(P)likovi

Može li u Srbiji doći do opšteg ustanka porobljenih građana

Vođa drhti od straha, plaši se konopca

Srbija se nalazi pred hamletovskim pitanjem: biti il' ne biti. Rešenje te dileme nedavno je dao Siniša Kovačević, dramski pisac i potpredsednik Narodne stranke: „Ja ću da bijem, mi treba da bijemo na svaki način, svako nek svog subašu dovede u red, samo tako možemo da promenimo sistem". O konačnom obračunu s naprednjačkim subašama piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski saradnik i prijatelj Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

Maske su pale, sad svi vide ko je i kakav je Vučić. Na izbornoj skupštini Narodne stranke, Kovačević ga je detaljno opisao: „Nekom kosmičkom skercom na čelo ove države postavljen je neko ko je pre toga bio burek-kurir jednog političkog debeljka. Neko s liderskim talentom koji je ispod nule. Neko ko je vaspitavan u jednom socijalnom prostoru u kome se laž tretira kao vrlina. Neko ko nema nikakav emocionalni odnos prema državi i narodu kome pripada. Neko kome je zakletva samo izgovor za sticanje lične koristi. Na čelu ove države je izdajnik, prodana duša. Vučić je kuga i tako se prema njemu moramo odnositi."

Za sprečavanje kuge potrebna je, navodi se u medicinskim udžbenicima, kontrola glodara i buva, a zaražene osobe neophodno je izlovati i držati pod nadzorom. U srpskoj političkoj praksi to znači da naprednjačke pacove, buve i gnjide treba izdvojiti iz društva, zatvoriti na bezbedno mesto, iza brave.

U toj lopovskoj družini, koja žuri da ukrade maksimalno koliko može, što kaže Kovačević, skupili su se svi s koca i konopca, od zla oca i još gore majke, a predvodi ih najgori od njih, Aleksandar Vučić.

Šef bande, Vučić, ne mora da brine za svoju budućnost. Odavno je krenuo putem bez povratka. Kad dođe kraj ovoj šekspirovskoj tragediji, preslikanoj u naprednjački sistem vladavine, završiće se i Vučićeva kriminogena politikantska sudbina. On to zna, zato drhti od straha. U aprilu, kad su građani opkolili Predsedništvo, veliki vođa je zbrisao kroz tunel do stare zgrade Narodne skupštine.

Pre neki dan, u zgradu RTS-a došao je sporednim prolazom, nekoliko sati pre intervjua, koji je tobože emitovan uživo. U studiju, dok je sipao uvrede na predstavnike opozicije i slobodnih medija, koje je optužio za pripremu atentata, znoj mu se slivao niz pancir i natapao pelene. „Ti si pičkica, ne da izađeš sa mnom na tv duel, ti si pičkica i da uđeš na vrata televizije", napisao je na Tviteru Sergej Trifunović ono što svi znaju. Koliko je lider Pokreta slobodnih građana u pravu videlo se po Vučićevom mucanju, kolutanju očima i patetici koja duboko zadire u patologiju.

Za Vučića nema dileme, njegova priča neće imati hepiend. Pametniji naprednjaci već napuštaju brod koji tone, a oprezniji izbegavaju da mu se zamere, pa su se samo pasivizirali. I Vučić priznaje da ga javno brani samo dvadesetak funkcionera SNS-a, stranke koja ima oko 700.000 članova.

Dvadesetak parazita glumi lojalnost, a svi ostali samo čekaju priliku da dezertiraju s fronta. Ne zna se ko je veće zlo, ekstremisti koji su spremni da diktatora brane do poslednjeg metka ili šićardžijski ološ koji je pokupio mrvice vlasti, pa se sad nada da će izbeći pravednu kaznu. I jednima i drugima najveća opasnost preti upravo od njihovog vođe.

Vučić je već sto puta dokazao koliko je zahvalan svima koji su mu pomagali da postane ovo što je sad.

Vojislav Šešelj mu je rešio sve egzistencijalne probleme, dao mu poslaničke mandate, novac i uticaj, stan u „Ju biznis centru", pa kuću u Jajincima i stan na Vračaru njegovim roditeljima.

Dok je Šešelj sedeo u haškoj ćeliji, iščekujući da li će doživotno robijati za ono što su zajedno radili, Vučić ga se odrekao, oteo mu je stranku i, usput, optužio za najteža krivična dela.

S manje povreda, iz Vučićevog zagrljaja izvukao se drugi politički poočim Tomislav Nikolić. Morao je da se povuče na marginu, daleko od korupcionaškog valova, ali dobio je solidnu otpremninu, apanažu i status koji zadovoljava njegovu sujetu, karakterističnu za svakog gladoša, poniklog iz društvenog taloga. Ipak, treba priznati da u tim izdajama Vučić ima dobar alibi.

Usponu Srpske radikalne stranke doprineo je više nego Šešelj i Nikolić zajedno. Oni, ograničeni ličnim osobinama, nisu mogli da iskorače iz prošlosti. Vučić ih je samo stavio na mesto koje im pripada.

Suština Vučićevog izdajničkog habitusa, imunog na svaki trag morala, najjasnije se videla na primeru Miroslava Miškovića. Zdravstveno stanje Vučićeve tadašnje supruge Ksenije dramatično se pogoršalo u jesen 2009. godine. Milomir Marić, skupljač tuđeg prljavog veša, tada je pričao da je Vučić pretukao Kseniju tako krvnički da joj je naprsla srčana aorta i da joj nema spasa.

Tu optužbu izneo je u intervjuu s Vučićem, na tadašnjoj TV Košavi, kad je u uvodnoj špici montirao prilog u kome Vučić, izvitoperenog lika, deset puta pita „ko je ubio ženu". Vučić je na konferencijama za medije optuživao i radikalke, dojučerašnje partijske drugarice, Vjericu Radetu i Natašu Jovanović, da su bacile kletvu na njega i njegovu porodicu, zato je Ksenija stradala.

Dok je trajalo to medijsko prepucavanje, ulogu spasitelja je uzeo vlasnik Delta Holdinga. Mišković je platio privatni avion, kojim je Ksenija prebačena u Pariz, kao i smeštaj i hiruršku intervenciju u jednoj od najskupljih bolnica. Teško je poverovati da je Vučića grizla savest zbog povreda koje je naneo supruzi, mnogo je verovatnije da se spasavanju njenog života obradovao jer je izbegao javnu polemiku o tom slučaju, sumnje, a možda i krivičnu odgovornost.

Uglavnom, kad je obavešten da je intervencija prošla u najboljem redu, da mu se supruga oporavlja, Vučić je otišao kod svog dobrotvora. U „Deltinu", pred više svedoka, prišao je Miškoviću i plačnim glasom mu se zahvalio na pomoći. Dok su se rukovali, Vučić se sagnuo i teatralno ga poljubio u ruku. Mišković se šokirao.

Zagrlio je abonenta i rekao mu da zaboravi na sve, za takvu vrstu pomoći nema potrebe da se zahvaljuje, važno je samo da se Ksenija oporavi i vrati svojoj deci.

Tako je i bilo. Vučić ga je poslušao. Zaboravio je koliko mu je Mišković pomogao, pa ga je, u znak zahvalnosti, čim je došao na vlast, strpao u zatvor. Montirao je optužnicu i suđenje kako bi reketirao svog dobrotvora.

Ko zna Vučića, nije iznenađen takvim postupkom. A, malo ko ga zna bolje od kuma Gorana Veselinovića, zvanog Baba. Kad je Vučić odlučio da se politički angažuje, na vratima SRS-a dočekao ga je Veselinović. Od tada su nerazdvojni. Veselinović se pokazao kao odlična pratilja, bespogovorno je trpeo sve hirove svog šefa.

Pristao je da mu bude sluga, šofer, džak za udaranje i istresanje nervoze. Kad je Vučić odlučio da se upusti u privatni biznis, marketinšku agenciju „Profajler Tim" registrovao je na Veselinovićevo ime. Po dolasku kartela na vlast, posao se razvio, pa su stigli i prihodi od kojih je Baba dobio solidan deo.

Koliko je zgrnuo videlo se prilikom brakorazvodne parnice, koju je iz sudnice prenosio i u svom nedeljniku Ekspres. Nevenu Jeličić na naslovnim stranicama optuživao je za prostituciju, kriminal i špijunažu, a tajno se žalio da mu je s računa u italijanskim bankama skinula pet miliona evra i krišom na sebe prepisala vile u Milanu i Monte Karlu.

Odbačenom bivšem mužu ostala je vila u Atini i poveća suma u konvertibilnom kešu. O kolikoj cifri je reč može da se nasluti iz njegovih priča koje je počeo da plasira u poslednje vreme.

Ljut zbog bračnog i finansijskog kolapsa, a i zbog izostanka podrške svog kuma, Veselinović najavljuje osvetu. Kad god mu, pod uticajem viskija, nadođu adrenalin i testosteron, Baba, svima koji imaju hrabrosti da ga slušaju, priča da će snimiti film o Vučiću. Za to kinematografsko remek delo, kaže, obezbedio je budžet od 15 miliona evra. Zasad, smislio je naziv fima: „Mali Alek, veliki lopov" i nekoliko ideja o raspodeli uloga. Sergeju Trifunoviću ponudiće da se uživi u lik brata Andreja, a Bojani Maljević da igra Tamaru Đukanović.

Teško je pretpostaviti kako će da završi sukob Veselinovića i Vučića. Od njihovog turbulentnog odnosa, za srpsko društvo mnogo je važnija poražavajuća činjenica da je Veselinović, bez obrazovanja, talenta i radnog iskustva, za samo nekoliko godina naprednjačke vlasti, u senci svog kuma, stekao toliko bogatstvo. I on, kao i njegova bivša supruga, čija advokatska kancelarija zastupa moćnu političku i privrednu klijentelu, pripadaju redu naprednih subaša koje će morati da budu privedeni k poznaniju prava.

Isto vredi i za drugog Vučićevog kuma, Slavišu Kokezu. Sa sličnim referencama kao Veselinović, Kokeza je dograbio desetostruko veći komad kolača. Pre 15 godina poslovnu karijeru gradio je u turizmu, po Kraljičinoj plaži u Budvi vodio je magarca i fotografisanje s njim naplaćivao jedan evro. Danas Kokeza ima razgranatu poslovnu imperiju u kojoj samo firma Win Win vredi 130 miliona evra.

No, kao što to biva u vrhu organizovanog kriminala, odnosi između don Vučića i kapetana Kokeze napeli su se do pucanja. Iz nekog razloga, poznatog samo njima dvojici, ušli su u otvoreni rat. Veselinovićeve pijane provokacije nisu opasne po Vučića, ali nerviraju ga jer mu narušavaju imidž opasnog tipa. Diktator ne zna ni kako da s tim izađe na kraj, a tek ne može s Kokezom, koji je neuporedivo ozbiljniji neprijatelj.

- Nek se Vučić smiri, da ne radi plančas - često opominje Kokeza.

Čudna pretnja, namenjena internoj upotrebi, koren vuče pet godina unazad, do Majamija, gde je mala, ali odabrana, grupa pripadnika dvorske svite proslavaljala izbornu pobedu SNS-a. Na vikend ekskurziji, u jednom od najskupljih hotela u Majamiju, Vučić je slavio definitivnu pobedu nad Srbijom. Za sebe je bezecovao funkciju premijera, a u podeli ministarskih resora pomagali su mu kumovi Kokeza i Nikola Petrović, plus sponzor Nenad Kovač, zvani Neša Roming. Kad su se dogovorili kako da podele plen, Vučić je odlučio da se odmah vrate u Srbiju, kako javnost ne bi ni primetila da ga tri dana nije bilo na televiziji. Gde on okom, drugi skokom. Osim Kokeze. On je imao plan da produži za Dominikansku Republiku, na zasluženi odmor.

- Šta ćeš tamo? Uostalom, zašto stalno putuješ po belom svetu, a ne znaš ni da bekneš nijedan strani jezik? - narugao mu se Vučić.

- Znam.

- Koji jezik znaš, molim te?

- Španski.

- Španski? Šta znaš da kažeš na španskom? Kanjizares, Kasiljes, Serhio Ramos...

- Znam kako se kaže pegla.

- Pegla?

- Da. Kad dođem u neki hotel, uzmem odelo, pokažem recepcionaru i kažem: plančas, On zna da sam mu rekao da mi ispegla odelo. Ništa drugo mi ne treba - objasnio je Kokeza.

Od tada, on je ispeglao mnoge milione evra, a i poneke firme i ljude. Izgleda da je došao red da plančas radi na Vučiću. Neizvesno je kako će taj sukob da se završi, ali diktatoru neće biti lako da izađe na kraj s poliglotom Kokezom.

Vučiću nije lako ni s Bogoljubom Karićem. Posle desetogodišnje saradnje, došlo je vreme za svođenje računa. Kad su pravili pakt, dogovorili su se da Vučić sabotira sudski postupak protiv Karića, optuženog za utaju 66 miliona evra. To je i urađeno, predmet je zastareo, optužnica je arhivirana, pravda nije bitna, kao ni šteta koja je naneta državnom budžetu.

Međutim, Vučić je zaboravio na drugi deo obaveze prema Kariću. Za mito od ukupno 40 miliona evra, vladar je obećao da će Kariću obezbediti dozvole za izgradnju "Tesla grada" na Makiškom polju. Ispunio je nešto od toga, ali ne sve, pa 680 hektara gradskog zemljišta, u zaštićenom pojasu uz Savu, još nije pripalo kontroverznom tajkunu.

Bogoljub Karić je galantan čovek, nikad nije škrtario prilikom podmićivanja kusih i repatih. Ipak, ni njemu nije lako da pređe preko prevare vredne 40 miliona evra. Poslednje tri godine potrošio je na pokušaje da s Vučićem nađe mirno rešenje nesporazuma.

U početku, vladar ga je molio za strpljenje, trebalo mu je vreme da realizuje tako krupnu otimačinu gradskog zemljišta. Kasnije, kad mu je dosadilo Karićevo kukanje, samo je prestao da mu se javlja. Zatišje pred buru potrajalo je dok Kariću nije puklo trpilo.

Na kakve pakosti je tajkun spreman, Vučić je shvatio tek nedavno, kad mu je propala namera da se u Dubaiju slika s Putinom. Predsednik Rusije je sredinom oktobra posetio Ujedinjene Arapske Emirate. Između ostalih, dočekao ga je i Bogoljub Karić. Vučić je ostao u Beogradu, čak ni princ El Zajed nije mogao ili hteo da mu pomogne i obezbedi pristup Putinu. Ne zna se koliko je ta diverzija koštala Karića, ali sigurno nije zažalio, stalo mu je da pokaže Vučiću da je sposoban da mu pokvari odnose i sa tako značajnim partnerima, kakvi su ruski i arapski državnici.

Za kaznu, Vučić je skinuo pokret "Snaga Srbije" s liste potencijalnih partnera za zajednički nastup na sledećim izborima. Pregovore o budućoj koaliciji Vučić je već počeo s interesnim udruženjem Rasima Ljajića, a ako Karić bude hteo da se uključi moraće da plati novi reket. Ako to odbije, nema mu druge nego da se odmetne u opoziciju, gde ga niko ne želi.

Kako god da se završi njihovo otimanje oko para, otetih od građana, i Karić mora da se nađe na spisku naprednjačkih štetočina, koji, posle propasti kartela, treba da se suoče s pravdom. Niko ne sme da se provuče, bez obzira na njihove povremene sukobe s diktatorom. Uostalom, do trvenja dolazi isključivo oko podele plena. To potvrđuje i primer Željka Mitrovića, koji se na vođu opasno naljutio zbog podrške takstitima u obračunu s firmom Car Go.

Mitrović je uložio velike pare u Car Go, a nije jedini. U taj biznis investirali su premijerkin brat Igor Brnabić i Milenko Kostić, čuveni Bata Kole, vlasnik Auto Čačka. Prema određenim procenama, Car Go raspolaže s oko hiljadu automobila, većinom Kostićevih Škoda, čija vrednost je veća od milion evra. S obzirom da vozači te kompanije imaju obavezu da mesečno ostvare prihod od najmanje 250.000 dinara, taj posao vredi oko tri milijarde dinara godišnje. Mitrović i Brnabić su spremni da taj biznis brane po svaku cenu.

- Na Pinku emitujem dva rijalitija. Jedan je Zadruga, drugi Vučić. Od oba imam finansijsku korist, ali ako se to promeni, neću imati dileme da li da ih ukinem - tvrdi vlasnik ružičastog mehanizma za hipnozu i širenje zla.

Ne treba očekivati da se Vučić i Mitrović upuste u otvoreni obračun. Bar ne dok Vučić ne počne da pakuje pinkle za bekstvo. Tek tada će, po svom običaju, Mitrović pokušati da sačuva sve svoje poslovne kombinacije transferom na stranu pobednika, novih vladara. U tome je uspeo nekoliko puta, nada se da tradiciju neće prekinuti ni posle sledeće promene.

Mitrovića, kao i ostale naprednjačke bandite, skupljene s koca i konpca, ohrabruju stavovi Dragana Đilasa. U gandijevskom maniru, lider Stranke sloboda i pravda uporno plasira pomirljive poruke. Posle promene vlasti, kaže Đilas, neće biti revanšizma. Istovremeno, SSP je pripremio predlog zakona o specijalnom tužiocu, koji će, po rumunskom modelu, voditi borbu protiv korupcije javnih funkcionera.

Dok Đilas glumi mirotvorca, Vuk Jeremić i njegovi najbliži saradnici ne daju nadu naprednjačkim dahijama da će im biti oprošteno uništavanje Srbije. Vladimir Gajić tvrdi da je neophodno sprovesti Sablju 2, kako bi se trajno rešio problem organizovanog kriminala. Siniša Kovačević, potpredsednik Narodne stranke, još je eksplicitniji. Sam sebe je predložio za ministra prolicije, makar na dve-tri nedelje, to bi mu bilo dovoljno da pohapsi kriminalce koji su sad na vlasti.

Ko u prvom talasu ne završi u zatvoru, moraće da bude obeležen natpisom na reveru: "Ja sam pizda lopovska". Pošto je, kao što se zna, pizda odrednica mentalnog statusa, savršeno odgovara naprednjačkim lopovima, pa i njihovom vođi.

Da do toga ne bi došlo, Vučić preduzima sve odbrambene mere. Naprednjački batinaški odredi svakodnevno su u akciji. Pred RTS-om, u prisustvu policije, napali su građane koji su došli da mirno protestuju zbog medijskog mraka. U nasilju su prednjačili batinaši iz Zemuna i Rakovice. Njima je u pomoć krenuo i zaječarski janičar Boško Ničić.

Na vlast u Zaječaru došao je posle serije građanskih protesta, na kojima je Vučića optuživao za kriminal i fašizam. Kad je pobedio na lokalnim izborima, opozicione glasove odneo je u miraz Vučiću, koga sad želi da brani od dojučerašnjih istomišljenika. Mala je vajda od junaka iz Timočke krajine. U Zaječaru ga, na ulici, tuku i starije dame, ljute zbog njegovih političkih prevara, može samo da se zamisli kako bi se proveo u Beogradu.

Ipak, ne treba potceniti opasnost od Vučićevog agresivnog ludila.

- Vučić je pičkica, ali to ne znači da nije opasan. Takav, on je sposoban da angažuje druge da nekoga napadnu - govorio je Šešelj dok se bavio politikom, pre nego što ga je bivši burek-kurir pretvorio u rijaliti-starletu.

Sve što Vučić misli, govori njegov alter ego Vladimir Đukanović. A, on najavljuje prelazak s reči na dela, da je strpljenje naprednjaka pri kraju, pa može da se očekuje da neko od njih uzme pištolj i zapuca na opozicionare koji protestuju. Kad do toga dođe, niko neće biti iznenađen, a znaće se da će odgovornost pasti na Vučićeva nejaka pleća. On potpaljuje vatru, priziva tragične događaje.

Na mitinzima koje je Vučić organizovao bilo je sukoba, prebijanja, pa i ubistava. Na protestu povodom hapšenja Radovana Karadžića, do smrti je pretučen Ranko Panić. Đavoimanut, Vučić i na tom primeru zamenjuje teze, pa uporno za taj zločin optužuje samo policajce, da bi zataškao odgovornost sa sebe i navijačkih trupa, koje je angažovao da izazovu sukobe na ulici.

Sa istim izgovorom negira svoju odgovornost za smrt Zorana Vujovića, izbeglice s Kosmeta, koji je stradao prilikom upada u američku ambasadu posle mitinga u čijoj organizaciji je glavnu reč vodio Vučić.

Uz stranačke i navijačke batinaške eskadrone, Vučić u obračunu s normalnim građanima upotrebljava i državne institucije. Ministarstvo unutrašnjih poslova je nabavilo hiljadu kamera s Hjuaveijevim programom za prepoznavanje lica. Zasad, kamere su postavljene na 83 lokacije u Beogradu, a uskoro će pokriti sve važnije saobraćajnice i ulice. Projekat, vredan 13 miliona evra, već koristi Vučić. Svaki dan, on po nekoliko sati provede pred ekranima na kojima posmatra ko gde ide. Naročitu pažnju posvećuje snimcima ulica u okolini Predsedništva, vile Bokeljke, u Krunskoj, Belvilu i, naravno, Jajincima. Na njegovo insistiranje, MUP preventivno privodi sumnjiva lica, saslušava ih i zastrašuje.

U ulozi Orvelovog "Velikog Brata", mali Alek ipak ne može da se snađe. Svaka nekontrolisana situacija izaziva napade panike. To ga je zadesilo i prilikom poslednjeg gostovanja na RTS-u. Iako se u studiju junačio lažima da je došao sam, peške, na glavni ulaz, tokom snimanja intervjua nervi su ga izdali. Pozlilo mu je, pa su ga, onako zelenog u licu, odmah odveli na reanimaciju u jednu švajcarsku kliniku. Nema zvaničnih informacija o njegovom zdravstvenom stanju, ali na kakvim mukama se nalazi dovoljno jasno se vidi iz pošalica Vučićevog kuma Petra Panića.

- Za mog druga Sergeja Trifunovića svi kažu da je propali narkoman, a on bi umro kad bi samo jednom progutao dozu lekova kakvu Vučić pije svaki dan - tvrdi Panić.

Bez obzira šta zadesi Vučića, kako god da padne s vlasti, pred Srbijom ostaje obaveza da se beskompromisno zauvek oslobodi naprednjačke pošasti. A, to može da se uradi samo prema uputstvu Siniše Kovačevića: svaki neka svog subašu dovede u red.