Do koske

 

U susret gorkoj istini: kako je Srbija "skraćena" uz pomoć SAD i domaćih izdajnika

 

Prodato ili predato?

 

Današnje generacija Srba nikako ne bi smela da oproste veleizdaju koju su počinili vlastodršci u Srbiji, odričući se Kosova i Metohije, kao dela svoje državne teritorije. Zahvaljujući toj veleizdaji, SAD su, kao glavni podstrekač razbijanja Srbije, dobile i ono što nisu mogle dobiti ni posle Drugog svetskog rata u Nemačkoj, nakon ulaska savezničkih trupa u ovu zemlju, a to je potpuno gaženje svakog oblika suverenosti.

Uz obilatu pomoć ucenjenih, potkupljenih i na sve spremnih srpskih ministara, okupacija dela Srbije obavljena je lako i brzo, onako kako se ni najveći srpski neprijatelji nisu nadali. Evropski parlament je podigao zastavu samoproglašene republike Kosovo, a početkom januara 2014. godine, u Beogradu, EULEX-u su predate i katastarske knjige kosovskih opština. Kolika je cena ovakve izdaje srpskih nacionalnih i državnih interesa?

 

Nikola Vlahović

 

Početkom januara meseca 2014. godine, u beogradskom "Sava centru", u tišini, tako reći, ispred nosa celokupnoj srpskoj javnosti, predstavnici Vlade Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vulinom, predali su šefu EULEX-a Samuelu Žbogaru  skenirane katastarske dokumente za više opština na Kosovu. Direktor Republičkog geodetskog zavoda Zoran Krejović predao je Žbogaru (a on albanskim vlastima u Prištini!) čak 37.000 skeniranih dokumenata!

Bio je to čin bezuslovne kapitulacije, nešto još gore od onoga što je 1999. godine u Kumanovu bilo nazvano "tehničkim sporazumom".

Šef EULEX-a je "dao reč" da će u novoj albanskoj državi Srbima biti omogućeno da ostvare svoja imovinska prava, samo pod uslovom da katastarske knjige budu predate albanskim vlastima. I to je učinjeno, na skoro svečan način!

Lažući svesno srpsku javnost, Vulin je tom prilikom rekao da će "...od danas postojati pouzdana katastarska evidencija, što će pomoći Srbima u njihovoj borbi da sve u oblasti prava, posedovanja, lakše i brže rešavaju".

Iskustva sa katastrima na Kosovu u poslednjih deset godina jasno govore da je srpska imovina brutalno izbrisana, oteta (ako nije moglo drukčije, "slučajno" bi u pojedinim opštinama izgorele katastarske knjige). Srećom, Srbija ih je do ovog januara posedovala. Njihovom predajom, predati su i  pisani tragovi o postojanju srpske imovine.

Skoro dvanaest godina ranije, ovakav scenario je izgledao nemoguć. Naime, u Srbiji je 2002. godine "DOS-ova demokratija" podelila političke položaje i zajašila državna preduzeća krenuvši u nezapamćenu pljačku. Kosovo nije bilo na dnevnom redu.

Ali, čim je tadašnja vlast pokazala kakva je budućnost Srbije, kakvi će lihvari i banditi njome da rukovode, stigla je iz američke administracije jedna nepristojna ponuda. Takve ponude vlada SAD nudi samo političkim prostitutkama u banana-državama, koje su spremne sve da prodaju, pa čak i svoju pradedovinu, za određenu sumu dolara.

Takvu "doktrinu" je primenio i predsednik Saveta za međunarodne odnose SAD, Dejvid Filips, kada je predložio da Srbiji bude isplaćeno 2,5 milijarde dolara ako prihvati nezavisnost Kosova. Filips je ovu "ponudu" ozvaničio tokom boravka na samitu grčke Fondacije za Balkan i Grčko-američke trgovinske komore.

Ciničan, kao i njegova vlada, koja je shvatila sa kim ima posla u Srbiji i ko su njene vođe posle pada Miloševića, Filips je čak i "obrazložio" predlog: "...Srbiji je ionako potreban novac za obnovu, a u zamenu bi dala nezavisnost Kosova".

Predstavljajući studiju Saveta za međunarodne odnose SAD pod naslovom "Balkan 2010.", u kojoj je predložena trampa Kosova za novac, Filips je dodatno objasnio da bi produžetak neizvesnog statusa Kosova još više raspalio "iredentistička osećanja Albanaca".

Nepunih godinu dana kasnije, poznati albanski milijarder, Bedžet Pacoli, ponudio je neuporedivo više novca za Kosovo (Pacolijeva "tržišna" cena po kojoj su Albanci bili spremni da kupe Kosovo, iznosila je više desetina milijardi evra!).

U tom trenutku, niko, pa ni najljući srpski neprijatelj, nije mogao da nasluti da će 2012. godine, na stotu godišnjicu Balkanskih ratova u kojima je Srbije isterala Otomansku imperiju sa Balkana i povratila Kosovo nakon 400 godina okupacije, jedna mala, mizerna grupa srpskih samodržaca, predvođena Aleksandrom Vučićem, doslovno predati ovu svoju nacionalnu, državnu i duhovnu postojdbinu u ruke kriminalnih vođa bivše albanske terorističke organizacije OVK. A, sve zbog obećane šarene laže o ulasku u Evropsku uniju...

Tako je, umesto Filipsovih (američkih) i Pacolijevih (albanskih) milijardi, Kosovo praktično predato u ruke SAD i lažne albanske države, posredstvom Evropske unije (EULEX), koja je Srbiji, kao podrugljivu "nadoknadu" za pretrpljeni gubitak dela svoje teritorije, ponudila bajku o evropskim integracijama.

U intervjuu za „Rusku gazetu" 2008. godine, odgovarajući na pitanje „zašto se ispostavilo da je za Amerikance Kosovo najvažniji region", tadašnji predstavnik Rusije u NATO paktu  Dmitrij Rogozin, odgovorio je iskreno i emotivno: „...Ni ja ne razumem. Zašto ne Baskijci, ne Korzika, ne Kurdi, ne kavkaske republike, ne Severna Irska, ni Tibet...Zašto kosovski Albanci"?

Naravno, Rogozin se malo našalio, jer je i sam i neformalnim razgovorima sa sebi ravnim sagovornicima, više puta istakao da je "projekat Kosovo", ustvari projekat izgradnje i organizacije najvećeg narko-dozatora na evropskom kontinentu! Kosovo - to su stotine milijardi dolara od trgovine narkoticima i to bez popunjavanja poreske  deklaracije.         

   Nedavno je Aleksandar Vučić držao proevropski govor polaznicima Londonske komercijalne škole u Beogradu (malo poznata franšiza nekog britanskog "lakog univerziteta"), hvaleći se načinom na koji je pitanje Kosovo "rešeno".  Istovremeno, šefica tima za pregovore Srbije sa Evropskom unijom, pojasnila je Vučićeve metafore, rekavši da se "...O Kosovu više neće raspravljati". To je i za EU gotova priča.

Završni udarac bilo je isticanje zastave takozvane države Kosovo u Evropskom Parlamentu, i izjave zvaničnika EU da taj čin potvrđuje da je Evropski parlament, telo sastavljeno od predstavnika svih država članica EU, priznalo nezavisno Kosovo.

Još samo da Vučić, Vulin i ostali "umetnici" koji žive na stranim apanažama, priznaju sopstvenom narodu šta su uradili sa Kosovom: da li su ga prodali (i za koliko), ili su ga predali (i zašto).

Upućeni tvrde da su poznate i cifre. Zašto tako slobodno narko bos Ćazim Osmani i drugi kosovski Albanci  šetaju Beogradom, a Bedžet Pacoli kupuje po Srbiji? A kosovski Srbi su svakim danom sve dalji od Srbije, i sve bliži novom istrebljenju.