REZERVATIV

Ostavka

Olga Stojanović

Dajem ostavku na sve funkcije, jer više nijednu ne mogu da obavljam. Ovo je vreme ostavki i odustajanja, ali nije vreme povlačenja. Zvuči kao paradoks, ali nije paradoksalno. Odustati, ali se ne povući, to je pravi nalog!
Lično sam se odavno lišila bračnosti, zato što je bračnost klizna kategorija i ne podleže toku celoživotnosti. Sada se odričem čak i roditeljstva. Zato što je roditelj "ljišnji čelovjek", te mu je uloga tranziciona. Odričem se i prava na novinarstvo, jer je novinarstvo postalo do te mere slobodna profesija, da može da piše ko hoće i da može biti plaćen ko neće. Takođe se odričem prava na pravoslavnu veroispovest, jer je teška i teža od tuča, zato što je programirana i preusmerena. Jednako se odričem i srpskog državljanstva, zato što je ništavno i nepraktično. Odričem se i hrvatskog, koje nemam, zato što ga nemam.
Najčasnija stvar kojom sami sebe možete zadesiti u ovoj zemlji, jeste OSTAVKA! Svi treba da je ponude: od predsednika države, do predsednika kućnog saveta! Ova zemlja ne funkcioniše, ova zemlja laže, iz usta mnogih glasnogovornika, ova zemlja nema diplomatiju, unutrašnje poslove, zdravstvo i prosvetu! Ova je zemlja onakvom, kakvom ju je opisao Slobodan Milošević u svojoj "ostavci". Nije Miloševićeva vrlina u tome što ju je "opisao", jer joj je doprineo svim svojim bićem, već je mana došavših u bezskrupuloznosti, bahatosti i gluposti, kojima su izjednačene propale sa propalim vrednostima. Znači, limes teži nuli!
Lično dajem ostavku i na sopstvenu ženstvenost, jer muževnost opstaje samo u zakonu velikih brojeva i malih santimetara, a dajem ostavku i na kulturološki pristup stvarnosti, zato što jedan bedni vic vredi više od Hegelove istorije filozofije. Taj bedni vic je Skupština Srbije, u kojoj sede nedotupavni ljudi, koje je neko izabrao...
Sve osobe, tipa Nataše svih prezimena, tipa predsednice kluba DS-a, tipa Todorović, tipa Krasić, tipa Toma Nikolić, tipa Dačić, treba da podnesu ostavku! Sve su to ljudi bez pravog, matičnog digniteta, obični "aparatčici" u mašineriji koja nema nikakvu, čak ni humorističku vrednost... Skupština više ne zabavlja ni besne, niti dokone domaćice, ne konkuriše ni španskim serijama, ne uliva ni poverenje niti ruski gas. Izgleda kao razred ponavljača koji čačkaju nos i vade kikiriki između jedinice i dvojke, gore levo, karijes. Svi treba da daju ostavku, uključujući i predsednicu i onu božanstvenu ženu iz Novog Sada, sa belom kragnicom, koja se odaziva na Čomić i koja je po mentalitetu "predsednica razredne zajednice" i zamenica predsednika školskog odbora! To su minorne ličnosti, pa nek me neko ospori!
Verovatno je Francuska minorna zemlja, barem gledajući Sarkozija, onog čoveka bez ikakvog manekenstva, ali sa manekenkom... Možda je to  i Engleska, gledajući ih sve, možda i Nemačka, sa onom ženom na čelu, koja izgleda kao skaut u ostavci. Ali ipak, mi smo najgori. Gori smo i od Amerike, sa sve Huseinom Obamom, i od Rusije, sa sve Putinom i Medvedevim.
Međutim, moram da priznam - pre lične "ostavke" - da su, u svojoj vrsti, dobri frajeri i Medvedev i Putin i Obama. A, da li je "dobar frajer" naš Boris Tadić? E, pa nije! On je od onih koji kažu devojci "čujemo se", a prijatelju "javi mi se". Mislim da takvi frajeri nisu dobri i zato dajem ostavku na takve frajere. Ali, ne dajem je na Putina i Medvedeva, ne zato što su lepi, već što su "dobri frajeri", koji kažu "dolazim" i dođu, ili "nema me" i odustanu zauvek.
Moja ostavka je ostavka na sve funkcije, osim bazalnog metabolizma, odabranih funkcija hipofize i bolesti ovisnosti, uključujući i "Zabranjeno pušenje". Sve ostalo prepuštam infuziji. I - Srbiji među gnjidama.