Kontranapad
Zašto je od srpskog fudbalskog
kriminala i Europol digao ruke
Glib do kolena, a svi
čisti!
Evropske policijske službe
sumnjaju da je oko 700 fudbalskih utakmica lažirano, što upućuje na hobotnicu
kakva u svetskom kriminalu nije imala duže i isprepletanije pipke. Ali, to nije
dotaklo srpski fudbal. Znači li to da je on čist i nevino optuživan svih ovih
godina ili ga je Evropa zagubila poput zalutalog magarca u magli?
Miroslav Vislavski
Evropski fudbal je pod udarom
zakona! Evropska policijska služba (Evropol) otkrila je kriminalnu mrežu koja
je namestila rezultate 380 mečeva koji su igrani na Evropskom tlu. O konkretnim
slučajevima, Evropol ne govori, izuzev da je otkriveno 425 osoba (igrača,
sudija i drugih zvaničnika) koje su učestvovale u nameštanju rezultata u
petnaest zemalja na Starom kontinentu. Pored utakmica u Evropi, u ovoj akciji
koja je vođena u saradnji sa Interpolom, pominje se još 300 utakmica širom
sveta za koje postoje dokazi o nameštanju rezultata. Direktor Evropola Rob
Vejnrajt je, iznoseći ove podatke, konstatovao da je reč o najvećoj istrazi
koja je vođena o nameštanju utakmica.
Eho konferencije za medije šefa
evropske policijske službe upućuje da se radi o neverovatno organizovanoj mreži
i hobotnici koja je obuhvatila ceo svet sa glavom u Singapuru. Postoje dokazi u
hiljadama sati prisluškivanja i detaljnim praćenju tokova novca koji su doveli Interpolove
stručnjake do Dalekog Istoka i centrale koja je kontrolisala rezultate od četvrtih
stepena takmičenja u pojedinim zemljama do vrhunskih kao što su utakmice Lige
prvaka ili kvalifikacije za Svetsko prvenstvo!
Postoje podaci o kriminalnim
radnjama čak u Kanadi, u kojoj fudbal nije među najpopularnijim sportovima, što
je veoma iznenadilo učesnike u istrazi. Ali, odgovor je stigao sa činjenicama
da su u kanadskim klubovima angažovani mnogi stranci među kojima preovlađuju južnoamerikanci
koji su svojevrsna lovina kladioničkim i drugim manipulatorima. U pipke hobotnice
uhvaćeni su i osobe iz skandinavskih liga, za koje se smatralo da su imune na
prljave radnje u fudbalu.
Prve informacije pokazuju da je
učesnicima u nameštanju plaćeno preko dva miliona eura, a najveća pojedinačna
isplata iznosila je 140.000 eura. To u odnosu na dimenzije afere, nije neki
novac. Doduše, tako započinju priče u sličnim akcijama, kada one rezultiraju enormnim
iznosima u pljačkama i zloupotrebama.
Na temelju ovih podataka evropski
mediji (Gardijan, Gazeta) spekulišu da je najveći broj sumnjivih utakmica bio u
Turskoj, Nemačkoj (nemački fudbalski savez saopštava da nije reč o utakmicama
Bundes lige), Švajcarskoj, a kada se radi o bivšim jugoslovenskim republikama,
govori se o nameštanju rezultata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji,
Crnoj Gori. U širem okruženju, locirani su slučajevi u susednoj Mađarskoj. Po
nekim izvorima pominju se i Bugarska i Grčka.
Svi čisti i nevini
Zanimljivo je da su prve reakcije
iz bivših bratskih republika gotovo identične. Svi su čisti ili je bura prošla
u procesima koji su prethodili saopštavanju Evropola! Bosansko hercegovački
fudbal je osumnjičen za sedam utakmica, a generalni sekretar NS BiH Jasmin
Baković, komentariše da njima "nisu poznati ovi slučajevi i da će po
dobijanju bilo kakvih podataka ili zahteva za angažovanje u bilo kom smislu, se
uključiti u te aktivnosti".
U Crnoj Gori su se pojavili
dokazi za dve utakmice u okviru ukupnog broja na koje ukazuje Evropol, ali
generalni sekretar FS CG Momir Đurđevac kaže da o tome nemaju saznanja o bilo
kakvim spornim susretima u njihovom takmičenju! Ipak Podgorički DAN prenosi
pisanje Korijere dela Sera koji upućuje na povezanost kontraverznih biznismena
koji su umešani u nameštanje utakmica u italijanskim ligama i vezama na koje
upućuje nemačka policija i koje postoje na relaciji Novopazarca Almira Gegića, nikšićanina
Branislava Mićunovića. U fudbalskim krugovima u Crnoj Gori godinama se
spekuliše o sumnjivim radnjama u lokalnoj ligi, ali nije poznato da li je zbog
mogućih neregularnosti bilo ikakvih istraga, a pogotovo sankcija!
Slovenci za koje se kaže da imaju
sedam spornih utakmica, gotovo se i ne obaziru na činjenicu da su na crnoj
listi. Njihovu pažnju više privlače drugi, nego njihovih osumnjičenih sedam
utakmica. Slovenačkoj fudbalskoj javnosti je plasiran sporan susret, odigran u
Ligi šampiona između Debrecina (Mađarska) i Liverpula koji su Englezi dobili
pod sumnjivim okolnostima 2009 godine sa 1:0. Navodno je golman Mađara,
tadašnji Crnogorski reprezentativac Vukašin Poleksić, primio mito. Isti
fudbaler je kasnije bio suspendovan na dve godine jer nije prijavio da je meč
između Fiorentine i Debrecina, koji je završen rezultatom 4:3, takođe bio
namešten.
U Hrvatskoj je označeno osamnaest
spornih utakmica. Izvršni direktor Hrvatskog nogometnog saveza Damir Vrbanović
je izričit: - To su utakmice iz afere "Ofsajd" u kojoj je bilo
privođenja i hapšenja više hrvatskih fudbalera i zvaničnika. U zemljama
tranzicije postoje preduslovi za lažiranje, smatraju u sindikatu fudbalera u
Hrvatskoj. Ukoliko se igrač ne plati šest meseci, a primera je bezbroj, to je
svakako preduslov.
Makedonski menadžer Velibor Džarovski,
koji se pročuo polovinom osamdesetih kada je hapšen zbog afere lažiranja u
jugoslovenskoj ligi, lakonski komentariše saopštenje Evropola: - Tresla se
gora, rodio se miš! Neće se ništa desiti! Na sceni je velika borba sa
vetrenjačama, jer su kladionice u svetu pokazale moć. "Čistota" vrha
svetskog fudbala je manifestovana u nekim situacijama, od kojih je ilustrativan
primer kada su donosili odluku da domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2022.
bude Katar!
Srbija se ne pominje
Srbija nije pomenuta među
zemljama koje su osumnjičene za lažiranje utakmica! Za čelnike fudbalske
organizacije to je dobra vest, jer na taj način dobijaju argument da su
besprekorno vodili takmičenje i organizaciju, kao i da su klupski čelnici
"pošteni" i "čisti". Činjenica da nismo na spisku koji je selektirao
Evropol je svojevrsni odbrambeni bedem pred dežurnim, ali i pred autoritativnim
i argumentovanim kritičarima prilika u srpskom fudbalu. To što naših klubova
nema na utakmicama koje su bile prevashodna tema obrade evropske policije, ne
znači da smo imuni na lažiranje utakmica i takmičenja. Svođenje nastupa naših
predstavnika u evropskim kupovima na simboliku i uskraćivanje šanse da se sa
našim ljudima manipuliše u prljavim igrama, ne znači oslobađanje odgovornosti
za sav sunovrat i sliku po kojoj se bezmalo dve decenije prepoznaje naš fudbalski,
a sa njime i drugi vrhunski sport.
Po rečima Marka Nicovića,
nekadašnjeg člana Borda Interpola, saopštavanje ovih podataka u međunarodnoj
javnosti, podrazumeva da se radi o kriminalnim radnjama koje će se preneti u
nadležnost nacionalnih policija sa obavezom da se pokrenu istražne radnje. O
tome Evropol obaveštava nadležna ministarstva i policijske organe država u
kojima je utvrđeno da je bilo neregularnosti, odnosno lažiranih utakmica koje
su najveću korist donosile kladioničarskoj mafiji i pojedinim interesnim
grupama. U tom smislu su možda razumljive reakcije od fudbalskih zvaničnika u
zemljama regiona. Ako se stvari povere fudbalskim savezima, za očekivati je
završetak istraga u - fiokama!
Bez naloga spolja, stanje
redovno
Naše institucije koje su zadužene
za primenu i poštovanje zakona i za održavanje reda, što zbog sopstvenih
previranja usled raznih političkih nagodbi i interesnih sfera, neće pokrenuti
provere o regularnosti fudbalskih prilika dokle god ih ne poteraju međunarodne
institucije. Zar to ne potvrđuje iskustvo sa 24 sporne privatizacije, o kojima
smo uz najveći deo drugih sprovedenih privatizacija društvene imovine znali da
su pljačkaške? Naše "institucije", tužilaštva, policija, sudovi su se
"razigrali" tek pošto su dobili direktive iz Evropske komisije i eto
nama umesto "sablje" 2001, "beskompromisna borba protiv
korupcije i kriminala" 2012/2013.
Tako je i u Fudbalskom savezu
Srbije. Njima nije dovoljno upozorenje eho javnosti o takmičenju u Srpskom
fudbalu i slika sa praznih tribina. Njima nije dovoljna indikacija koju šalje
regionalno okruženje o regularnosti fudbala. Smeta im kada generalni sekretar FIFPRO
Teo Van Segelen ukazuje na neregularnost u Srpskom fudbalu, tvrdeći da se već
godinama u našoj ligi nameštaju utakmice i da se unapred zna plasman ekipa u
našem prvenstvu, pa najavljuje veliku istragu I hapšenja zbog nameštanja
rezultata I ilegalnog klađenja. Umesto da mu predsednik Sindikata
profesionalnih fudbalera Mirko Poledica bude saveznik u borbi za čistotu
fudbala, Tomislav Karadžić traži od njega papire sa dokazima o nameštanju
utakmica, a sam zna da je u Srpskom fudbalu odavno trulo.
Konačno, Tole je stasavao kao
fudbalski funkcioner u vreme "Afere bundi" koja je razotkrila
makedonske sudije korumpirane od Subotičkog Spartaka, on dobro pamti i "Šajberovo
prvenstvo" u kome je poništeno celo kolo elitne jugoslovenske lige zbog
sumnji u lažiranje. O drugim primerima je izlišno govoriti u decenijama opšte
propasti i kriminalizacije Srpskog fudbala devedesetih godina do danas. Da li
se protiv korupcije u Srpskom fudbalu mogu boriti oni koji su na udaru borbe
protiv korupcije? Jer, sam osvrt na čelnike najautoritativnijih klubova
pokazuje da je u Crvenoj Zvezdi, nakon petogodišnjeg procesa, ipak, samo abolirani
Džajić, u Vojvodini i OFK Beogradu i nakon pet godina trajanja još uvek su u
sudskom procesu predsednici Ratko Buturović i Zvezdan Terzić, a u Partizanu kontraverzni
Dragan Đurić, kome se najavljuje proces!
Istrage Evropola i Interpola u
svetskom fudbalu i saopšteni rezultati nisu uteha što Srbija nije označena kao
zemlja sa neregularnim takmičenjem. I ne treba nam to ako smo svesni i
odgovorni u kakvom ambijentu živimo i sa kakvim nasleđem. Devedesetih, naš
fudbal je bio u kandžama kriminalaca. Pitanje je da li se toga oslobodio ili je
legalizovan. Nekadašnji urednik sportske rubrike Tabloida, pokojni Nikola Simić
koji je preminuo pre tri godine na današnji dan 14 februara, je u u svojoj
knjizi "Fudbalska mafija u Srbiji" oslikao sve likove sa poternica i momke
sa asfalta koji su gazdovali Srpskim fudbalom u tom razdoblju. Tri godine posle
njegove smrti, herojske borbe za čistotu fudbala, ljudski moral i vrednosti
sporta pokazuju da njegova borba nije bila uzaludna. Na žalost, izgleda su ga
bolje razumeli Evropljani i Svet, nego ovdašnji vladari. Njegova istraživanja
ostaju zakletva pravde nad duhom kriminala u Srbiji.