Trovanje

Ekskluzivno: ko u Srbiju uvozi stotine hiljada tona zatrovae hrane i one koja je zaražena najopasnijim virusima

Ako nas ne ubije glad, ubiće nas zatrovana hrana

Tržište Srbije preplavljeno je uvoznom, zatrovanom hranom, prepunom kancerogenih aditiva, salmonele, stafilokoka i svih oblika GMO. Jedna mala ali odlično pozicionirana grupa ljudi u Minstarstvu poljoprivrede, ali i u nekim institutima koji direktno rade za tajkune i vlasnike velikih obradivih površina zemlje, uvozi preko trgovinskih lanaca u Srbiju čak i takvu hranu u kojoj su velike količine kancerogenog aditiva E407, koji izaziva ulcerativni kolitis. Iz Evropske unije u Srbiju, godišnje uđe i do preko 150 hiljada tona prerađenih crkotina, koje su na Zapadu zabranjene čak i kao hrana za pse i mačke! Kriminalna družina koja je koncentrisana u Republičkoj veterinarskoj inspekciji i koja je dobro plaćena od tajkuna i uvoznog lobija, jača je od svakog zakona u ovoj zemlji. Tabloidov novinar je istraživao do kojih granica ide ovo masovno trovanje i ko učestvuje u ovom lancu smrti koje ubija na hiljade ljudi.

Vuk Stanić

U trenutku pisanja ovog teksta od salmonele je umrlo sedmoro penzionera iz staračkog doma kod Čačka, dok je njih više od četrdeset u bolnici, ishod njihove bolesti je neizvestan...Salmonela je uvezena sa mesom iz Evropske unije odnosno od pravnog lica iz Poljske. Ova zarazna bakterija je, kako Tabloid saznaje, prisutna i u jednom kontigentu mesa uvezenom iz Francuske, ali ono još uvek nije stiglo u maloprodajne lance.

Komisija Evropske unije, odnosno službenici zaduženi za ispravnost mesa i mesnih prerađevina iz ove institucije upozorili su sve zemlje u koje je meso izvezeno da ga odmah vrate ili unište.

Na osnovu funkcije koju obavljaju, za ovo masovno trovanje građana, krivi su, Sanja Čelebićanin, načelnica republičke veterinarske inspekcije i Zoran Marinković načelnik odeljenja granične veterinarske inspekcije.

Kao krivce za smrtne slučajeve zbog mesa zaraženog salmonelom, osim Sanje Čelebićanin svakako treba pomenuti i Zorana Marinkovića, načelnika Uprave za veterinu kao i ministarku poljoprivrede Snežanu Bogosavljević Bošković.

Sve je počelo kad je došlo do uvoza i prodaje zaraženog mesa uvezenog od jedne Poljske firme, za koju je Komisija Evropske unije unapred upozorila da prodaje zaraženo meso. Uprkos tome, neko je odlučio da u Srbiju uveze ukupno osam šlepera, sa po dvadeset tona mesa.

Analize ovog mesa iz uvoza su vršili Nacionalni institut za veterinarstvo Srbije (NIVS) i Institut za higijenu i tehnologiju mesa. Kontrolisani su svi kontigenti, odnosno šleperi, osim dva sporna, od kojih je jedan uvezen 27. februara 2015. godine i drugi od 23. marta 2015. godine.

Obaveštenje EU, da je kontrolom poljskog pravnog subjekta nađena salmonela, u Srbiju je stiglo blagovremeno, zato analize nisu ni bile potrebne. Meso smo mogli jednostavno da vratimo sa granice. Obaveza uvoznika i odeljenja granične veterinarske inspekcije je da to i učine. Na žalost, načelnik graničnih inspekcija nije izdao naređenje kojim bi ulaz ovog mesa u Srbiju bio onemogućen.

Salmonela u veleprodaji, širom Srbije

Sumnja se da je meso zaraženo salmonelom stiglo i u veleprodajni lanac Metro Keš and Keri, gde su ga dobavljači privatnog staračkog doma iz Čačka navodno i kupili. Prilikom obrade mesa isti nož je korišćen za sečenje mesa, ali i povrća, pa se tako salmonela raširila i po ovoj ustanovi.

Pokušavajući da zataškaju nemar nadležnih službi, puštena je vest da su žitelji staračkog doma trovanje salmonelom dobili konzumiranjem kuvanih jaja. Istraga je, međutim, pokazala da su ovakve tvrdnje neodržive. Kuvana jaja zaista mogu biti otrovna, pogotovo ukoliko ih posle kuvanja ostavite da stoje duže vreme na suncu, ali nikako ne mogu sadržati salmonelu.

Salmonela umire kada jaja kuvate u ključaloj vodi. Bakterija salmonele, ranije se pokazalo, ne može nakon kuvanja ponovo da oživi u jajetu koje nije oljušteno! Zato se u praksi još nije desio slučaj trovanja salmonelom koja potiče od tvrdo kuvanih jaja. Vest da je trovanje imalo veze sa jajima puštena je namenski baš kao što su slične vesti puštane i u prethodnim slučajevima trovanja naroda.

Tokom afere torta, kada su narodu prodavane pokvarene torte sa deponije za đubre kao sveže, načelnica uprave za veterinu Sanja Čelebićanin je čak izjavila da su potrošači sami krivi što su kupovali torte kojima se ne zna poreklo.

Verovatno će narednih dana neko od nadležnih saopštiti da su u najnovijoj aferi "salmonela" penzioneri sami sebi krivi što su se otrovali i da su trebali bolje da biraju gde će provesti poslednje dane svog života. To što je dom imao državnu licencu (koja je u međuvremenu privremeno oduzeta) i što je gazda ovog doma izjavio za medije da ljudi kod njega ne umiru od trovanja već od starosti, za nekoliko dana neće više nikome biti interesantno.

Na žalost, to je već uhodan scenario po kome su svi nenadležni i niko nije kriv, a Tabloid će, u pokušaju da se nešto promeni, podsetiti da je ovoj aferi u kojoj je do sad umrlo sedmoro starijih građana, prethodilo i nekoliko drugih afera trovanja hranom, da je narodu obećavano da će neko odgovarati, ali da se to ni do današnjeg dana nije desilo...

I decu su trovali salmonelom, stafilokokama...

Više od 250 đaka iz osnovnih škola, uzrasta od sedam do devet godina, otrovalo se hranom koju su jeli u takozvanom školskom dnevnom boravku, oktobra meseca 2013. godine. Tako je, na primer, iz OŠ "Milena Pavlović Barili" u beogradskom naselju Višnjička Banja, više njih završilo u bolnici. Direktor dečje bolnice u Tiršovoj, Zoran Radojičić, zbunjen situacijom, uspeo je tada da izjavi da sva deca povraćaju, imaju prolive i da su uglavnom dehidrirala. Portparolka Hitne pomoći Nada Macura tada je rekla je da je ta služba oko 16 časova prevezla petoro dece iz OŠ "Milena Pavlović Barili" u Višnjičkoj Banji, dok su dvoje dovezli roditelji. Ona je dodala da su se Hitnoj pomoći tokom dana obraćali i roditelji dece iz najmanje tri osnovne škole takođe zbog mogućeg trovanja hranom.

Ispostavilo se da su deca koja su se javljala u Tiršovu iz šest beogradskih osnovnih škola: OŠ "Milena Pavlović Barili" u Višnjičkoj Banji, OŠ "Branko Radičević" u bloku 45 na Novom Beogradu, OŠ "Ćirilo i Metodije" na Zvezdari, OŠ "Sava Šumanović" u zemunskom naselju Altina, OŠ "Mihajlo Petrović Alas" na Dorćolu, OŠ "Nikola Tesla" u Vinči...Naravno, ovde je reč samo o osnovnim školama na području grada Beograda, mada su se istovremeno slučajevi masovnog trovanja đaka dešavali širom Srbije.

Tadašnji ministar prosvete, Tomislav Jovanović je zapretio da će biti kažnjeni svi odgovorni.

-Odgovaraće svi koji su učestvovali u lancu pripreme, kontrole i distribucije hrane, obećao je Jovanović, koji je nekoliko meseci posle te izjave sklonjen sa mesta ministra. Odgovarao nije niko.

Analize su pokazale da su deca otrovana bakterijama stafilokoke, koje su bile zvanično u špagetama, a zapravo u mesu koje je bilo u sosu za špagete. Izražena je sumnja stručne javnosti da u špagetama koje su suva hrana stafilokoke ne bi mogle da prežive, ali bi da je saopštena istina o stafilokokama u mesu odgovornost bila na Upravi za veterinu koju pokrivaju evroatlanski mediji.

U istim medijima je potom stvorena slika da su za sve krivi roditelji jer su u školskim savetima glasali za "nevaljalog" dobavljača hrane "Restoran Zlatna Varoš". Dve nedelje kasnije (novembar 2013) kada je javnost obrađena tako da se sumnja skloni sa pravih krivaca, deca u osnovnim školama su ponovo otrovana hranom. Ovaj put država je osnovce zvanično otrovala salmonelom.

Ekipa Gradskog zavoda za javno zdravlje je, u saradnji sa Republičkom sanitarnom inspekcijom i Republičkom veterinarskom inspekcijom, izašla na teren radi epidemiološkog ispitivanja i preduzimanja mera, nakon što su ih nadležni pedijatar Doma zdravlja "Stari grad" i direktor škole obavestili da se kod dva učenika pojavila salmoneloza, a kod još pet stomačne tegobe. Direktor OŠ "Drinka Pavlović" Uroš Momčilović tada je rekao je da je u međuvremenu deset učenika otrovano salmonelom i da je za problem saznao od roditelja učenika kod kojeg je izolovana bakterija salmonela...

Dva meseca kasnije u Novom Sadu (krajem januara 2014. godine) u dečijim vrtićima deca su otrovana Histaminom. Prema rezultatima tada urađenih izveštaja, utvrđeno je povišeno prisustvo Histamina, u sardinama koje su servirane deci. Dvadeset i šestoro dece, u više vrtića centra predškolske ustanove "Radosno detinjstvo" u Novom Sadu, imalo je alergijske reakcije.

Ustanovljeno je da su deca za doručak konzumirala konzervisanu ribu (sardine), pavlaku i luk, kao namaz na hleb. Histaminska reakcija, u vidu crvenila i osipa po licu i oko usana, registrovana je nekoliko minuta nakon početka doručka, saopšteno je tada javnosti.

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje, tada su proglasili epidemiju histaminske reakcije, i pojačali su nadzor nad ispravnošću namirnica Većina medija je izvestila o ovom incidentu, ali samo je Tabloid imao hrabrosti da ukaže ko su krivci, da traži njihovu smenu i krivičnu odgovornost.

Tada kao i danas u obavezi da spreči ovakve događaje bila je Uprava za veterinu odnosno načelnik Budimir Plavšić, načelnica Veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin, a kako je otrovna riba bila uvezena iz Tunisa, na odgovornost je trebalo pozvati i Načelnika granične veterinarske inspekcije Zorana Marinkovića. Do danas niko nije odgovarao, a sada već ustaljena praksa trovanja građana nastavljena je već u maju 2014. godine, na udaru su se ponovo našli najmlađi.

U novopazarsku bolnicu stiglo je četrnaest mališana iz Vrtića "Veselo detinjstvo", od ukupno 22 koji su se javili sa simptomima trovanja. Tih dana, ovoj deci detinjstvo nije bilo nimalo veselo, povraćali su imali su proliv, zbog ozbiljne dehidracije lekari su bili zabrinuti za život mališana. Infektolog dr Binela Mavrić, je obavestila tada da je na Infektivnom odeljenju zadržano četrnaestoro dece sa simptomima trovanja (temperaturom, dijarejom, stomačnim bolovima i povraćanjem), dok je osmoro dece imalo iste simptome, ali su ona zbog lakše kliničke slike vraćena na kućno lečenje. Najmlađe otrovano dete imalo je tada 18 meseci, a najstarije sedam godina. Deca su dan pre pojave simptoma trovanja doručkovala sardinu sa lukom, a za ručak su imala musaku sa mesom i džem...

Istovremeno u medije je dospela vest, da najmanje 10.000 ljudi godišnje konzumira meso uginulih životinja, odnosno da na srpskim trpezama završava više od 150.000 tona crkotina.

Iznenada je inspektorima dat nalog da prekontrolišu prodavce mesa, a kontrola je dovela do zastrašujućih rezultata. Takozvani kiosci brze ishrane su uvek blizu škola i mnoštvo malih i velikih mesara, i oni su najčešće uključeni u lanac preprodaje mesa crkotina. Nažalost ova velika akcija nije pokrenuta naroda radi, već zbog činjenice, da je belgijskom investitoru, vlasniku fabrike "Energozelaena" zafalilo mrtvih životinja, za proizvodnju biodizela.

Belgijski investitor je pokrenuo privatnu istragu o mesu uginulih životinja, jer mu je, kako tvrdi neko iz srpskog ministarstva poljoprivrede, pismeno obećao da će imati daleko veći broj tela uginulih životinja na raspolaganju. U cilju zaštite svojih interesa, Belgijanac je pokrenuo privatnu istragu, dokaze dostavio policiji, i potom tužio i državu Srbiju. Da nije bilo njegove istrage mi danas ne bi smo znali da jedemo 150.000 tona uginulih životinja godišnje.

Nemoguće je nabrojati sve slične afere tokom poslednjih deset godina, jer celokupan dosije o masovnom trovanju građana Srbije zaslužuje ozbiljnu "belu knjigu", koja bi optužila mafiju na vlasti. Zbog toga ćemo samo kratko podsetiti da je bez ikakvih posledica u Srbiji u više navrata prodavano svinjsko meso zaraženo svinjskom kugom. Da je u nekoliko navrata dozvoljen uvoz zaraženog mesa ili životinja. Da se zahvaljujući nemaru nadležnih Srbijom širila bruceloza, šmalenberg virus, ptičji grip, i desetine drugih zaraznih bolesti...

Tokom svake od navedenih afera uključujući i onu sa tortama koje su kao neispravne bačene na deponiju u Kragujevcu, potom sa deponije vraćene u maloprodajene lance, u medijima su se pojavljivali službenici ministarstva poljoprivrede, objašnjavajući nam da je crno zapravo belo i da razmere trovanja, nisu toliko strašne, da postoji sistem samokontrole, ali i da smo sami krivi, ako kupimo nešto što je zdravstveno neispravno.

Ministri se menjaju banda ostaje

Ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković, pomirila se sa sudbinom koja je zadesila i nju, kao i sve prethodne ministre poljoprivrede, da mora da radi u ministarstvu kod Danila Golubovića. Golubović zvanično radi kao sekretar ministarstva, ali, kako upućeni kažu, on Ministarstvo vodi, dok ministri svoje želje moraju da usklade sa njegovim radom.

Bogosavljevićeva je prilikom stupanja na dužnost već znala kako stvari stoje, pa tokom mandata nije ni pokušavala da smeni odgovorne službenike. Svesna da je za razliku od njih ona promenjiva kategorija, nije se preterano mešala u svoj posao.

Službenike je inače gotovo ne moguće smeniti, jer se svaki put ponavlja ista situacija:

Da bi bili smenjeni neophodno je da budu osuđeni za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora duža od dve godine, oni nemaju mandat, za razliku od ministara jer su birani na navodno nezavisnim konkursima. Pošto tužilaštvo i sud u svim ovde navedenim aferama, ali i onima koje nismo pomenuli, nikada nisu osudili nekog od odgovornih iz Ministarstva poljoprivrede, oni slobodno mogu da nastave da rukovode trovanjem naroda.

Zato je državi Srbiji hitno potrebna izmena zakona koja će omogućiti da kada na mesto ministara i predsednika vlade sednu pošteni ljudi koje ne kontrolišu tajkuni, oni mogu da smene one koji su de fakto i odgovorni za propast srpske agroprivrede.

Ako je predsednik Vlade Aleksandar Vučić mogao da progura leks specijalis i da Arapima mimo procedure ustupi ekskluzivno zemljište u Beogradu, to je onda i najbolji primer da je moguće u interesu naroda doneti leks specijalis o smeni trovača iz Ministarstva poljoprivrede. Od ovog drugog narod bi imao više koristi.

Tabloid je u više navrata istakao da je za promenu ovde opisanog stanja neophodno promeniti barem deset ljudi u Ministarstvu poljoprivrede i to pre svih i po hitnom postupku sekretara Ministarstva poljoprivrede Danila Golubovića, savetnika Slobodana Šibalića, načelnika veterinarskih inspekcija Sanju Čelebićanin, Dejana Krnjajića, načelnika Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja, Budimira Plavšića, načelnika Odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju Sinišu Kotura, načelnika odeljenja za granične veterinarske inspekcije Zorana Marinkovića...

GMO plaćenici u Vladi Srbije

Osim većine državnih službenika iz Uprave za veterinu, u interesu je i za dobrobiti nacije smena i više službenika iz drugih sektora ministarstva za koje se ispostavilo da lobiraju za prodaju GMO hrane i koji sprečavaju da se uradi uzorkovanje namirnica za koje se pretpostavlja da sadrže veću količinu od 0,9 odsto genetskih modifikacija, koliko aktuelni zakon dozvoljava. Poražavajuća je i činjenica da je jedan od glavnih GMO lobista bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, premešten na funkciju savetnika predsednika Vlade, gde je nastavio da lobira u korist izmene propisa po pitanju prodaje i prometa GMO u Srbiji.

Glamočić u ime svog neprikosnovenog šefa Aleksandra Vučića, sačekuje delegacije poljoprivrednika i stočara koji proteklih meseci bezuspešno pokušavaju da nagovore Vladu da promeni propise koji uništavaju srpsko selo, kako stočarstvo tako i ratarstvo.

Poljoprivrednici Vučiću već mesecima pokušavaju da objasne da je državi Srbiji neophodno da se hitno promene propisi, odnosno, takozvani pravilnici smrti kojima je dozvoljeno uvoziti mašinski separisano (MSM) i mašinski otkošeno meso (MOM), a potom ga zajedno sa aditivima gurati u kobasice viršle i roštiljsko meso. Treba znati da su MSN i MOM toliko štetni, da je u pojedinim zemljama Evropske unije zabranjeno stavljati ga čak i u hranu za mačke!

Ovaj mesni otpad je koliko štetan i toliko jeftin, pa se zbog njegovog uvoza smanjuje i otkup domaćih životinja. Osim mašinski separisanog mesa kog je samo u prva tri meseca u Srbiju uvezeno više od 1,5 miliona kilograma naše tržište se trenutno zatrpava i smrznutim mesom. Samo prerađenog smrznutog svinjskog mesa je u prva tri meseca 2015. godine uvezeno 4,421 tona.

Ne samo da su ovakvi proizvodi loši po zdravlje, već je njihov uvoz doprineo i tome da srpski seljaci u ovom trenutku imaju više od deset hiljada krmača, koje su prebacile tovnu kilažu i niko ih ne otkupljuje.

Tabloidu su insajderi iz Vlade Srrbije nedavno dostavili kopije dokumenata, u kojima seljaci bukvalno mole Vučića da Vlada Srbije otkupi 10.000 srpskih krmača, kako mala gazdinstva ne bi bankrotirala.

Umesto od srpskih seljaka, "Industrija mesa Matijević" je samo do početka marta ove godine iz Hrvatske, iz Slavonskog broda uvezla 9.183 hiljada svinja. Svinjsko meso se uvozi čak i iz Španije, gde su tovne krmače jeftine iz dva razloga, svinje je u ovoj zemlji dozvoljeno hraniti GMO hranim, a pojavili su se viškovi svinjetine zbog ruskih sankcija. Iz daleke Španije u Srbiju je od početka godine uvezeno 2,066 tona svinjetine. Metro, Neoplanta, Juhor i Zlatiborac uvezli su i više od hiljadu tona goveđeg mesa.

Da šteta bude veća, u Srbiju je iz Austrije uvezeno i dve stotine živih svinja zaraženih ptičijim tipom tuberkuloze! U pitanju je generalizovana tuberkuloza koja zahvata sve organe, meso životinja obelelih od ove bolesti ne smeju konzumirati ljudi, jer je lako moguće da bolest pređe na čoveka. Najveća šteta bi bila ukoliko bi se bolest raširila i na domaći stočni fond. Zbog svega bi te svinje trebalo hitno uništiti, umesto toga ove svinje stoje već dva meseca u karantinu.

Kad bi predsednik Vlade zaista mislio dobro domaćoj ekonomiji, odavno bi zabranio uvoz svinja iz EU, jer bi u svakom trenutku i drugi proizvođači mogli da krenu Matijevićevim stopama. Izveštaji pokazuju da je i Neoplanta počela da uvozi svinje iz Hrvatske i to čak 395 grla samo u poslednjem kontigentu, dok je Nedeljković iz Mađarske uvezao čak 2,151 komada tovljenih svinja. Propisi koji su sada na snazi osim što, idu i u korist uvoznog lobija, i velikih zemljoposednika koji su se zemlje domogli u pljačkašakom procesu privatizacije, omogućavaju i trovanje naroda.

Predsednik Vlade Srbije nedavno je, napokon, pristao da u radn grupu za izmenu pravilnika uđe više razumnih i stručnih ljudi koji nisu na spisku tajkuna, tako da postoji teoretska mogućnost da pravilnici smrti o kojima je Tabloid ranije pisao, budu konačno promenjeni.

Podsećamo u Tabloidu broju 287, u tekstu "Zakon ćutanja i protokol smrti", objavili smo da je zahvaljujući pravilnicima Ministarstva poljoprivrede dozvoljeno u dečiju hranu staviti aditive za koje stručnjaci tvrde da su kancerogeni.

Kancerogeni aditiv E407 izaziva ulcerativni kolitis, a u Srbiji ga je dozvoljeno stavljati čak i u dečiju hranu. Na pakovanju ovog aditiva piše da uzrokuje rak debelog creva. Stavljaju ga u gotovo sve mesne prerađevine, sve to je dozvoljeno Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa.

U pitanju je pravilnik smrti. Taj pravilnik je pre nekoliko godina usvojila i komisija u kojoj su bili, Sanja Ćelebičanin, načelnik Republičke veterinarske inspekcije, Ilija Vuković, profesor Veterinarskog fakulteta, Ljiljana Petrović, profesor Tehnološkog fakulteta, dok su sa njima u komisiji bili i svi veći predstavnici mesne industrije, poput Industrije mesa Matijević...

Ovakve pravilnike je pre više od dve godine pokušao da promeni vršilac dužnosti Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede Ivan Sočo. Taj pokušaj završio se tako što je Sočo optužen za aferu aflatoksin, sa kojom nije imao veze, a potom je smenjen sa mesta vršioca dužnosti. Ovom smenom su tajkuni i mafija iz ministarstva zaštitili svoje interese i nastavili da truju građane Srbije.

Rezultat svega je da danas jedemo meso u kome su prisutni hormoni, antibiotici i sedativi.

A 1. Glamočić obrađuje Vučića da pusti GMO

Srbija je preplavljena genetski modifikovanom hranom. Na pojedinim proizvodima čak i piše da sadrže modifikovani kukuruzni skrob. Iako zakon brani da prisustvo bude veće 0,9 odsto genetskih modifikacija mnoge čokoladice i voćni jogurti sadrže daleko veći nivo ovakvih modifikacija. Ne postoji niko nadležan da uradi laboratorijske analize hrane u supermarketima na prisustvo GMO. Za sada Ministarstvo poljoprivrede proverava samo GMO zasade, i sa skromnim uspehom ih uništava.

Prema mišljenju genetičara sa kojima je novinar Tabloida razgovarao, a koji ne žele da budu imenovani, ni prisustvo od 0,9 nije bezbedno. Ipak, inicijativa kojom se veliki broj opština proglasio za GMO slobodne zabrinjava multinacionalne "GMO" kompanije. Kompanija Monsanto u kojoj Bil Gejts ima pojedinačno najveći udeo i koja najveći deo svog profita ostvaruje proizvodnjom GMO hrane i hemijskih preparata za tretiranje GMO biljki u Srbiji je predstavljena preko kompanije Miodraga Kostića MK komerc.

I tajkun Miodrag Kostić je u više navrata kontaktirao sa bivšim ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem, koji danas radi kao Vučićev savetnik za poljoprivredu, dok je Glamočić u više navrata javno zastupao stav da treba dozvoliti uvoz GMO proizvoda pod uslovom da su obeleženi. Da skandal bude veći, Glamočić zastupa stav da osim obeležavanja proizvoda koji sadrže GMO, treba dozvoliti i da GMO organizmi budu prisutni i u stočnoj hrani!

Među GMO lobistima je kako stvari stoje i Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima sa EU, koje je bila i najglasnija kad je trebalo da GMO bude i zakonski odobren u Srbiji. Ne treba zaboraviti da je ona više puta zastrašivala ovdašnju javnost izjavama da će za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), biti neophodno da dozvolimo promet GMO proizvoda. Naravno, ima članica WTO kojima na pamet ne pada da budu žrtve GMO, pa su ipak u toj organizaciji. Upravo te velike sile i forsiraju GMO teror nad malim i poniženim zemljama.

GLOSA Najmanje 10.000 ljudi godišnje konzumira meso uginulih životinja. U Srbiji, za ljudsku upotrebu, godišnje se plasira više od 150.000 tona crkotina.