Evropa na dnu
Amerika ekonomski sabotira Stari kontinent
Avantura evrobirokrata - bez jasnog raspleta
Od Grčke do Francuske, od Nemačke do Portugala vlada prava histerija.
Ako pukne evro, puca i Evropa i onda ode do đavola i cela zamisao stvaranja Sjedinjenih Evropskih Država. Evropa kao neka vrsta
simetrične Amerike na ovoj strani
zemljine kugle nikada neće postojati. Ovo je
verovatno američki san, a možda i pravi razlog cele evrokrize
Mile Urošević
dopisnik iz Pariza
Car Danaus je u svoje vreme imao
50 kćeri koje su bile poznate kao
Danajade. Da bi izbegao ucenu da ih na
silu udaju za 50 bratanaca, sinova njegovog ambicioznog brata Egiptosa, on je
svojim kćerima dao po jedan bodež i naredio da prve bračne noći zakolju svoje
muževe na spavanju. Nakon pokolja Danaide su osuđene na večnu muku da kofama donose
vodu i pune buriće bez dna. I tako sve dok
ih ne napune do vrha. Drugim rečima: kad na vrbi rodi grožđe ili kada evropske
danaide ne isplate svoje dugove od preko sedam hiljada milijardi evra.
Doterali cara do duvara
Po svoj prilici izgleda da će na
kraju biti u pravu oni koji tvrde da će se Evropa raspasti pre nego što Srbija
postane član ovog mafijaškog kolektiva. Od Grčke do Francuske, od Nemačke
do Portugala vlada prava histerija. Ako pukne evro, puca i Evropa i onda ode do đavola i cela zamisao stvaranja Sjedinjenih
Evropskih Država. Evropa kao neka
vrsta simetrične Amerike na ovoj strani
zemljine kugle nikada neće postojati. Ovo je
verovatno američki san, a možda i pravi razlog cele evrokrize.
Amerika je isuviše jaka da bi trpela konkurenciju. Njene banke i
ostale mafijoze za investicije i špekulacije imaju vekovno
iskustvo u uništavanju država, državica
i ostalih zajednica naroda. Ako su mogli da istrebe celu jednu civilizaciju
Indijanaca, da organizuju ne samo veliku Francusku revoluciju već i stotine
manjih pobuna, prevrata, ratova i otcepljenja na kosovski način, da pobede u
dva velika rata pa i da bace dve atomske bombe na civile - i sve to u rekordnom
roku svoje relativno kratke istorije - onda ni sabotiranje Evrope ne
predstavlja veći problem bez upotrebe sile. Dovoljni su CIA i Goldman Saks
banka. Evropa može da postoji samo onoliko koliko to njima odgovara, ni dolara
više. Danas se narod ubija ekonomski.
Dug koji evropske zemlje treba da
vrate investitorima i špekulantima
nije samo bednih nekoliko stotina milijardi grčkog duga, već je to nezamisliva cifra od sedam
hiljada milijardi evra. To više i nije Evropa, to je
jedna velika evro rupa, i to ona bez dna. Kada se ovakva činjenica iznese u
javnost i potvrdi da svaki Evropljanin čim se rodi već duguje 20.000 evra nekoj
banci, onda postaje jasno zbog čega je plan o deblokiranju 750 milijardi evra
za spasavanje zajedničke valute samo kap vode u moru evropskih dugova. Da je
bilo kako dobar plivač, Evropa će u tom okeanu da se udavi, tvrde mnogi
stručnjaci koji su sve više evroskeptičari. Oni tu svoju pesimističku
pretpostavku potkrepljuju činjenicom da čak ni taj desetak od realnog duga
Evropa nema u svojoj kasi, već treba da pozajmi od onih kojima već duguje. U
isto vreme treba znati da ne postoji nikakav pravilnik niti definitivan odgovor
na pitanje kako i pod kojim uslovima može pozajmljeni novac da se pozajmi nekom
drugom.
Manevar oko briselskog tobože
dogovora o deblokiranju fonda za spasavanje država u bankrotstvu više je
pokušaj stvaranja evropskog ministarstva finansija nego dokaz solidarnosti 16
raznih naroda. Lopovluk je takođe uvek prisutan tamo gde
se vrte milijarde. Od svake milijarde poneka crkavica može da se zavrne a da se i ne primeti.
Primer Grčke je tu da potvrdi
koliko vredi dobar izgovor za vrednu pljačku. Ovakav stav prema najnovijim
događajima u Evropi imaju mnoge sindikalne organizacije i neke levičarske
partije u samoj Francuskoj. Francuzima nimalo nije stalo da se spasavaju Grci,
koje ionako ne vole još od srednjeg veka i krstaških ratova. Doduše, oni nemaju
ni prebijen evro da ubace u svoj penzioni fond ili koju milijardu olakšaju
rekordni deficit od hiljadu i po milijardi evra. Niko nije zaduženiji od Francuske - preko 25.000 evra po glavi
stanovnika! Rekord u Evropi.
Toliko kritikovan grčki dug je upola manji. Sudeći po onome što se piše po novinama, Francuzima
je preko glave laži i foliranja njihove
vlade. Za samo tri godine sarkosizma dug je skočio za 300 odsto, ne računajući
prošlogodišnje spasavanje bankarskog sistema. Nakon što su tako ubacili na
stotine milijardi u džepove internacionalnih špekulanata, evo sada se tim istim
prevarantima otvorio apetit pa traže nove stotine milijardi za spas
suvereniteta malih država punih velikih lopova.
Svi znaju da zemlje na južnoj
pruzi Evrope nemaju istu ekonomiju kao Germani na severu ili Latini i Saksonci
na zapadu. Znaju i to da ne postoji nijedna slična zajednica na svetu koja ima dvadeset raznih standarda života i isto toliko ekonomskih sistema, a da
poseduje jedinstvenu valutu. Jer valuta
je simbol zdravstvenog stanja jedne ekonomije. Kada nazebe i počne da kašlje,
država može da devalvira svoju valutu i tako krene sa novih zdravih pozicija.
Kako da se svima devalvira ta zajednička valuta zbog jednog člana koji ne
uspeva da prati tok ekonomskog razvoja ostalog dela Evrope?
Teško se čak može i otarasiti takvog đuleta. Kako ga izbaciti iz kuće kada duguje više nego što
vredi - sa sve nameštajem. Neverovatno zvuči ali je istinito da ne postoji
nijedan dokument koji predviđa način i uslove za izlazak iz zajednice evropskih
birokrata. Najčudnije je to da je u Mastrihtu i na ostalim skupovima bilo jasno
postavljeno pitanje kako se razvesti ako se pokaže da je mladoženja nesposoban
ili ako mlada nije cela. Niko nije želeo da se o tome raspravlja. Zna se koji
su uslovi neophodni za ulazak, ali o izlasku nema ni reči. Tu bi možda dobro
legla ona čuvena izreka ispisana po gladijatorskim svlačionicama starih rimskih
arena: Vi koji ovde ulazite, napustite svaku nadu.
Seci uši, krpi dupe
Osim ove poznate izreke postoji i
ona mitološka priča o Danajadama, koja bi legla ko kec na desetku, bar kada
treba nekome objasniti princip evropske monetarne politike.
I Evropa je vrsta braka na silu ili prevaru, i
ona je počinila toliko grehova da joj ne vrede ni hiljade milijardi jer je
bankarski sistem špekulanata jedan pakao sa velikim bunarom bez dna u svome
centru.
Evrobirokrati tako zalažu sudbine
pola milijarde ljudi u jednu avanturu bez jasnog raspleta. Po prostačkom sistemu klin se klinom izbija oni misle
da se i stari dugovi vraćaju novim dugovima. Kao
ona narodna seci uši, krpi dupe oni samo presipaju iz šupljeg u prazno. Da se tako pravi bogatstvo, svi
bismo mi odavno bili Rokfeleri. Ovako smo samo felerični i ništa više.
S druge strane, neizlečivo
ubeđeni Evropljani tvrde da je cela priča o pozajmljenim milijardama za
spasavanje propalih država smo partija pokera sa špekulantima. Jedna obična
izjava, tek koliko da bankari pomisle kako Evropa ima jake karte i da je
spremna da vikne: tapija.
Nikakve milijarde neće biti uložene. Još je čudnije to da oni javno ofiraju svoje karte i sa
parom sedmica žele da preplaše profesionalne kockare koji dele karte. Ono što je upalilo u spasavanju banaka, ne mora da
upali u pohodu na spasavanje država. Zamislimo na
trenutak šta bi se dogodilo da zaista sutra Španija, Irska, Portugal i druge
članice evro sistema, ili čak Poljska,
Švedska i Engleska koje nisu u sistemu evra a ulaze u kandidate za transfuziju,
zatraže u isto vreme da se iz rezerve izvuku pare za otkup njihovih dugova.
Scenario katastrofa!
Pre svega, nijedna ne bi pristala
na ono što su pristali braća Grci, da unakaze svoju privredu i izazovu
građanski rat nekim strogim restrikcijama. Nisu Englezi Srbi pa da znaju da žive sa tri marke mesečno, kao što smo to dokazali u
vreme njihovog bombardovanja. Ukoliko bi se ta stavka ublažila i pozajmica bila uslovljena samo kamatom i
opomenama ili blagim sankcijama, sve ostale zemlje bi u istom momentu zatražile svoj deo. Evropljani su solidarni jedni prema
drugima samo na silu ili na prevaru. Niko se ne bi složio da nakon grčke koske
u grlu, proguta novi zalogaj zajma za Italiju, Španiju ili neku drugu državu.
Uostalom, cela suma od 750 potencijalnih milijardi bila bi dovoljna samo za ove
dve države.
U slučaju kraha i propasti evra, čak ni centralna evropska banka ne bi mogla da
pomogne. Ne bi ni smela po sopstvenom
zakonu, što jasno stoji u tekstu Lisabonskog ugovora. To je baza zajednice nejednako
bogatih zemalja jer, u suprotnom, bilo bi mnogo onih koji bi pustili da im
deficit raste u nedogled, budući da je Evropa tu da popuni rupe u budžetu. Kao
zaključak cele farse sa fondom za spas
evra, treba dodati i pravni aspekt: procedura nije legalna.
U kratkom periodu možda će evro i
da se održi, ali ako ga napadnu u nekoj od država članica priča može da dobije
i drugi zaključak, onaj sa početka ove priče, i po svoj prilici izgleda da će
ipak biti u pravu oni koji tvrde da će se Evropa raspasti pre nego što Srbija
postane član ovog mafijaškog kolektiva. Možda je to i najbolje rešenje? Sigurno vam neki Grk neće reći suprotno.
Niko nije zaduženiji od Francuske - preko 25.000
evra po glavi stanovnika! Rekord u Evropi.
Dovoljni su CIA i Goldman Saks
banka. Evropa može da postoji samo onoliko
koliko to njima odgovara, ni dolara više.