkciju
obavlja u dva mandata, a namerava da doživotno gospodari
Srbijom?
Srpski predsednik je teško bolestan. Boluje
od lupusa, i njegova oronulost
je, nažalost, svakim danom sve
vidljivija. Ipak, on ne prestaje da svakim
svojim postupkom urušava interese
Srbije i njenih građana.
Iako po Ustavu na
funkciji koju obavlja nema velika
ovlašćenja, srpski predsednik uporno, na najvulgarniji
način, obavlja i dužnosti i
upotrebljava ovlašćenja predsednika Vlade Srbije i
njenih ministara.
Skoro da nema nijedne
spoljnopolitičke i unutardržavne aktivnosti koja ne zavisi od odluke Borisa
Tadića. On putuje po svetu, čak
i na mizeran
način sebe svrstava u sastav delegacija; recimo, kada su u Ljubljani
razgovarali predsednici vlada balkanskih zemalja, gospodin Tadić je želeo da on prisustvuje tom susretu umesto premijera Mirka Cvetkovića. Nije otišao, jer
domaćini nisu hteli da
uvaže njegove uslove.
Kada je po drugi put izabran
na ovu funkciju,
u kampanji koja je vršena s neskrivenim
nasiljem i pretnjama građanima, da ako on ne bude
izabran, Srbiju očekuju teški
dani, sve od obećanog
počelo je da se ostvaruje suprotno od njegovih obećanja. Kosovo je mesec dana od njegovog
inaugurisanja proglasilo nezavisnost, od ulaska u Evropsku uniju nema ni
govora, čak nije izvesna ni
sudbina Unije.
Jedini moto politike srpskog
predsednika jeste to da ulazak u Evropsku
uniju nema alternativu. Danas on počinje od toga, iz prevarnih
razloga, i tvrdi da Srbija,
ako je potrebno da se odrekne Kosova,
neće ući u Evropsku uniju, od čijeg
ulaska u nju, tvrdio je, nema alternative.
Ovih dana predsednik, bez ikakvih konsultacija
sa Vladom Srbije, sa poslaničkim
grupama, najavljuje pregovore sa predsednikom
Hrvatske Ivom Josipovićem, oko
vansudskog rešenja tužbe Hrvatske i kontratužbe Srbije
podnetih Međunarodnom sudu pravde u Hagu!
Kontratužbu protiv Hrvatske Republika Srbija je podnela na osnovu odluke
Vlade Srbije, a ne odlukom predsednika Srbije, jer to nije u njegovoj ustavnoj nadležnosti. Šta očekivati od
čoveka koji o nacionalnim interesima Srbije odlučuje po svom nahođenju?
Danas većina građana zna
kakva ih zlehuda sudbina očekuje: za trideset
godina Srbija će izgubiti trećinu
stanovništva. Ali ni baba vange
ne mogu proreći kakva će sudbina
zadestiti Borisa Tadića, koji bestidno,
kao poslednji afrički diktator, davi Srbiju i
njene građane.