Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (247)

Ovlašćeni tumači zakona

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid. U ovom broju zamenjuje ga Milovan Brkić, jer je Glamočanin na dužem lečenju, mada smo očekivali da će se (po)vratiti.

Milovan Brkić

U Medija Centru u Beogradu za 5. septembar ove godine Odbor za ljudska prava iz Leskovca zakazao je konferenciju za štampu, na kojoj želi da srpsku javnost upozna sa inicijativom koju je odbor pokrenuo da se dosledno primenjuje zakonitost u Srbiji, kao osnovno načelo svakog pravnog sistema.

Zašto se izriču i izvršavaju kazne koje ne postoje u kaznenom sistemu Republike Srbije, državi kandidatu za članstvo u Evropsku Uniju?

Stručni saradnik Odbora Dragutin Vidosavljević, bivši sudija i advokat, na perfektan način je opisao nedoslednost srpskih sudova i Ministarstva pravde, u primeni krivičnog zakonodavstva u postupku izvršenja kazni.

U dopisu upućenom novinarima, da prisustvuju konferenciji, navodi se;

U Kaznenom sistemu Republike Srbije se na osnovu odredbi čl.16 st.2, čl.18 st.2,čl.21 st.1 st.2 i st.3, čl.34 st.2, čl.142 st2. čl.145 st.2 i čl.194 st.4 i st.5 Ustava Republike Srbije, čl.2 st.1,čl.15 st.1 i čl.26 st.1 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, kao ratifikovanog međunarodnog ugovora i sastavnog dela Pravnog poretka Republike Srbije, i čl.5 st.1 i st.2 Krivičnog zakonika koji je usaglašen sa Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorom, primenjuje Međunarodni pravni standard da se na učinioca krivičnog dela ili krivca primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja dela, OSIM ako je kasnije donet zakon BLAŽI za učinioca, kada se primenjuje blaži zakon i to BEZ DISKRIMINACIJE po bilo kom osnovu, zatim

-Kada su odredbom čl.5 st.1 Zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika Republike Srbije objavljenom u službenom glasniku Republike Srbije broj 35/2019 od dana 21. maja 2019. godine iz Kaznenog sistema Republike Srbije IZBRISANE kazne od 30 i 40 godina, one su PRESTALE DA POSTOJE u kaznenom sistemu Republike Srbije i sudovi ih više PO ZAKONU ne mogu izricati, a kao NEPOSTOJEĆE u kaznenom sistemu ne mogu se više ni izvršavati počev od dana 01.12.2019. godine kada je taj zakon stupio na snagu, što je potvrdio i Viši sud u Novom Sadu u trećem stavu na 49-toj strani obrazloženja pravnosnažne presude K.br.114/20 od dana 24.03.2021. godine, koju imate uvid, jer je kao maksimalna kazna zatvora zadržana kazna od 20 (dvadeset) godina koju sudovi PO ZAKONU mogu da izreknu i koja se PO ZAKONU može izvršavati; da

-Kršeći Ustav, ratifikovani međunarodni ugovor i Krivični zakonik Viši sud u Beogradu, koji se nalazi na stotinak kilometara od Višeg suda u Novom Sadu, u istoj državi Republici Srbiji koja je član Saveta Evrope i ozbiljan kandidat za članstvo u Evropsku uniju, je dana 01.06.2022. godine okrivljenu Jelenu Špagović osudio na kaznu zatvora od 30 (trideset) godina, a 22. jula 2022. godine je okrivljenog Zorana Marjanovića osudio na kaznu zatvora od 40 (četrdeset) godina, izrekavši im kazne KOJE NE POSTOJE u Kaznenom sistemu Republike Srbije i to bezmalo tri godine od kada su izbrisane iz kaznenog sistema, i koje se kao takve ne mogu ni izvršavati, stvorivši kao od politike ZAVISTAN SUD de facto pravni problem sa političkim posledicama, a iz razloga jer u zatvorima u Srbiji na stotine ljudi izdržavaju kazne zatvora od 30 i 40 i preko 20 (dvadeset) godina, pod neposrednim pokroviteljstvom Ministarstva pravde, Vrhovnog suda Srbije, Republičkog javnog tižilaštva i Predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića kao Gospodara dominacije u Republici Srbiji pod čijom kontrolom su sudovi i tužilaštva, a iz razloga;

-Jer kada je 2002. godine iz Kaznenog sistema Republike Srbije u kojoj je još uvek postojala Vladavina prava, IZBRISANA Smrtna kazna, tadašnji Predsednik Republike Srbije, Vrhovni sud Srbije i Republičko javno tužilaštvo su IDENTIČNU PRAVNU SITUACIJU rutinski i krajnje profesionalno rešili poštujući Ustav, ratifikovani međunarodni ugovor i svaki iz svoje nadležnosti efikasno preduzeli delotvorne mere u cilju poštovanja Vladavine prava, pa je Predsednik države Odlukom broj KPRS 208 od 02.08.2002. godine pomilovao oko 12 lica koja su PRAVNOSNAŽNIM PRESUDAMA bila osuđena na Smrtnu kaznu koju im je zamenio BLAŽOM KAZNOM zatvorom od 40 godina, a izvesnom broju lica koja su prvostepenim presudama bila osuđena na Smrtnu kaznu Vrhovni sud Srbije je u žalbenom postupku PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI Smrtnu kaznu zamenio BLAŽOM KAZNOM od 40 godina zatvora, često na zahtev Republičkog javnog tužilaštva, a da,

-Danas 20 (dvadeset) godina kasnije sudovi u Republici Srbiji izriču kazne koje NE POSTOJE u Kaznenom sistemu Republike Srbije, na stotine zatvorenika u zatvorima Republike Srbije izdržavaju kazne koje NE POSTOJE u kaznenom sistemu, što je pojava koja se nije desila ni u jednoj državi Evrope a predstavlja NEGACIJU VLADAVINE PRAVA, dok Ministarstvo pravde, Vrhovni sud Srbije, Republičko javno tužilaštvo, Predsednik Republike Srbije, kao Gospodar dominacije, USAID i Evropska unija koji finansiraju i kontrolišu Srbsko pravosuđe, ne preduzimaju ništa da u cilju uspostavljanja Vladavine prava Srbski sudovi prestanu da izriču kazne KOJE NE POSTOJE, i da nad stotinama zatvorenika PRESTANU DA IZVRŠAVAJU KAZNE KOJE NE POSTOJE, sa kojim problemom koji dovodi u pitanje civilizacijski status Republike Srbije i mogućnostima za njegovo rešenje, putem ove Konferencije za štampu Odbor za ljudska prava Leskovac želi da upozna medije i ostale prisutne, sa molbom da taj problem koji vlast krije predstave javnosti, kako bi zajedničkim snagama pokrenuli postupak za njegovo hitno rešavanje.

Zakonski zastupnik Odbora za ljudska prava Leskovac

Dobrosav Nešić

Mala grupa entuzijasta pokušava u zemlji bezakonja da podigne glas protiv nasilja koje sprovode srpski sudovi.

Odbor za ljudska prava iz Leskovca navodi da je Viši sud u Novom Sadu, u veću kojim je predsedavala sudija Ivana Josifović, izrekla optuženom, koji je državljanin Crne Gore, za ubistvo iz niskih pobuda, 24. marta prošle godine kaznu doživotnog zatvora. Ovu presudu je potvrdio i Apelacioni sud u Novom Sadu, a Vrhovni kasacioni sud je prošle godine odbio Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog.

U presudi sudije Ivane Josifović, u obrazloženju odluke o kazni, na strani 49 pismenog otpravka, navodi se stav suda. "Prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji sud je uzeo sve okolnosti koja se odnose na okrivljenog, tako i na okolnosti izvršenja krivičnog dela. Pri tome za odmeravanja kazne i obrazloženje odluke suda, važno je uzeti u obzir vremensko važenje Krivičnog zakona. Naime, Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 35/19), koje su stupile na snagu 1. 12. 2019. godine, za krivično delo teško ubistvo iz člana 114 KZ propisana je kazna zatvora od najmanje 10 godina zatvora (uza zadržani opšti maksimum od 20 godina zatvora ili kazna doživotnog zatvora ( dakle, više se po zakonu ne mogu izricati kazne zatvora od 30 i 40 godina zatvora).''

Tako je zaključio Viši sud u Novom Sadu, čija presuda je, u celosti, potvrđena i od Vrhovnog kasacionog suda.

Ovom prilikom izražavamo žaljenje što citiramo ovu presudu, jer moramo istaći da nismo kompetentni komentarisati da li je izrečena kazna opravdana, pogotovu što je od izricanja pred većem Višeg suda u Novom sadu, do odluke Vrhovnog kasacionog suda proteklo svega sedam meseci, a da nije bilo trećestepenog odličivanja)

Važno je, da sud konstatuje da se kazne zatvora od 30 i 40 godina ne mogu izricati, jer nisu zakonom propisane.

Viši sud u Beogradu je 22. jula ove godine, većem predsedavala sudija Jelena Škulić, nakon sedam godina sudovanja osudio Zorana Marjanovića za ubistvo svoje tadašnje supruge Jelene Marjanović, estradne pevačice, na kaznu zatvora od 40 godina. Ovu naručenu presudu donela je sudija, koja je za samo tri godine provedenih u Prvom osnovnom sudu, izabrana za sudiju Višeg suda u Beogradu. Ona je supruga Milana Škulića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je i zamenik predsednika Ustavnog suda Srbije. Škulić je tvorac opasne strategije u srpskom pravosuđu, da ''zakone ne treba primenjivati, već tumačiti''. Nijedna kazna neće biti dovoljna da ispravi sve ono što je ovaj opasni čovek uneo u srpsko pravosuđe.

Viši sud je pe dva meseca osudio jednu devojku, zbog ubistva bake, na kaznu zatvora 30 godina. Presudu je donela druga sudija.

Hoće li sudovi uskladiti sudsku praksu? Svaka vaška obaška. Svako presuđuje tumačeći zakon, a ne primenjujući ga.

Važne presude u Srbiji donosi lično Aleksandar Vučić, a naručuje njegov brat Andrej. Oni su gospodari srpskog pravosuđa. I naših života.

U izveštaju Evropskog saveta stanje medijskih sloboda, zaštite ljudskih i građanskih prava i sloboda, kao i stanje u pravosuđu, ocenjuje se najtežim rečima. U Srbiji o svemu odlučuje samo jedan čovek. Srbija je deinstitucionalizovana država!

Zloglasna američka organizacija USAID se povlači iz Srbije, ostavljajući iza sebe pravu pustoš. Potrošili su 882 miliona dolara, para američkih poreskih obveznika, ostavljajući nas u potpunom haosu. Trebaće nam decenije, ili prepadni vod streljačke pešadije, da koliko toliko pravosuđe dovedemo u red. Sudije, tužioci, advokati, istražni policajci, sve je to teško odvići od uverenja da su oni vlast, kojoj niko ništa ne može i da mogu da se ponašaju kako hoće, odnosno kakao GAZDA kaže!

U demokratskim državama policija i tužilaštvo imaju posebne jedinice za rešavanje spornih slučajeva. Istražne mogućnosti su, zahvaljujući DNK, hemijskim analizama i forenzici, primenjene u slučaju mnogih starih predmeta u kojima su osumnjičeni osuđeni na doživotni zatvor, a neki i streljani. Pokazalo se da je veliki broj zatvorenika, nakon 20 godina provedenih u zatvoru, pušteno odmah iz zatvora, jer su DNK analize pokazale da nisu izvršioci teških dela za koje su osuđeni. Tužilaštva su momentalno izdavala nalog da se osumnjičeni puste iz zatvora, a sudovi su to prihvatali. Predstavnik ministarstva pravde je sa advokatom bivšeg osuđenika čekao ispred zatvora da sa puštenim potpiše sporazum o naknadi štete za neopravdano provedene godine u zatvoru.

sudbinama nevino osuđenih Holivud je snimio desetine filmova.

Samo je u Srbiji, ako nekog osude, to nemoguće promeniti. Nevini pišu pisma, pritužbe, mole da se izvedu dokazi. Ali, od tog posla nema ništa. zastarelo je, kažu. Svi odgovaraju - predsednik nije, po Ustavu, ovlašćen da menja pravnosnažne odluke. Niko nije ovlašćen. Nepravda učinjena čoveku u Srbiji ne može da se popravi.

Zašto u ovoj nesrećnoj državi Javno tužilaštvo Srbije ne zaduži jednog zamenika da istražuje stare slučajeve, u kojima se osuđeni žale na neopravdanu osudu. Zašto se ne formira tim najiskusnijih islednika, u toj ekipi bi bili najiskusniji patolozi, kriminalistički islednici, koji bi nepristrasno istražili slučajeve na koje se osuđeni pritužuju.

Mlađa Milovanović iz Jagodine izdržava kaznu od 40 godina zatvora u KPZ Niš. Bio je osuđen na smrt, zbog navodnog ubistva devojke u Ćupriji. Dokazi su mu naknadno podmetnuti. On će umreti u zatvoru, bez mogućnosti da vrhovni tužilac naloži ponovnu istragu. To je u glavama tužilaca i sudija nezamislivo, jer taj nalog mora da dođe ODOZGO!

Živojin - Žika Mihajlović iz Negotina je u KPZ Zabela, osuđen je na 40 godina zatvora. Taj postupak mu je montirala policija iz Negotina, koja ještitila pravog ubicu, čoveka koji je držao javnu kuću čije mušterije (besplatni korisnici) su bili i inspektori negotinske policije.

Potrebno je samo dva dana na nepristrasni islednici i tužilac reše njegov slučaj i puste ga kući.

Redakciji Magazina Tabloid nevino osuđeni šalju dokaze da nisu krivi. Ali, ništa od toga. U Srbiji ako si jednom osuđen, to je za sva vremena.

Na čelu Javnog tužilaštva Srbije već 14 godina je Zagorka Dolovac. Spodoba koja dolazi iz Novog Sada. Ujutru održi sastanak od pola sata i zove sekretaricu da zakaže sto u restoranu, da naruči pihtije, sjenički sir, teletinu...

Ni poslanici narodne skupštine Srbije ne pokreću pitanje stvaranja Odeljenja za istrage, za nerešene predmete, a ima ih stotine, za razmatranje pritužbi onih koji tvrde da su nevino osuđeni... Čemu taj strah? Od saznanja da većina presuda srpskih sudija, donetih za vreme diktature Aleksandra Vučića, nije zakonita!

Da ponovo podsetimo: Srbija je jedina evropska država u kojoj se zakoni TUMAČE, a ne primenjuju. Ideolog ove zločinačke odluke je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić, sada zamenik predsednika Ustavnog suda Srbije, čija supruga je sudija Višeg suda u Beogradu.

Dok se ne sruši taj njihov poredak, u Srbiji pravda ne može biti uspostavljena.

1

Likvidiran u bekstvu

Smrtnost osuđenih u srpskim zatvorima je zastrašujući. I ako je većina zatvora u Srbiji pod najstrožijim režimom, osuđeni izdržavaju kazne u najnehumanijim uslovima. Među tim zloglasnim zatvorima je Nova Skela u Padinskoj Skeli, KPZ Pančevo, Poseban paviljon u KPZ Zabela.

Stari i iznemogli osuđenici leče se, uglavnom, u ambulantama zatvorskih ustanova, a najteži se sprovode u KPZ Bolnica u Beogradu, koja se nalazi u zgradi Okružnog zatvora u Beogradu. Ova zdravstvena ustanova je prava tamnica. Teži od najteže bolesti su pojedini lekari i upravnik bolnice, koji eksperimentišu nad bolesnicima.

mrtvim osuđenicima vode se liste u koje se upisuju njihova imena.

Objavljujemo jednu listu, u kojoj se navodi ime osuđenika, dan smrti, uz napomenu da je ''likvidiran u bekstvu''

A.

''Mi smo tužili''

U zapadnim demokratijama nije dopuštena upotreba sistema zastrašivanja SLAPP (Strategic lawsuit against public participation), strateških tužbi kojima političari vrše pritisak na medije i sprečavaju učešća javnosti u kritici i kontroli njihovog rada.

Nameštanjem Aleksandra Vučića za diktatora koji ima zadatak da za račun interesa američke elite, opljačka Srbiju, da je vojno oslabi, deinistitucionalizuje, da ukine medijske slobode i ljudska prava, sa ciljem da mlade iz Srbije otera na rad u zemlje Evropske unije i učini je nemoćnom državom, koju će mafija iz Vašingtona decenijama čerupati, do iznemoglosti, Srbija, kao nikada u svojoj istoriji, je dovedena pred rub nestanka.

Američka obaveštajna zajednica je, istine radi, uložila puno novca, vremena i rada svojih službenika koji su danonoćno nastojali da preseku tokove dopremanja narkotika, pranje novca, trgovinu oružjem, belim robljem...

Srpsko pravosuđe je potpuno privatizovano. Vučićev kartel svakodnevno podnosi tužbe protiv onih koji preko medija, za skupštinskom govornicom ili preko društvenih mreža, pomenu diktatorovo ime, ili nekog od članova njegovog kartela.

Kada podnesu tužbu, telefoniraju predsedniku suda - ''Mi smo tužili, sada je na tebe red".

Sudije odmah đipe na noge, počinje proces.

Aleksandar Vučić, njegov brat Andrej i članovi kartela, opelješili su Srbiju za nekoliko stotina milijardi dolara.

Američki kongresmeni su stalno podnosili potpredsedniku SAD-a, a potom predsedniku, Džozefu Bajdenu, pismene zahteve da se protiv Vučićeve mafije pokrenu postupci i privedu pravdi.

Iznenadnom odlukom da Sjedinjene Države napuste Balkan, da prethodno od Srbije otmu Kosmet, a njenim kartelima konfiskuju nekoliko stotina milijardi dolara, puneći fondove Demokratske stranke i njene elite, Vučić je ostavljen da sam gazi porobljene građane, koji se spremaju na ustanak.

Redakcija Magazina Tabloid je do sada dobila 170 tužbi koje su protiv njenog urednika, novinara i privrednog društva podneli advokati Vučićevog kuma Nikole Petrovića.

Tako je 8. avgusta ove godine Višem sudu u Beogradu podneta tužba protiv glavnog urednika i izdavača Magazina Tabloid, radi naknade štete zbog povrede časti i ugleda. Advokati traže 300.000 dinara, plus troškove postupka.

''U novoj podeli uloga, Vučić je dobio legitimitet, i, što mu je važnije, oprost grehova za sve zločine izvršene tokom desetogodišnje diktature.''

''Aboliran je za šverc droge i oružja, koji je organizovao njegov kartel; zverstva mafijaških klanova koji su delovali pod njegovom kontrolom, počev od Veljka Belivuka pa do Zvonka Veselinovića; za pljačku penzionera, otimanje budžetskih sredstava i privatne imovine, korupcionaških afera u kojima su uključeni njegov brat Andrej, kumovi Nikola Petrović, Slaviša Kokeza i Nebojša Stefanović...''

Više američkih najuticajnijih listova i televizija pominjali su Vučićeve kumove zbog učešća u pljačkama, u raznim kriminalnim prestupima, citirajući reči desetine kongresmena kojima se traži da se Vučićev kartel privede pravdi.

Predmet je istog dana zadužila sudija Marija Bošković, a sutradan je poslala tužbu na odgovor. Njenom predsedniku Aleksandru Stepanoviću se žuri.

Sećam se kada je Miloš Obrenović naložio svojim čaušima da preko Save prebace Vuka Karadžića, koji je spočitavao knjazu mnoge loše stvari, iz sveg glasa povikali - Vuče, poručuje Ti knjaz da će ti jebati mater, ako još nešto izustiš protiv njega''.

Vuk se oslonio na štulu i odgovorio im je, koliko ga grlo nosi. ''Poručite knjazu da i ja njemu jebem i oca i mater''.

Aleksandar Vučić, u zvaničnom obraćanju, sa pozicije predsednika države, uvek pominje moje ime i prezime i Magazin Tabloid, kao ''smeće koje iznosi laži, koje, nažalost, mnogi građani uzimaju za ozbiljno i kao istinite tvrdnje''.

Čovek koji raspolaže stotinom milijardi dolara i evra, nema sumnje, neuporedivo je jači od moje malenkosti. Mnoge je pobio, pozatvarao, pokušavao je to i meni da uradi sa svojim kartelom. Neko ga je u tome ometao, a on je rekao da su to ''neki centri moći''.

Nije me briga ako padnem, sve dok je iza mene neko ko će podići moju pušku i nastaviti pucati, poručio je sledbenicima Ernesto Če Gevara.

Ostario sam. Umorio se, takoreći, za vreme svog, rekao bih, neobično dugog života, desetinama hiljada sam ljudi sam pomogao, boreći se za njihovu pravdu, za dostojanstvo, za porodicu, imovinu...

Uzimam slobodu da sve njih, a poznajem lično preko 150.000 ljudi, pozovem da mene i saradnike lista za koji pišem, osvete. Mnogi se nude, traže spisak, da im oni, sve po spisku...