Dežurna

Podizanje političkog napona

Živimo u vremenu velikog globalnog prestrojavanja. Vremenu u kojem sve vrvi od svakodnevnih krupnih događaja koje iz temelja menjaju svet koji poznajemo. Vremena u kojem na svim tačkama u svetu sve vrca od političke aktivnosti. Raste politički napon i oslobađa se velika količina energije koja će neminovno doneti promene. Političkom zapadu takva situacija ne odgovara jer su oni do skoro držali sve konce u svojim rukama i logično da su težili gušenju svakog oblika otpora njihovoj dominaciji. Ne odgovara vetar promena ni tipovima poput Aleksandra Vučića jer što bi rekao Balašević: „S' vrha brda svaka staza vodi nizbrdo.", zaključuje kolumnista Magazina Tabloid dr ing. Miroslav Parović, predsednik narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Kao doktor tehničkih nauka koji se obreo i u politici pokušaću da preko nekih prirodnih fenomena koji su iskorišćeni za dobrobit čovečanstva, objasnim i potrebu da se slični fenomeni primene u društvu kako bi se postigli neki pozitivni efekti.

Električni napon je definisan kao razlika potencijala između dve tačke u prostoru. U prevodu, dve tačke se nalaze na različitom energetskom nivou ili negde se još kaže da su na različitom električnom pritisku.

Sve u svemu, bez napona nema ni struje, odnosno ne može se proizvesti bilo kakav koristan rad. Tako da sve što koristi električnu energiju svoj rad bazira na postojanju napona.

Kao drugi primer možemo uzeti funkcionisanje vodenice potočare. One funkcionišu na mestima gde se potok sliva sa veće visine na manju ili se pak ta razlika u visini veštački napravi uz pomoć nekog dovodnog kanala. Točak vodenice se vrti usled energije koja se oslobodi zbog protoka vode prilikom smanjenja visine tj. potencijalna energija (razlika u visini) se pretvara u kinetičku koja je sposobna da napravi neki koristan rad.

Valja primetiti da vodenica uglavnom nije bilo na ravničarskim rekama jer one nemaju mesta gde se lako može napraviti pad, a za nuždu se moglo izevsti da se uz pomoć ogromnih točkova sa lopaticama (kao na onim parobrodima u reci Misisipi) vrti mali mlin.

Dakle, opet bez napona (razlike potencijala) nema ni mogućnosti da se samelje pšenica i napravi brašno. I da navedem još i princip rada gasnih svetiljki kod nas široko poznatih po jednom njihovom modelu, a to su fluocevi. Neko se setio da pojedini gasovi kada im se promeni energetsko stanje odaju svetlost.

Onda su te gasove zatvorili u cev, a da bi se pokrenuo proces koji dovodi do toga da cev svetli bilo je neophodno da se ona priključi na napon, a da onda uz pomoć tog napona bude zagrejana katoda (elektroda koja je negativno naleketrisana) koja emituje elektrone koji počinju da se kreću po gasu u cevi i da izazivaju lavinski efekat i emitovanje fotona koji se ugrubo mogu predstaviti kao čestice svetlosti. Dakle, bez napona gas u cevi bi bio potpuno beskoristan, ali podizanjem napona tj. dovođenjem energije napravljen je efekat koji je veoma koristan po čoveka i olakšava mu život.

Nadam se da sam vas ubedio da u prirodi sve funkcioniše na postojanju nekog vida napona i da bi bez toga sve bilo mrtvo. E sada, treba pogledati srpsko društvo ovako anestezirano, bezvoljno, bezidejno i gotovo skroz ubijeno i shvatiti da to nije prirodno stanje već da to neko veštački održava. Taj neko je Aleksandar Vučić sa svojim režimom koji je instaliran u Srbiju upravo sa idejom da se ona isključi iz svih daljih političkih procesa koji se odvijaju u regionu.

U tom pogledu formiran je jedan tosični GMO mutant kombinovanjem DNK materijala „Sonje Liht i Zvonka Veselinovića". Tako da je vlast bazirana na soroševskoj ekonomskoj i identitetskoj politici, a o redu i miru brinu kriminalne grupe za koje čak postoji ideja da sve budu legalizovane tako što će preko noći od kriminalaca postati specijalci naoružani do zuba i sa dozvolom da ubijaju samo da bi se suzbio svaki vid unutrašnjeg političkog otpora.

Glavni zadatak koji Vučić i njegova mafijaška družina imaju nije da predaju Kosovo, to je samo jedna od usputnih stanica, njihov ključni zadatak je da pasivizuju i potpuno eliminišu srpski faktor na Balkanu i tako nas kao naciju onemoguće da učesvujemo u globalnom prestrojavanju koje je u toku. Ovo se najbolje vidi po tome što je nakon početka rata u Ukrajini u potpunosti prestalo bilo kakvo interesovanje iz Srbije prema zemljama u regionu u kojima postoji brojno srpsko stanovništvo ili veliko istorijsko nasleđe.

Tako je recimo iz medija, pa samim tim i iz šire javnosti u potpunosti potisnuto da se u Crnoj Gori održavaju predsednički izbori 19. marta. Ranije su postojali čitavi društveni pokreti koji su pomagali da prosrpske stranke prođu što bolje jer je to bio način da se zaštiti srpsko stanovništvo.

Sada pak u medijskom mraku koji je napravio, Vučić aktivno radi na tome da pomogne kandidatu DPS-a (dok pišem tekst još uvek se ne zna da li će to biti Milo Đukanović) da pobedi i da se time ponovo otvori mogućnost da vlast bude nalik na onu u tzv. Republici Kosovo tj. da Srbi i tamo budu svedeni na „srpsku listu" koja će imati neki mali udeo, ali bez bilo kakvog suštinskog uticaja.

Takođe, Republika Srpska je kao tema sve više u zapećku. Bukvalno više niti jedan analitičar koji gostuje na televizijama sa nacionalno frekvencijom ne spominje ideju nezavisnosti iako su do skoro redovno dolazili da to objašnjavaju kao najbolji mogući scenario. Godinama unazad su razni bokani, rakovići i drugi njima slični uveravali srpsku javnost kako ne smemo raditi ništa protiv vlasti u Srbiji dok su ugroženi Republika Srpska i svetinje u Crnoj Gori, a sada gromoglasno ćute. I to ćute u trenutku kada bismo baš morali da jače nego ikada ispostavljamo svoje nacionalne zahteve pred međunarodnu zajednicu.

Da se opet izrazim terminima moje osnovne struke. Naređenje o ćutanju svih društvenih grupa u zemlji, kao i radikalan obračun sa nama koji to odbijamo, ima ulogu prigušnice.

Ovaj uređaj se koristi kada se želi da se blokiraju neželjeni signali, a da se propuste samo oni koji su korinsiku potrebni (npr. u prenosu radio signala prigušnicama se smanjuje mešanje različitih kanala). Tako recimo Vučić ne želi da ima narod na ulicama koji protestuje protiv spornog sporazuma o statusu Kosova (ili bilo koje druge teme). Ta vrsta protesta podiže nivo političkog napona i otvara mogućnost da poteče narodna struja koja može da napravi koristan rad, odnosno da promeni vlast.

Zbog toga je zloupotrebom Bezbednosno informativne agencije izvedena klasična nameštaljka kako bi se kompromitovao protesni skup koji je održan na Sretenje u Beogradu. Na ovaj način je blokiran taj za vlast neugodan proces, a sa druge strane je omogućeno da se protestni skupovi sa relativno žustrom retorikom održavaju u salama gradskih kuća ili pozorišnim i koncertnim dvoranama.

Dakle, primenjen je princip prigušnice i to tako da se u prvi mah sve opozicione grupe ograde od navodnih ekstremističkih elemenata. Na taj način je omogućena relativno jednostva politička egzekucija čak i Dejana Zlatanovića koji je novinar, vlasnik i urednik portala Srbin.info. Nije pomoglo čak ni to što je reagovalo Udruženje novinara Srbije. Ispalo je da većina onih koji su do pre nekoliko dana tvrdili da Vučić sve laže, odjednom veruju da je ruski Vagner poslao stari lovački karabin sa nalepljenom kineskom baterijskom lampom nekom momku u Bačku Palanku i da je onda taj krenuo sa tim moćnim oružjem na protest ispred Predsedništva da izvrši državni udar.

E sada, kako je postavio jednu prigušnicu tako će postaviti i druge, pa će u narednom periodu i ovo društvo iz pozorišta da bude razbijeno na više različitih pozorišnih trupa koje će se među sobom raspravljati koja je državotvornija. Sa druge strane, tzv. građanska opozicija upadljivim neuključivanjem u aktivnu odbranu Ustava Srbije, pa samim tim i Kosova praktično sama sebe guši i prestaje da bude bilo kakav ozbiljan takmac vlasti.

Ovo govorim na bazi stava javnosti po kojem su protiv sporazuma preko 60% i to u obliku koji podrazumeva da nema članstva Kosova u UN, a kada postoji i ta mogućnost onda je protiv preko 80% (a toliki je i procenat onih koji se protive sankcijama Rusiji).

Šta je onda rešenje?! Jedino moguće je da svi zajedno podignemo politički napon u društvu i izazovemo lavinski efekat sličan onome koji se ima u fluocevi (da ne bude da sam slučajno pisao o tome kako te svetiljke rade). Osvetliti Srbiju je moguće ukoliko svi koji smo protiv ove vlasti izađemo na ulice i počenmo da narodu nudimo nešto što je realno i u datim okolnostima ostvarivo. U tom smislu predlažem dve stvari:

Prvo je odbrana ustavnog poretka države i sprečavanje Vučića da izvede državni udar odozgo. To podrazumeva da niko od nas bilo nacionalnih bilo građanskih ne sme da pristane da se potpiše tzv. „francusko - nemački sporazum". Ovo je najbrži način da se napravi jasna diferencijacija i da poraste napon između dva pola, nas koji branimo ustav i njih koji ga ruše.

Rečju, Kosovo nas jako brzo može dovesti u željeno stanje u kojem politički život počinje da funkcioniše u punom obimu, a što bi dovelo do ozbiljnih problema u redovima vlasti.

Drugo je definisane jasne političke platforme za razgovor sa međunarodnom zajednicom. To mora biti realna priča razumljiva i prihvatljiva svim globalnim akterima.

Mišljenja sam da bismo mogli tražiti i dobiti status za Srbiju nalik na onaj koji je 1955. dobila Austrija. To bi podrazumevalo od Vašingtona i Moskve podržanu vojnu neutralnost unutar političkog zapada. Time bi Beograd postao jedina politički otvorena prestonica u Evropi sa mogućnostima da se u njoj osnuju i neke međunarodne institucije u novoj globalnoj političkoj arhitekturi.

Primera radi po tom principu su u Beču osnovane Međunarodna asocijacija za atomsku energiju kao i udruženje država proizvođača nafte, OPEK. Austrija ne koristi atomsku energiju niti ima proizvodnju sirove nafte, ali joj je ugovor iz 1955. omogućio da i Moskvi i Vašingtonu bude prihvatljivo da se oko tih važnih pitanja sreću na neutralnoj teritoriji. Zašto onda neki ugovor iz 2025. ne bi Srbiji garantovao poziciju koja je inače i bliska faktičkom stanju na terenu?!

Naime, Srbija nije i neće biti član NATO jer je stanovništvo protiv, a nije i neće biti član EU jer tamo nema klime za proširenje. Takođe, od Rusije i njenih integracionih procesa smo fizički daleko pa tako otpada i mogućnost da se ide u tom pravcu. Austrijski model bi shodno tome mogao biti logična mera kompromisa podjednako razumljiv i istoku i zapadu. Korak dalje bi se mogao napraviti i u pogledu regionalne saradnje jer bi model neutralnosti mogao biti primenjen i na BiH, ali i na Crnu Goru i Severnu Makedoniju koje jesu u NATO, ali je jasno da su teško politički održive.

Sa narodom na ulici i sa platformom za razgovr sa međunarodnom zajednicom opozicija u Srbiji dobila bi mogućnost da bude uvažena kao relevantan sagovornik. Sa takvim statusom prestaje eksluzivna pozicija koju je Vučić inženjeringom napravio, a koja je samo njemu davala mogućnost da bude relevantan bez obzira šta radio.

To bi samo po sebi bio jak politički zemljotres, a naprednjačka vlast je građena vrlo loše nalik na turske gradove koji su pali kao kule od karata jer je neko krao armaturu, neko cement, neko šljunak, a sve u nadi da bilo kakvih potresa neće biti.