Zatvor

Osuđenici u srpskim zatvorima prinuđeni da pune džepove vlastodršcima

 

Orion i Nelt iza rešetaka

 

Na svom putu u Evropsku uniju, Srbija mora da se odrekne mnogih državnih monopola. Ona to i čini, tako što na jednoj strani ukida, a na drugoj stvara monopole. Prosto je neverovatno čega se sve vlastodršci neće dosetiti samo da bi krađom došli do još para, a u tome ne prezaju ni od pljačke onih koji po prirodi svog položaja ne mogu sami sebe da zaštite

 

Igor Milanović

 

U svakom trenutku u srpskim zatvorima ima oko 11.000 lica lišenih slobode, iako su kapaciteti svih srpskih kazamata jedva dovoljni za 8.000 ljudi. Umesto da radi na rešavanju ovog problema, koji pojedine osuđenike dovodi u neljudski položaj da i samicu moraju da dele sa drugim osobama, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (UZIKS) pri Ministarstvu pravde odlučuje da lica lišena slobode koristi kao izvor prihoda...

 

Monopolom do profita

 

Tako je nedavno jedan od najvećih zatvora na ovim prostorima, KPZ u Sremskoj Mitrovici, osvanuo oblepljen obaveštenjem uprave zatvora da od 1. marta 2012. godine sa radom prestaju telefonske govornice Telekoma Srbije, a počinju da rade nove telefonske govornice Orion telekoma čije se "halo kartice" mogu kupiti u kantinama.

Orion telekom je jedna od tri kompanije koje su od RATEL-a (Republičke agencije za telekomunikacije) dobile dozvolu da se bave pružanjem usluga fiksne telefonije. Inače, Orion je privatno preduzeće čiji je zvanični vlasnik Greenhouse Telecommunications Holdings iz Holandije, investiciona kompanija specijalizovana za ulaganja u telekomunikacije. Iza Oriona nezvanično stoji grupa bivših i sadašnjih direktora Telekoma Srbije, koje štite visoki predstavnici sadašnje vlasti. Najinteresantnija lica među njima su Slobodan Đinović, direktor kompanije, i njegov brat Milo Đinović, tehnički direktor kompanije.

Druga dva ponuđača bili su državni Telekom Srbije, i norveški Telenor. Telenor je od početka planirao da dobijanje dozvole iskoristi, ne za uvođenje novog sistema fiksne telefonije, već da bi mogao od Srbije da naplati odštetu od stotinak miliona evra! Tako je, kao jedini konkurent Telekomu ostao Orion. Potkovani snažnom političkom zaleđinom, ljudi iz Oriona su bez problema, ali i bez ikakvih dozvola, izgradili celu mrežu repetitora preko koje su počeli sa radom. Zbog toga ne iznenađuje ni to što je upravo ova kompanija dobila ekskluzivno, odnosno monopolističko pravo da usluge telefoniranja pruža licima lišenim slobode.

Umesto da kao svi ostali građani Srbije osuđenici slobodno biraju da li će da telefoniraju preko Telekoma ili Oriona, u zavisnosti koje preduzeće nudi povoljnije usluge, oni su prinuđeni da tu uslugu plaćaju samo Orionu.

Od 11.000 lica u srpskim zatvorima skoro svi imaju pravo i finansijske mogućnosti da bar jednom nedeljnom koriste telefon, tako da se Orionu namešta posao vredan više miliona dinara i to na nedeljnom nivou. Da će uskoro svi zatvori u Srbiji biti uključeni u Orionovu mrežu telefoniranja pokazuje i činjenica da su u Sremskoj Mitrovici prodavane kartice sa oznakom Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija!

Razlog zašto se krenulo upravo sa KPZ Sremska Mitrovica je to što jedino u njemu na izdržavanju kazne borave i strani državljani, čiji su troškovi telefoniranja daleko viši od onih koje naprave domaći zatvorenici. Inače, prema podacima UZIKS-a u sremsko-mitrovačkom zavodu prosečno robija 1.280 osuđenika...

Doskorašnji upravnik ovog zatvora je bio Milan Pavlović, koji je posle bespogovornog sprovođenja monopolističkog telefoniranja u korist Oriona, prebačen na novu dužnost. Nekoliko meseci je Pavlović bio paralelno i upravnik KPZ-a u Sremskoj Mitrovici i novosagrađenog zatvora u Padinskoj Skeli, nazvanog Nova Skela, u kome bi kaznu trebalo da izdržavaju osobe osuđene na dugogodišnje zatvorske kazne, odnosno na više od 15 godina, kao i osuđeni za organizovani kriminal. Inače, kapacitet Nove Skele je 500 lica.

 

Mažnjavanje preko marže  

 

Veliki broj osuđenika, posebno onih koji izdržavaju dugogodišnje kazne, od uprave dobijaju dozvolu da na radnom mestu ili u svojoj ćeliji imaju televizor, DVD plejer, tranzistor i konsolu za kompjuterske igre. Od kako je Pavlović došao na mesto upravnika u Novoj Skeli, gde se i dalje nalazi, ovi aparati mogu da se isključivo nabave u kantini, gde običan televizor košta 50.000 dinara, a zabranjeno je da oni, kao što je ranije bilo pravilo, budu slati u paketu koji osuđenici smeju da dobijaju od članova porodice.

Kako je redakcija Tabloida saznala od izvora iz UZIKS-a, uskoro će osuđenicima u Novoj Skeli biti zabranjeno da uopšte dobijaju pakete od kuće, već će sve što budu želeli morati da kupe u zatvorskoj kantini. Posle probnog perioda, isti scenario se sprema za sve zatvore u Srbiji. Kao što se već zna, ekskluzivni, dakle opet monopolistički snabdevač svih zatvorskih kantina u Srbiji je privatna firma Nelt, iza koje stoje dva bivša policajca, Nebojša Šaponjić i Ranko Sočanac.

Njihov nekadašnji posao bio je da hapse kriminalce, a danas su im se pridružili. Ova poslovna "ljubav" bivših policajaca i kriminalaca slična je monopolskom položaju u snabdevanju srpskih kazamata devedesetih godina koji je imala grupa organizovana oko pokojnog Željka Ražnatovića Arkana.

Kako danas izgleda ovo ekskluzivno snabdevanje svih zatvorskih kantina, vidi se i iz toga da su u njima cene daleko više nego u prodavnicama na ulici, jer je prodajna marža koju uzimaju Nelt i prijatelji iz Ministarstva pravde, najmanje 33 odsto, dok je kod pojedinih proizvoda i celih 100 odsto!

Na dokumentima kojima je regulisano ovo pljačkaško, monopolističko trgovanje ne nalaze se potpisi ministarke pravde Snežane Malović, niti direktora Uprave Milana Obradovića zvanog Brus Li, već iz penzije reaktiviranog Velimira Vidića, kome je dodeljena opskurna funkcija koordinatora za zatvore u Ministarstvu pravde. Naime, i ministarka i direktor procenili su da bi neka od budućih vlasti mogla da bude i poštena, pa bi mogla da pregleda sve ove ugovore, a to bi bilo prilično neprijatno za mnoge od njih...

 Zbog svojih poodmaklih godina Vidić verovatno više i nije lice koje ima krivičnu odgovornost, a ako i ode na robiju, barem je zauzvrat svoju celokupnu porodicu udomio u Ministarstvu pravde.

Međutim, pošto Vidić ne može da bude odgovoran za svaku proneveru para do kojih dolazi u srpskim zatvorima, u pomoć se povremeno poziva - požar! Tako je, nedavno, na volšeban način izgorela kuhinja restorana Preporod koji posluje u okviru KPZ Zabela. Odmah posle toga, iz knjigovodstva ovog najvećeg zatvora na Balkanu stiglo je obaveštenje da su u požaru nestala i pojedina dokumenta! Šta traže poslovna dokumenta u jednom restoranu?!

Po svoj prilici, radi se o nepostojećim dokumentima kojima bi trebalo da bude opravdana krađa nekoliko tona mesa koje je završilo u privatnim frižiderima, dok su troškovi naplaćeni od Ministarstva pravde pod stavkom "hrana za osuđenike", mada su u "obrocima" bile sve same kosti.

Očigledno da je u Zabeli, klasifikovanoj kao zatvor "strogo zatvorenog tipa", vlada haos, jer se i u, navodno najbolje čuvana odeljenja unose mobilni telefoni i to potpuno nekažnjeno. Nedavno je na ulazu u Sedmi paviljon, u kome se drže osuđeni za najteža krivična dela, zaustavljena šefica matične službe Bahrija Krluč kod koje je nađen mobilni telefon. Uz obrazloženje da je mobilni zaboravila da ostavi u kancelariji Bahrija se izvukla bez ikakve sankcije, jer je očigledno upravu nečim značajnim zadužila. Njoj se progledalo kroz prste i kada je otkriveno da je odeljenje kome ona stoji na čelu pogrešno obračunavalo kazne osuđenicima, pa su neki pre vremena puštani iz zatvora, dok su drugi ostajali i po isteku kazne koju im je sud izrekao, a sve u skladu sa nečijim finansijskim interesima.

 

 

 

Zatočenici

 

U srpskim zatvorima "služe kaznu" i lica koja se, slobodno rečeno, mogu smatrati političkim osuđenicima. Među njima je i Sima Spasić, nekadašnji predsednik Udruženja nestalih i kidnapovanih Srba sa Kosova.

Da bi primirili ovog agilnog čoveka, koji godinama traži odgovor ko je kidnapovao njegovog brata na Kosovu i Metohiji, Okružni sud u Nišu organizovao mu je lažni proces na kojem je osuđen na četiri godine i četiri meseca zbog navodnog silovanja svoje bivše supruge, sa kojom ima dvoje maloletne dece.

A Niš je izabran jer je Sima optuživao i bivšeg premijera Zorana Živkovića da je potpisao ukaz kojim su Albanci sa Kosova, koji su osuđeni za teška nedela, vraćeni na Kosovo. Sima se pitao da li je Živković vinograde na Fruškoj gori kupio i parama dobijenim od Albanaca.

A njegovim slanjem na robiju i gospođa Nataša Kandić nije morala da odgovara na njegova pitanja zašto ne traga i za 1.300 nestalih Srba sa KiM. Bez obzira na to što se Sima ne žali na zatvorsku upravu, iako je već izdržao tri godine, još nema status "slobodnjaka".