Tragom vesti
Kragujevac: Vlast zastrašuje
neposlušne radnike i sirotinju
Malo morgen
Ko stoji iza tužbe koju je mali
pogon austrijske kompanije Vaker Nojson podneo protiv štrajkačkog
odbora? Ko stoji, ako ne stoji neumoljiva austrijska kompanija? No, Austrijanci
su samo paravan iza koga se sakrio Mlađan Dinkić, koji sa štrajkovima u
Kragujevcu ima dugo i loše iskustvo. Ostali kriminal vlastodržaca u Kragujevcu
peglaju gradonačelnik Stevanović i načelnik policije Đurić
Miodrag Milojević
Radnici fabrike Metal sistemi
iz Kragujevca štrajkovali mesec dana.
Tako se, Metal industri, danas zove bivša fabrika lanaca i drugih postrojenja, bivši gigant Filip Kljajić. Smeštena
u uglu, ravnici između kragujevačke autobuske stanice nad kojom sija prašina i tanke reke Lepenice. Radnici protiv vlasnika
štrajkovali zbog neisplaćenih zarada. Na kraju se ispostavilo da su štrajkovali
za vlasnika.
Vlasnik je obilato profitirao na
radničkom štrajku. On je lokalni privrednik, megaloman, koji gradi
nove hale, sve novo iz temelja. Ima neku svoju viziju, ima sopstvenu filozofiju
razvoja, ali je sahranio i zarobio pare i stao. Uložio je dvanaest miliona
evra, gradi i niže halu pored hale, proizvodnje skoro i da nema, postrojava
objekte boje golubijih krila. Radnici, ni oni nisu prošli loše. Vlasnik je od
Vlade dobio kredite, gotove pare za isplatu radničkih zarada, plus vlasnik,
profiter na radničkom nezadovoljstvu, dobio kredite da nastavi gradnju
započetog.
Štrajk na sudu
Štrajk je počeo, niko se nije
obazirao na radnike zatvorene u fabričkom krugu. Ali je tada došlo do preokreta. Radnici su se setili da do svojih
prava mogu doći samo blokadom fabričke kapije. Vlasnik je austrijskoj firmi Vaker
Nojson izdao u zakup poslovni prostor, na periferiji fabričkog kruga.
Trenutno, austrijska firma,
zakupac poslovnog prostora u krugu Metal sistemi tehnika, tuži radnike zbog blokade ulazne kapije. Podneta je
krivična prijava protiv Ivana Savića, predsednika Samostalnog sindikata. Poslovodstvo
austrijske firme tužilo je pet članova Štrajkačkog odbora MS tehnika. Austrijanci od Savića traže
da plati štetu procenjenu na 17.000
evra.
Drugog juna ove godine, Ivan
Savić, predsednik sindikata, dao je izjavu, on ne zna kada će biti zakazano
novo ročište.
- Poslovodstvo Vaker Nojzona podnelo
je krivičnu prijavu zbog prvog dana blokade ulazne kapije koja je trajala tri
sata. Ne znam na osnovu čega su podneli odštetni zahtev od 17.000 evra.
Sudija iz Kragujevca je predložio
advokatima Vaker Nojsona povlačenje tužbe, ali su advokati uzvratili da
nemaju ovlašćenja za takvu odluku i da odluka mora da bude doneta na mnogo
višem nivou.
- Nismo bili organizatori blokade
austrijske firme, radnici su, boreći se za svoja osnovna egzistencijalna prava,
stali na kapiju, do zatvaranja fabričke kapije došlo je spontano. Štrajk je bio legitiman, da smo bili u pravu
pokazuje to što je naš poslodavac dobio novac od Fonda za razvoj i
isplatio nam zarade.
Povodom ovog suđenja oglasio se
Savez samostalnog sindikata grada Kragujevca. - Na ovaj način država demonstrira
moć na najslabijima, stvarajući privid pravne države, zaboravljajući da je
neprimenjivanje zakona dovelo zaposlene dotle da se na radnički način bore za
svoja prava. Pozivamo sud i tužilaštvo da ne sprovode selektivnu pravdu...
Prilikom blokade fabričke kapije
došlo je do nemilih scena, pojavile su se nekakve parapolicijske snage,
privatno obezbeđenje naoružano rukavicama, bokserima, metalnim štanglama.
Obezbeđenje su činili lokalni sportisti - najamnici, radnici su prepoznali
pojedine rvače i kik boksere. Incident većih razmera sprečila
je policija.
Dinkić iza paravana
Prisustvo policije na samom licu
mesta podrazumeva da su događaji i sama borba za fabričku kapiju snimani. Ako policija poseduje snimak
celog događaja, postavlja se pitanje zašto austrijska firma nije tužila prvih
pet ili prvih deset radnika koji su se uhvatili za kapiju, nego je tužen
predsednik sindikata?
Odgovor je vrlo jednostavan. Ne
treba kazniti pet slučajnih radnika, potrebno je kazniti organizatore štrajka,
one za koje vlast sumnja da su organizatori štrajka.
Austrijska firma trenutno odbija
da povuče tužbu. Postoji li neko rešenje protiv toga? Rešenje postoji. Radnici bi trebalo da obnove slučaj blokade kapije. Garantujem da bi nova blokada
kapije dovela do toga da tužba ekspresno bude povučena.
Ko stoji iza tužbe koji je mali
pogon austrijske kompanije Vaker Nojson podneo protiv štrajkačkog
odbora? Ko stoji, ako ne stoji neumoljiva austrijska kompanija?
Malo morgen! Austrijanci su samo
paravan iza koga se sakrio Mlađan Dinkić, koji sa štrajkovima u Kragujevcu ima
dugo i loše iskustvo. Blokada kapije austrijskog pogona dovela je do toga da je
Dinkić nepredviđeno morao da usmeri u Kragujevac značajna sredstva. Dinkić bi te pare mogao da usmeri u pravcu jednog manjeg
grada u Srbiji. Mogao bi, po gradu veličine Ćuprije ili Aleksinca prošetati
nekog Kineza, Korejca, mogao bi da otvori manju fabriku i tako obezbedi podršku
svojoj partiji G17. Podršku bi, kao i uvek, platio narodnim novcem. Posle bi
pričom o otvaranju novih radnih mesta, o investitorima koji žele da ulažu u
Srbiju, medijski sakupljao poene.
Pare koje su neplanirano otišle
za Kragujevac, ne mogu se nadoknaditi. Što je još gore, blokada kapije donela
je i lošu reputaciju, bilo je i intervencija preko austrijske ambasade.
Ali je glavna poruka tužbe -
zastrašivanje radnika. Kažnjavanje za primer. Ako bi Sud u Kragujevcu doneo
presudu da se predsednik Sindikata zatvorski kazni, pitanje je kada bi se
gladni usudili da krenu u štrajk.
Naravno, Savez samostalnih
sindikata Kragujevca potpuno je u pravu. Tužba, koju je tobože
podnela austrijska firma, zapravo je Dinkićeva odmazda. Radnici su ga veštim manevrom oko fabričke kapije za mesec dana priveli razumu i prisili da
kapitulira.
Drugo je pitanje da li su
radnici, pošto im je isplaćen minimalac, psihološki spremni da još jednom
ponove lekciju.
Mešetarenje zakonima
Na Istoku sve po starom, na
Zapadu ništa novo.
Seoske straže u Korman polju i
dalje stoje.
Mlađan Dinkić i Verko Stevanović su kriminalci, koji posežu za zakonom iz 1946. godine samo da ljudima ne bi
platili zemlju. Zaista, među sitnim vlasnicima parcela ima i onih kojima je kao
bezemljašima komunistička vlast podelila
po parče zemlje oteto bogatim komšijama. Dinkić i Stevanović su odlučili da sve
bude po zakonu - da zemlju otimaju poništavanjem zakona iz 1946. godine.
Meštani sela Maršić, Korman i
Jovanovac, koji su izjavili kako brane samo svoje pravo na imovinu nasleđenu
kroz generacije, dovedeni su u situaciju da se brane. Kako kroz generacije ako
su im dedovi bili bezemljaši? Pojedinima od njih.
Uzvratili su da među meštanima
ima i mali broj bezemljaša, ali su i oni zakoniti naslednici zemlje, po zakonu
iz 1946. ili po zakonu iz 1962. godine.
Akcija podele zemljišta
bezemljašima vođena je među komšijama, tako što je višak od onih koji imaju
preko maksimuma - ako se izuzmu narodni neprijatelji, izmišljeni i stvarni,
kojima se oduzima sve - deljen siromašnim komšijama. Znači sve je
organizovano između komšija u ataru istog sela. Što će reći: starosedeoci su i jedni i drugi. Međutim,
Verkovi kriminalci i medijski poslušnici poturaju lažnu sliku da je reč o
ljudima ubačenim sa strane.
Nisu starosedeoci, tvrdi
propagandni štab Verka Stevanovića, koji čine novine Kragujevačke i
njegova televizija RTK. Lukav pokušaj, kad nisu starosedeoci onda su
svakako Kosovari, nepopularni u Kragujevcu zbog preuzimanja radnih mesta kojih
nema.
Znači, otimačina zemlje teče po
zakonu. Trenutno po zakonu iz 1946. i 1962 godine.
Zašto je zakon iz 1946. godine danas dobar Dinkiću i Stevanoviću?
Zato što braća Stevan i Andra
Stanojević iz sela Maršića, kojima su zemlju otele komunističke vlasti, nemaju
potomaka. Prost rezon. Nema potomaka, znači nema ni nadoknade.
Sličan je slučaj i sa davno upokojenim
Milisavom Filipovićem, isto bivšim gazdom i vlasnikom, koji ima potomaka kojima
su upisane samo dve sitne katastarske parcele. Ali pod pretpostavkom da im se
zemlja vrati, Filipovići imaju najviše preko trideset hektara.
Vlast čini čuda. Stanojevićima,
bez potomaka, hoće da vrate - Filipovićima ne mogu da vrate! Oni su Filipovići, Filipovićima neće da vrate. Da su bez
potomaka vratili bi i njima, odnosno dodelili bi sebi.
Znači, vratiti se u pređašnje
stanje, pre Drugog svetskog rata, oteti zemlju, a zatim vratiti Korman polje u
realnost.
U čemu je svrha ovog pravnog
dovijanja i bezakonja, lakrdije koja nema veze ni sa pravom ni sa zakonom?
Poenta je u kreiranju raspoloženja javnosti u pripremi
policijske akcije. Poruka je - bezemljaše, bezemljaše treba tući!
Ako su bezemljaši, odakle im
zemlja, odakle im pravo da traže toliku naknadu za zemlju koja je njihovim
roditeljima dodeljena na poklon?
Straže u Korman polju i dalje
opstaju. Provedena je jedna akcija uz asistenciju policije, bilo je to
ispitivanje pulsa. Kad su videli koliki se broj ljudi okupio u kratkom roku,
policajci i geometri su se povukli, do prve sledeće prilike.
Slučaj Korman polja objasnio Ivan
Đorović, načelnik PU Kragujevac.
Ivan Đorović, načelnik policije,
ima zadatak da pred meštanima zastupa Veroljuba Stevanovića. Stevanović ima
previše crvenila u licu, labilna je ličnost, nije navikao na teške reči i
uvrede.
Ivan Đorović se pravdao na
lokalnoj televiziji, pričao je kako je doveden u nepriliku da on bude
medijator: - Meštani neće da se obrate gradskoj upravi, gradska uprava ne želi
razgovor sa njima. Mora policija, ko će
drugi? Policija mora da radi poslove koji joj ne stoje u opisu posla.
Ako bacimo na stranu izgovorene
reči, načelnik policije otvoreno podržava kriminal, obijanje stanova - Đorović
je čovek koji ima takta i vešto balansira.
Lažnjak
Slučaj šefa mesne kancelarije.
Šef mesne kancelarije u gružanskom selu Dobrača, na gornjomilanonovačkom putu,
pokušao da siluje maloletnu romsku devojčicu.
Slučaj od 27. aprila policija je krila do juna. Zoran
Stanišić, šef odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta, potvrdio je slučaj
''nedozvoljene polne radnje.''
Zašto bi gradonačelnik odgovarao
za svakog šefa mesne kancelarije? Bez obzira na to, nedeljnik Svetlost,
koji je slučaj i otkrio, prikrivanje
slučaja pripisuje gradonačelniku.
- Bez lepe pisane reči nema
afirmacije jednoga grada - izjava je Saše Milenića, narodnog poslanika,
predsednika Skupštine grada. Silovanje je ružna priča, ne doprinosi
afirmaciji grada, bez obzira na to što
donosi afirmaciju pojedincu. Svakako da se šef mesne kacelarije već afirmisao u
svom selu.
Romska devojčica je ispred Pošte
u Kragujevcu za majkom prodavala češljeve, čarape i naočari za sunce. Saša M. se predstavio kao tržišni inspektor, rekao je da
je rejon njegov, mogu slobodno da prodaju ispred Pošte. Još ako je kao pravi
tržišni inspektor razjurio ostale prodavce, stekao je simpatije, zasluženo.
Nakon sat vremena vratio se
automobilom i sirenom pozvao devojčicu
u kola. Kad je devojčica došla pozvao je da sedne u auto da bi potpisala neki
papir, a onda devojčicu odvozi sa lica mesta.
Devojčicu vodi do fotokopirnice da
iskopira neka dokumenta i pipka je po nozi.
Parkirao je auto u prometnoj Karađorđevoj ulici ispod trafo
stanice. Počeo je da je dodiruje i ljubi po vratu, devojčica navodno vrišti,
šef mesne kancelarije pušta glasnu muziku.
Zašto devojčica nije pobegla? Vrata
na automobilu zaključana, ulica je vrlo
prometna. Odvozi je u ulicu Nikole Pašića, sve je to centar grada. Ali zašto mu je, posle pokušaja silovanja, devojčica dala broj mobilnog telefona?
Zato što je Saša M. šef mesne kancelarije, tržišni inspektor i dobar čovek.
Sutradan, Saša M., star 44 godine, devojčicu zove na telefon, njena majka zakazuje sastanak
kod Pošte. Devojčice nigde nema, majke ima, majka mu ne treba, policija stavlja
lisice i odvodi u stanicu lažnog inspektora.
A ko zna šta bi se dogodilo da je inspektor bio pravi, pravi tržišni inspektor, pravi
Kragujevčanin? Kad su Romi saznali ko je i
šta je, kad su ga ljudi na ulici prepoznali, da nije inspektor već šef mesne
kancelarije...
Kakva je korist od šefa mesne
kancelarije? Ostala su samo pokidana dugmad.
Uputno je postaviti pitanje kako
se šef mesne kancelarije ponašao u selu, tamo gde je stvarno šef? Na ulici on
nije nikakav šef, bez obzira na malo bolji auto.
Voda još zdravija
Najlepša ruža - Gruža. Stihovi Dobrice Erića, za decu. Najlepša ruža, Gruža - avion u plamenu.
Kragujevac pije vodu iz
Gružanskog jezera. To je akumulacija ne reci Gruži, gde je pilot, koji se
katapultirao, usmerio avion marke orao.
Drugo je pitanje kakva je
situacija u srpskoj avijaciji kad više pilota gine u miru nego tokom NATO
agresije.
Iz akumulacije Gruža vodu
piju Kragujevčani i Kraljevčani, sve zajedno oko četiri stotine hiljada ljudi.
Direktor Vodovoda
Kragujevac, Obren Ćetković, redovno se oglašavao. Nafta i kerozin plivaju po
površini jezera dok se voda
crpi sa dubine od deset metara. Pokazalo se da je voda ispravna i zdrava za piće. Pilot je slučajno zaturio flašu mineralne vode.
Kada je posle nekoliko dana avion
izvađen, Ćetković je dao novu izjavu. Da je sada voda još zdravija.
Najlepša ruža - Gruža.
Prilikom blokade fabričke kapije
došlo je do nemilih scena, pojavile su se nekakve parapolicijske snage,
privatno obezbeđenje naoružano rukavicama, bokserima, metalnim štanglama.
Mlađan Dinkić i Verko Stevanović
su kriminalci koji posežu za zakonom iz 1946. godine samo da ljudima ne bi
platili zemlju.