Na licu mesta
Predsednik Višeg
suda ignoriše poverenika za informacije
od javnog značaja
Napasne sudije
Najveća je nepravda kada neko
prikrivajući sopstvenu sramotu hoće drugome da otme
poštenje - misao je Baltazara Bogišića kojom
beogradski advokat Vladimir
Drecun počinje žalbu na presudu
Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu,
koju je donelo veće sudije Dušana Vojnovića
Milan
Glamočanin
Pobijanom
presudom Aleksandar
L. je osuđen pred većem Višeg
suda za organizovani
kriminal. Osuđenom je advokat Vladimir Drecun kum i uložio
je sve napore da svog branjenika
oslobodi od krivice, za koju
tužilac nije imao nikakve dokaze,
niti su ga
ostali optuženi svojim iskazima dovodili u vezu sa radnjama koje
su njima stavljene na teret.
Advokat
Vladimir Drecun je pošten čovek, iskusan pravnik,
i verujući da je dosledna
primena zakonitosti osnovno načelo svakog pravnog sistema, pa i našeg, pokušao
je da pred većem sudije
Dušana Vojnovića, na zakonit način
odbrani svog klijenta od napasnog
sudije, koji, već duže vreme,
od kada je iz Novog Sada
upućen na rad u posebno odeljenje
Višeg suda u Beogradu, sve optužene
odmah tretira kao - osuđene.
Naopako
zaključivanje, nasilje i priprosto ponašanje sudije Vojnovića
advokat Drecun je pokušao da
ograniči korišćenjem pravnih sredstava,
tražeći zaštitu od onih
u čijoj je radnoj obavezi i zaštita zakonitosti u radu sudija.
Pred većem sudije
Vojnovića, saslušani su kao
veštaci i
profesori Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, sa zadatkom da
veštače transkripte
snimljenih razgovora, koji su, inače,
pribavljeni na nezakonit način i, primenom odredaba
Zakona o krivičnom postupku, oni se ne mogu koristiti kao dokazno sredstvo.
Na glavnom pretresu,
veštak Slobodan Jovičić je na pitanje advokata Vladimira Drecuna odgovorio da je "...preliminarno slušanje spornih telefonskih
razgovora pokazalo, pod jedan, da su
transkripti prilično loše urađeni i da
su kao takvi
neprihvatljivi za potrebe fonetske i lingvističke analize u veštačenju.
Zbog toga su na trijažnim glasovima
urađeni potpuno novi transkripti. Utvrđeno je i da
je u priloženim transkriptima
došlo do zamene označavanja
govornika, kao i da su
pojedini iskazi jednim delom pripisani
jednom, a drugim delom drugom govorniku,
da su sagovornici
neadekvatno označeni, zbog čega je urađeno
novo označavanje".
Kada je utvrdio da i
transkripti sa ročišta koje
se snima audio i video zapisom nisu veran
odraz toka postupka, zatražio je da mu se izdaju CD-ovi za presnimavanje
video i audio zapisa, radi dalje odbrane
svog klijenta i kuma, Aleksandra L.
Sudija Dušan Vojnović na pismeni
zahtev advokata nije hteo ni
da odgovori, a na ročištu
održanom 23. novembra
prošle godine ljutito je odbrusio da neće da ih preda,
zato što su moguće razne zloupotrebe,
jer bi to neko mogao da okači
na internet. To ne dajemo nikome, odbrusio je. Uzalud su bila
pozivanja advokata da su video i
audio zapisi sastavni deo zapisnika.
Od vršioca funkcije
predsednika Višeg suda u Beogradu, sudije Dragoljuba Albijanića, od kojeg advokat Drecun
traži da mu omogući kopiju
novih transkripata prisluškivanih razgovora, i audio i video zapisa sa glavnog pretresa,
a pozivajući se na odredbe Zakona
o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dobija odgovor kojim se njegov zahtev odbija kao
neosnovan.
U očaju što ne može da na osnovu
dokaza iz spisa brani svog
klijenta, advokat Drecun se obraća povereniku za informacije
od javnog značaja Rodoljubu Šabiću. U postupku koji je potom sprovela
njegova zamenica Stanojla Mandić, poverenik je doneo rešenje 5. januara ove godine, kojim
se "...nalaže Višem
sudu u Beogradu da bez odlaganja,
a najkasnije u roku od dva dana
od prijema rešenja, Drecun Vladimiru...
dostavi tražene informacije, odnosno kopije audio i video zapisa u predmetu tog suda K.P01 br.
235/10..."
Za predsednika Višeg suda u Beogradu sudiju Dragoljuba Albijanića, nekadašnjeg sudije posebnog
odeljenja u kojem sada sudi Dušan Vojnović, nalog poverenika je mrtvo slovo na papiru!
On jednostavno odbija da ga izvrši! U javnom saopštenju sudija Albijanić
vređa poverenika, braneći svoj
stav da ne izda audio i video zapise. I ne samo to, nego Viši sud
u Beogradu pokreće upravni spor pred
Upravnim sudom, tražeći da
se rešenje poverenika za informacije od javnog značaja
poništi kao
nezakonito!
U takvim okolnostima,
poverenik 24. januara, u postupku izvršenja
svog rešenja, najpre donosi zaključak
o izvršenju rešenja, kojim se poziva Viši sud
u Beogradu da pod pretnjom novčanog kažnjavanja dostavi advokatu Drecunu tražene dokaze iz sudskog spisa.
Potom, 3. februara, nakon odbijanja suda da postupi po
ovom zaključku, poverenik donosi zaključak o izricanju novčane kazne od
20.000 dinara, a 16. februara
novo rešenje kojim se Viši sud u Beogradu
kažnjava sa novih 180.000 dinara, uz napomenu da
će se dalje izvršenje odluke poverenika
nastaviti odlukama Vlade Srbije.
No, sudija Albijanić
nije platio ni propisane novčane
kazne, tako je odluka poverenika za informacije od javnog značaja
prosleđena Vladi Srbije, na izvršenje.
Upravni
sud, u veću kojim je predsedavala sudija Nevena Milojčić,
odbacio je 24. februara
ove godine, kao nedozvoljenu tužbu Višeg suda
u Beogradu, podnetu protiv zaključka poverenika za informacije
od javnog značaja, podučavajući osionog sudiju
Albijanića da Viši sud u Beogradu
nije aktivno legitimisan za podnošenje tužbe.
Teško je za pretpostaviti da postoji predsednik okružnog suda u nekoj evropskoj zemlji koji bi bio toliko uporan, poput kao sudije-štakora Dragoljuba Albijanića, da ignoriše odluke organa koji je ustrojen odredbama Ustava Srbije. Pitanje se samo nameće: da li, po
tom osnovu, i građani i drugi
državni organi, mogu da ignorišu
odluke u kojem presuđuje gospodin Albijanić?
Već na prvom ročištu sudija Vojnović
je izjavio da, što se njega tiče, on može odmah da
presudi! Zato valjda i nije
hteo da sluša
završene reči branilaca prekidajući ih
u završnoj reči, demonstrirajući svoju moć.
Advokat
Vladimir Drecun, ipak, veruje da će veće
Apelacionog suda u Beogradu, odlučujući po njegovoj
žalbi, ukinuti i presudu sudije
Dušana Vojnovića, kojom je njegov branjenik Aleksandar L. osuđen bez ijednog
dokaza, čak i bez izjava
ostalih optuženih, koji njegovog branjenika
ili ne poznaju, ili su se sreli
slučajno.
Ali...
Da li je i većina sudija Apelacionog
suda u Beogradu pelcovana tim istim
serumom kojim su špricani i
sudije Vojnović, Albijanić i njihove
kolege koje učestvuju u ovoj raboti, primajući ogromne, dvostruke
plate i uživajući privilegije u osuđivanju građana, bez namere da
krivični postupak sprovedu na zakonit
način?