(H)umorna priča

 

Nemam ja ništa protiv ove vlasti - ništa efikasno

 

Niko nije zadovoljan - osim njih

 

Pitali stariju devojku što se ne udaje, a ona reče: "Sve što je valjalo poženilo se, a ono što je ostalo nije nizašta!" Tako ti je i sa ovom vlašću. Sve što je vredelo davno je otišlo, a ovo što je ostalo ionako nije nizašta

 

Piše Neša - pitajte me kako sam (bolje ne pitajte)

 

U ponedeljak je evro vredeo 103,875 dinara, a pre dva ponedeljka, ili pre petanest dana 103,0046 dinara. Da li vam je bolje zbog toga? Jeste li srećni? Možete li za ove evre ili dinare da kupite nešto više? Ove godine se dinja i lubenica nećete najesti. A, u ostalom, i šta će vam? Samo vam se naduva stomak, pa svaki čas morate radi sebe napolje... ili unutra, zavisi gde ko ima onu prostoriju.

Biće vam još milije kada saznate da električari tvrde da po ovoj ceni više nećete moći da gledate televizor i peglate. Oni će se zato revnosno penjati na bandere da vam struju isključe. Sijalice vam ionako nisu potrebne. Palićemo sveće u ime sećanja na nas same koji smo mislili da je demokratija neka vrednost. U stvari, shvatio sam čemu služi reč demokratija.

Kako bi se, na primer, zvala partija koja je sada na vlasti ako joj izbrišete demokratska. Zvala bi se samo ... stranka. Ili, Borisova stranka. To nije u redu. Onda ona DSS. Stranka Srbije. Pa biste svi verovali da je to naša stranka, a u stvari nije. To je njihova stranka. Kako bi se Čeda kitio demokratijom, da mi nismo demokratska zemlja. Ima ih još, ali drugi put o tome. Doduše ima i jedna bez demokratije u imenu. I ona je na vlasti. Ali njoj demokratija i ne treba, ona tera po svome. U imenu ima neke šifre, mislim brojeve, slova i znakove. Kao da je stvarana da bi se uklopila u sve prilike i pripremila za vreme koje dolazi.

Da, ako niste znali, predlaže direktor Srbijagasa da ruski gas poskupi. Jeftin je, veli, za njih (?!). Pa treba uskladiti cenu sa svetskim tokovima. Mnogo se, bre, rasipate sa tim gasom, grejete se. Nije to za svakoga. To je samo za one koji su uveli gas i grejanje ispod betona u dvorištu, pa kada padne sneg da mogu da ga otope a ne nazebu čisteći ga.

Pišući ovaj tekst razmišljao sam šta bi trebalo od "silnih važnih" događaja ovde pomenuti. Ali, nekako mi nije išlo. Stegao mi se neki čvor u stomaku i sve bih najradije oterao u materinu. I njih i sebe i Sizifa i opet njih i opet sebe. Kotrljao sam taj prokleti kamen života neprekidno i kako ga dokotrljam do vrha, on, mislim kamen, ne samo da se skotrlja nazad u provaliju nego me usput svaki put pogodi i u glavu. Glava mi je toliko modra i u čvorugama da ne znam da li postoji mesto gde me do sada nije pogodio.

Pravo da vam kažem, nemam ja ništa protiv njih na vlasti - mislim ništa efikasno, ali kako je krenulo najebali smo. U stvari, najebali smo mi odavno, al' nam nisu još javili. Ubeđeni da im je svaka na mestu, ne pitaju (njima je dobro) kako je nama. A i zašto bi?

A mi, ko smo mi?

Niko i ništa, kolateralna šteta (što mi je ovaj izraz poznat jedno desetak godina unazad). Gde god nešto pokušate da uradite, ne ide. Smišljaju nove zakone, kao zbog Evrope, a u stvari zbog sebe. Kako oteti i odneti što više. Niko u ovoj zemlji nije zadovoljan osim njih (i njihovih). Nije ni čudo što mladi žele da odu. Ovde imaju pravu perspektivu - da umru gladni i žedni. Da se prema statističkim podacima ožene u trideset četvrtoj godini i udaju u trideset drugoj. Imaju jedno dete koje hrane baba i deda i odmah se posle četiri godine braka razvedu.

Boža, onaj potpredsednik, zapenio: ne mogu oni da idu. "Mi ih školovali i stvarali za našu budućnost".

Voleo bih da su u (a)socijalnim kartama funkcioneri naveli gde ime se školuju njihova deca, gde žive i gde rade, a ne da lažu kako nemaju ništa. Voleo bih da su pored verskog naveli i seksualno opredeljenje (mislim partijsku pripadnost).

Nemojte deco ići nigde. Ostanite ovde da umrete na sopstvenoj rodnoj grudi - od gladi. Vi ovde nemate ni tatu ni mamu. Vas je rodila tetka, i to najbolje ako ta tetka živi u Americi ili Engleskoj. Nije loše ni u Parizu.

Gledam ovo Svetsko prvenstvo u fudbalu. Pa ko to od igrača koji pikaju loptu na ovim našim poljanama brani trobojku i belog orla?! Počev od selektora, pa redom. Nije bolje ni u košarci. Tu je i odbojka.

Pa zašto onda braniti deci da odu u beli svet i žive normalno?

Pitali stariju devojku što se ne udaje, a ona reče: "Sve što je valjalo se poženilo, a ono što je ostalo nije nizašta!"

Tako ti je i sa ovom vlašću. Sve što je vredelo, davno je otišlo, a ovo što je ostalo ionako nije nizašta. Da su valjali, i oni bi se već davno negde udomili.

 

 

 

Nemojte deco ići nigde. Ostanite ovde da umrete na sopstvenoj rodnoj grudi - od gladi. Vi ovde nemate ni tatu ni mamu. Vas je rodila tetka i to najbolje ako ta tetka živi u Americi ili Engleskoj. Nije loše i u Parizu.

 

 

 

Ubeđeni da im je svaka na mestu, ne pitaju (njima je dobro) kako je nama. A i zašto bi?