Milovan Brkić
Pre više od tri decenije otišao sam da posetim kolegu koji je ležao u bolnici. Zatekao sam prazan krevet. Na pitanje od čega je umro, lekar mi je nervozno odgovorio - od raka duše.
Imao sam obavezu da ga osvetim. Raspitivao sam se za ovu neobičnu bolest, koja nije postojala u šifrarniku. Jedan stari advokat objasnio mi je uzrok njegove smrti. Duša mu se raspala, kazao mi je, jer nije mogao da podnese nasilje koje je video na svakom koraku.
Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi, sećam se reči pokojnog patrijarha Pavla.
Sedam dugih nedelja stariji od 65 godina su zatočeni u svojim stanovima. Uglavnom gladni, goli, bosi. Ta strašna propaganda Velike propagande laži - Ostani kod kuće - razorila je duše i onako slabašnih ljudi. A ako se drznu da izađu ispred zgrade u kojoj stanuju, čeka ih policija. Kazna od 50 do 150 hiljada. A bilo je takvih koji se nisu pokrili ušima, koji su prkosili. Sa penzijom koja je kod dve trećine penzionera manja od 30.000 dinara.
Šizofreni Vučić je zabranio unikama i unicima da posećuju bake i deke, da sa njima, na prelepom aprilskom suncu i povetarcu prošetaju.
Uništuio je genracije osnovac, srednjoškolaca, studenta, koji su izgubili školsku godinu jer je tako Vučiću svateovala ljudska nakaza dr Predrag Kon.
Od bolesti korona virusa za sedam nedelja u Srbiji je umrlo oko 130 ljudi! A statistika još kaže da je od drugih bolesti samo u Beogrdau za mesec dana umrlo više od 3000! Dvostruko više nego prošle godine. Ali njihova smrt ne dotiče nikog. Nikog ne pominje svakodnevna samoubistva, smrt od neuhranjenosti, gladi, smrt u samoći.
Koliko će ljudi umreti nakon ukidanja vanredog stanja i Vučićevog terora? Ne smem ni da predpostavim, ali otiće deetine hiljada.
Pretnja građanima je stalna - Ostani kod kuće.
Bože, pitam se, kako je moguće da grupa od dvadeset ljudi, nema ih više, drži u pokornosti i u pritvoru više od šest miliona ljudi!
Od slobodnog čoveka ne može se napraviti rob, jer je slobodan čovek slobodan i u zatvoru, tvrdio je Platon.
Onaj ko ima ideju o slobodi, može preživeti, može se osvetiti.
Čovek može da umre, nacije da se uzdižu i padaju, ali ideja i dalje živi.
Pred našim očima šizofreni Vučić nam se smeje, pljuje po nama, vrređa nas i preti nam.. Poručuje nam - Možete da se ljutite koliko hoćete, ali tako sam odlučio. ostaje policijski čas.
Najbolje ideje dolaze u najgorim vremenima.
Tako se na društvenim mrežama okupljaju ljudi sa idejama. Spremaju se na ustanak. Da smaknu kriminalnu družinu, koja je izvršila državni udar. Da ih izvedemo pred sud, da ih smestimo u ludnice.
Raduje me brojnost i odlučnost građana. Javljaju se ljudi koji znaju kako urediti novo društvo, kako stvoriti institucije.
Stalno ponavljam da nas takozvana opozicija ne zaskoči, da parama njihovih predstavnika, koji su u predhodnoj vlasti surovo opljačkali Srbiju, ponovo ne zajašu. I da za velike pare amnestiraju Vučićev kartel.
Na ovaj pomeni svi koje znam polude. Nećemo se dati više varati, poručuju mi.
Vođina Velika propaganda laži i skutonoše optužuju me da pozivam na ubistvo Vučića, na ubistvo njegove dece. Ta laž više ne prolazi.
Pozivam sve policijske služebenike da beleže imena svojih kolega koji su sa ushićenjem stavljali lisice na ruke bakama i dekama, koji su izašli na uklicu i oglušili se o inkvizicijsku naredbu šizofrenog Vučića.
Ozlojeđeni oficiri su spremni da odbiju naredbu da omoguće bekstvo Vučićeve porodice i kartela sa sanducima zlata i deviznog novca. Primiće ih njihov sabrat Milorad Dodik, kome su ruke krvave do lakata i koji Srbe preko Drine drži u logoru.
Jedan Vučićev seiz mi prenosi Vučićevu poruku da će mi ''jebati mater''. Čuvaj se, kaže, može te pojesti mrak, mnogo je ljudi ubijeno, zatvoreno. Pominje slučaj pokojnog Dragoslava Kosmajca, koga je umorio u bolnici, da ne svedoči o njegovim zločinima.
Setio sam se reči Vuka Karadžića, koje je on uputio Milošu Obrenoviću, preko čauša koji su ga oterali iz Srbije - ''jebem i ja njemu i oca i mater''.
Onaj ko prevlada svoje strahove biće istinski slobodan.
Milioni građana Srbije imaju na umu samo jednu želju. Da umru posle diktatora.
Do večne pobede.