Dok se opozicija nada početku dijaloga s predstavnicima režima, Aleksandar Vučić čeka povoljan trenutak da uhapsi najbliže saradnike Dragana Đilasa i Boška Obradovića. Kao i uvek, Vučić izbornu kampanju namerava da počne hapšenjem pojedinaca bliskih liderima opozicije. Uskoro će to na svojoj koži osetiti Jadranka Drinić i još neki ljudi iz rukovodstva „Dajrekt Medije".
P. Popović
Medijska priprema je već obavljena, policija i tužilaštvo privode kraju montiranje optužnice, ostalo je samo da Vučić proceni kad je zgodno vreme da izda nalog sudu i krene u obračun s političkim protivnicima.
Iako je već mnogo puta dokazao da ga činjenice, istina i pravda ne obavezuju da poštuje zakon, Vučić zasad nema načina da aferu, koju je pripremio, iskoristi i da Đilasa spakuje iza rešetaka.
Kad je stupio na državnu funkciju, 2004. godine, Đilas je preneo upravljačka ovlašćenja na Jadranku Drinić, koja je i do tada rukovodila s nekoliko njegovih preduzeća. Takvo stanje se zadržalo do novembra 2014. godine, kad se Đilas povukao iz politike i vratio u fotelju direktora „Multikom grupe". Bez njega, „Multikom", čiji deo je bila „Dajrekt Medija" ostvarivala je godišnje prihode do 80 miliona evra. Gubitkom vlasti, Đilas je izgubio i poslove, pa je firmu prodao za 17,7 miliona evra.
Vlast ne može Đilasa, ali uhapsiće Drinićku i njene saradnike. Povod, Vučiću, nije bitan. Kad budu strpani u ćeliju, dokazni postupak vodiće se na naslovnim stranama režimskih biltena poput „Informera", „Srpskog telegrafa" i „Politike". Afera će biti iskorišćena za predizbornu medijsku satanizaciju.
Na isti način Vučić je postupao i pred beogradske izbore 2014. U jeku kampanje, Đilasa je kompromitovao optužbama na račun njegovog najbližeg saradnika, gradskog menadžera Aleksandra Bijelića. Mediji su dva meseca najavljivali istragu protiv Bijelića kako bi obarali rejting Demokratske stranke, koju je tada predvodio Đilas.
Kad su izbori završeni i to pobedom Srpske napredne stranke, Đilas je zamolio Vučića da prestane sa zloupotrebom službenog položaja i progonom Bijelića. Vučić je priznao da je montirao aferu, pristao je da obustavi nezakonite akcije i deset minuta kasnije naredio Nebojši Stefanoviću i Nikoli Selakoviću da uhapse Bijelića.
Pod sumnjom da su oštetili gradski budžet za oko šest miliona evra prilikom rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, uhapšeni su Bijelić i još osmoro njegovih saradnika i povezanih lica. Bijelić je u pritvoru ostao pet meseci, kad mu je krivično vanpretresno veće beogradskog Višeg suda odredilo meru zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor. Đilasov saradnik je dobio nanogicu, a Vučić priliku da nastavi s medijskom satanizacijom. I pre nekoliko dana, u intervjuu RTS-u, predsednik države je, u ulozi vrhovnog sudije, najavio osuđujuću presudu u tom procesu.
Bijelić nije slučajno izabran za treniranje strogoće. Dobro upućeni izvori iz DS-a, ali i SNS-a, tvrde da mu metu na čelu nije nacrtao Vučić, nego Goran Vesić. Njihov sukob korene ima u vremenu dok su obojica bili u najužem krugu saradnika Zorana Đinđića.
Iako se držao stava da tajkune, nasleđene iz Miloševićevog doba, nije moguće procesuirati i u redovnom postupku utvrditi poreklo njihove imovine, Đinđić je pokušao da ih prinudi da „dobrovoljno" vrate državi i narodu deo bogatstva koje su zgrnuli. To je tražio i od Dragana Tomića, gazde „Simpa" iz Vranja. Pošto je Tomić otezao, Đinđić mu je zakazao neformalni sastanak u restoranu „Verdi". - Zorane, vidi, možeš da mi uradiš šta hoćeš, ne mogu da ti dam deset... Možda bih mogao dva-tri, ali ne više od toga - počeo je da muca Tomić. - Šta deset? Tražim da otvoriš dve fabrike, ne treba više. Jednu u Trgovištu, drugu u Bujanovcu - odgovorio je Đinđić. - To mogu, ali ne i da tebi dam deset miliona evra - rekao je Tomić.
Posle polučasovne prepirke utvrdili su da je nesporazum izazvao Vesić, koji je, navodno, na svoju ruku tražio od Tomića deset miliona evra u Đinđićevo ime. Da ne bi bilo zabune, Đinđić je odmah pozvao Vesića u „Verdi" i naredio mu da pokupi svoje stvari iz kabineta i napusti i vladu i DS, da se više ne vide. Svedok tog događa bio je Aleksandar Bijelić. Vesić mu to nije oprostio.
Tako ni Vučić ne oprašta Đilasu medijske prozivke. - Dok sam bio na vlasti, nisam primao platu, vozio sam svoj auto i sam plaćao svoja putovanja. Aleksandar Vučić drugome pripisuje ono što sam radi i kako se ponaša. Vreme će sve pokazati. I ko privatnim avionima ide po vina u Francusku, i ko pravi bahanalije po Kurševelu, i ko na Lago di Komu slavi zarađenu milijardu. Saznaće se i ko kupuje vile po Glifadi i Vuljagmeniju i koliko se uzelo na vetroparkovima i dozvolama za kopanje rude, i ko je isisao pare iz EPS-a, i kako je Kopernikus kupio televizije i Žeželj „Kurir", sve će se saznati - kaže Đilas.
Da se to ne bi saznalo, Vučić kreće u konačni obračun. Đilasovim saradnicima već je odredio smeštaj u Centralnom zatvoru, a istu torturu mogu da očekuju i pojedinci iz vrha Dveri, koji su već nekoliko meseci izloženi pritiscima i pretnjama.
U kavim okolnostima niko ozbiljan ne može da očekuje nekakav dijalog s režimom. Promene može da donese samo hapšenje Aleksandra Vučića.