Druga strana
Ili tuži, ili se pridruži
Posle pogranične takse koju je srpskim
firmama sa Kosova uveo režim u Beogradu (kao da im sunarodnici dolaze iz druge
države), albanske vlasti u Prištini su jedva dočekale da uzvrate recipročnim merama!
Stvar je jasna. Protiv kosovskih Srba udruženo radi separatistička vlada u
pokrajini i izdajnički režim u Srbiji. Tako u praksi izgleda "implementacija
srpsko-albanskog dijaloga". Bivši režim Borisa Tadića je slične pljačke
kosovskih Srba nazivao "povratkom u poreski sistem Srbije"! Laž je i
jedno i drugo, jer Kosovo funkcioniše još od 2000. godine, kao jedinstvena
carinska teritorija. Sada je samo pljačka ostala kao otvoreno pitanja između
srpskog i albanskog režima...
Nikola Vlahović
Prvom polovinom juna meseca 2013. godine,
ostvarile su se sve najmračnije prognoze o ishodu izdajničke politike na Kosovu
koju vode sadašnji i ostaci prethodnog režima. Vlada samoproglašene albanske
države na Kosovu uvela je taksu u visini od 100 evra, za svaki kamion koji vozi
robu iz Srbije, Makedonije i Crne Gore, navodeći da to predstavlja "meru
reciprociteta" u odnosu na iste takse koje su te zemlje uvele za kosovske
prevoznike robe. Tako je otkrivena još jedna istina o politici koju su srpski
vlastodršci vodili tokom poslednje decenije prema ovom delu svoje, Ustavom zacrtane
teritorije.
Tačno je, srpski režim je jedva dočekao
da naplaćuje pograničnu taksu svojim sunarodnicima, koji su trgovali po
zakonima Republike Srbije, i kretali se slobodno, onako kako je to
propisano Ustavom "celokupne i nedeljive" države.
Ako su jednostrane takse albanskom
režimu u Prištini uvele Makedonija i Crna Gore, to je stvar tih zemalja i
njihovih administracija, ali da Srbija unutar svoje teritorije sama uspostavlja
pogranične takse i na taj način praktično priznaje nasilno otcepljenja Kosova,
to je već veleizdajnički čin bez presedana!
Da stvar bude gora, savetnik kosovskog ministra
infrastrukture Ljah Nitaj nije rekao da će zbog nove takse da ispaštaju
srpska preduzeća sa Kosova, nego je, u duhu "nove državnosti", kazao
da su "kosovske kompanije" prilikom ulaska u Srbiju plaćale taksu od
100 evra po kamionu, i da su mere reciprociteta bile neizbežne.
Ali, ako srpski režim samostalno zagorčava život
sunarodnicima na Kosovu (i licemerno se u njih zaklinje), Albanija prema
Kosovu ima sasvim drugi odnos. Naime, Albanija na svojim granicama prema
Kosovu, nije nikada, od nasilnog proglašenja samostalnosti ove srpske
pokrajine, naplatila nijedan evro ili dolar bilo kakvih dadžbina! Oni svoj
narod (bez obzira što se ne nalazi u Albaniji) ne dele granicama, ne
dočekuju ga sa taksama niti ga nude drugim država i režimima, kao što to srpski
režimi rade sa svojim narodom, na svom Kosovu.
Pre skoro dve godine, bivši srpski pregovarač o statusu
Kosova, Borko Stefanović javno je priznao da Kosovo kao jedinstvena carinska
teritorija postoji još od 2000. godine, i da se u međuvremenu svašta dešavalo,
što su režimi na obe strane obilato koristili da naplaćuju svoj lažni
patriotizam dok je šverc uveliko trajao a pljačka bila najbolji izvor
finansiranja.
Mada je skoro već zaboravljena, jedna od "usputnih"
odluka prethodne Vlade Srbije, bila je i izmena Uredbe o izvršavanju Zakona
o porezu na dodatnu vrednost na teritoriji Kosova (što je praktično značilo
uvođenje ponovne naplate PDV-a na promet roba i usluga Srbima u pokrajini).
Sada se treba setiti takvih "epizoda", ako ništa drugo, ono zbog
jasnije slike šta sadašnji režim radi i kako ostvaruje puni kontinuitet sa
prethodnim.
Za režim u Beogradu, "srpsko pitanje" na
Kosovu je, ustvari, samo periferna stvar. Naprednjačko-demokratska pljačka u
svom kriminalnom manifestu ne pominje državu, naciju, narod i slične
"remetilačke faktore". Jedan poznati vojvođanski političar, i verni
saradnik ovdašnjih bezbednosnih službi, jednom je nadahnuto rekao: "...Kad
čujem reč patriotizam, ja se uhavtim za novčanik!".
Ako je Tadićeva vlada globila srpsku sirotinju na
Kosovu sa zelenaškim PDV-om, a sadašnja im naplaćuje po 100 evra za svaki
kamion koji uđe u Srbiju (plus još 100 evra za "reciprocitet"
prilikom povratka na Kosovo), koja je razlika? Demokratska mafija je takve
stvari objašnjavala "povratkom Srba u poreski sistem Srbije", a Vučić
sve pravda "implementacijom sporazuma u Briselu".
Činjenice neumoljivo govore. Srbi na
Kosovu su, pod ovakvim dvostrukim nametima, obična džebana u rukama kriminalnih
režima. A, pre samo godinu dana, poslanik Srpske napredne stranke Momir
Stojanović izabran za predsednika Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica
o načinu trošenja sredstava iz budžeta Srbije na Kosovu i Metohiji od 2000. do
2012. godine, najavio je da će tu stvar istražiti do kraja: "..."Pred
nama je veliki i težak posao, ali sam siguran da ćemo moći da mu
odgovorimo!". Tako je to počelo, ali, tako se i završilo. Jer,
gospodar Vučić ima pravilo: ili tuži, ili se pridruži. Tamo gde nema nikakve
koristi, on i ne poteže istrage i sudske procese.