Beogradska poslovna škola je već godinama fabrika za pravljenje i pranje para. Danas je u rukama Vučićevih naprednjaka, a njom rukovodi direktor Đuro Đurović, koji zna kako se pare prave. O tome objavljujemo izvod iz opširnog pisma, sa prilozima, koji smo dobili od zaposlenih u ovoj kompaniji za štancovanje diploma
Milica Grabež
Beogradska poslovna škola je kompanija za pravljenje para, koje završavaju u džepovima funkcionera Srpske napredne stranke. Visokoškolskom ustanovom, koja štancije diplome, koje imaju vrednost fakultetske, rukovodi direktor Đuro Đurović, profesor, pravnik, i dugododišnji sudija. Policija ima istureno dodeljenje u ovoj ustanovi, ali, inspektori samo pišu beleške, što bi se reklo, oblamaju ruke.
Direktor se obezbedio. Zaposlio je kćerku Milana Bačevića, a snahu Tomislava Nikolića, kao i rođenu sestru Ivice Dačića. Tu je i Tomo Odalović, sin Veljka Odalovića, koji je kosovski kadar. Svi imaju ogromne plate. Škola upisuje studente u svojim isturenim odeljenjima, za potrebe lokalnih funkcionera SNS-a. Naplaćuje se školarina. Skupe se milijarde dinara, koje treba potrošiti.
Direktor je, shodno uputstvu Aleksandra Vučića, smanjio zaposlenima plate za 30 odsto, ali on i njegovi ljudi i dalje imaju visoka primanja, putuju po svim centrima. Direktor privatno vozi BMW X5, a njegov sin Porshe kajen, vrednost prvog pri kupovini je preko 40.000 a drugih kola preko 80.000 evra! Odakle toliko novac za dvoja kola?
U školi je svojevremeno sačinjen spisak spornih dosijea u kojima su nađena falsifikovana dokumenta koja su prilikom upisa doneli studenti, nikad nije zvana policija, a neki od njih su i diplomirali i izdate su im diplome. Po Đurovićevom dolasku na mesto direktora, primećen je veći broj falsifikovanih diploma iz Više ekonomske škole iz Peći
Direktor je prijatelj sa Aleksandrom Vučićem. On se sveti neistomišljenicima i ljudima koji su mu bili konkurenti za direktora. Dao je otkaz kćerki Vesne Miladinović, koja je isto konkurisala za direktora, radila je kao stručni saradnik, a on je doveo još svojih ljudi, jer je školi potrebno 15 saradnika, a tada ih je bilo 17. Dao je istovremeno i otkaz kćerki pokojnog dekana Ekonomskog fakulteta u Beogradu, profesora Medojevića.
Drugog konkurenta, profesora Ljubišu Stojimirovića, inače narodnog poslanika, odmah je oterao u penziju kad su se za to stvorili uslovi, dok neke druge penzionere vraća u školu i postavlja ih u Savet škole, kao što je profesor Ljiljana Jovković, a preti i da će i njegovom sinu Stojanu dati otkaz. I trećeg konkurenta, profesora Luku Filipovića, sklonio je sa smera za finansije, gde ima najviše studenata, i stavio ga na informatiku, gde ima najmanje. Pretpostavlja se da zbog crnogorskih veza neće da ga odmah otera u penziju, takođe šikanira i njegovog sina. Direktor je podelio još otkaza nepodobnima i ima dosta podnetih tužbi protiv njega, radnih sporova i tužbi za mobing. Beogradska poslovna škola je poznata po kriminalu i prodaji ispita, a trenutno se vodi obimna istraga o tome.
Direktor Đurović je jedan od kolovođa, sa dilerima koji rade oko škole.