Zakonopravila
Spor pred sudom u Beogradu zbog nezakonitog otkaza: Slučaj
mlade diplomirane ekonomistkinje
Kad
je dozvoljeno ubistvo komšije?
Da li se
reformisano, odnosno rasformirano pravosuđe ubrzano vraća u doba dahija
i raje? Ako je već tako, da li je bolje da se ugledaju na spahije. To je manje
opasno, zar ne,
tvrdi urednik Tabloida Josip Bogić,
penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni
savetnik OEBS-a
Josip Bogić
Posle rada u trajanju od pet godina, u
firmi čiji je vlasnik država, a na bazi rezultata testova, čiji rezultati nisu
dati na uvid radniku niti je zakonom predviđeno da mogu biti osnov za davanje
otkaza, devojka od 30 godina proglašena je tehnološkim viškom i izbačena na
ulicu uz isplatu otpremnine od oko 3.000 evra i naknade za neiskorišćen
godišnji odmor, bez prava da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje
radi traženja posla i pružanja novčane pomoći.
Bez mrlje na biografiji (osim "bele
mrlje", tj. bez moćne zaleđine, partijske, kumovske, rođačke),
proglašavaju je tehnološkim viškom i - pravac ulica! Još ne shvatajući šta je
čeka i verujući da će lako naći novi posao, pošto se traže mladi, školovani i
sa radnim iskustvom, daje dobijeni novac svojoj porodici radi vraćanja
pozajmica i za troškove lečenja babe (šlog), oca (karcinom) i sestri (samohrana
majka sa platom od 150 evra).
Međutim, nedugo posle otkaza, pozivaju je
nazad u istu firmu i nude joj posao, istina uz manju platu (350 evra) i
neodgovarajuće radno mesto, ali uz usmenu ucenu da vrati otpremninu. Prihvata
ponudu. A ko ne bi u takvoj situaciji, verujući da će nekako vratiti
otpremninu?
Ulica,
kako god okreneš
Od tog momenta nastaje pakao. Poslodavac
je počeo da preti otkazom, vukao je za rukav, terao je da hitno, odmah uplati
novac od otpremnine koju je primila. Ostali zaposleni iskolačenih očiju,
namršteni, opasni i strogi upadaju joj u sobu vičući: "Ko ti je rekao da
se javljaš na telefon, vrata od sobe ne smeju biti zatvorena!" i druge
pogrdne reči. Ako bi pak otišla u toalet, nastala je odmah potraga za beguncem
i pitanja: "Gde je ova? Zašto nije na radnom mestu, samo se šeta!?"
U takvoj situaciji, preplašena, nije
smela da ide ni na doručak. Kada je postavljala neko pitanje u vezi sa poslom
odgovarali su joj povišenim tonom i uvredljivim izrazima: "Ti si
nestručna!". Ona ćuti, ne diše,
strepi, drhti. Počeli su da je optužuju da se neosnovano obogatila. Nakon toga kreće
haranga i niko sa njom ne sme da razgovara. Sledi optužba
da je nanela štetu firmi!? A firma "teška" 1,2 milijarde evra i ostvaruje godišnju neto dobit od 30
miliona evra, dok većina zaposlenih mesečno prima od 1.000 do 3.000 evra!? Na optužbe da se neosnovano
obogatila odgovara da će vratiti novac ali da sada nema toliko. Međutim, sve je uzalud.
Da
ne presvisne, odlazi na bolovanje koje traje mesecima. U međuvremenu
je oslabila osam kilograma. Nema zdravstveno osiguranje. Pokušava da dobije
Pravilnik o radu kako bi videla koja su joj prava. Dobija odgovor da ne postoji
Pravilnik. Šta će pravilnik u tako elitnoj firmi kada o svemu odlučuje
poslodavac - kabadahija, a ne spahija!?
Nakon
toga sledi otkaz po članu 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu sa obrazloženjem da je "njeno ponašanje takvo da
ne može da nastavi rad kod poslodavca". I ponovo - ulica!
Otpremnina
više nije važna. I ne spominju je. Pravda je "zadovoljena".
Na
upozorenje za davanje otkaza piše prigovor i dostavlja potvrdu lekara da se
nalazi na bolovanju koje poslodavac odbija da primi.
Obraća
se pomoćniku u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku tražeći
zaštitu. Dobija usmeni odgovor da nije bila dužna da vrati otpremninu i da
zbog toga ne mogu da joj daju otkaz, a njenu pritužbu
prosleđuju inspekciji rada koja kasni sa reagovanjem. U međuvremenu
dobija pisani otkaz. Revnosna inspekcija rada uredno je obaveštava
da za njen slučaj nije više nadležna inspekcija, već sud!
U
zakonskom roku pokreće spor pred nadležnim sudom koji mora da se okonča u roku od šest meseci od
dana pokretanja (član 195. Zakona o radu). Sud zakazuje prvo ročište
posle 10 meseci, na kome zakazuje sledeće kroz tri meseca, s tim da
se oštećena izjasni "da li je imala nameru da vrati otpremninu, jer se mogao
neko drugi zaposliti"?
Šta
je problem?
Bezobrazni kvalitet
Predmet
spora je zahtev sudu za poništenjem nezakonitog otkaza. Pitanje otkaza ugovora
o radu ne zavisi od volje poslodavca ili trećeg lica, već je
regulisano isključivo Zakonom o radu. Ni Zakonom niti unutrašnjim aktom
poslodavca nije predviđena mogućnost da je nevraćanje prethodno primljene otpremnine razlog za davanje otkaza ugovora niti
se na bilo kojoj drugoj odredbi Zakona može zasnivati otkaz zbog
toga.
Dakle,
navedeni član 179. ne predviđa "ni eksplicite ni implicite" ovakav slučaj,
što znači da je otkaz evidentno nezakonit. Pitanje eventualnog vraćanja
otpremnine može biti predmet posebnog postupka, a ne Zakona o radu i bez uticaja na prava
utvrđena ugovorom o radu i status zaposlenog.
Zbog
toga, pitanje da li je oštećena imala nameru da vrati otpremninu nije relevantno za odluku suda, kao ni
primedba da se neko drugi mogao zaposliti umesto nje, jer nema zakonske
prepreke da poslodavac na njeno radno mesto zaposli odmah drugo lice. Otkaz
nije nastao usled tehnološkog viška, kada poslodavac ne može zaposliti drugo lice u određenom
roku.
Šta
je rezultat?
U
pravnoj državi poslodavac može da radi sa zaposlenima šta mu je volja, bez
obzira na to šta u zakonima piše. Za primenu zakona izgleda da niko nije
zadužen ili se "ne meša u svoj posao". Zašto se onda donose zakoni?
U
ovom slučaju odluka je mogla biti doneta na prvom ročištu
i u roku od šest meseci, a ovako će trajati najmanje godinu
dana, a možda ko zna do kada. Za to vreme oštećena će da gladuje. Kucaće na sva moguća
vrata tražeći posao.
Možda će kod nekog poslodavaca naći posao
za period od mesec do dva, i to, naravno, bez dinara jer poslodavac mora da
proveri "kvalitet radnika". "Kakav bezobrazluk - malo, malo
pa promeni firmu! Uz to traži i platu?" Pošto nema novca za
normalan život, nosi "pozajmljenu garderobu" od sestre ili njenog
deteta. "Kada izvodi psa u šetnju hrani ga pljeskavicama, kiflama i
drugim đakonijama". "Slučajno" ponekada prošeta pored
pekare, pljeskare i sl., gde neko od prolaznika baci psu nešto od hrane. "Pas
izgleda baš pristojno uhranjeno, što se ne bi moglo reći za oštećenu".
Ona, pristojno odgojena, stidi se da otima od psa, videće je neko!
Sporo
i nedostižno
Da
li je to reformisano pravosuđe?!
Kakve veze sa predmetom spora ima pitanje
da li je oštećena imala nameru da vrati otpremninu i da li je neko drugi mogao
da se zaposli? Hoće li sudovi suditi na osnovu činjenica i slova zakona ili po
nečijem ličnom nahođenju? Postoje ljudi koji bi "po svom nahođenju"
rado ubili komšiju! A šta ako im bude sudio sudija koji ima "svoje
nahođenje" nezavisno od zakona?
Šta se tiče sudije što zakon nije
usklađen sa njegovim "nahođenjem"? Ako stranke "spinuju",
ne sme sud doneti odluku koji "spin" je bolji, već ko je u pravu u
odnosu na slovo zakona.
Nekada je radio čuveni policajac koji je
u svojoj karijeri istražio nebrojene prijave silovanja. Imao je običaj da mlade
kolege na početku karijere upozori rečima:
"Deco, ako vam se učini da nemate
dovoljno vlasti da zatrete 'sva' nedela ovog sveta, nemojte raditi ovaj posao.
Pazite se da vas vlast nad ljudima ne ponese, čuvajte se neznanja da se ne bi
desilo da pošaljete nekoga na robiju zbog vođenja ljubavi, jer to nije
kriminal. Kriminal je vođenje ljubavi bez pristanka druge osobe, a naknadno
prijavljeno silovanje je posebno delikatno i može biti 'spinovano', da li iz
osvete, zbog očuvanja braka, iz materijalnog interesa, iz povređenosti sujete
ili drugih razloga. Vaša 'Biblija' je Zakon i znanje i ništa drugo. Ne radite
po nahođenju, ne donosite odluku unapred, već unazad i hladne glave!"
Ako reformisano (rasformirano) pravosuđe
ne posluša savet ovog policajca vratićemo se ubrzano u doba dahija, sa jedne
strane, i raje, sa druge. Ugledajmo se na spahije, to
je manje opasno, zar ne?
Pravda
je, dakle, kod ovakvog reformisanog pravosuđa spora i uglavnom nedostižna!
Šta sudiju
briga što zakon nije usklađen sa njegovim "nahođenjem"? Ako stranke
"spinuju", ne sme sud doneti odluku koji "spin" je bolji,
već ko je u pravu u odnosu na slovo zakona.