Do koske
Sasvim novi svetski poredak i njegova nova
moralna načela
Fini zlotvori i albanski zatvori
Da li je medalja koju je u Prištini pre nepunih pola godine
Hašim Tači okačio bivšem britanskom premijeru Toniju Bleru, nagrada za saučešće
u zločinu? Šta je ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner pokušao da
sakrije i da li je ćutanje saučesništvo u zločinu? Kako svetski mediji, nakon
izveštaja Dika Martija, Tačija i njegove pokrovitelje opisuju kao opasne
zločince, a srpski predsednik Tadić tvrdi da to za njega nije dovoljno, već
samo pravnosnažna presuda, i da će, uprkos tome, gospodina Tačija, smatrati
relevantnim pregovaračem
Nikola Vlahović
Samo pola godine pre
nego što će svetska javnost biti zgranuta izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika
Martija, o zločinima Hašima Tačija, bivši britanski
premijer Toni Bler je došao u posetu Kosovu kako bi upravo iz
Tačijevih ruku primio ni manje ni više nego neku kolajnu pod nazivom Zlatna
medalja slobode.
Održan je i prigodan
govor, pa je Tači posebno istakao kako je Bler imao "glavnu ulogu u
oslobađanju Kosova od srpske vladavine".
Izveštajem Dika Martija izazvan je pravi
politički zemljotres među nekadašnjim saveznicima u otimanju Kosova, a sa
stranica britanske štampe sručilo se toliko besa i teških optužbi na Blerov
račun da je na vidiku i sudski proces. Dejli mejl je, ovih dana, bio
precizan pa je Tačija nazvao "velikim ratnim zločincem".
Internešenel herald
tribjun
poseduje podatke da je u Martijevom izveštaju Tači optužen za vođenje šest tajnih zatvorskih centara za trgovinu
ljudskim organima, i to uglavnom u Albaniji.
U martu 2010. godine, u
Gračanici, ministar spoljnih poslova Francuske i bivši šef misije UN na Kosovu
Bernar Kušner, najružnijim rečima je napao dopisnika Glasa Amerike Budimira
Ničića, kad se ovaj usudio da ga pita da li nešto zna o trgovini ljudskim
organima na Kosovu i u Albaniji, te njegovoj eventualnoj umešanosti u to!
Kušner, inače poreklom Albanac, tada je, naočigled miliona TV
gledalaca, zapao u neopisiv bes pa je nazvao Ničića "bolesnim
ludakom" i "počastio" ga je još brojnim drugim uvredama za koje
nije zapamćeno da ih je neki strani šef diplomatije u Srbiji javno izgovorio.
Ničić je kasnije najavio i tužbu protiv Kušnera zbog svega što mu se desilo,
ali je kasnije od toga odustao.
Još ranije, bivša
tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte optužila je upravo
Bernara Kušnera za umešanost u trgovinu ljudskim organima (ne treba ni
podvlačiti da je u pitanju kasapljenje otetih Srba), te je njegovo divljanje u
Gračanici zbog Ničićevog pitanja sasvim razumljivo. Tom prilikom se oglasio i
bivši srpski ministar Nebojša Čović koji je primetio da: "...Kad se neko
tako ponaša, sa onim kreveljenjem, pokazuje da mu savest nije mirna. Kušner ne
može da pobegne od odgovornosti za sve ono što se dešavalo na prostoru Kosova.
On je imao ingerencije nad civilnom misijom UN na Kosovu, pa bi trebalo da
odgovori na mnoga pitanja..."
Gospođa Del Ponte je,
prošle nedelje, nakon izveštaja Dika Martija, ponovo saopštila, da je njen
istraživački tim došao do šokantnih
saznanja o Tačiju i Kušneru, ali da joj je naređeno da to zaboravi. Ona se s
tim nije složila, i kazala je, otišla je iz Tužilaštva.
Bivši
prvi čovek kosovske tajne policije (ŠIK), Sabit Geci, najbliži
saradnik Hašima Tačija u vreme dok je bio premijer, jedan od tri ključna čoveka
u komandnom lancu OVK u vreme opšteg pogroma koji je činila ova, čak i prema
američkom tumačenju teroristička organizacija, dopao je u zatvor misije Euleksa
u Prištini pod sumnjom da je u vezi
sa ratnim zločinima počinjenim između aprila i juna 1999. godine.
Nalog za hapšenje izdala je Kancelarija specijalnog tužioca na Kosovu.
Pre
tog hapšenja, došao je u ozbiljan sukob sa Hašimom Tačijem i Fatmirom Ljimajem,
po svemu sudeći, zbog sumnje da je Euleksu donosio dokaze o njihovim zločinima.
Uzgred,
Sabit Geci, u stvari, Big Bos, kako na Kosovu zovu Gecija, bio je i sam
rukovodilac jednog improvizovanog zatvora u selu Likovac u opštini Srbica, gde
su zlostavljani i ubijani Srbi, ali i sami Albanci lojalni Srbiji, trgovao je
takozvanim belim robljem, drogom, švercom oružja i reketirao imućnije Albanace
nakon rata, koji su pokušali da se drže podalje od politike. Sud UN na Kosovu
je još 2001. godine Gecija proglasio krivim za iznuđivanje i osudio na
petogodišnju zatvorsku kaznu.
Nakon
nedavnog izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o Tačiju kao vođi
monstruoznog projekta vađenja i preprodaje ljudskih organa, Sabit Geci je
postao svedok zlata vredan.
Prema
stranim diplomatskim izvorima iz Prištine, Geci je doslovno "u poslednjem
trenutku spasen zatvaranjem", jer je "bio viđen" za likvidaciju
od strane svojih bivših saboraca iz OVK.
I ne samo to već isti izvor potvrđuje da je Geci odlično upućen u poslove
koje su pojedini strani diplomatski predstavnici vodili sa Tačijem i Ljimajem
kako bi se "pokrili" spolja za korupciju i zločine za vreme i nakon
rata.
Najzad, nema nikakve sumnje da je svetska politika krenula u smeru koji je
nemoguće zaustaviti, a reč je o masovnim kompromitacijama američke spoljne politike
(Vikiliks), što podrazumeva i kompromitacije na Kosovu svrstavanjem uz
najgore zločince za koje zna savremena Evropa.
Izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima i Hašimu Tačiju kao
mozgu te operacije teška je optužba na račun onih američkih saveznika i
njihovih "poklisara", tim pre što Marti s razlogom tvrdi "da se
za ovo odranije znalo".
Ko je sve "odranije znao"
i zašto je ćutao, pokazaće vreme koje je neumorni sudija nad svim sudijama.
Njegov izveštaj jednoglasno je usvojio Komitet za ljudska
prava Evropskog parlamenta, koji će ga prihvatiti na sednici zakazanoj za 25.
januar 2011. godine.
Svetski mediji su izveštaju Dika Martija posvetili najveću moguću pažnju,
opisujući Tačija kao užasnog zločinca, a Blera kao njegovog promotera.
Međutim, srpski predsednik Boris Tadić je izjavio da je za njega Hašim
Tači ''nevin sve dok ne bude
pravnosnažno osuđen'', i da će s njim rado pregovarati. U skladu s njegovom
ocenom, list Politika je skandaloznim tekstom na naslovnoj strani
zahtevala od EU da dokaže i dokumentuje paušalne optužbe Dika Martija!
U trenutku dok ovaj tekst nastaje, na ovu nerazumnu izjavu, reagovala je
samo predstavnica stranke Nova Srbija Dubravka Filipovska i niko drugi sa
srpske političke scene. Valjda i to govori o vremenu u kome živimo. I o
takozvanoj srpskoj opoziciji.