Vapaj iz Niša

Nova pravila sudija Višeg suda u Nišu

 

Svako laže kako Pakistanac kaže

 

Trgovina drogom je trgovina smrću, ali naša država ni ne pokušava da iza brave pošalje prave prodavce narkotika. Na jugu Srbije, glavnoj raskrsnici heroinskog puta na ovim prostorima, odluke ko će da bude osuđen a ko će da nastavi sa trgovinom donosi glavni narko-bos zvani Pakistanac, koji je istovremeno i inspektor u PU Niša

 

I. Milanović

 

Tri prijatelja, Marko Stojsavljević, Branimir Jovanović i Slavoljub Tomić, otputovali su 12. juna 2009. iz Beograda kolima Markovog oca na jug Srbije, u Vranje i Preševo. Svako je išao nekim svojim poslom i razišli su se kod Preševa uz dogovor da se uveče ponovo sretnu i zajedno vrate.

Tako je i bilo, ali na naplatnoj rampi ih zaustavlja policija, kola odvozi u policijsku stanicu, gde je iza instrument table pronađeno skoro 700 grama skrivenog heroina.

 Sva trojica odlaze u pritvor, a nadležno tužilaštvo podiže optužnicu. Problem je jedino bilo utvrditi čiji je heroin, jer su trojica saputnika nekoliko sati bili razdvojeni, a dvojica od njih, Marko i Branimir, imali su priliku da neprimećeno od ostale dvojice, sakriju drogu.

Komplikovan posao i za tužilaštvo i za sud, jer je bilo očigledno da nisu sva trojica upetljana u ovaj šverc, a posebno se izdvajao Slavoljub koga nikakav materijalni dokaz, a ni izjava svedoka, nije dovodila u vezu sa drogom.

Međutim, Slavoljub, iako jedini oženjen i otac maloletne dece, najduže ostaje u pritvoru, čak 30 meseci, a postupajući sudija Saša Dujaković ga čak označava i kao organizatora ove, po oceni sudije kriminalne grupe. Obrazloženje koje je Dujaković ponudio zaslužuje da bude uvršteno u neku od emisija Letećeg cirkusa Montija Pajtona.

Po mišljenju ovog sudije, krunski dokaz da je Slavoljub organizator šverca droge jeste činjenica da je zakazao sastanak sa izvesnim Tonijem, albanske nacionalnosti, sa kojim se i video u Preševu. Iz transkripta presretnutih razgovora između Slavoljuba i Tonija proizilazi da je Toni trebalo da donese nešto. A to nešto mora da je heroin, jer sudija Dujaković Albance automatski povezuje sa trgovinom drogom!

Slavoljub je u svojoj odbrani objasnio, ili je bar to pokušao, da mu je Toni, čije je pravo ime inače Faruk Jusufi, dugovao neke pare i da je zato pošao sa ostalom dvojicom na jug ne bi li konačno dobio nazad svoj novac. Usput je planirao i trgovinu sa Farukom, ali ne droge već automobila i delova za njih, pošto je Slavoljub dugogodišnji trgovac polovnim vozilima.

Telefonske razgovore između Faruka i Slavoljuba sudija, međutim, tumači kao razmenu šifrovanih poruka, ne shvatajući da Faruk kao i većina njegovih sunarodnika veoma loše govori srpski. Tako Faruk stalno pominje neki "alanser" koji mu treba za "osmomobil", a Dujaković i celo sudsko veće nikako da shvate da to nisu šifre za drogu i heroin, već pogrešno izgovorene reči anlaser, za koje svako dete zna da je deo motora, i oldsmobil, što je model američkog automobila.

Moguće je da se Saša Dujaković, kao predsedavajući veća, i njegova koleginica Dijana Janković, kao član sudskog veća, malo razumeju u vozila i delove za njih, ali se pretpostavlja da bar poseduju elementarnu pismenost. Nažalost, ni to nije slučaj.

Da bi odbacio Slavoljubovu tvrdnju da je kod Faruka išao da uzme novac koji mu je ovaj dugovao,  sudije u obrazloženju presuda (do sada su donete dve u ovom slučaju) navode da u transkriptu presretnutih razgovora nema nijedne reči o tome da Slavoljub od Faruka traži pare. Na stranu to što se veće nije ni potrudilo da za svedoka pozove Faruka, koji im je bio dostupan, jer je izdržavao kaznu po nekoj drugoj presudi, te da od njega čuju zašto su se on i Slavoljub sreli; sudije nisu ni dobro pročitale ili razumele transkripte.

Policija je 12. juna 2009. godine u 13.56. sati snimila jedan razgovor mobilnim telefonom, koji je vođen sa Farukom, na čijem kraju Slavoljub jasno kaže: "Dobro, bre, spremi mi pare i nemoj da me zajebavaš više." Koristeći najosnovniju logiku: ko bi tu od koga trebalo nešto da kupi?

Da nešto u celom slučaju smrdi videlo se odmah na početku, kada je Slavoljub optužen, pa zatim i osuđen, da je drogu kupio od pomenutog Faruka, a da se i ovaj nije, budući da je osumnjičen za prodaju droge, našao na optuženičkoj klupi. Koji je razlog za ovakav postupak?

Slavoljubov branilac, niški advokat Momčilo Kovačević, u jednoj od žalbi na nerazumnu presudu navodi kako je glavni režiser ove sudske burleske inspektor iz PU Niša, zvani Pakistanac. Kako dobro obavešteni tvrde, pod ovim nadimkom se krije Ivan Milojević, za koga se sumnja da je jedan od glavnih organizatora šverca droge na jugu Srbije. Da bi štitio svoje ljude, Pakistanac pravosuđu potura žrtvenu jagnjad, osobe koje nemaju veze ni sa drogom niti sa njim.

Prvu presudu Višeg suda ukinule su sudije Mirjana Đorđević, Vesna Stevanović i Vera Milošević iz Apelacionog suda u Nišu, i to zato što presuda nije sadržala razloge o odlučnim činjenicama. Konačno, više ne može da prolazi taksativno nabrajanje činjenica bez obrazloženja kako su one uticale na donošenje odluke suda. Dujaković i Jankovićeva su u međuvremenu doneli novu presudu, u kojoj su samo smanjili kazne osuđenima. Osim što ne umeju da čitaju dokazne materijale, oni očigledno ne znaju da čitaju ni presude višeg suda.

Dok se ova pravosudna ujdurma nastavlja, pravi trgovci drogom po pakistanskim pravilima nastavljaju nesmetano da truju našu decu.