Odbrana

Estradno ministarstvo sa oružjem u rukama

 

A onda je pala komanda: kontejner mora biti osvojen

 

Lako je pokazati da je Ministarstvo odbrane "najaktivnije" srpsko ministarstvo, iako je oličenje propasti, nerada, kriminala i izdaje. Oni koji nisu uradili ama baš ništa za dobro ove zemlje, samoreklamiraju se i promovišu kao da su početak i kraj života u Srbiji. Nije to moguće bez specifične mentalne i estradne strukture njegovih čelnika.

 

Pukovnik Milan Jovanović

 

Srbija je zemlja iz bajke. Ona je u velikom ekonomskom procvatu. Od svih zemalja jedino je nju zaobišla svetska ekonomska kriza. Nije više zadužena, svi krediti samo što nisu vraćeni - i pametno se koriste za blagodet naših pokolenja. Reforme privrede, bankarstva, sudstva, policije na najvišem su mogućem nivou. O reformi vojske da i ne govorimo. Ovakav raj doneo je i najvećeg vojnog stratega koga je Srbija do sada imala - Šuleta. Imamo reformisane paradne bataljone (dva, tri - sasvim dovoljno) koji su sa "bumbarom", "komarcem", "crnom osom", "lastom" i vaskrslom odbrambenom industrijom, svetska sila, bastion mira u regionu, njegov garant takoreći. Imamo vojsku koja će Srbiju da brani samo i isključivo miroljubivim putem.

Zahvaljujući spotu Budi profesionalac ugled Vojske u narodu je za poslednje četiri godine sa 0,58 odsto porastao na neverovatnih 133,17 odsto. Kada bude završeno snimanje serijala o akademiji, sa sadašnjih 53,67 kandidata za jedno mesto na Vojnom univerzitetu, imaćemo odziv u vremenu novog svetskog rekorda od 9,45 sekundi (na 100 metara).

Jedini u regionu imamo što drugi nemaju. Imamo "šuplji bataljon". Imamo žene pilote, a u ovoj godini dobijamo prvu klasu žena oficira. Pored žena, u vojsku uvedosmo i popove da nas učine bezgrešnima. Homoseksualci su posebna priča, pa ko voli nek' izvoli - na raspolaganju su sve kategorije i poze.

Reformu vojske u partijsko-nadničarsku elitu završi smo 15. maja ove godine, opremivši je i obučivši po najviše mogućim NATO standardima. Čim smo u tome uspeli kao niko pre nas (a ako pitate Šuleta - ni posle), najveći svetski vojni znalci dođoše u od 13. do 15. juna u srpski Hajat da se u to uvere i da nam se poklone, pa nešto i nauče. Dođoše kako bi od stratega Šuleta i artiljerca Miloja saznali kako to da NATO nije uspeo da razori i rasturi Srbiju za 78 dana i noći besomučnog bombardovanja, a pođe za rukom nepoznatim vojskovođama-diletantima Tadiću i Šutanovcu. Dođoše da saznaju i, svakako, izraze divljenje i zahvalnost, jer su ovi to uspeli demokratski, bez ispaljenog metka.

Administracija nam je minimalna, svega jedan odsto ukupne populacije. Otpušteno je tek 500.000 radnika, a ima prostora za još toliko. Zahvaljujući porastu privredne produktivnosti, porastu "nataliteta", merama zapošljavanja, reformi školstva i drugim reformama, odliv mladih mozgova skoro zaustavismo (ne idu oni koji ne mogu). I ekologija nam je na najvišem nivou, izvozimo sve koje uhvatimo. Mafiji i korupciji je gotovo došao kraj. Nama je, poo najnovijim pokazateljima, jedini problem sećanje, odnosno prošlost. O budućnosti ne treba da brinemo. Zahvaljujući putu bez alternative (čitaj: putu u Evropu) ona je jednostavno sjajna.

 

Gomila "zašto"

 

Nema dana da nas Dragan Šutanovac nekim postupkom ne ponizi i ne uvredi i kao narod i kao državu. Nema toga što nije spreman da uradi na štetu Srbije i naroda, samo da bi bio u prvom planu, da bi dobio makar i lažne pohvale i aplauze iz Vašingtona i Brisela.

Preslušavajući tonske zapise sa širih i užih kolegija ministra odbrane, praćenjem njegovih do u tančine isplaniranih i režiranih medijskih nastupa i obavljanja tzv. redovnih aktivnosti, a imajući u vidu činjenicu da je Srbija zadnjih mesec dana svakodnevno bombardovana raznoraznim naslovima i analizama, počev od hapšenja generala Ratka Mladića, približavanja Srbije EU, Strategijskoj NATO konferenciji u Beogradu, pažnji čitalaca preporučićemo dva-tri primera kako bismo ih usmerili na neke manje aktivnosti i događaje u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Pre svega da bi se potvrdilo kako nema sfere i oblasti u životu i radu ovog ministarstva i vojske, u kojima ne cveta kriminal i ne caruje mafija.

Tako, na primer:

Na konferenciji za novinare (18. maj 2011) ministra odbrane Dragana Šutanovca... "kojoj su prisustvovali članovi kolegijuma ministra odbrane, rektor Univerziteta odbrane, načelnici Vojne i Vojnomedecinske akademije i generalni inspektor službi bezbednosti... ministar Šutanovac izrazio je zadovoljstvo postignutim rezultatima, a u najveće uspehe svrstao je završetak profesionalizacije Vojske Srbije i podizanje ugleda i standarda njenih pripadnika, formiranje univerziteta odbrane, reformu vojnog zdravstva, jačanje međunarodne saradnje i učešće u mirovnim misijama UN i pomoć u promociji i plasmanu proizvoda domaće odbrambene industrije".

Sa usavršenim marketinško-političkim manirima, u duhu samohvalisanja i samoreklamerstva, poput svakog dobro obučenog američkog kursiste, ministar se iz petnih žila napinje da ostavi utisak o "transparentnom i zakonitom" radu Ministarstva i Vojske i o njihovoj tzv. civilnoj kontroli. Čestim nastupima u sredstvima informisanja Šutanovac gotovo da uspeva da zamagli i zataška mnogobrojne afere u MO i VS. Tabloidov izvor iz Ministarstva odbrane ukazuje da se to u poslednje vreme ponajbolje vidi na primeru "sistema vojnog zdravstva i njegove reforme".

Duži niz godina, na primer, VMA je karakteristična po mnogobrojnim aferama i nezakonitom poslovanju a da u tom smislu baš ništa nije preduzeto. Imajući samo to u vidu, jer je VMA ozbiljan reprezent stanja i odnosa, ministru se mogu postaviti i ovakva pitanja:

-  Zašto i kako je prvi i najvažniji čovek VMA Miodrag Jevtić zamenjen Marijanom Novakovićem?

-  Zašto se i na koji način bivšem prvom čoveku VMA (nakon što je prebačen na mesto rektora Univerziteta odbrane) popušta, udovoljava i na neopravdan i neracionalan način troše pare naroda (poreskih obveznika) na uređenje zgrade rektorata, izražene u desetinama miliona dinara, za opremanje i uređenje njegovog kabineta?

-  Da li će od renoviranja skoro napuštene zgrade, pored novog rektora, koristi imati još neko, kao, na primer, Euro salon, ekskluzivni dobavljač za opremanje vojnih objekata?

-  Da li je racionalno i pravilno trošenje novčanih sredstava, koje je, uzgred, definisano Pravilnicima o finansijskom poslovanju i finansijskoj službi u MO i VS, o materijalnom poslovanju u MO i VS kao i zakonskim odredbama (Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o budžetu i sl.) primenjeno prilikom formiranja Zavoda za preventivno-medicinsku zaštitu u okviru Generalštaba VS, a da ostali organizacioni delovi preventivne medicine ostaju u MO, i zašto nisu definisane nadležnosti preventivne medicine?

-  Da li je negde definisano čime se bavi zavod za preventivno-medicinsku zaštitu i u okviru njega centri za preventivno-medicinsku zaštitu, na čemu se to bazira, odnosno ko to definiše - da li izvršni ili upravni organi?

-  Zašto je proklamovana profesionalizacija vojske, a da se pri tome zadrže svi elementi ustrojstva kao da postoji vojska na služenju vojnog roka koja ima potrebe za rad preventivnih ustanova?

-  Na osnovu čega je određeno brojno stanje Centra kada ni u ranijoj organizaciji dva zavoda nisu imala punu zaposlenost?

-  Za kakvim to preventivno-medicinskim delom ima potrebe opstanak Centra kada se ima u vidu da u novoj vojsci nema vojske, odnosno nema potrebe da se kontroliše higijensko-epidemiološko stanje, kada se ishrana svodi samo na lica koja dobrovoljno služe vojsku?

-  Zašto je formiran novi Zavod za preventivno-medicinsku zaštitu, kome je uprava faktički u Nišu, a nosi naziv kao da je u Beogradu, odnosno zašto se rukovodstvo Zavoda nalazi u Nišu a sedište je u Beogradu (da li je to urađeno namerno radi zapošljavanja partijskog kadra)?

-  Zašto kadrovsku politiku Zavoda, a posebno Centra u Beogradu, vodi civilno lice sa srednjom stručnom spremom, koja je inače supruga pukovnika Savića iz Uprave za snabdevanje MO (da li je to stimulisanje familije Savić za mnogobrojne nameštene tendere nabavke i prodaje naoružanja i vojne opreme), a da se pri tom lica sa visokom stručnom spremom tretiraju kao najamna snaga iz koje niko ne stoji?

-  Kada je zaključen ugovor o kupovini hiperbarične komore, od koga je ona kupljena, po kojoj ceni, zašto nije postojala jedinstvena specifikacija kada se krenulo u nabavku komore, već se ona podešavala i menjala u skladu sa izabranim ponuđačem od strane VMA; kada je komora isporučena, kada je montirana i koje izvršio montažu, kada je komora počela sa radom i u čijem sastavu je taj uređaj?

-  Koji deo VMA je specificirao potrebu i ispostavio zahtev za nabavku hiperbarične komore, da li su pre pokretanja postupka za nabavku hiperbarične komore bili stvoreni potrebni uslovi za njeno montiranje i korišćenje u adekvatnom prostoru i ko je odgovoran za te uslove; da li je pokrenut postupak protiv lica koja su napravila propuste u narudžbini komore, njene montaže i (ne)korišćenja?

-  Zašto se državni sekretar zadužen za pitanje vojnog zdravstva ne bavi tim pitanjem, već se bavi izdavanjem knjiga (o mirovnim misijama), koje, uzgred budi rečeno, čak nije on ni napisao, nego drugi autori, a da se nijedanput nije našao na terenu da vidi kako u pojedinim segmentima živi vojno zdravstvo!

-  Zašto ministar ne izađe i hrabro saopšti da je general Ratko Mladić lečen na VMA (o čemu postoje mnogobrojni dokazi i očevici) nego izmišlja toplu vodu! Ovo pitanje zbog sledećeg: da li je i to jedan od razloga što se bivšem prvom čoveku VMA udovoljavaju sve želje iako on to više nije?

Da li su navedeni primeri stvarno uspesi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ili, možda, nešto sasvim suprotno.

Ili, na primer, dana 6. juna 2011. godine, "ministar odbrane Dragan Šutanovac informisao je... generale i admirale Vojske Srbije u penziji o najznačajnijim koracima u reformi sistema odbrane u protekle četiri godine. Skupu su prisustvovali i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Miloje Miletić, članovi kolegijuma ministra odbrane, kao i najodgovornije starešine iz Ministarstva odbrane nadležne za pitanje statusa, socijalnog osiguranja i standarda vojnih penzionera".

Suviše vremena bismo potrošili na analizi ovakvih Šutanovčevih poteza i aktivnosti, jer se pokazuje da nije samostalan ni u čemu, a ponajmanje je to u vođenju politike MO i VS. Opšta je nesreća što je Šutanovac spletom čudnih i, za njega, srećnih okolnosti došao na mesto kojem nije dorastao. Ne toliko zbog toga što mu preko 200 penzionisanih generala i admirala VS ništa nije poverovalo, niti zbog pokušaja zloupotrebe penzionisanih generala i admirala VS u procesu neustavnog i nezakonitog pokušaja ulaska u NATO alijansu prilikom njenog samita održanog u Beogradu, niti zbog opisa njegovih aktivnosti, već zbog mentalnog sklopa i frustracija koje mu se gomilaju... pa ga opsednu, takoreći preplave, i povodom najobičnijih novinskih članaka.

Koliko je izgubio oslonac i kompas, ako ga je uopšte i imao, pokazali su mu i penzionisani generali i admirali jasno mu rekavši šta misle o njemu i njegovoj reformi vojske. Rekli su mu koliko su našu vojsku respektovali zapadni oficiri i vojni stučnjaci pre 2000.  godine, kada su se s njom sukobljavali i uprkos ogromnoj razlici u opremljenosti i budžetu nisu uspevali da je poraze, a koliko sada kada znaju da su vojnici obična skupina nadničara koji silom prilika rade u vojsci, jer nigde drugde nema radnih mesta, a svi su iskusni i u realnim uslovima prekaljeni oficiri u Hagu, u penziji ili, jednostavno - najureni?

 

Birana ekipa

 

Istog dana, 6. juna 2011, Ministarstvo odbrane "ovlašćeno je da saopšti" kako će ministar odbrane Dragan Šutanovac, direktor Građevinske direkcije Srbije Dragan Grujić i Stevan Nikčević obići sutra gradilište na prostoru voždovačke kasarne Stepa Stepanović. Obilazak počinje u 11 časova". Da javnost ne bi ostala uskraćena za epilog velikog događaja, 7. juna 2011. je Ministarstvoi odbrane takođe "ovlašćeno da saopšti" da je ministar odbrane Dragan Šutanovac, u pratnji direktora Građevinske direkcije Srbije Dragana Grujića, generalnog direktora preduzeća SDPR Jugoimport Stevana Nikčevića i pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Ilije Pilipovića obišao danas gradilište na prostoru nekadašnje voždovačke kasarne. Šutanovac je sa saradnicima obišao objekat 4E, koji izvodi RMS inženjering, ćerka firme Jugoimport SDPR, a koji ima oko osamnaest hiljada kvadrata stambenog prostora i stotinu šezdeset pet stanova.

Čak se i laicima odmah nameće pitanje koje su to figure Dragan Grujić i Stevan Nikčević pa da Ministarstvo odbrane preko svog zvaničnog sajta obaveštava širu javnost da će izvršiti obilazak gradilišta u bivšoj kasarni. U jednom od ranijih brojeva Tabloid je pisao o organizaciji i pripremi najveće pljačke u Srbiji koja se odvija u izgradnji stambenih objekata baš u toj kasarni. Pa je logičan i odgovor ko su Dragan Grujić i Stevan Nikčević, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da je Jugoimport SDPR javno državno preduzeće sa stopostotnim državnim kapitalom i da kao takvo nije ni moglo ni smelo da formira preduzeće kao društvo s ograničenom odgovornošću - RMS inženjering d.o.o. Formiranje takvih zavisnih preduzeća ima višestruki cilj: izbegavanje direktne materijalno-finansijske i druge kontrole od strane nadležnih organa države Srbije, obavljanje prljavih poslova za račun i u ime Jugoimporta SDPR i Ministarstva odbrane i ličnosti uključenih u sve te poslove, pranje para odnosno prikrivanje puteva novčanih tokova, izbegavanje kontrole prometa naoružanjem i vojnom opremom (šverc naoružanja i prodaja zemljama pod embargom), primanje i davanje mita, davanje uslužnih ponuda radi višestrukog uvećanja cena za opremu prilikom njene nabavke za potrebe MO i VS itd. Tako formirana preduzeća ne dostavljaju periodične i godišnje finansijske izveštaje nadležnim državnim organima, nego matičnoj kompaniji. Na osnovu njih matična kompanija, u ovom slučaju Jugoimport SDPR, pravi konsolidovani finansijski izveštaj. Ako se ima u vidu činjenica da preduzeća formirana u inostranstvu posluju po zakonima zemlje u kojima su formirana i da se zakonska regulativa i termini pravljenja takvih izveštaja razlikuju u odnosu na Srbiju, onda je jasno kakve zloupotrebe su moguće, a da sve bude po zakonu.

I tako dalje, i tako redom. Ali, o svemu tome će građani Srbije, i bez ozbiljnih problema u vezi sa NATO-paktom, vojnom neutralnošću i drugim suštinskim pitanjima budućnosti države, znati da procene.

 

 

 

 

 

Da je dobro bilo bi dobro

 

U akciji  "Veliko spremanje Srbije" (4. juna 2011) koju je organizovalo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a povodom 5. juna, Svetskog dana životne sredine, "vojnici i starešine Vojske Srbije čistili su i uređivali aerodrome, poligone i kasarne u Beogradu, Novom Sadu, Zaječaru, Požarevcu, Valjevu, Kraljevu, Kruševcu, Raškoj, Novom Pazaru, Leskovcu, Prokuplju, Vranju i drugim mestima Srbije... Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Miloje Miletić pohvalio je sve pripadnike Vojske Srbije koji su učestvovali u akciji"... "Izuzetno sam zadovoljan što je Vojska Srbije i ovaj put doprinela da Srbija bude čistija, urednija, zdravija i lepša, što svakako koristi svim njenim građanima", rekao je general Miletić".

I opet, da je tako bilo - bilo bi dobro. Ovo je još jedna od marketinško-reklamnih trica i kučina iz kuhinje ministra odbrane. A istina je sasvim drugačija.

Naime, povodom Svetskog dana životne sredine, akcija "Očistimo Srbiju" sprovedena je u organizaciji Demokratske stranke, čiji je Šutanovac jedan od - potpredsednika. Učešće vojnika i starešina VS u pomenutoj akciji je naređeno, što takođe govori o "partijskoj" dimenziji vojske. Njihov doprinos da Srbija bude čistija, urednija, zdravija, lepša (glupost koju je izrekao načelnik Generalštaba VS) najbolje se vidi iz snimaka sa vojnih lokacija sa teritorije grada Beograda. O čemu se ovde radi i šta su to, i od čega, onda vojnici čistili, čitaoci Tabloida sami će zaključiti.

U sprovođenju ove akcije koja je medijski propraćena kao prvorazredan događaj krije se i perfidan način pljačke od strane rukovodstva Demokratske stranke. Način na koji su i od koga su nabavljene zaštitne rukavice, kese, kako je vršen transport smeća, reklamni materijal (ko i kako je reklamirao) itd. samo su pitanja za analizu i utvrđivanje pravog stanja od strane nadležnih pravosudnih i tužilačkih organa, ali izlaze iz okvira ovog teksta.

 

 

 

Teror kao početak velike ljubavi

 

Na mirnom protestu protiv održavanja NATO konferencije u Beogradu, održanom 12. juna sa početkom u 18 časova kod Sava centra, u organizaciji Anti-NATO kampanje, kome je prisustvovalo oko 100 ljudi, policija je vređala i bacala ljude niz padinu, a brutalno je uhapšeno čak osam mirnih demonstranata. Šestorica uhapšenih, od kojih je jedan strani državljanin, prebačeni su u policijsku stanicu Novi Beograd, gde im je određeno policijsko zadržavanje od 48 sati. Preostala dvojica odvedena su u policijsku stanicu u Ulici 29. novembra, od kojih je jedan ubrzo pušten, a drugi, Ratibor Trivunac, po hitnom postupku je osuđen na 15 dana zatvora i odmah poslat na izdržavanje zatvorske kazne u KPZ Padinska Skela. Na teret mu je stavljeno da je organizator neprijavljenog skupa, iako se iz Makedonije u Srbiju vratio na sam dan organizovanja mitinga.

Protiv šestorice zatvorenih na Novom Beogradu pokrenuti su krivični postupci za ometanje službenog lica u obavljanju dužnosti, dok je protiv jednog od njih, Koste Ristića, pokrenut krivični postupak za napad na službeno lice, iako se na snimku jasno vidi da se prema njemu policija najbrutalnije ponašala. Naime, više pripadnika interventne policije ga je oborilo i vuklo po ulici, a jedan inspektor u civilu pokušavao je da ga saplete i šutne.

Nikolu Vukobratovića, državljanina Hrvatske, koji je u trenutku privođenja mirno sedeo na zemlji, Prvo Osnovno tužilaštvo u Beogradu stavilo je pred izbor: ili će mu biti određen jednomesečni pritvor u paklu Centralnog zatvora u Beogradu ili će uplatiti 50.000 dinara na račun Gradskog sekretarijata za zdravstvo. Aktivisti Anti-NATO kampanje prikupili su i uplatili traženi iznos, nakon čega je Nikola Vukobratović ubrzo napustio Srbiju. (E.T.)