Amerika
Šta je uzrok procvatu hrišćanske
desnice u SAD i kako je Republikanska partija prepoznala moć religioznih
Amerikanaca
Između Bogova i Ustava
Američka hrišćanska desnica narasla je do najsnažnijeg
masovnog pokreta u današnjem političkom životu Sjedinjenih Država. Tokom
poslednjih dvadeset godina, takođe je mogla da se primeti rastuća simbioza
između masovnog pokreta evangelističkih hrišćana i republikanske partije. Kako
se u Americi prepliću, sukobljavaju ili izbegavaju politika i religija piše Milan Balinda urednik Tabloida i dugogodišnji novinar američkog dnevnika
Majami Herald
Milan Balinda
Sredinom sedamdesetih i osamdesetih godina
prošlog veka neka ispitivanja javnog mnenja pokazivala su da je trećina
Amerikanaca sebe opisalo kao „ponovo rođene" evangeliste. Većina njih
postepeno je postala politički aktivna i mada nisu svi na desnom spektru
politike, u svakom slučaju, njih ima dosta, a veliki brojevi dobijaju na
izborima. Nekih devet odsto glasača identifikuje sebe kao Hrišćanska
desnica.
Uticaj politički organizovanih hrišćana
počeo je krajem sedamdesetih godina prošlog veka kada je Hrišćanska desnica
registrovala nekoliko miliona novih glasača sa namerom da na predsedničkim izborima
podrže Ronalda Regana. Kada je Regan dobio izbore sa prednošću od 10
odsto u odnosu na Džimi Kartera, evangelisti bele rase sačinjavali su
dve trećine od tih 10 odsto. Potom su ponovo masovno učestvovali tokom glasanja
za Reganov drugi mandat.
A 1992. godine, iako je Buš stariji
izgubio izbore, podaci su pokazali da dve jedine grupacije bezuslovno verne Republikanskoj
partiji su osobe sa zaradom od preko 200.000 dolara godišnje, kojih nema mnogo,
i Hrišćanska desnica. Rast hrišćanske desnice nije bio spontan proces,
već se on duguje dugogodišnjem i upornom radu evangelističkih vođa.
Hrišćanska desnica je toliko dobro
organizovano da čak i američka levica razmišlja da kopira njihove metoda regrutovanja,
mada to neće ići lako, jer levica nema uticaja na 250.000 crkava koliko evangelisti
imaju. Osim toga, njihovo organizovanje već traje nekoliko decenija. Imaju TV i
radio stanice koje ih koštaju 2,5 milijardi dolara godišnje, nedeljne i mesečne
časopise, izdavačke kuće, na desetine političkih analitičara na svom platnom
spisku i široku lepezu advokatskih firmi koje samo rade na slučajevima
Hrišćanske desnice. Prosečna osoba aktivna u Hrišćanskoj desnici primećuje, kao
i svi ostali, da u Americi opšte (blago)stanje ide od lošeg ka gorem, ali, dok
gledaju u usporenu ekonomiju oni vide „nedokumentovane strance", a
ne otrgnuti kapitalizam, koji oni, uglavnom, podržavaju. I mnoge druge pojave
nisu u stanju da vide u realnom svetlu, jer već u svojim glavama imaju
predodređeno mišljenje.
Ono što oni priželjkuju, hoće i, pre
svega, na tome insistiraju, su nekoliko osnovnih zahteva. Hoće da se zabrani
abortus, hoće da se promeni zakon o porezima koji bi ohrabrio majke da ostanu
kod kuće i čuvaju decu, hoće da se homoseksualci vrate u svoje „ormane"
i da se prave kao da ne postoje. Hoće bolje škole jer misle da državne škole
nisu dovoljno dobre, a pre svega jer u njima nisu dozvoljene hrišćanske
molitve, a na časovima biologije, na primer, hoće da se govori o Postanju.
Oni sve to veoma snažno žele i zbog toga
su organizovani da bi zadobili političku moć potrebnu za promenu pravca
američke politike. Njihovu snagu, organizovanost i upornost prepoznala je Republikanska
partija koja je shvatila da može da postane partija većine ukoliko iskoristi evangelistički
masovni pokret. Par decenija Demokratska stranka sve to posmatra jer nije
voljna, a ni sposobna, da odgovori na izazov jer Demokrate neće da provociraju
veliki biznis i ideološke postulate koji sprečavaju građane da zahtevaju klasne
promene, kao i rešavanja rasnih i polnih nejednakosti.
Cvetanje hrišćanske desnice
Liberali sa političkog centra Hrišćansku
desnicu nazivaju, veoma pogrešno, „ekstremistima", kao da su izvan
glavnog toka američke političke stvarnosti. To nije tačno, jer je evangelistički
masovni pokret, i svakim danom postaje sve više, baš u glavnom toku socijalnih
i političkih događanja. Nije prepoznatljiv ni jedan radikalni potez Hrišćanske
desnice koji bi se, da postoji, usmerio ka suštini nekog problema i zalagao se
i radio na dubokim socijalnim promenama. Hrišćanska desnica ne radi ništa drugo
osim što se zalaže da postojeći odnosi u društvu ostanu ovakvi kakvi su sada, a
to je da ostane socijalna nejednakost između siromašnih i bogatih, belih i
crnih, muškaraca i žena.
Koristeći bliskost sa političkom i
ekonomskom elitom, Hrišćanska desnica je procvetala i sada, imajući dovoljno
uticaja, okreće se protiv onih najslabijih: ekstremno siromašnih i nedokumentovanih
imigranata. Naravno, nije njima još predodređeno da lako pobede na federalnim
izborima, a to su pokazale dve uzastopne pobede predsednika Obame, gde se „ona
druga strana" isto tako dobro, i spontano, organizovala, makar za
kratak period delovanja.
Ono što je svojevremeno Hrišćanska desnica
shvatila je da u cilju da prigrabi moć, moraju da se predstave kao grupa koja
radi u korist većine američkih građana. U svakom slučaju, ponekad insistiraju
da govore u ime većine Amerikanaca, a ponekad samo u ime većine hrišćana.
Shvatili su da ako sebe prikažu kao predstavnike većine, čak i kada njihovi
stavovi nisu prihvaćeni od te većine, da mogu mnoge političke stavove da proguraju,
da ostvare deo sopstvenog plana. Pre svega apeluju na ljudsko identifikovanje s
nekom grupom i njihovu solidarnost. Recimo, većina Amerikanaca, hrišćana,
odbacuje mnoge ideje Hrišćanske desnice, ali neće da im se suprotstave jer su i
oni hrišćani. Neće da im se prigovori, ili da budu okarakterisani, da se
protive hrišćanskim vrednostima. Mnogi su konzervativni, ali ne u radikalnom
smislu kao što su lideri Evangelističkog pokreta, i ne žele da se proceni da
nisu konzervativni. Lideri Hrišćanske desnice dobro poznaju taj deo
psihologije. Znaju i da oni koji se ne slažu s nekim od njihovih akcija, neće
se odlučno boriti protiv njih. Popustiće u ime „većeg dobra".
Neki od tih „sukoba savesti"
može da se ilustruje i na primeru abortusa. Oko 50 odsto Amerikanaca sebe
nazivaju za-život (protiv abortusa), ali 77 odsto građana misli da bi
abortus morao da bude legalizovan u nekim ili u svim situacijama. Drugim
rečima, mnogi se identifikuju kao osobe za-život, jer misle da tako mora
da se opredeli svaki dobri hrišćanin, ali intelektualno zastupaju stav da bi
abortus bio prikladan u nekim slučajevima.
Ovde se prepoznaje situacija „grupne
lojalnosti", a lideri Evangelističkog pokreta koriste tu odanost da bi
progurali svoje radikalnije stavove. Shvatajući lojalnost plemena gde ljudi
potisnu svoja neslaganja sa vođama njihove grupe, lakše je shvatiti kako
Hrišćanski desničari ubede ostale da im se ili pridruže ili, makar, ne suprotstavljaju.
Na isti način može da se objasni i teorija „kreacije" (Bog je
stvorio svet koristeći neki „program" koliko god da je to trajalo)
koja se uvek prestavlja kao naučna metoda, mada sa naukom ništa nema da vidi.
Zastupnici „kreacije" insistiraju da teorija evolucije kontraverzna,
iako u naučnim krugovima ona to nimalo nije.
Oko 80 odsto Amerikanaca deklarišu se
hrišćanima, samo 21 odsto kažu da to nisu, a kako većina Amerikanaca prihvata
evoluciju kao istinu, znači da većina vernika veruje Čarlsu Darvinu.
Čemu onda sukobi između kreacionista i zastupnika teorije evolucije? To je zato
što propagandna mašinerija Evangelističkog pokreta insistira da se taj sukob
vodi između ateista i sekularnih građana, s jedne strane, i hrišćana s druge.
Na taj način Hrišćanska desnica neutrališe javno neslaganje religioznih
Amerikanaca.
Sličan je i slučaj po pitanju pre-bračnog
seksa. Po statističkim podacima 38 odsto Amerikanaca kaže da je pre-bračni seks
loša stvar. Dobro, ali po toj istoj statistici 95 odsto Amerikanaca
upražnjavali su seks pre braka. Možda mnogi od tih 95 odsto žale što su imali
pre-bračne seksualne odnose i da bi voleli da se to nikad nije dogodilo, ali,
ovde valja koristiti zdrav razum i proglasiti takve stavove kao sukob između
identiteta (recimo, hrišćanskog) i realnosti. Ta lojalnost identitetu takođe se
uočava i kod američkih ateista, liberala i progresista. Podržavaju svoje
grupacije čak i kada se nekim zajedničkim stavovima odlučno protive. Radi se,
ali u znatno manjoj meri, o „dobrom ateisti" i „dobrom liberalu"
kao što se radi o „dobrom hrišćaninu".
Potpomognuti finansijskim donacijama
velikog biznisa, Hrišćanska desnica postala je agresivnija i fanatična u svojoj
odbrani velikih korporacija i njihovim insistiranjima da naučne tvrdnje
klimatskih promena, uzrokovane ljudskom delatnošću, nisu tačne. Religiozna
desnica pokušava da predstavi u lošem svetlu pokrete za očuvanje ljudske
sredine kao neke koji opasno iskrivljuju činjenice i koji su štetni za
siromašan svet, kao i to da su destruktivni za hrišćanstvo.
Duhovne potrebe ispred politike
Petrolejska kompanija Ekson mobil
pokrenula je veliki broj propagandnih akcija da bi prikazala da su klimatske
promene samo mit. Pri tome im pomaže Hrišćanska desnica tvrdnjama da kako je
Bog „svu prirodu stavio u ljudske ruke, sve naše aktivnosti na eksploataciji
moraju se shvatiti kao ispunjenje Božje volje…". Neke od grupacija sa
hrišćanske desnice dobile su donacije od Ekson mobila u iznosu od
542.000 dolara, 60.500 od druge petrolejske kompanije, Ševrona, i
1.280.000 iz fondacije Skejf familije, koji svoje bogatstvo crpi iz kompanije Gulf
oil.
Nedavno je počelo prikupljanje potpisa za osveženu
verziju „Evangelističke deklaracije o globalnom zagrevanju" u kojoj
stoji da „ne postoje ubedljivi naučni dokazi da je ljudski doprinos gasovima
u stakleniku uzrokuje opasno globalno zagrevanje". Takođe stoji da „smanjenjem
gasova staklenika ne može se postići značajno smanjenje budućih globalnih
temperatura".
Republikanci koriste retoričku ideologiju
raznih grupa Hrišćanske desnice u svojim napadima na vladinu agenciju za
zaštitu ljudske sredine, naučnike koji se bave klimatskim promenama, kao i
napore u Kongresu koji pokušava da reguliše zagađivanje.
Republikanci sugerišu da je sama
ideja da ljudi nanose štetu planeti u protivrečnosti sa biblijskom pričom po
kojoj je Bog obećao Noi da nakon velikog potopa više nikada neće razoriti
zemlju. Od ovakvih stavova Hrišćanske desnice i nekih republikanskih političara
najviše koristi imaju energetske kompanije kojima strože regulisanje
zagađivanja prirodne sredine ne ide u korist.
Republikanska partija je, po tvrđenju
većine konzervativnih hrišćana, Božija lična partija. Glasanjem za Republikance
na dan izbora, bilo koga od Republikanaca, bez obzira šta ko od njih zastupa,
je pitanje vere u glavama mnogih hrišćana sa desnice. Glasanjem za Demokrate
bio bi veliki greh, a glasanjem za nekog trećeg kandidata bilo bi bacanje
glasa. Sami Republikanci kažu da oni veruju u „niže poreze, manje propisa,
zdravstvenu zaštitu na slobodnom tržištu, manje trošenje, sprovođenju zakona i
zaštitu granica, ograničenom delovanju vlade".
S druge strane, mnogi kažu da
Republikanci rade sve suprotno: da je to partija lažova, hipokrita, trulog
kapitalizma, regulisanja, ratne torture, imperijalnih naklonosti, policijske države...Bilo
kako bilo, Republikanci i Hrišćanska desnica su usko povezani, gde partija ima
koristi zbog velikog broja zagarantovanih glasova, a evanđelisti koriste Republikance
da bi progurali ideje svojih zakona. „...Glasaj za Republikance" je
veliki refren Hrišćanske desnice na svim izborima. Federalnim, državnim i
lokalnim.
U ovom trenutku evangelisti hoće promenu
jednog zakona da bi se dozvolilo da sveštenici tokom bogosluženja sa svoje
govornice mogu da podrže nekog političkog kandidata. Da to rade za sada im
zabranjuje Poreska služba i preti im da će morati da plaćaju porez, od koga su
sada sve religiozne organizacije izuzete, ukoliko unutar crkava počnu da
podržavaju političke kandidate. Ipak, neki sveštenici su prekršili zakon i
otvoreno podržali neke političke kandidate, a čak su neki od njih poslali video
zapis svog bogosluženja Poreskoj službi. Evangelistički pokret tvrdi da se podržavanjem
političkog kandidata tokom bogosluženja u crkvi ne čini prekršaj jer bi to bila
politička komunikacija u kome ne figurira novac. Uzgred budi rečeno, većina evangelističkih
hrišćana ne podržava ideju da se u crkvi podržava neki, ili bilo koji politički
kandidat ili partija. Po nekim istraživanjima čak 87 odsto sveštenika se
suprotstavlja podržavanju političara u sopstvenim crkvama. Jedan od njih je
rekao da „Amerikanci odbijaju politiziranje u crkvama. Oni idu u hram zbog
duhovnih potreba, a ne zbog političkog pripovedanja".
Boga pa roditelji
Šta je Hrišćanska desnica već uspela da
ostvari su mnoga izuzeća u domenu građanskih prava. Jedna od njih je i obaveza
da roditelji šalju decu u školu. Uspeli su da im se dozvoli da sami kod kuće
podučavaju svoje naslednike, ili da ih uopšte ne podučavaju, kako god im je po
volji. Oni tvrde da je pravo na obrazovanje volontersko, isto kao pravo na
glasanje, i da roditelji imaju pravo da odluče da li će da koriste to pravo ili
neće.
Mnogi se ne slažu ističući da „roditelji
imaju pravo da upravljaju školovanjem svoje dece, ali ne i da im uskrate
osnovnu pismenost". U osnovi svojih zahteva Hrišćanska desnica
insistira da je „Bog postavio roditelje iznad bilo kojih zemaljskih
autoriteta".
Istina, takav stav je u skladu sa legalnom
teorijom iz Starog zaveta koja ne daje deci više prava na život, slobodu
i odlučivanje nego što to imaju koze i ovce. Jedna od majki koja školuje svoju
decu u kući, na svom internet blogu, kaže i sledeće: „Ja, kao roditelj,
imam pravo da podučavam svoju decu, uključujući i školovanje kod kuće. Ukoliko
se to nekome ne dopada, oni imaju izbor da ne školuju svoju decu kod kuće - oni
čak i ne moraju da posmatraju kako ja školujem sopstvenu decu".
Pre nešto više od dve godine američko
Ministarstvo zdravlja preporučilo je da sve Amerikanke dobiju besplatno pilule
za kontracepciju. Katoličke organizacije odmah su podigle glas protiv takve
preporuke. Katoličkim institucijama istog trena su se pridružile evangelističke
organizacije. Napad je usledio na zdravstvenu zaštitu poznatu pod imenom Obamaker.
Sekretar Ministarstva zdravlja preporučila
je obaveznu zdravstvenu zaštitu za „hitnu kontracepciju". To je
naslov koji stoji za „jutro-nakon" pilulu, koja uništi tek začeti
embrion ne dozvoljavajući mu da se prikači na zid materice. Hrišćanska desnica
reagovala je uglavnom u ovom stilu: „...Budući da smo hrišćani, mi nećemo da
plaćamo za lekove koji mogu da uzrokuju abortus. Što znači da mi nećemo da
pokrijemo 'hitnu kontracepciju', 'jutro-posle pilulu'. Verujemo da radeći to
može da se završi život nakon začeća, nešto što je protivno našim najvažnijim
verovanjima". U realnosti slučaj je mnogo komplikovaniji.
Tačno je da su se evanđelisti
suprotstavljali mnogim načinima kontracepcije od momenta kad su odlučili da
život nastaje u trenutku začeća, ali su takođe, sredinom sedamdesetih godina
prošlog veka, imali pro-izbor stavove, odnosno, da je pravo žena da odluči šta
će da uradi. Kada su sredinom osamdesetih napustili pro-izbor poziciju,
usvojili su mnoge od već postojećih stavova o kontracepciji i abortusu, stavova
koje je mnogo ranije kreirala Katolička crkva.
Sa takvim stavovima ne slažu se
mnogi protestantski vernici jer milioni njih, zapravo, većina njih, učestvuju u
glavnom toku američke ekonomije, zaposleni su, i ne mogu sebi da dozvole da
odbace kontracepciju. Mnogi od njih rade i na više od jednog radnog mesta, i ne
mogu sebi da priušte veći broj dece. Evangelisti, neki od njih, ali elita
zasigurno, su počeli da zastupaju katoličke stavove da bilo koja vrsta
kontracepcije, uključujući i kondome, sprečava Božju volju da se deca rađaju. Evangelisti
su kao stubove svoje političke platforme stavili seksualne, reproduktivne i
porodične teme, ne iz manipulativnih retoričko-ideoloških razloga, već da bi mobilizovali
mase da ih slede.
A 1.
Raste broj muslimana
U Sjedinjenim Državama ima, sudeći po
nekim podacima, 2.106 džamija. Od toga 192 se nalaze u Njujorku, 120 u državi
Kalifornija, u Čikagu ih ima 90, u Filadelfiji 63, a u Detroitu i San Francisku
po 62. Krajem prošlog januara objavljeni su podaci da je islam najbrže rastuća
religija u Americi u poslednjih deset godina. Broj muslimana od 11. septembra
2001. do danas porastao je čitavih 67 odsto. Sada ima 2,6 miliona musliman u
poređenju sa 2.000. godinom kada ih je bilo samo jedan milion. Na Srednjem
zapadu Amerika sad ima više muslimana od Jevreja, a to se događa po prvi put.
Najveći broj novih muslimana su imigranti.
Njih 33 odsto su došli iz Južne Azije, 27 odsto iz arapskih zemalja, 9 odsto iz
Afrike i 7 odsto iz drugih krajeva sveta. Nije ni zanemarljiv broj Amerikanaca
koji su u islam prešli iz drugih religija. Spekuliše se da nakon terorističkog
napada od 1. septembra 2001. godine, i netrpeljivosti dobrog broja Amerikanaca
prema muslimanima, njihov broj raste kao odgovor na pritiske. Poznato je da
religiozne grupe, a i druge, postaju jače kad su izložene pritisku kao što i
pokazuju veću otpornost.
Broj onih koji su prešli u islam možda je
procentualno najveći unutar američkih zatvora i robijašnica. Procenjuje sa da
godišnje po zatvorima u islam pređu od 30 do 40 hiljada robijaša. Međutim, tu
cifru neki osporavaju govoreći da je preterana. U svakom slučaju, procentualno
po zatvorim najbrže raste broj muslimana. Izvestan broj analiza pokazuju da
porastom broja muslimana na robiji, nije povećano ni nasilje niti je ojačao
ekstremizam.
Osim hrišćana, bili oni protestanti,
katolici ili pravoslavci, i osim Budista, Hinda i Sika, najveći broj vernika,
njih 158 miliona, izjašnjavaju se da ne pripadaju ni jednoj određenoj
kategoriji. To su, pre svega hrišćani koji se ne poistovećuju ni sa jednom
hrišćanskom granom, ali je njihov broj veći od bilo koje druge grupacije.
A 2.
Poligamija kao porodična vrednost
U Americi ne postoje zakoni koji
specifično dozvoljavaju poligamiju. Ali, u Americi ima samo mali broj zakona
koji specifično dozvoljavaju bilo šta. Ogromna većina zakona nešto zabranjuje,
a nema ni jednog koji zabranjuje poligamiju. U tom pogledu, po pitanju poligamije,
američki zakoni podsećaju na Bibliju.
Kada je jedan sud doneo odluku da se
slučajevi poligamije neće krivično goniti, konzervativci su vrisnuli da Amerika
gubi svoje jevrejsko-hrišćanske porodične vrednosti. Očigledno da nisu dovoljno
čitali Bibliju. Bestijalnost i incest su zabranjeni u Svetoj knjizi,
isto tako kao i po američkim zakonima. Neverstvo je zabranjeno u Bibliji,
ali se 27 američkih država sa tim ne slažu, a dodatnih 23 zakone protiv neverstva
ne primenjuje.
Poligamija nije zabranjena ni u Starom
ni u Novom zavetu, a ni u američkim zakonima. Kako se
konzervativni hrišćani kunu u Svetu knjigu, čudno je da je dovoljno ne
poznaju. Naravno, Amerikanci ni malo ne vole da im se država meša u privatan
život, ali oni koji veličaju Bibliju morali bi da shvate da se ona više
meša u privatnost od, recimo, NSA (Nacionalna sigurnosna agencija).