Da vam ja kažem

Intervju: Milan Paroški, predsednik Narodne stranke upozorava

Lopovi i budale
opet će nas pobediti

U državi lažnoboraca ne poklapaju se interesi većine i Narodne stranke. Predlažem prostom srpskom narodu i građanima Srbije da više ne glasaju za beogradsku partijsku oligarhiju i levu internacionalu. Neka jednom probaju da promene stvar. Mora se glasati za nekog drugog, a mi ćemo pripremiti ponudu

Jelena Tinska

Počeću ovaj razgovor sa gospodinom Milanom Paroškim, čovekom koga je, rekla bih, obuzelo tužno besnilo i koji  tvrdi da je Rac (iz Raške), jednim delom recenzije Radovana Vlahovića, koja je napisana o njegovom književnom delu "Raci":
"Četiri kratka romana Milana Paroškog su kao četiri zaveta, kao četiri testamenta, tapije, koje simbolišu jedno vreme jevanđelski utkano, kako u sudbini njenih junaka, tako i u sudbinu naroda srpskog, čiji vapaj za istinskim nacionalnim poimanjem države i sveta oko nas biva, suludim komunističkim politikama ratnih ideologija, preokrenut u destruktivni, razorni i gubitnički ratni urlik, što, osetiće se i danas, tutnji u čitaočevoj svesti i ušima".
Gde ste rođeni?
- U Turiji. Zamislite, u zemlji Srbiji, Makedoniji, Bosni, čak i u Ukrajini, najčešći toponim za male reke i naselja baš je Turija. U Sanskritu Turija je mesto na kom je moguća najbolja kontemplacija, mada mi Turinci (ne Turijci-Bačvani) nismo došli s Arsenijem Čarnojevićem. Mi nikada nismo bili na Balkanu, nama nije vladao Aleksandar Makedonski, Rim, Vizantija, pa čak nijedan Nemanjić ili Obrenović. Mi smo Raci i Srbi.
Šta ste završili?
- Fakultet političkih nauka u Beogradu, gde sam, hvala Bogu, posle 13 godina studiranja i magistrirao u decembru prošle godine, dokazavši da je Žiča najstariji dvodomni parlament na svetu i da su rasanski manastiri građeni po Savinom i Solomonovom nauku, u dužinu 60 svetih lakata, u širinu 20, a u visinu 30.
Zašto ste počeli da se bavite politikom?
- Politikologija je moje zanimanje i nauka, ali bavljenje politikom polako privodim kraju. Narodna stranka, čiji sam predsednik, tvorevina je koju su stvorili intelektualci 19. veka,  Svetozar Miletić i Ilija Garašanin. Neko ih je morao oživeti u 20. i 21. veku. Ja pokušavam da upalim sijalice u srpskim glavama, ali ne ide... 
Zašto, ako su vam ciljevi u interesu naroda, niste vladajuća stranka? 
- Ne poklapaju se interesi većine i Narodne stranke. U državi lažnoboraca, koji su od 1953. do 1993. dobijali besplatne stanove, besplatan prevoz i lečenje na VMA, besplatne banje i more, ne možete biti pobednička većina. To je najbolje plaćeno glasačko telo na svetu. Narod su i lažnoborci bez državljanstva s pravom glasa. Svi lopovi koji su levlji od Slobodana Miloševića. Ovi, što su 1968. optužili Tita parolom "Dole crvena buržoazija", Ljuba Tadić, Mićun, Kosta Čavoški i njegovo kumče Koštunica, Vuk Prekodrinac, Mihajlo Marković, Vesna Pešić u Staljinovom šinjelu, legitimno su uskladili svoje interese, ideologiju internacionale, i pobedili zahvaljujući interesima naroda. To su dokazali na izborima svih nivoa, i ja im čestitam. I narodu čestitam. Neka im je na zdravlje. Da se kladimo da će lopovi i budale pobediti i na sledećim izborima!
Šta predlažete kao izlaz iz ove teške situacije? 
- Predlažem prostom srpskom narodu i građanima Srbije da izađu na izbore i ne glasaju za beogradsku partijsku oligarhiju i levu internacionalu. Neka jednom probaju da promene stvar.
Do kada će Srbi verovati u veštice? Kako je moguće da su isti ljudi stalno u igri, čak i kad padnu zbog neuspeha, čak i kad se dokaze da su lopovi i varalice? 
- Biraju ih isti takvi. A oni su većina. De Gol je svojim gerilcima dao da prodaju cigarete na kioscima. Duvanski monopol Srbije je prodao Zoran Živković. Puši se Srbija.  
Šta je loše za Novosađane donela pozicija gradonačelnika Maje Gojković?
- Donela je ciganizaciju muzičke scene. Brega i ostali su dobijali stotine hiljada evra i sa nekim se talili. Maja je to plaćala. I ne samo to. Što se autobuske stanice tiče, svaka čast karakternim radnicima novosadskog saobraćajnog preduzeća. Odbranili su sebe i grad. A opet, čudim se vlasniku "Vojvodina transa" što ne napravi hotel od stanice.
Kako je moguće da troje gubitnika obrazuju koaliciju i nastave dalje? Od kog novca? 
- Maja nije plaćala ulaznice za Bregine i ostale koncerte pa su malo prištedeli. Velja Ilić je samo na krpež puteva potrošio 6-7 milijardi, a Koštunica nije ni čuo da je kriza. On je zet Amfilohija Radovića. Već će nekako uspeti da nahrani mačke.
Da li je istina da u Vojvodini nema gasa i da zavisimo od Rusa? 
- Istina je da vojvođanski gas nikad nije bio balansiran. Teče, ali ne preko satnog mehanizma. Nafta takođe. Ne kradu mnogo. Ne više od milijarde evra godišnje. Sitnica.
Koje tajne znate? 
- Nijednu. Ja sve što znam odmah i kažem javno. Valjda me zato Udba više ne prisluškuje.
Da li imate ideju kako da se promene stvari, jer ovde svi sve kritikuju, ali niko nema rešenje? 
- Postoji jedno jedino rešenje. Mora se glasati za nekog drugog. Mi ćemo pripremiti ponudu.
Da li je moguće baviti se politikom, a ne prodati dušu đavolu? 
- Politika je aktivnost slobodnog čoveka. To nas razlikuje od robova. Građanin glasa, rob ne. Vlast je metod da se urade svi poslovi u društvu. Zašto toliko buke oko Obame, zašto toliko podrške Putinu i Medvedevu. Zašto Srbi ćute i kažu: "Ja se ne bavim politikom".
Ko je Boris Tadić?
- Legitimni predsednik Srbije u drugom mandatu. Po Ustavu se više ne može kandidovati. Ako drugačije ne odluče... 
Šta vam je na srcu? 
- Tuga.
Završavam ovaj razgovor rečima proroka Mitra Tarabića: "Srbi će se odvajati jedni od drugijeh, pa će sve govoriti: ja nijesam Srbin. Nečastivi će ući u ovaj narod i u postelju legati sa srpskijem sestrama, majkama i ženama, praveći im taku đecu, da među Srbima, otkako je vijeka i svijeta, goreg roda biti neće. Rađaće se sve sami sinji kukavac, a da niko neće u snazi biti da rodi pravog junaka".

Okupacija i plačka penzionog fonda

Zna svaki lažnoborac, oficir sa beneficiranim stažom, koji je bio vojni obveznik do 65 godina starosti, da nije učestvovao u ratu, već u pljački penzionog fonda Srbije i Vojvodine. Prva pljačka je izvršena u oktobru 1988. Nestalo je stotine hiljada iz penzionog fonda. Šest meseci dinarskog izvoda svih penzija u Vojvodini. A penzioneri potiču i iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Crne Gore.
Konkretno, moja majka Zorka nije penzioner, ali je poreski obveznik jer poseduje dva jutra zemlje. I ona izdržava Roksanu Kostić, lažnoboračkog penzionera iz Nikšićkog polja, koja je bez ikakvog mog saznanja o njenom državljanstvu vlasnik 5.000 hektara zemlje u Banatu. Moja majka će se osloboditi ropstva kod Roksane Kostić, Krkobabića, Ljube Tadića i sličnih tek kad umre. Robovi ne glasaju. Njima se manipuliše. To su i zaslužili.
Narodna stranka s ove strane Drine nikada nije bila registrovana sa one. Proganjali su nas Prekodrinci Radoman Božović, Josip Boljkovac, Slobodan Milošević. Sa Ovodrincem Zoranom Đinđićem, pošto ga je Prekodrinac bez državljanstva Dragoljub Mićunović izdao i podelio DS, pokušali smo da ostvarimo 1995/6 demokratsku emancipaciju Srbije. Pobedili smo 1996/7. Ali, avaj, Prekodrinac Jovica Stanišić je izmislio bojkot izbora. Srbija nije postala demokratska država. Bombardovani smo. Izgubili smo Kosovo, ali okupaciju penzionog fonda nismo. Njega čvrsto drže Prekodrinci. Od inflacije 1993. do danas, mi, poreski obveznici Srbije, smo svakom po jednoj glavi isplatili 6.000 evra godišnje. Neto. Pustili smo Krkobabića, Tadića i Mićuna da krkaju Srbiju sa Šestom ličkom i Sedmom banijskom.