Tabloid istražuje

Ko je ko u svetskoj farsi otimanja vlasti

Lažni i paralažni Predsednici

Ko bi se pametan snašao u mućkama i podmetačnama kada je u pitanju velika lova ili velika vlast. Za kralja Aleksandra su govorili da je podmetnuta beba jer se rodio gotovo tajno u nekom hotelu na Cetinju, van tadašnje države Srbije. Ni danas dani niko nije potpuno siguran da je drug Tito bio baš autentični polu Slovenac rođen kao  Josip Broz u hrvatskom Kumrovcu. Među današnjim svetskim liderima koji vuku za sobom senku nekog sumnjivog identiteta su francuski predsednik Nikola Sarkozi i novo izabrani šef Bele kuće Barak Husein Obama. Koliko je još takvih

Piše: Mile Urševoć
dopisnik iz Pariza

Lažni i paralažin predsednici širom sveta su ponovo u modi. Izgleda da istorije država ne mogu bez tih anomalija.  Ko zna šta se iza svega krije i ko je umešan u ove afere. Danas to više nije ni mnogo bitno. Ima novih Tita svuda po svetu. Uostalom to ne bi bio jedini primer u istoriji čovečanstva da se lažnim predstavljanjem ili falsifikacijom dokumenata završi uzimanjem vlasti od strane nekog stranca i potpunim imunitetom ovakve uzurpacije identiteta. Pažljivi pratioci svetske štampe kao i zagoreli internauti mogu da nađu niz članaka o današnjim svetskim liderima koji vuku za sobom senku nekog sumnjivog identiteta.

Kako ti je ime?

Tipičan primer za to je Nikola Sarkozi protiv koga je čak podignuta tužba za lažno predstavljanje. Rene Žorž Hofer,  Predsednik francuske prekomorske teritorije Polinezije  podneo je tužbu protiv  ilegalnog izbora francuskog Predsednika. U svojoj tužbi On između ostalog   kaže i sledeće:
- Nakon izbora 22. aprila i 6. maja 2007. godine proverio sam identitet kandidata Sarkozija i konstatovao da ta osoba ne postoji u knjizi rođenih i da se zapravo radi  o osobi koja se zove Nicolas, Paul, Stephane SARKOZY de NAGY- BOCSA. Ova uzurpacija identiteta je potvrđena i u zvaničnom dnevniku  vlade od 1. januara 2005.  gde je objavljeno da je 31 decembra 2004. Nicolas, Paul, Stephane SARKOZY de NAGY-BOCSA imenovan za viteza legije časti.
Tada je Sarkozi dao svoje pravo ime. Kasnije ga je skratio verovatno zbog straha da se francuskoj biračkoj publici ne dopadne jedno tako strano u čudno ime. Primedba autora.
Činjenica je da je na plakatima kandidata Sarkozija  iz 2007. godine   stajalo izopačeno, nepotpuno ili bolje rečeno lažno ime kao i lažan potpis kandidata. Potpis sa imenom Nikola Sarkozi  potvrđen je ponovo i to direktno na svim TV ekranima na dan 16. maja 2007.
Sve ovo je kažnjivo zakonom iz 1793. kao i novim penalnim zakonom član 433 -19  i do šest meseci zatvora kao i većom novčanom kaznom. U slučaju javnih lica i političara, nepotpuni ili lažni identitet  automatski poništava svaku funkciju dotičnog  a njegov  izbor se smatra nevažećim.  Da je pravde i zakona Sarkozi ne bi danas bio Predsednik Francuske i samo uz kolaboraciju  celokupnog konstituciolnoga saveta ovakva stvar je moguća, tvrdi predsednik francuske Polinezije. Naravno pitanje je kako uzeti vlast čoveku koji je već u Jelisejskoj palati i koji ima predsednički imunitet.  Tužilac i na to ima odgovor tvrdeći da taj imunitet ne vredi dve pare jer je prekršaj napravljen pre ustoličenja, dok je bio običan građanin. Ova čudna tužba se završava zahtevom da se ne samo poništi izbor Sarkozija već i da okrivljenui plati milijardu evra kao nadoknadu za odštetu ugleda francuske nacije u Svetu i izigravanja biračkog tela građana.
Naravno ova tužba od 9. maja 2007. je verovatno završila u nekoj korpi za otpatke jer ni do dana današnjeg nema nikakog odgovora, ali je značajno da se kaže da tako nešto postoji i da bi Predsednik trebalo da se izjasni o svojoj krštenici.
Kako je napad najbolja odbrana tako i francuski Predsednik ne štedi na papiru kada su u pitanju tužbe i za kratko vreme postao je prava tužibaba Jeca.  Za proteklih godinu i po On  je već šest puta angažovao svoje advokate. Bilo da se radi o bivšem premijeru Vilpintu, o avionskoj kompaniji Rajan er, o novinama Nuvel Obsa , pevačima repa, fabrikantima kesa, lutki ili majica pa čak i o običnim građanima. To nijedan Predsednik do sada nije radio ali ko kaže da je Sarkozi kao i svaki drugi predsednik, on je super aktivni predsednikm spasilac sveta  i okoline. Takvog majka više ne rađa.

Obama ili Obmana?

Na dan moje krsne slave, svetog Jovana,  američki predsednik se na bibliji zakleo na vernost, revnost  i ostale tra la la formalnosti.  Kao i svi pre njega, sem što Obama nije kao onih četrdesetak  predsednika koji su mu predhodili. On je polu crnac i po ocu musliman te je zahtevao da se u zapisnik stavi i javno izgovori pred nekih pet milijardi TV gledalaca da se novi gazda sveta zove Barak Husein Obama. Ovo Husein je jako važno sada kada je već sve gotovo, a bilo je vrlo nebitno pa čak pomalo i provokativno nazivati ga za vreme izbora istim imenom kao i Sadama. Opet problem oko imena i prezimena prvog crnog predsednika SAD-a, ali ima i nešto još crnje, da tako kažemo.
Na dan 21. avgusta 2007. dostavljena je filadejfiskom sudu jedna čudna tužba. Čuveni advokat Fil Berg  tražio je od Demokratske stranke da odbaci kandidaturu senatora Obame na mesto kandidata stranke u predsedničkim izborima. Razlog koji je naveden je vrlo jednostavan, Obama nije Amerikanac i njegov izbor bi bio protiv ustavni.  Advokat Berg je i sam demokrata  te je kako kaže hteo ovim aktom da spasi stranku od bruke i eventualnog skandala. On citira nekoliko važnih pitanja na koje ni Obama ni  stranka nisu  odgovorili.
Pre svega Obama nema jasno utvrđeno građanstvo Sjedinjenih Američkih Država.  Njegova majka se porodila u Keniji. Time je mali Obama automatski postao Kenijac kao i njegov otac. Čak i da je po povratku na Havaje bio upisan u knjigu američkih građana, mali Obama bi izgubio svoje građanstvo kada se kao dečak preselio sa svojom majkom u Indoneziju gde je 1967.  bio prijavljen kao rezident i učio školu FranciscoAsiz u Džakarti i to pod novim imenom Barry Soetoro.
Barak Obama je imao i druga imena tvrdi poznati advokat i citira: Barack Hussein Obama, Barry Soetoro, Barry Obama, Barack Dunham et Barry Dunham.
Da bi bio stanovnik Amerike Obama je morao da odustane od svog statusa rezidenta ovih dveju država iz svog detinjstva, a to nije bio slučaj. Čak se misil da je krštenica falsifikovana, što po istom izvoru tvrde bar tri nezavisna experta. Oni misle da je Barakova krštenica zapravo prepravljen dokument njegove polusestre Maje Kasandre Soetoro. 
Kada je postao advokat Obama je dao samo jedno svoje ime a to je ono koje i danas nosi kao presednik najveće svetske sile. Barak Husein Obama. Malo morgen što neko sme da mu sada pomene tužbu iz 2007. i ime advokata Fila Berga.
Pa šta onda, pitaće neko. Pa ništa. Neka su svi oni nama živi i zdravi i neka rade svoj posao onako kao to odgovara odgovornosti funkcije koje zauzimaju. Možda je Sarkozi zapravo zaista Supeman, a Obama pravi i autentični Spajdermen. Možda ni naš lepi Predsednik nije Srbin no Crnogorac i ko zna koliko još nacionalnosti ima ili može da uzme, neka je i on nama živ i zdrav ako zna da vodi državu kako valja i prečicom je dovede u Evropu.
Naravno da se zezam ali konstatujem: Ni Staljina ni Lenjina nisu nazivali pravim imenima već pseudonimom, pa šta. Ko je još u istoriji nosio svoje ime kao pravo, Džingis Kan ili možda Atila. Partizanska imena su nas lagala 50 godina Tempo, Krcun, Pinki i ostali likovi. Došli su razni Arkani,  Beli, Gidre, Legije i Trefovi. Pa i svi umetnici  takođe muvaju sa identitetom: Lepa Brena, super Sneki, Dara Bubamara, hiper Nena ili lepa Lana. Pa i moji drugari i drugarice su poznatiji kao  Aca babura, Mile nos, Đole Klempa, Mica trocevka ili Slađa babaroga jer im ta imena  bolje stoje od krštenih. Uostalom ko bi mogao da se zakune da se dopisnik iz Pariza uopšte zove Mile Urošević. To mora da je samo umetničko ime da se izbegnu eventualne neprilike kad mu se jezik malo otegne.