U Evropskoj Srbiji radnici Komgrapa sto jedanaest meseci bez plate,
doprinosa i zdravstvenog osiguranja
Ko
nije umro, dobio je otkaz
Najveći
građevinski gigant u bivšoj Jugoslaviji, korporacija Komgrap, nalazi se pred
potpunim uništenjem. Komgrap je izgradio mnoge reprezentativne objekte u
regionu, u Evropi i šire, zapošljavao je 14.000 radnika, a danas je pred
likvidacijom posle privatizacije. Poslednji Mohikanac koji pušta u javnost glas o čerečenju ovog giganta je Rade
Stoković, predsednik sada već ugašenog
Nezavisnog Sindikata Nezavisnost Komgrap Makiša. Radnici ovog
nedavno likvidiranog preduzeća nisu
primili plate sto jedanaest meseci
Nikša
Bulatović
Otvoren je predstečajni postupak i nad Komgrap
stanom, poslednjom preostalom firmom u sastavu holdinga koja je još
uvek aktivna i koja će po svemu sudeći u aprilu 2012. biti likvidirana. Čitav Komgrap je na izdisaju. Prethodno je
imovina Komgrap Makiša pripojena imovini Komgrap stana,
a Komgrap Makiš ugašen zbog dugova.
Dvadesetak zakupaca prostorija Makiša i dan danas
doprinose oko dva miliona dinara, međutim, umesto radnicima,
sve ide na bahanalije generalnog direktora holdinga Draška Pašića i njegove
svite oligarha iz centrale na Terazijama.
Početkom devedesetih Komgrap je
radio u Jugoslaviji i van nje, ostvarivao ogroman profit, zapošljavao hiljade
radnika. Rukovodstvo je videlo dobru priliku da se obogati i krenulo sa pljačkom firme. Bezbroj zloupotreba, štetnih ugovora i teških krađa ipak je u početku ostao u senci pune uposlenosti i velikih prihoda.
Kralo se mnogo, ali se i radilo mnogo. Sada se ne radi, već samo krade. Zapravo, ne krade, nego pljačka, i to nemilice, brutalno, siledžijski.
Prema imovinskima kartama velikog broja rukovodilaca,
reklo bi se da su radni vek proveli kod kakvog šeika, a ne u Komgrapu.
Krali su sve što su mogli: cement, armaturu, okove za stolariju, stanove,
lokale, garaže, radne mašine, vozila, kranove, razlike u ceni,
stanove iz kompenzacije, zidali ljubavnicama kuće, vile i ostalo. Spisak je predugačak.
Jedno po jedno zavisno preduzeće počelo je da tone i posluje nelikvidno. Veliki doprinos
tome davali su direktori zavisnih preduzeća, ali i direktor korporacije, koji je svesnim zalaganjem postigao da
firma upadne u poslovne probleme i to je trajalo do 2000. godine.
Potom je po šemi organizovanog kriminala „belog
okovratnika", holding korporacija Komgrap, sa svojih 11 zavisnih
preduzeća ušla je 2006/07.
godine u proces tenderske privatizacije. Nakon toga je potpuno opljačkana i danas je pred potpunim zatvaranjem. Od
privatizacije su geometrijskom progresijom počele da se gase proizvodne aktivnosti u svim zavisnim preduzećima. Draško Pašić je oterao
u stečaj najveće zavisno preduzeće Komgrap gradnju, a onda je nagrađen za to i postao generalni direktor Holding
korporacije.
Komgrap Makiš, jedno od zavisnih preduzeća,
ugašen je pre nekoliko meseci. Bio je u
predstečajnom postupku i da ne bi otišla u likvidaciju, robovlasnici iz uprave sa Terazija,
dogovorili su se da tu firmu ugase, a da imovina bude prebačena na Komgrap stan, jedino zavisno
preduzeće koje koliko toliko posluje.
Komgrap više nema nijedno gradilište. Pravosuđe,
policija i inspekcija su zatrpani krivičnim
i prekršajnim prijavama, ali od toga ništa.
Rade Stoković je bio nekoliko puta u policiji i tužilaštvu, rekli su
mu: „Gospodine Stokoviću samo džabe trošite svoju energiju, vreme i
novac, jer dok je ova vlast tu gde jeste, nemate šanse da bilo šta
uradite."
Advokat malih akcionara Slavko Jelovac, podneo je
krivičnu prijavu protiv direktora Draška Pašića za proneveru 150 miliona dinara uzetih na ime
kredita. Priča se da je taj kredit dobio
na falsifikovani završni bilans. Pare su nestale i navodno si završile u
Kosovskoj Mitrovici u firmi Daka kod izvesnog Idriza Šljakua.
Firmi Mek sistem iz Subotice dato je devet miliona dinara, zašto
i kako, poslovna je tajna.
Radnici Komgrapa su gotovo listom izbačeni
na ulicu, dobili otkaze, radni staž nije
povezan, nemaju zdravstveno osiguranje, nisu plaćeni doprinosi, pa radnici ne mogu u penziju ni sa 42 godine staža. Ljudi
sa godinu i po dve do penzije, dobili su otkaze, jer nisu hteli, a ni mogli da
pređu iz Makiša u drugu
firmu. Rukovodstvo ih je vrlo perfidno uputilo na rad u ugašenu firmu Komgrap
Zanat. U toku jednog dana po tri puta su radnici dobiljali premeštaje.
Zbog takvog šikaniranja mnogi su sami davali otkaze. Sedam radnika odbili su u
aprilu da pređu iz Makiša u
Komgrap Stan dok ne dobiju plate. Dobili su otkaze.
A kako je uništen Makiš? Pravosnažnim
presudama zabranjeno je Komgrapu da raspolaže imovinom dok ne
izmiri tražbine radnicima. Suprotno tome, oni su mašine u svim proizvodnim halama i zavisnim preduzećima prodali kao staro gvožđe Glas komercu iz Despotovca. Ali mnoge
mašine nisu isečene, nego su odnošene čitave, na tovarnim sanducima
kamiona i prodavane širom Srbije. Samo jedna presa vredela je nekoliko miliona
evra. Rečeno je da se sve to prodaje radi
isplate plata. Od tih para radnici nisu videli ni dinara. Kad su završili svoj pljačkaški pir nad najvećom fabrikom za proizvodnju građevinske
stolarije na Balkanu, rukovodstvo je zapalilo ogormne hale u Makišu, kako bi sakrili svoje prljave lopovske radnje.
Kupac holdinga Slobodan Stanković, odnosno Integral
inžerenjing iz Laktaša, bio je
obavezan da nakon privatizacije investira 4,5 miliona evra u proizvodnju. Ne
samo što nije uplatio, nego je dovozio svoje mašine i kamione iz Banjaluke,
registrovao o trošku Komgrapa i vraćao ih nazad. Za
takva „majmunska posla" Agencija za privatizaciju dala je
potvrdu da je Integral inženjering ispunio sve ugovorne obaveze.
Sam Stanković je bio predsednik UO u
vreme donošenja odluke da se seku mašine uprkos pravosnažnim odlukama. Ali rečeno je da će se
seći samo mali deo mašina. Ipak, isekli
su sve mašine, a ne samo rashodovane. Stanković je obećao da će od tog novca svima koji imaju pravosnažne presude striktno isplatiti sva potraživanja, ali od toga nije bilo ništa. Pljačkao je Komgrap
koliko je mogao.
Sama privatizacija bila je kriminalna. Firma PC
konsalting je svesno umanjila vrednost firme napravivši lažni prospekt.
Zgrada na Terazijama ima 3.243 kvadratna metra, a prikazano je 1.439, a zgrada
u Kosovskoj ima 1.439 kvadrata, a prikazano je samo 182. Zgrade na Severnom
bulevaru i Banovom brdu imaju 1.424, odnosno 3.800 kvadrata, a prikazano je nešto
neznatno. Hotel u Sokobanji ima 1.834, a prikazano samo 100 kvadrata. Osmanaest
hektara u Obrenovcu i Mislođinu je presečeno na pola. Makiš 8,7 hektara zemljišta i 25.000
kvadrata poslovnog prostora umanjano je na jednu desetinu. Hale u Železniku, Kijevu, Rakovici, šest fabrika betona, ležaji za radnike, apartmani na Kopaoniku, poslovni objekti, sve je to praktično dato u bescenje. Prodat je za 4,3 miliona evra, a
vrednost mu je pre prodaje iznosila oko 130 miliona evra, kako je utvrdio
ekonomista Branko Dragaš.
Na pitanje zašto je Komgrap prodat tako
jeftino, savetnik u PC konsaltingu je rekao: „Komgrap
je mogao da se proda skuplje da je o tome odlučivala Komisija".
Revizorska kuća Konfida Finodit
iznela je stav da je privatizacija Komgrapa jedna od najuspešnijih u Srbiji. Istina je da je to jedna od najuspešnijih pljački.
Samo zgrada na Terazijama, vredi desetine miliona.
Zgrada u Kosovskoj koju je prepisao na sebe Integral inženjering, takođe.
Kada je Komgrap radio poslove za Univerzijadu u Beogradu,
iznenada je stigao izveštaj da je napravio gubitak na tim poslovima 3,5 miliona
evra. Slobodan Stanković ponudio je da
tobože pokrije taj gubitak, a potom na
ime navodno pokrivenih 3,5 miliona, samo preknjižio zgradu u Kosovskoj na Integral
inženjering.
Predsednik UO Darko Matijašević i direktor Draško
Pašić su uglas poručivali
da su došli da Komgrap podignu na
najviši nivo i da će firma biti neverovatno uspešna i savršeno
poslovati. Od toga ništa. Radnici su
dovedeni do toga da sami sebi oduzimaju život,
jer nemaju od čega da žive. Pašić je govorio Stokoviću: „Šta, da ti damo platu, a ti si
tužio firmu?!" Uzalud je Stoković govorio da je on te pare zaradio i da pravo na tužbu zastareva za tri godine. Draško Pašić je poručio
radnicima: „Sve ću da vas uništim!
Sve koliko vas ima!" To je i sproveo
u delo. Radnicima Makiša se duguje za 111 meseci, plate, doprinosi
zdravstveno... Četvorica su umrli, čekajući milost
Draška Pašića. Peti je na samrti. Ko nije
umro, dobio je otkaz.
Radnici su bolesni, ne mogu da se leče.
U gradskom prevozu redovno problemi. Đilasova
kontrola ih hvata, izbacuje i piše kazne. Nekoliko desetina puta Stoković je pisao zamolnice GSP da te ljude ne
procesuiraju, neki put to naiđe na
odobrenje, neki ne. Neki su osuđeni prekršajno. Nemaju od čega da plate kazne i verovatno će da
ih odsluže. Imaće bar hranu triput na
dan. Ne mogu da plate komunalije, infostan, struju, jer nemaju dinara. Seku im
struju gde stanuju i mala deca. Frižideri ne rade, hrana se kvari, pa im stalno
prete infekcije, trovanje i slično.
A Draško Pašić i rukovodstvo voze najluksuznije
automobile. Do pre nekoliko meseci vozio se u mercedesu 600 S. Verovatno
sada kada je počelo da pada u oči da se gasi firma, zamenili su auta nešto jeftinijim oktavijama.
Rukovodstvo po raznoraznim gradskim restoranima pravi terevenke na račun Komgrapa, žderu i loču po restoranima, a ljudi
nemaju, ne za hleb, već ni za mrvice.
Para ima, ali ne daju ih. Daju se samo na luksuz, zabavu i za poslušnike. A
radnici traže samo svoje plate.
Advokat malih akcionara Slavko Jelovac, podneo je krivičnu
prijavu protiv direktora Draška Pašića za proneveru
150 miliona dinara uzetih na ime kredita. Priča se da je taj kredit dobio na falsifikovani završni bilans.
Radnici Komgrapa su gotovo listom izbačeni
na ulicu, dobili otkaze, radni staž nije
povezan, nemaju zdravstveno osiguranje, nisu plaćeni doprinosi, pa radnici ne mogu u penziju ni sa 42 godine staža.