Pogled iz Moskve

Kako dovesti ruski gas do Evrope

„Višegradska barijera"

Mađarska je spremna da se pridruži projektu Turski tok. To je veliki korak napred, ali još uvek nije i garancija uspeha. Još je složenija slika sa Severnim tokom 2 protiv koga istupaju ne samo okoreli rusofobi. Izgleda da bi Rusija trebalo da obrati veću pažnju na manje zemlje Višegradske grupe, pa će joj biti lakše da izvozi svoj gas u Evropu, tvrdi ruski kolrega Vadim Truhačov

Piše: Vadim Truhačov

Da je Mađarska spremna da se pridruži projektu Turski tok, postalo je poznato 5. jula. To se Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske, dogovorio u Moskvi. Gasprom eksport i kompanija Hungarian Gas Trade Ltd. su u njegovom prisustvu potpisale dokumente o razvoju mađarskog sistema za transpot gasa. „Mađarska smatra snabdevanje gasa putem Turskog toka najoptimalnijim scenarijom, jer drugi kanali, preko Rumunije ili Hrvatske još nisu proradili. Iz tog razloga, u Mađarskoj postoji interes da gas dobije sa juga", rekao je Sijarto.

Zašto se Mađarska zalaže za ovaj projekat, još u februaru je objasnio premijer Viktor Orban. „Mi ne možemo da izbegnemo pitanje o tome koliko je stabilno snabdevanje gasom preko Ukrajine. Uvek smo se borili za to da je potrebno ostvarivati diverzifikaciju snabdevanja", rekao je on. Ipak, problem je u tome što maršruta cevovoda nije razrađena. Da bi gas sa tursko-grčke granice stigao do Mađarske, potrebna je saglasnost ili Bugarske, ili Makedonije. A pitanje je da li će je dati prozapadne vlade ovih zemalja, mada u slučaju Makedonije šanse ipak postoje.

Neka vrsta čarobnog štapića za Mađare, koji su uvek veoma zavisili od ukrajinskih kaprica kada je o tranzitu ruskog gasa reč, mogao bi da postane drugi projekat - Severni tok 2, čije cevi bi trebalo da se postave po dnu Baltika i da tako povežu Rusiju i Nemačku. Ali, ni sa te strane ne ide sve glatko. „Mađarska strana ima izvesne sumnje prema Severnom toku 2, ali sam uveren da će biti razmotreno nekoliko varijanti koje bi trebalo da zainteresuju Mađarsku", govorio je tim povodom pomoćnik predsednika Rusije, Jurij Ušakov.

Pitanje o tome šta će zainteresovati Mađare dolazi u trenutku kada EU razmišlja o tome da ne bi bilo loše da se prošire pravila Trećeg energetskog paketa na podvodni deo Severnog toka 2. A tu Rusija oštro odgovara da će Gasprom izgubiti mnogo novca i mogućnost da obezbedi gas potrošačima. Konačna odluka o ovom pitanju još nije doneta, a projekat se trenutno nalazi u ćorsokaku.

Ruski gas je objektivno potreban Evropi, ali politika često preteže nad ekonomijom.

U tom smislu, od posebnog interesa je mišljenje zemalja Višegradske grupe - Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke. Njihova pozicija je dvostruka. Sa jedne strane oni veoma zavise od ruskog gasa, a ponašanje Ukrajine može da postane pretnja redovnom snabdevanju. Sa druge strane - preko njihove teritorije cevovodi idu dalje na Zapad. Sa uvođenjem Severnog toka 2 oni mogu da ostanu bez tranzitnih funkcija koje im u kasu donose milione evra.

Istina, položaj četiri države nije isti. Potpuno odvojena je Poljska koja glavninu gasa ne dobija preko Ukrajine, već preko Belorusije. Sadašnje vlasti ove zemlje svoju politiku u potpunosti grade na rusofobiji, zato je za Rusiju prirodna želja da zaobiđe poljsku teritoriju, kako Kačinski i kompanije ne bi, sledeći Ukrajinu, počeli svoje igre oko gasovoda. Uostalom, Poljaci ne žele da izgube tranzitni novac, zato oni i kritikuju Severni tok 2. Ali, kako se kaže, sami su krivi.

Sa Slovačkom i Češkom je stvar drugačija. Preko njih magistralni gasovod ide u Nemačku i Austriju - odnosno najvećim kupcima ruskog gasa u Evropi. Prirodno, od uvođenja Severnog toka 2 u njegovom „čistom rusko-nemačko-austrijskom vidu" oni mnogo gube. Preko Mađarske magistralni cevovod ide u Srbiju, a sa uvođenjem Turskog toka, gas iz Srbije, preko Mađarske, može da stigne u Austriju. Ali, da li je Austrijancima potreban Turski tok, ako postoji Severni tok 2, to je veliko pitanje. Tako da i Mađari mogu da izgube na tranzitu.

Zato rukovodioci četiri države tako demonstrativno nastupaju protiv projekta. Još krajem prošle godine njihovi predsednici: Andžej Duda, Miloš Zeman, Andrej Kiska i Janoš Ader usvojili su zajedničku izjavu u kojoj su stavili do znanja da nisu zadovoljni pomenutim projektom.

Oni su isticali da njihove zemlje ništa od toga nemaju, a da će EU izgradnjom gasovoda protivrečiti sebi i svom usmerenju na diverzifikaciju snabdevanja.

Sasvim jasan je bio premijer Slovačke Robert Fico, koji teško da se može svrstati u grupu antiruskih političara. „Mi smo mala zemlja i ne možemo da utičemo na tako velike projekte. Ako Severni tok 2 bude izgrađen, mene interesuje kako će se koristiti trenutni kapaciteti. Mene jedino interesuje da li će cev koja ide kroz Slovačku biti suva ili neće biti suva", zapitao je ovaj političar.

Sa svoje strane, njegov kolega iz partije Smer-socijaldemokratija, potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič, postavio je, povodom ovog projekta, još konkretnija pitanja. „Kako će to uticati na Centralnu i Istočnu Evropu? Kakva će biti ukupna ravnoteža gasa u Evropi? Da li je EU potreban taj projekat s obzirom na ogromne kapacitete za transport gasa iz Rusije u Evropu? Ko će platiti troškove za infrastrukturu?", rekao je on nedavno.

Češki premijer Bohuslav Sobotka je još kritičnije raspoložen. „Taj projekat označava diverzifikaciju maršruta, a ne i izvora snabdevanja, i sa te tačke gledišta smatramo ga nepotrebnim", izjavio je. On je ukazao i da nije dobro smanjivati tranzitni značaj Ukrajine, ali se Sobotki još manje sviđa to što bi zemlje Višegradske grupe u slučaju realizacije Severnog toka 2 izgubile svoj tranzitni značaj.

Češki predsednik Zeman je mekši prema ovom projektu. „Ako neka zemlja investira u projekat, ona naravno ima pravo da izrazi svoj odnos prema njemu. A, koliko mi je pozntao, to su investicije Nemačke i Rusije, i nikog više. Ne možete protestovati protiv projekta u koji niste uložili sopstveni novac", istakao je on.

Osim višegradske „četvorke" postoji još jedan poveliki kupac ruskog gasa - Slovenija. Njen odnos prema oba gasovova je neopredeljen, iako Slovencima nije bilo mnogo drago zbog zatvaranja Južnog toka. „Za Sloveniju je važno da se diverzifikuju izvori energije, kako na strukturnom planu, tako i u odnosu na naše partnere... Sve što tome može da doprinese, mi smatramo pozivitnim... Ali, ne volim da dajem preuranjene ocene", tako je, dvosmisleno i neodređeno, izrazio svoje mišljenje predsednik Slovenije Borut Pahor.

Zašto se usporava Severni tok 2, i zašto čak i Turski tok ima nejasnu budućnost? Umnogome je reč o američkom uticaju. SAD su otvoreno stavile na znanje da će se postarati da ne zažive projekti koji nanose štetu tranzitnom statusu Ukrajine.

Istovremeno, SAD „tajno" žele da istisnu ruski gas iz Evrope i da ga zamene svojim gasom iz uljanih škriljaca. Za postizanje tog cilja sva sredstva su dobra, a imaju dovoljno onih koji će da rade na tome u svakoj od evropskih zemalja, pa i u Evropskoj komisiji. U zemljama Višegradske grupe i Slovenije ima ih onoliko.

Ipak, bilo bi netačno sve objasniti američkim spletkama. Pogledajmo evropske kompanije koje treba da učestvuju u projektu Severni tok 2. Među njima su francuska Engie, austrijska OMV, britansko-holandska Royal Dutch Shell, nemačke Uniper i Wintershall. Gde su na tom spisku mađarski MOL, slovački SPP, češke RWE Transgas i MND, slovenačka Geoplin? Nisu ni blizu. A da li ih ima među mogućim učesnicima Turskog toka? Osim Mađara, nema nikog drugog.

Čini se da u ruskoj spoljnoj politici postoji određeni problem - povremeno se zaboravlja na zemlje koje ne deluju preterano važne zbog veličine ili niskog žvitonog standarda. Ali, od njih ipak ponešto zavisi. Mnogo manje nego od Nemačke, ali zavisi. Uzimajući u obzir činjenicu da i među nemačkom elitom potoje različita mišljenja povodom ruskih gasovoda, ne treba misliti da će Nemci „pritiskati" Slovake ili Čehe zbog ruskih „tokova".

Nazivati ove zemlje zakletim rusofobima je teško. Mađarski i slovački premijeri, Orban i Fico spadaju među najlojalnije od šefova evropskih vlada, kada je reč o odnosima sa Rusijom. Slovenački predsednik Pahor je dolazio u Moskvu i primio je Vladimira Putina posle 2014. godine, bez obzira na izraze nezadovoljstva iz Brisela. Složenija situacija je sa Češkom - njen predsednik Zeman je spreman da sarađuje sa Ruskom Federacijom, ali nema tako mnogo ovlašćenja, dok je vlada sklonija da podrži antiruske sankcije. Ali, bez obzira na kritiku Rusije, i premijer Sobotka je više puta govorio o neophodnosti razvijanja ekonomskih veza sa nama.

Ispotavilo se da je prilikom nastanka ideje o Severnom toku 2 jednostavno „zaboravljeno" na Čehe, Slovake, Slovence. Mađarske smo se setili, ali ne odmah.

Uostalom, preko Mađarske bi Turski tok mogao da stigne i do Slovačke i Češke, kao i do Slovenije. A Severni tok 2 (u slučaju da ga odobre Nemačka, Austrija i EU), bez posebnih problema bi mogao da stigne do svake od pomenutih zemalja. I pošto su se sve one sretale sa troškovima ukrajinskog tranzita, postoje sve šanse da se sa njima postigne dogovor.

A kada bi se, odmah, ruskom energetskom projektu priključile četiri države, i broj država EU koje su nam relativno lojalne bi se povećao. Sporazum sa Mađarskom, obraćanje pažnje na nju od strane visokog ruskog rukovodstva - da li je potreban bolji dokaz. Prvi korak je načinjen - ostalo je da se detaljno razgovara sa ostale tri države i da se započeto dovede do logičnog kraja.