Kontranapad
Slučaj Partizan: Ako je Srbija u ekonomskom
i socijalnom kolapsu, sport ne mora biti na kolenima
I
Terzić bio otišao da "nauči jezik"
Niko od nas i od njih koji se promovišu uz
čudotvorce pod srpskom crno-belom zastavom ovih dana ne govori i ne priseća se
poruka i vapaja ljudi koji su usrećili naciju kada su tražili finansijsku podršku za ono što znaju da rade
Miroslav
Vislavski
Mi smo zaista
velemajstori za velika iznenađenja koja se svrstavaju u čuda. Danas slavu
tenisera i plivača, odbojkaških ili
fudbalske reprezentativne selekcije s razlogom nose košarkaši Partizana.
Plasman među četiri najbolje ekipe na kontinentu je ravan podvigu. Ukoliko se
desi više od učešća na završnom turniru četvorice, biće to poduhvat nemoguće
misije.
Njihov evropski hod je
mogući model za druge. Taj model se zove pun pogodak organizacionog i stručnog
funkcionisanja koje simbolizuju neverovatni Duško Vujošević i čelnici
kluba Predrag Danilović i Dragan Todorić. Oni traju, uprkos
svakosezonskom novom izdanju takmičarskog pogona. Traju zbog svog jakog
karaktera i snage ličnosti, samopouzdanja i vere u sopstvene mogućnosti. Oni su
najzaslužniji što je košarkaški Beograd postao ponovo evropska prestonica. Čak
i bez titule! Crno-bela "Arena" je nešto najlepše što
je sportska populacija mogla sebi da priušti u njoj ili
posredstvom medijske slike. Bilo je razumeti sreću svih u "Areni", pa
i razdrljeno izdanje, mimo svih protokola, predsednika Srbije Borisa Tadića.
I on je odušak dao navijajući na način ortodoksnih Grobara. Usledile su
čestitke sa svih strana. Poruke podrške i ponosa. Slavopojke
i hiperbole na sve ono što ovi ljudi i sportisti
vrede i predstavljaju. Tek smo u tome majstori!
Sad je lako navijati
Niko od nas i od njih
koji se promovišu uz čudotvorce pod srpskom crno-belom zastavom ovih dana ne
govori i ne priseća se poruka i vapaja ljudi koji su usrećili naciju kada su
tražili finansijsku podršku za ono što
znaju (za razliku od onih koji nam vode zemlju) da rade. Mada se o tome
malo govori, ali sportski ljudi dobro uočavaju prisustvo premijera Republike
Srpske Milorada Dodika, koji sigurno nije bio samo navijač! Pre bi se
reklo da je bio važna podrška
partizanovcima unazad nekoliko godina, od kada su crno-beli počeli da šokiraju
i impresioniraju košarkašku Evropu! E, dragi
predsedniče Tadiću, sada je lako navijati i oduševljavati se uspesima i
vrednostima onih kojima se moralo pomoći kada je to, po svemu sudeći, činio
Dodik!
A to što
partizanovci traže efikasnije delovanje državnih
institucija nadležnih da rešavaju status vrhunskog sporta u kome
su oni prave lučonoše vrednosti, očigledno nikog ni u danima slavlja i sreće ne
pogađa. Gest od pre godinu i više dana, kada je iz Ministarstva sporta upućena
podrška košarkaškim klubovima Crvene
zvezde i Partizana mimo svih kriterijuma nije bio dovoljan za povod da se nešto
uradi na sistemskom planu.
Sada je potez povukao
gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Oduševljen
podvigom i ulogom Partizana koju "fura" na svoj način po evropskim
destinacijama, slaveći i Beograd i Srbiju, u momentu je odreagovao i umesto
10.000.000 dinara koje može da dodeli kao nagradu
koja proizilazi iz gradskog pravilnika, oglasio je da dodeljuje 20.000.000
dinara. Svaka mu čast za "dobru volju" i blagonaklonost! Ali zašto
dodatnih 10.000.000 dinara nije po pravilniku? Ili zašto takvu
odluku nije donela Skupština grada Beograda?
Zašto je reč o volji Dragana Đilasa i njegovoj "pažnji" prema
vrhunskom ostvarenju? Super bi bilo da je to učinio iz sopstvene, privatne kase
sa kojom se, kako često ističe, ponosi i prkosno je promoviše kao delo svojih
sposobnosti. Prenebrežući istovremeno monopolistički položaj svoje agencije u
poslovima kojima se bavi, koji mu je podaren kao "zaslužnom"
za demokratsko društvo koje nam gradi sa
svojim partijcima. Ovako, njegovo "dobročinstvo" se dokazuje parama
poreskih obveznika, na šta nema pravo. Ni
moralno! Konačno, ako je i to učinio, šta ima da oglašava svoju volju i odluku
kao jednu od najudarnijih vesti u danu. Neka to uradi mimo kamera i bez
mikrofona. Za ovaj gest ne može da računa na glasove. Jednostavno nema takvo
pravo!
Jednodnevna deblokada
računa
Snaga Partizanovog
trijumfa je pokrenula i čelnike Novog Sada da se nakon brutalnog premlaćivanja
člana Partizanovog sastava Strahinje Miloševića i njegovog oca pred
kafeom "Studio", okupe i nagoveste otpor siledžijstvu i
kriminalu u srpskoj Atini koja je nastavila da bude utočište najvećim
mafijašima današnjice, kakve simbolizuju braća Šarić.
Drugi, koji za razliku
od košarkaša Partizana u
nesistemskom sistemu traže oslonac u njegovim
temeljima, završavaju neslavno. Iako su se oko košarkaša
Crvene zvezde pojavljivali grandovac Vučičević i pointovac
Drakulić sa još pokojim sposobnim za
pravljenje novca (kako se često predstavljaju uspešni i "uspešni"
poslovni ljudi i "biznismeni") nije došlo do rešenja.
Menjani su treneri i operativci, da bi se ljudi kapitala povukli ne želeći da
investiraju svoja sredstva, a nisu kadri da naprave u sportu kao što
znaju u privredi! Klub je prosleđen kome drugom nego - košarkašu!
Lale Lučić je imao snage i smelosti da izađe u javnost sa potpunom
finansijskom analizom Zvezdinog kraha! Da nije samo kasno za Laleta da se poput
Peđe Danilovića i drugova sa čudesnim Vujoševićem, vrati na puteve sa kojih
jedna Zvezda nikada nije smela da skrene. Zbog Ducija i Moke, Kaponje i
potonjih koji su joj dali evropski šmek i sportski
autoritet.
Nažalost, velika
košarkaška Crvena zvezda je među
mnogim malim i nižerazrednim klubovima kojima preti stečaj. Od značajnijih,
društvo joj prave kolege iz Vojvodine Srbijagas, rukometni i vaterpolo
klub iz porodice SD Crvena zvezda i fudbalski klubovi Smederevo i
Jagodina. Ovi klubovi su na spisku zajedno sa 10.997 pravnih lica koja
mogu biti ugašena ukoliko u roku od dva meseca ne
uplate predujam za pokretanje stečaja, podnesu plan reorganizacije ili bar na
jedan dan ne odblokiraju račun.
Tek u tim okolnostima su
se probudili predstavnici Ministarstva za sport, Sportskog saveza Srbije i
Olimpijskog komiteta Srbije i oglasili u javnosti nakon "važnog
sastanka" sa porukama o "brizi" za klubove i namerama da
upoznaju klubove sa mogućim posledicama! Snežani Samardžić-Marković su umesto
njenih saradnika i nosilaca važnih funkcija u sportu već poduže upućivali
upozorenja i kritiku na račun sadržaja (ne)rada upravo novinari koji
nemaju tutore i koji misle svojom glavom. Poruka je bila da se moraju sačuvati
klubovi i organizacije koje su minulih decenija štitile sport. To danas
poručuje čak i Aleksandar Boričić (?!), koji je kao ministarkin
zaštitni znak sportskog funkcionera, bio učesnik
sastanka (mada se ne zna po kom drugom kriterijumu), a koji je (kakve li
ironije) bio najglasniji zagovornik ukidanja Sportskog saveza Srbije i
osnivanja fantomske Sportske asocijacije Srbije! Na pomenutom sastanku su bili Aleksandar
Šoštar, predsednik
Sportskog saveza Srbije, Nebojša Ilić kao predstavnik Olimpijskog
komiteta Srbije. Prisustvovali su i Ivan Ćurković (začudo nije bilo
drugog ministarkinog zaštitnog znaka Toleta
Karadžića), predstavnik Fudbalskog saveza Srbije Zoran Avramović,
direktor marketinga SD Crvena Zvezda (?!)...
Zašto tu nisu bili
čelnici nekih drugih saveza, ne znam... Vidim samo da je sastanak pro forme,
jer ništa posebno nije ponudio sem slikanja i
manifestovanja "odgovornosti" za prilike u srpskim sportskim klubovima.
O posledicama koje mogu uskoro da pogode veliki broj klubova, nisu imali puno
pametnih reči.
Fudbalski ili policijski
organi
Dakle, ako je Srbija u
stečaju, mora da je i sport! Ako je Srbija u ekonomskom i socijalnom kolapsu,
sport ne mora biti na kolenima. Zato što ima
vrednih kao što su pojedinci i "družine"
kakvu u najnovije vreme simbolizuju košarkaši
Partizana. Uostalom, na šta vam liči izjava i poruka ministarke Snežane
Samardžić-Marković povodom stečaja koji preti ukidanjem velikom broju klubova:
"Država je donela zakon po kome su ovi klubovi došli
do stečaja. Nije na pojedinim ministarstvima da taj zakon zaobilaze..."
Sa druge strane,
predstavnik Olimpijskog komiteta Srbije Nebojša Ilić solomonski poručuje:
"Svaki klub je pravno lice i odgovara za sebe i svoje postupke".
Pametno, nema šta! Pa zašto se,
gospodo, niste izborili za mere i stvarali ambijent da se sport normalno
razvija i funkcioniše? Da ima svog titulara,
da dolazi lakše do izvora finansiranja... To je, naravno,
mnogo teže jer se mora graditi sistem sa institucijama i
poretkom, nadležnostima i odgovornostima, umesto sadašnjeg
stanja u kome je volja pojedinaca i "autoriteta" (njihov) sistem.
Inače, scena srpskog
sporta je prepuna kontroverzi. Fudbalska posebno. U Fudbalskom savezu Srbije je
održana uobičajena folklorna skupština na kojoj je
manifestovana "snaga" organizacije koju kao privid predstavlja
nesporni uspeh nacionalne selekcije zbog plasmana na Svetsko prvenstvo i dobro
odmakla gradnja Kuće fudbala, koja i dalje nema definisan strateški
sadržaj.
Ali, na njoj je
manifestovan i autoritet novog "Boga" - Toleta Karadžića. Nije bilo i
nema diskusije o sukobima predstavnika ljutih rivala, naša dva najveća
kluba. To što se Grobar Đurić i Delija Lukić sa pratiocima
prepucavaju, prete, ucenjuju... kao da nema nikakve veze! Što je pretučen
zamenik disciplinskog sudije Drakče Dimitrijević i zbog toga podneo
ostavku na fudbal, kao da Tolete ne tangira! Ali Tole je održao
lekciju Zajednici ligaša, zapretivši da će joj oduzeti vođenje takmičenja.
Možda je u pravu, ako se sagleda ko su ljudi koji čine Zajednicu. Kakve su im
biografije i po čemu su prepoznatljivi i kojim organima bliži - fudbalskim ili
policijskim?
Ali, da li je on bolji
od njih kada je dvadeset godina na najistaknutijim funkcijama u organizaciji za
koju njen ugledni predstavnik Hajduka Milorad Džomba kaže
da "fudbalska mafija opet radi!". Po onoj narodnoj: rugala se vrana
vrani... Ali, tu je bila ministarka Snežana Marković-Samardžić, koja je nakon
snažnog (ne i protokolarnog) i više nego srdačnog
zagrljaja, bez imalo stida pred mnoštvom kamera sa Toletom Karadžićem, za
govornicom u prisustvu predstavnika Uefe izjavila: "Sarađujem sa ljudima
od reči!" Ako je mislila na fudbalske poslanike, a njima se obraćala,
onda... Što je mnogo, mnogo je, pa i od same Gospođe
Ministarke!
A Tole je uprkos približavanju
završetka prvenstva u čiju se regularnost izrazito sumnja, raznih problema pa i
priprema za skori nastup naše selekcije u Južnoj Africi, odlučio da ode mesec
dana u London da uči engleski! I Terza je otišao na usavršavanje jezika sa
kojeg se, dve godine kasnije, još uvek nije vratio!
Klubovi su na spisku zajedno sa 10.997 pravnih
lica koja mogu biti ugašena ukoliko u roku od
dva meseca ne uplate predujam za pokretanje stečaja,
podnesu plan reorganizacije ili bar na jedan dan ne odblokiraju račun.
"Dobročinstvo" Dragana Đilasa se dokazuje parama poreskih
obveznika, na šta nema pravo. Ni moralno!