Natrag
Na nišanu
Hoće li Vučić doći glave Srbiji i kako je ova zemlja postala treća najsiromašnija država na svetu
Vođa i kolovođa
Prema istraživanjima američkog Kejto Instituta (sa čijim podacima raspolaže i naš Republički zavod za statistiku), Srbija je treća zemlja na svetu po indeksu najvećeg siromaštva! Posle Vučićevog "televizijskog ekspozea" 19. septembra ove godine, u kome on najavljuje još suroviji obračun protiv građana Srbije, brutalnim smanjivanjima plata i penzija i novim talasom otpuštanja, postavlja se pitanje: ko će ovo da preživi?
Nikola Vlahović
Cenu Vučićevog "reformatorskog" ludila platiće sirotinja! To je ono što čeka građane Srbije, posle njegovog izlaganja 19. septembra ove godine, kada je pozivao da svi trpe bedu i glad "još neku godinu", jer je to "u ime bolje sutrašnjice". Reče Vođa da kreće u smanjenja plata i penzija, otpuštanjem sa posla, ukidanjem subvencija socijalno ugroženima i u druge, najsurovije mere koje mu padnu na pamet.
Njegove laži su nebeske, a istina, ova zemaljska, više je nego strašna. Jer, činjenice govore da je Srbija sa Vučićem dotakla dno.
Bankrot države vidljiv je na svakom koraku, samo je Vođa gluv i slep za deveti krug pakla u kome se Srbija našla. Kao da živi negde daleko odavde, u nekoj srećnoj i zbrinutoj državi, Vučić tvrdi da je Srbija "hiljadama milja" daleko od bankrotstva i poručuje građanima: "Ljudi ne treba da brinu. Srbija je likvidna i imamo novca do aprila naredne godine i bez zaduživanja".
U trenucima dok Vođa predlaže sirotinji da još malo stegne kaiš, većina građana doslovno nema šta da jede, ili ima samo toliko da preživi današnji dan! Čak 110 škola u Srbiji, počelo je školsku godinu sa računima u blokadi, a izgled tih "prosvetnih ustanova" više podseća na neke oronule logore ili sabirne centre, sa urušenim krovovima, prastarim klupama i zidovima sa kojih opada malter. Nastavnici i đaci se sami morati da se snalaze oko sredstava za rad, sami kupuju kredu, sredstva za higijenu i koriste polovne udžbenike, jer većina opština u budžetima nema para ni za te najosnovnije potrebe.
Ali, neće samo đaci i nastavnici drhtati od hladnoće...Nastava će počinjati izlaskom, a prestajati zalaskom sunca, jer će učiti u neosvetljenim učionicama!
Zima je na pragu, a 51 gradska toplana u Srbiji ne može da počne sa radom, jer nema ni para ni energenata (o tome u ovom broju Tabloida, na stranama 16 i 17, piše ugledni ekonomista Miodrag K. Skulić). Zbog kriminalne neodgovornosti Vučićevih ljudi u javnim preduzećima, koji najviše duguju za grejanje, kaznu će opet platiti građani!
U Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Kruševcu, Valjevu, Vranju, Zaječaru, Knjaževcu, Novom Pazaru, Trsteniku, Bajinoj Bašti, Rumi, Priboju i drugde širom Srbije, ove zime biće hladnije u stanovima nego na ulici. Građani koji su se ponadali da će se grejati na ugalj, dobili su težak udarac: Vučićev režim zabranio je prodaju uglja za ogrev!
Srbiju očekuje totalni mrak, jer struje neće biti. Ali, bez obzira što je neće biti, poskupeće do 30 odsto! Koliko daleko je odmakao haos Vučićeve vladavine, govori i činjenica da ne postoji čak ni plan kako da se restrikcije struje izvedu! Na kopovima Kolubare, još uvek nisu ispumpana čitava jezera nastala posle majskih poplava, ogromne mašine, kopači, i dalje su pod vodom. Nepunih dvadeset dana pred početak grejne sezone, energetski potencijal Srbije je doslovno u blatu, zajedno sa skupocenom mehanizacijom za eksploataciju uglja.
Skidaju i kožu sa leđa
Desetine hiljada građana koji su usled majskih poplava ostali da žive u kolektivnim centrima, tako reći, na ulici, ostaće goli, bosi i gladni, bez krova nad glavom, jer je Vođa odlučio da sredstva iz humanitarne pomoći preusmeri u budžet! (pročitajte tekst u ovom broju pod naslovom ''Potopila ih Vučićeva kamarila''). Prvih dana septembra meseca, hvalio se Vučić kako su mu "prijatelji iz Emirata" poslali milijardu dolara i da su te pare uplaćene u budžet Republike Srbije. Takođe, umirivao je građane da je baš zato "budžet stabilan" sve do početka aprila meseca iduće godine!
Na dan kad je najavio najsuroviji obračun sa srpskom sirotinjom, ukidanje subvencija socijalno ugroženima, otpuštanja sa posla i smanjenje plata i penzija, tu milijardu ni pomenuo nije. Pitanje je da li su te pare uopšte stigle, i ako jesu, kome su namenjene. Jer, građanima Srbije sigurno nisu.
Procene su da će do leta sledeće godine, u Srbiji umreti oko sto hiljada ljudi. Više od pola miliona ljudi ne može da preživi ukoliko plati sve komunalne račune. Ako ih ne plati, doći će mu privatni izvršitelji i sve rasprodati. Smrt umesto poniženja, biće jedini put za mnoge kojima je Vođa obećao "ulazak u harem". Čak 9.500 građana Vranja, ostalo je bez posla, dok Vođa širi optimizam i preti onima koji "šire beznađe". Ako je tako u malom gradu na jugu Srbije, nije teško zamisliti koliko ih je bez posla u najvećim centrima. Dnevno u Srbiji bez posla ostaje na stotine ljudi. Takođe, svakodnevno se gase na desetine malih i srednjih preduzeća, jer vlasnici ne mogu da plaćaju užasnu režimsku globu, niti mogu da isplate radnike i doprinose.
Istovremeno, Aleksandar Vučić se hvali megalomanskim investicijama kojima će "arapski prijatelji" izmeniti lični opis Beograd i Srbije.
Sve ovo je već dovelo do novog talasa iseljavanja, masovnog bežanja najstručnijeg kadra u inostranstvo. Plate lekara, inženjera, sudija ili tužilaca koje su jedva nešto preko 60.000 dinara, biće smanjene za 15 odsto! Ko je spreman da tako odgovorne dužnosti vrši u takvim okolnostima? U EPS-u, koji je jedna od tri najmoćnije državne kompanije u Srbiji, Vučićevi "kadrovici" otpuštaju inženjere sa iskustvom, ali zato masovno zapošljavaju "menadžere i menadžerke" sa privatnih fakulteta.
Najmanje 200.000 penzionera ima blokiran račun kako bi pod prinudom izmirili komunalna dugovanja. Ove zime, taj broj će da naraste na pola miliona, jer ovoliko smanjenje ionako mizernih penzija i povećanje državnih dadžbina vodi masu penzionera u doživotnu bedu i smrt. Za većinu njih, smrt će biti spas. Da li su penzioneri zaboravali šta im je Vođa obećavao u martu mesecu 2012. godine, pred masom penzionera u beogradskoj hali "Limes", kada je rekao da je "...Bolje sa naše grbače da se skida nego da se diraju stečena prava penzionera. U penzije ne dam da se dira! Kada bismo u ta prava dirali ne bi napravili problem samo penzionerima nego i državi."
Između neizvesnog života i sigurne smrti
U Srbiji danima štrajkuje preko 8.000 advokata. Vučićev ministar pravde Nikola Selaković, o tome nije ni reč progovorio, niti ima hrabrosti da se suoči sa štrajkačima. Advokati su u naprednjačkom režimu potpuno osiromašili. Niko od njih više ne može da trpi poreske obaveze i druge namete koje i njih i njihove klijente čine pukim robovima koji rade za Vođu. Pravni promet je stao. Selakovićeva "reforma" dovela je do potpunog haosa u pravosuđu. Ali, zato su cene usluga nedavno izabranih javnih beležnika, takozvanih notara, dignute toliko, da su veće nego u Nemačkoj, Danskoj ili Francuskoj.
Dve trećine građana Srbije nema para za lekove. Istina, nema ni lekova, ali to ovaj režim krije. Kod najtežih oboljenja, kao na primer karcinoma, ko ima para lekove nabavlja u inostranstvu, a ko nema...
Vojnomedicinska akademija (VMA), još proletos je upozorila da svakodnevno najmanje dve hiljade obolelih čeka na zvanično utvrđivanje dijagnoze karcinoma, ali i da će čekati na lekove kad im se utvrdi ova opaka bolest.
Kaznene ekspedicije Aleksandra Vučića haraju Srbijom. Više od pola miliona ljudi je postalo žrtva nezapamćenog nasilja koje nad njima sprovode armije privatnih izvršilaca prinudne naplate. Samo u Beogradu, oko 250.00 ljudi je "pod opservacijom" zbog računa za struju koje je prešao 10.000 dinara. U Vojvodini, posebno oko Sente, Kanjiže i Subotice, otimaju zaduženim seljacima čitava imanja i kuće, nestaju dedovine i pradedovine, svakodnevno se čuju kuknjave i leleci zbog onoga šta im Vođin režim radi. Radio televizija Vojvodine, snimila je i dokumentarnu reportažu o zapleni seoskih imanja, kuća i stoke od seljaka koji duguju za struju (mada njima država već godinama duguje velike pare za neisplaćeni otkup poljoprivrednih proizvoda).
Treba se na ovom mestu setiti da je još u vreme vlade DOS-a Agencija za privatizaciju prodavala poljoprivredna preduzeća zajedno sa državnim zemljištem, koje nije bilo u bilansima niti je ulazilo u procenu vrednosti preduzeća. Umesto da to da seljacima, poljoprivrednicima, koji žive isključivo od toga, vlast je ubacila kriminalce kao nove vlasnike, koji su se bez problema u katastru upisivali kao vlasnici zemljišta i sticali pravo da ga preprodaju kao i čitave agrobiznise. Tako je, samo u prošloj deceniji, opljačkano više od pola miliona hektara državne i 200.000 hektara zadružne zemlje.
Najmanje dve milijarde evra je na taj način oteto od države i stavljeno u privatne džepove. Vučićev režim danas radi nešto slično, samo kroz drugu formu: nasilnom naplatom dospelih obaveza i izigravanjem isplate otkupa od seljaka. Tako oteta zemlja, biće prodata stranim kompanijama. Desetkovane su zadruge koje su nezamenljive u ukrupnjavanju ponude poljoprivrednih proizvoda za velike kupce kao što su ruska preduzeća. Na taj način, od dolaska Vučićevih naprednjaka, na vojvođanskim njivama posao je izgubilo oko 50.000 ljudi.
Ubijanje Srbije, uz pomoć opasnih ludaka i destruktivaca, traje već predugo. Dve Tadićeve (prethodno dve Koštunicine) vlade, ojadile su državu pljačkom iscrpljenu zemlju. Nasilje koje Vučić nad građanima svakodnevno sprovodi već dve godine, došlo je kao završni udarac. Hoće li biti snage da se srpska sirotinja odbrani od sigurne smrti koja joj preti?
A 1.
Kako nestajemo
Samo u toku prošle, 2013. godine, broj rođenih je bio najmanji od Drugog svetskog rata. Živorođeno je 65.554 dece, a umrlo je 100.300 stanovnika.
Od tog broja u 2013. godini broj lica u gradovima se smanjio za 7.512 stanovnika, a broj lica u selima se smanjio za oko 27.234 stanovnika, što iznosi 78.3 odsto ukupnog smanjenja. Za prva ti meseca 2014. godine broj rođenih je dodatno smanjen za 1,2 odsto a broj umrlih je dodatno povećan za 1,5 odsto u odnosu na isti period 2013. godine. Teški uslovi života na selu, brojna staračka domaćinstva i nedostupnost mnogih usluga uzimaju svoj danak.
Uvećanje zemljišnih površina koje se ne koriste - od 200 do 350 hiljada hektara oranica i livada godišnje su neposredna posledica. Sa pašnjacima ova brojka raste i do milion hektara. Smanjuje se ukupna poljoprivredna proizvodnja a nedostatak hrane postaje sve izvesniji.
A 2.
Vođine male i velike prevare
Mada se Aleksandar Vučić u svakoj pogodnoj prilici hvali da je kao najbolji student "diplomirao u roku", činjenice ga demantuju. Jer, prema podacima sa Pravnog fakulteta u Beogradu, on se upisao u julu 1988. godine, a diplomirao je 16. novembra 1994. godine! Dakle, "najbolji student" studirao je preko šest godina! I što se vojnog roka tiče, obmanuo je javnost. Mada se pred "četnicima" iz SRS devedesetih godina hvalio kako "nikad nije služio pod petokrakom", istina je da je Vučić služio vojsku u Sarajevu u kasarni "Slaviša Vajner-Čiča".
Ako je samozvani Vođa sklon ovakvim "farbanjima" svoje biografije, nije teško zamisliti kakvim je još prevarama sklon, posebno sa pozicije čoveka koji danas odlučuje o sudbini građana Srbije.
A 3.
Lekcija iz istorije
Nakon javnog prekora i upozorenja srpskom rukovodstvu, pitanjem koje je američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi postavio u intervjuu "Večernjim Novostima" ("Zašto Putin u Beogradu"), i nakon žestokog prekora, on se sutradan, na jednoj promotivnoj akciji u zgradi Vrhovnog Kasacionog suda, nehajno pravdao: "...Pa pozovite koga hoćete!".
Objašnjavao je gospodin Kirbi neuspešno, da Rusi nisu oslobodili Beograd, nego da su to učinile ukrajinske jedinice, koje su tada bile u sastavu ondašnjeg Sovjetskog Saveza. Nije mu bilo poznato da je najveći broj ukrajinaca bio u fašističkim odredima. Neosporna je istorijska činjenica da su ruske (sovjetske) jedinice oslobodile Srbiju i Jugoslaviju.
A, kako su nas Amerikanci "oslobađali" u Drugom svetskom ratu, pokazuju i sledeći podaci iz Izveštaja Američke ambasade u Beogradu, o proceni ratne štete načinjene na civilnim (u originalnom tekstu-"nevojnim") objektima, tokom takozvanog "savezničkog" bombardovanja 1944. Ovaj izveštaj, upoređuje štetu koju je napravilo Hitlerovo bombardovanje Beograda, 6. aprila 1941. godine, sa onim angloameričkim bombardovanjem iz 1944. godine.
Naime, u Izveštaju se kaže da su Amerikanci bombardovanjem Beograda uništili 1080 stambenih objekata, a da je Hitlerov "Luftvafe" uništio 820 stambenih objekata. Takođe, Izveštaj između ostalog govori i da je angloameričko bombardovanje napravilo štetu u visini od 67.500.000 ondašnjih jugoslovenskih dinara, a da je Hitlerovo bombardovanje nanelo Srbiji štetu u visini od ondašnjih 39.650.000 dinara.
Bilo bi zanimljivo da Vučićevi "američki prijatelji" dostave jedan sličan izveštaj o užasnim posledicama američkog bombardovanja Srbije i Beograda 1999. godine, jer, za svaku bačenu kasetnu bombu i bombu sa osiromašenim uranijomom, uredno su pisani izveštaji Stejt Departmentu i Pentagonu. Nakon ovakvih istupa, kakav je ambasador Kirbi nedavno imao, da smo normalna država i da ljudi koji predvode ovu državu imaju imalo dostojanstva, jedina poruka bi bila: "...Napolje iz Srbije!".