https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Mreža

Mreža

Kako se posredstvom Evropske banke za obnovu i razvoj bezlični svetski kapital ugnezdio u srpskom medijskom prostoru

 

Mnoga se krda kriju iza EBRD-a

 

Srbija sve više liči na očerupani leš sa koga belosvetski lešinari kidaju poslednje parčiće mesa. Da bi se zadovoljili finansijski interesi Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Soroš fondacije i RATEL je odlučio da nametne povećanje cene Telekomovih usluga, ne obazirući se na to da ovaj narod nema više ni za hleb

 

Milan Malenović

Branko Jovanov

 

Telekomunikacije i mediji su strateška bogatstva svake države, zbog čega se posebno vodi računa o tome kome će oni da pripadnu. U Srbiji se informacije o tome ko će da postane Veliki Brat sa mogućnošću da kontroliše razgovore građana i da formira njihovo mišljenje, dobro kriju. Vlast, istina, sve ovo zna, ali joj znanje služi samo da bi zaradila još koji milion evra više od onoga što je već opljačkala, a ne da bi narod zaštitila od onih koji su je po pohlepi već stigli.

Nedavno je javnosti servirana informacija kako izvesna MID Europa partners kompanija planira da postane strateški partner Pinka. Istu tu kompaniju nalazimo i kao vlasnika SBB-a, domaćeg preduzeća koje planira ulazak u fiksnu telefoniju. Odmah su se pojavile i špekulacije da iza MID Evrope stoji Sorošev kapital, budući da se ovaj magnat nedavno povukao iz propale televizije B92, ali da istovremeno nije odustao od investiranja u medije ovog dela sveta. Istina je, kao i obično, nešto drugačija, ali ni malo povoljnija po Srbiju.

 

Zanimljive veze

 

MID Evropa je nastala 2005. godine od EMP Evrope Ltd, godine 1999. formirane ćerke EMP Globala, moćnog trusta sa sedištem u Vašingtonu i kapitalom vrednim šest milijardi dolara. Glavni u EMP Globalu je Moin Kureši, jedan izuzetno zanimljiv lik.

Kureši je od 1958. do 1970. radio u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), 1974-1977. radi u International Finance Corporation (IFC), ćerki Svetske banke, u kojoj je značajan član i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a od 1977. do 1981. zauzima funkciju glavnog operativnog direktora ove organizacije, da bi još 1980. usput postao stariji potpredsednik za finansije i šef finansijske kancelarije Svetske banke, gde ostaje do 1991. Dve godine kasnije, odnosno 1993, njega zatičemo kao - premijera Pakistana.

Osnivač i partner EMP Globala je Donald Rot, koji je od 1983. do 1985. bio izvršni direktor Merrill Lynch Europ Ltd, a od 1988. do 1992. potpredsednik i blagajnik Svetske banke. Inače je i komesar nacionalnog penzionog fonda Irske i nacionalne agencije za upravljanje trezorom.

Kolins Rot je partner u EMP Evropi, a došao je iz Solomon Brothersa, odakle dolazi i Šabu Kureši. Zanimljiv spoj prezimena, mora se priznati.

Glavna osoba za EMP Evropu je Roberta Feldman Beržinski, usput u EMP Globalu odgovorna za Rusiju i Ukrajinu. I ona je pre dolaska na ovo radno mesto pet godina radila u IFC-u.

Upravljačku strukturu MID Evrope čini 29 osoba, a prvi na listi je Žak de Larosije, predsednik. Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio je podsekretar za monetarnu politiku pri francuskom trezoru, od 1978. do 1987. jedan od direktora MMF-a, 1987. do 1993. je guverner Centralne banke Francuske, od 1990. do 1993. direktor Komiteta guvernera, a sa tog radnog mesta postaje predsednik EBRD-a, odakle dolazi u MID Evropu.

Sledeći u komandnom lancu je Teri Bandon, upravljački osnivački partner MID Evrope, gde se nalazi od 1999, odnosno od njenog osnivanja. Prethodno je zauzimao visoka mesta u EBRD-u i IFC-u.

Zbignjev Rekusur je partner u MID Evropi od 2002. godine i vodi varšavsku kancelariju ove grupacije, koja se, eto čuda, nalazi na istoj adresi kao i predstavništvo EBRD-a u glavnom gradu Poljske. Prethodno je i on radio u Svetskoj banci.

 

Ogromni poslovi

 

MID Evropa ima tri fonda, od kojih je najinteresantniji poslednji, Fond III MID Evropa, osnovan avgusta 2007. sa rokom investiranja od pet godina, rokom trajanja 10 godina i ukupnim kapitalom od 1,53 milijarde evra. Polovina investitora ovog fonda dolazi iz Evrope, njih 36 odsto iz Severne Amerike, a 14 odsto iz Azije i Pacifika. Među najznačajnije spada EBRD!

Pomoću sva tri fonda MID Evropa poseduje čitav niz kompanija u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, prvenstveno iz oblasti telekomunikacija. Telemah je slovenački kablovski operater u vlasništvu pomenute korporacije, formiran jula 2009. spajanjem tri bosanska kablovska operatera i UPC Slovenije (161.000 korisnika, odnosno 40 odsto tržišta), koji je maja te godine kupio američki Liberty Global za oko 150 miliona evra.

MID Evropa i Liberty Global već su međusobno poslovali u Poljskoj, gde je MID marta 2006. prodao Aster Polska, operatera u fiksnoj i mobilnoj telefoniji, internetu i kablovskoj TV sa oko milion korisnika.

Pored vlasništva u srpskom SBB-u MID Evropa je prisutan i u Total TV-u, koji operiše u Srbiji, Sloveniji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Pored toga, ovaj fond je vlasnik bugarske ITV preko koje planira da na to tržište investira ukupno 45 miliona evra.

MID Evropa je vlasnik i mađarske fiksne i mobilne telefonije Invitel sa preko milion korisnika, Bite-a iz Litvanije i Latvije sa oko 1,4 miliona pretplatnika, češke telefonske mreže Falcon sa 5,5 miliona korisnika, kao i 65 odsto austrijskog mobilnog operatera Orange sa 2,2 miliona pretplatnika. Orange Slovačka MID je 2005. prodao France Telekomu, manjinskom vlasniku u Orange Austrija, a TIW je iste godine prodao Vodafonu iz Londona, koji ukupno ima 341 milion korisnika širom sveta. Zanimljivo je da se odmah posle ovoga iz posla povukao Bil Morovkoji, čije je radno mesto pre dolaska u MID bilo u - Vodafonu.

MID Evropa ima 25 odsto vlasništva u slovenačkom Merkatoru, 66 odsto u Železnici Estonije, kao i bugarska izvorišta gasa Melrus Petrol, dok je prodao cementaru u Hrvatskoj…

Očigledno je, po širini dijapazona investiranja, da je MID Evropa pre svega investicioni fond, preko koga ulažu ljudi i kompanije koje žele da ostanu nepoznati javnosti. Jasna je i povezanost MID-a sa EBRD-om, dok je veza sa Sorošem posredna, mada ne i beznačajna, i to preko IFC-a, u čije donatore spada Soroš Fondacija. U IFC-u se, da podsetimo, nalazi i kapital EBRD-a.

 

A razlika?

 

Da je za kontrolu komunikacionog i medijskog neba Srbije daleko više zainteresovan EBRD nego Soroš, pokazuje i jedan drugi primer.

Pored Telekoma Srbije licencu za fiksnu telefoniju u Srbiji ima i Orion Telekom, koji je glavni krivac za nedavno poskupljenje usluga nacionalnog operatera. Kako je u obrazloženju svoje odluke, da korišćenje usluga Telekoma mora da poskupi, naveo RATEL, ovo poskupljenje služi zaštiti konkurentnosti manjeg operatera, Oriona, koji je do sada uspeo da sakupi svega 100.000 pretplatnika. Čime je Orion zaslužio da ga državna agencija RATEL otvoreno uzme u zaštitu i to na štetu domaćih korisnika fiksne telefonije?

Orion je nastao 2010. godine spajanjem tri tada vodeća internet provajdera u Srbiji: Media Works, Neobee.net i Sezam Pro. Media Works je bio do tada najveći provajder bežičnog interneta u Srbiji, koji je na tenderu 2009. za 540.000 evra dobio dozvolu za CDMA bežičnu fiksnu telefoniju. Neobee.net je bio najveći internet provajder u Vojvodini (10.000 korisnika), čiji je finansijski savetnik bio Reiffeisen Investment. Konačno, Sezam Pro je posle Telekoma bio najveći ADSL provajder u zemlji.

Spajanje ova tri preduzeća vredelo je 22,5 miliona evra, a najveći deo te svote obezbedio je EBRD, dok je manji deo poticao od hedž-fondova, između ostalih i od Soroša. Novac je, međutim, uplaćen preko Greenhouse Investments Ltd. (GI). Sedište ovog fonda je ostrvce Džerzi u Lamanšu, jedan od evropskih poreskih rajeva.

GI je za potrebe ove investicije u Holandiji osnovao Greenhouse Telecommunications Holdings (GTH) u koji su kao operativci upućeni Dejvid Skoč i Marko Mijatović. O svemu ovome generalni direktor Oriona Slobodan Đinović je srpskim medijima rekao: "GTH je praktično investiciona grupa SPV Holland. Nastao je kao rezultat investicija koje su napravili EBRD, Augustus razvojni fond i privatni investitori…" GTH je jedini vlasnik Oriona.

Osim generalnog direktora, poznati su još finansijska direktorka Jelena Đinović, dok je na mestu glavnog operativca još jedan član porodice - Mile Đinović. Glavni tehnički direktor je Dušan Kojić, a Siniša Lalić je direktor marketinga.

Jelena Lalić je direktorka predstavništva GTH u Beogradu, registrovanog na istoj adresi gde i Orion. Iako direktorka, ona sme da potpisuje obaveze samo do visine od 500 evra, dok je bez ograničenja u tom pogledu prokurista firme - Dejvid Skoč. U okviru Oriona postoji i Orion Telekom Tim, gde je opet direktorka već pomenuta Jelena Lalić, kojoj je ovde velikodušno odobreno da potpisuje ugovore u vrednosti do 5.000 evra.

Amerikanac Dejvid Stjuart Skoč i Slobodan Đinović bili su zamenici direktora Neobee.neta Luke Mirkovića, koji je istovremeno bio i vlasnik pomenutog preduzeća. Đinović je istovremeno bio vlasnik i direktor Media Worksa.

Kroz ceo ovaj koloplet kao crvena nit se provlači Dejvid Skoč, koga je svojevremeno kao operativca na teren poslao GTH, ćerka GI iza koga, kao najznačajniji finansijer cele akcije stoji EBRD. Ovoj banci iz Londona srpska, kao uostalom ni bilo koja druga vlast iz okruženja, ne sme da kaže ne, pa je tako jasno zašto je RATEL delovao protivno interesima osiromašenog naroda Srbije.

Srpske medije, isto kao i telekomunikacije, jeftino preuzima EBRD uz povremeno sadejstvo Soroš fondacije. Iako je u medijima navođeno da je GTH za Orion platio 22,5 miliona evra, kao osnivački kapital se u Agenciji za privredne registre navodi deset puta niža suma. Kome je otišla razlika?

 

 

 

 

Uvek završi kod svinja

 

Osim u IFC-u interesi Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) ukrstili su se i prilikom izrade Zakona o privatizaciji u Srbiji posle petooktobarskog puča. U pismu koje je 6. juna 2001. svom beogradskom prijatelju uputio tadašnji predsednik Svetske banke Džejms Volfenson, obelodanio je, kao što je pisao Tabloid u broju 238, da je srpska vlada Zakon o privatizaciji napisala po diktatu Svetske banke, EBRD-a i britanskog Odeljenja za međunarodni razvoj.

EBRD u Srbiji ima široku paletu investicija i ni jedna jedina nije potpuno čista.

Sa najmanje 40 miliona evra EBRD je pomogao Viktoria Grupu i tako nominalno stekao četvrtinu vlasništva ove kompanije. Osnivač i najuticajniji suvlasnik Viktorije je Stanko Popović, nekadašnji trgovac konzumnih jaja iz Šapca. Osim Ružice Đinđić, vlasnik Viktorie je i srpski ministar poljoprivrede, takođe Šapčanin, Dušan Petrović DuPe.

Viktoria Grupa je sa svoje strane, zahvaljujući ovako moćnim i uticajnim vlasnicima, monopolista na izvoz malina iz Srbije. Zato ne treba da čudi što je cena ovog voća koja se plaća srpskim uzgajivačima, višestruko niža od one koja se dobija pri izvozu. Ako domaći seljak ne proda malinu po ceni koju su odredili DuPe i Ružica Đinđić uz saglasnost EBRD-a, on njome jedino još može da hrani svinje. Da je izveze, sigurno, neće moći!

 

 

 

Mreža

 

MID Evropa se fokusirao na zemlje istočne Evrope koje su ili članice EU ili kandidati za članstvo, kao i na Tursku. Raspolaže ukupnim kapitalom od 3,2 milijarde evra, posluje u 14 zemalja i poseduje 24 preduzeća. MID ulaže između 50 i 200 miliona evra u firme čija vrednost varira od najmanje 100 miliona, pa sve do 1,5 milijardi evra.

Svih 29 osoba iz upravljačke strukture MID Evrope potiču iz sledećih kompanija: EBRD, Svetska banka, IFC, MMF, JP Morgan, Morgan Stenley, Merrill Lynch, Rokfelerove City Group i Deloitee & Touche.

Između ostalih imaju bolnice Lux u Poljskoj (70 klinika i 1.000 filijala) i Kent u Turskoj. Vlasnici su fabrike stakla Plikington u Rusiji i lanca Zabka koji u Poljskoj ima 2.450 prodavnica i godišnji promet od 650 miliona evra.

Sledeći, četvrti investicioni fond, planira se za 2012. godinu u Turskoj.

 

 

Sve se to lepo složi u džepove

 

Orion je u 2009. imao 72 zaposlena i dobit od 39,6 miliona dinara od 70.000 korisnika. Tada su imali ideju da ulože ukupno 50 miliona evra u srpsku bežičnu fiksnu telefoniju. Na dan 20. juna 2011. Orion se pohvalio da je stekao svog stohiljaditog pretplatnika uz ulaganje u infrastrukturu od 25 miliona evra. Sada im je cilj da u narednih sedam godina broj korisnika povećaju na 150.000.

Telekomu Srbije je još 2005. istekao monopol na standardnu fiksnu telefoniju, a 22. januara 2010. Telenor se uključio u trku uloživši 1.050.000 evra, iako ni do danas nije počeo sa radom i dozvola mu u tom slučaju zastareva januara 2012. Kako tvrde dobro obavešteni izvori, Telenor je svesno ušao u ovu naizgled izgubljenu bitku, jer će za poslovni neuspeh da optuži srpski Telekom zbog monopolističkog ponašanja pri iznajmljivanju fiksnih linija.

Odšteta koju će Telekom, odnosno svi srpski građani, morati da plate u tom slučaju daleko prevazilazi onu koja je plaćena u takozvanoj aferi Satelit. Deo provizije koju će Telenor da plati srpskim saradnicima sigurno će otići i u džep direktora Telekoma Branka Radujka čijoj nerazumnoj tvrdoglavosti imamo da zahvalimo za ovo.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane