Zakonopravila
Višestranačka podela na sudsku,
zakonodavnu i izvršnu korupciju
Za dobro stranke
Ceo sistem pravosuđa i sudova u savremenoj
Srbiji smišljen je kako bi bio u funkciji političkih stranaka i izvršne vlasti
a ne u funkciji naroda. Zbog čega je stalo svim političkim činiocima da imaju poslušnike
i da zastupaju interese partija, ako ne zato da donose "naručene
zakone" koji bi služili za ostvarenje partijskih ciljeva i interesa, da bi
se razračunavali sa neistomišljenicima u svojim i tuđim redovima i kako ne bi
bili u suprotnosti sa Krivičnim i drugim zakonima, konstatuje urednik Tabloida
Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala
Josip Bogić
Drsko pljačkanja građana Srbije preko partijskih
kadrova u javnim preduzećima smišljeno je, ozakonjeno i izglasano u Skupštini
Srbije. Idejni tvorci ovog sprdanja sa građanima radili su i dalje rade u istoj
kuhinji koja je pripremala i krivične zakone po ukusu političke mafije.
Takođe, u Srbiji legalno kradu za partiju, a preko
partije kradu za sebe. Zašto je to tako, postoji jednostavan odgovor. Zbog toga
što političke partije nisu krivično odgovorne i što još nikada, nijedna
stranka nije odgovarala u svojstvu pravnog lica za krivična dela korupcije (što
je za svaku od njih moglo po sto puta da se utvrdi).
A i kada bi bile krivično odgovorne, koji bi
to republički ili bilo koji bi nadležni tužilac u raspamećnoj Srbiji pod višestranačkom
diktaturom naredio odgovarajuću istragu? Danas smo, takođe, suočeni sa
činjenicom da zemlja koja je u svetskom vrhu po koruptivnom ponašanju prilogođava
Krivični Zakonik prema potrebama pojedinaca. Ne zastupam ideju da će se pooštravanjem
kazni pitanje kriminaliteta rešiti, ali da li je bilo potrebno smanjenje
gornjeg maksimuma zaprećenih kazni za koruptivna krivična dela? Sada u praksi
vidimo kako zbog zastarelosti pojedinci bivaju amnestirani od krivične
odgovornosti, a mnogima je pokrenut krivnični postupak sa idejom da nikada ne
bude dovršen.
Kad sam, pre nekoliko godina predlagao da se težište
borbe protiv kriminala prenese na polje oduzimanja imovine stečene
kriminalom bio sam od strane tužilaca, sudija i uglednih teoretičara
kritikovan i etiketiran da ne znam o čemu pričam. Ali, uprskos svemu, bio sam i
te kako svestan, da je to jedini način da se parasistemskim lešinarima na put. Sada pojedinci pokušavaju
da te moje ideje prisvoje kao svoje. Ako je motiv osnivanja političkih partija
da se dočepaju plena (Srbije-imovine) onda je i logično da im se stane na put
tako da im se imovina i oduzme. Ali...
Zaboravljaju pojedinci da se
politizacija vrši upravo preko tzv bezbednosnih procena određenih kadrova
koji konkurišu za rad u organima državne uprave. A ko je to vršio provere?
Pa, BIA! Dovoljno je bilo da neko napiše da taj i taj nije
podoban i da tome nema mesta u državnim organima. Ukoliko za neko lice
postoje dokazi da nije podoban za rad u organima uprave on treba da je u
zatvoru. Ovako se na perfidan način eliminišu politički protivnici i stvaraju
se podobni kadrovi. Ali, kako neiskusni kadrovi mogu da se uhvate u koštac sa
nagomilanim problemima? Mladi i neiskusni kadrovi su zbog neiskustva oprezni
ali i poslušni. Pa je, takođe, baš ta bezbednosna procena pokazala da se radi o
politici a ne struci prilikom hapšenja raznih mafija, gde su među glavnim kolovođama
bili upravo podobni ljudi za koje je pozitivne ocene davala BIA ili njeni bivši
pripadnici.
Ovde se radi o tome da se,
ustvari, traži i daje izveštaj podobnosti određenoj partiji a ne narodu i
državi. Pa kada dođe do smene na političkom polju vrši se smena i u
institucijama sistema gde prethodnici postaju nepodobni i na njihova mesta dolaze
novi "podobnici" partije na vlasti.
Političari su uveli politiku u
struku i na ključna mesta doveli neznalice i svoje poslušnike tako da su na taj
način uništili institucije sistema koje su inače sam sistem. Glavni zagovornik
u dislociranju mnogih poslova iz delokruga MUP-a u ministarstvo finansija je
bio upravo jedan od čelnika partije iz vlasti da bi mogli da rade šta hoće
(poreska K.D., Carinska služba za krijumčarenje, Poreska policija, Uprava za
sprečavanje pranja novca itd. ) a da pri tome nisu tim policajcima dali
policijska ovlašćenja. Slučajno? Nikako.
Aktuelna vlast je od zastavnika
za dve godine stvarala generale i razne druge stručnjake sa kupljenim
diplomama. Takvi rezultati doveli su do kraha sistema i do toga da ne mogu da
se razjasne razna ubistva i druga teška krivična dela zbog
nesposobnosti poslušnika. Izmišljali su razne vrste mafija (neistomišljenika) a
sve iz bivše vlasti. U svetskoj literaturi nije zabeležen toliki broj i vrsta
mafija kao kod nas, a da pri tome članovi tih mafijaških organizacija nisu
znali jedan za drugoga, a kamoli da deluju u istom cilju.
A sudski epilog? Pa kakav ishod
da se očekuje kada je na čelu ministarstva sile bio čovek koji je osuđen
za umišljajno krivično delo, koji je napravio plan za izvršenje krivičnog dela,
pristupio njegovom izvršenju i na kraju uhvaćen na delu i osuđen za to krivično
delo (doduše uslovno, ali osuđen). I
kakve je ljude dovodio na ključna mesta? Zemljake, lovce, ribolovce, taksiste i
tome slično.
Kada se vrše određene promene u državnim
organima ne vodi se računa da se paralelno sinhronizuju izmene i u drugim
oblastima. Prilikom izmena Zakonika o Krivičnom postupku iz 2002. godine
određeno je da tužilac rukovodi pretkrivičnim postupkom. Međutim ponašanje
tužilaca ostalo je kao i ranije samo su čekali da policija nešto uradi bez
aktivnog uključivanja u predmete. Osim toga mnogi poslovi su dislocirani iz MUP-a
kao što su poreska krivična dela, za koje je osnovana poreska policija.
Carinska policija za istraživanje
krijumčarenja roba kao i uprava za sprečavanje pranja novca. Svi ovi poslovi
finansijske kontrole premešteni su u okvir ministarstva finansija. Nekada je
oko 700 policajaca u okviru MUP-a otkrivalo poreska i druga krivična dela
privrednog kriminala. A sada? Uzgred, ovi policajci nemaju ovlašćenja
radnika MUP-a po ZKP-u, pa se u mnogim slučajevima traži pomoć radnika MUP-a.,
pozivajući se na uputstvo o saradnji između MUP-a i ministarstva finansija.
Policija ne treba da rade na osnovu uputstava već na osnovu Zakona.
Izdvajanjem nekadašnjeg DB-a iz MUP-a
i osnivanje BIA-e urađen propust u ZKP-u. Kad je osnivana BIA kao vladina
agencija, koja je jedina imala tehnička sredstva za primenu mera nadzora i dr,
po članu 232 i 233 ZKP ove mere je mogao da primenjuje jedino MUP. Tako da
jedno vreme do izmene ZKP-a 2005 u maju, sve mere koje je BIA primenjivala nisu
bile validne u Krivičnim postupcima pa su neki predmeti propali. I ovo je
trebalo da bude slučajno?!
Da li je slučajno ili
namerno ukinut društveni pravobranilac koji je štitio društvenu imovinu od
lopova, a da njegove ingerencije nisu prenete na javnog pravobranioca? Jedan od najvećih
apsurda su zakonske odredbe po kojima se ne može oporezovati imovina koja
potiče iz krivičnog dela već samo legalno stečen prihod tako da kriminalci po
poreskim zakonima mogu da kradu, da ne plate porez i da uživaju u otetoj
imovini. Sa druge strane se privatnicima nameću sve vrste poreza koji guše
njihovu delatnost.
Prilikom prelaska platnog prometa
iz SDK u banke nije se vodilo računa da uvid u račune fizičkih i pravnih lica
može da se izvrši samo krivična dela za koja je zaprećena kazna od deset godina
ili teža. Za gotovo sva dela iz oblasti finansijskog odnosno privrednog
kriminala nisu bile zaprećene kazne preko deset godina tako da organi nisu
mogli legalno da traže uvide u račune. Zakon o sprečavanju pranja novca
predvideo je najvišu zaprećenu kaznu do osam godina.
Kada je donošen Zakon o
sprečavanju pranja novca davne 2001. godine, a čiji je predlagač bila NB SRJ i
njen ondašnji guverner Mlađan Dinkić, u krivičnoj normi je kao pranje novca inkriminisao
samo polaganje prljavog novca u domaću banku ili drugu finansijsku instituciju,
a iznošenje novca van granica države - NE! Konačno, suština organizovanog kriminala
i jeste sprega između aktuelne vlasti i kriminala, pa bi prema tome i
borba protiv tog kriminala bila usmerena na aktuelna lica iz vlasti koja su u
sprezi sa organizovanim kriminalom, a ne, kao što je kod nas slučaj, da se
organi represije uvek bore protiv BIVŠIH, tako stvarajući privid borbe protiv
kriminala.