Su(lu)dovanje
Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih
tužilaca, i njihova zlodela (9)
Pravda više ne stanuje u
Srbiji
Srpski sudovi još donose presude
''U ime naroda''. I uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne
pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama
koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od
državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva,
sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca
pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni
moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku
iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga
ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u
pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće
plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. Nova vlast nastoji da
pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno
zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma,
nestručnosti i politikantstva . Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni
i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Privredni sud u Beogradu je na
trećem mestu po korumpiranosti svojih sudija među privrednim sudovima, a prvi
je sud u državi po broju sudija koji su hapšeni i protiv kojih su se vodili,
ili još vode krivični postupci zbog primanja mita i zloupotrebe službenog
položaja. Tabloid poseduje dokumente iz kojih se vidi koliko sudija
Privrednog suda u Beogradu, koji su prošli reizbor, nema prosečnu ocenu studija
veću od - sedam. Objavili smo njihove biografske podatke, bez obzira na to što
su označeni kao službena tajna.
Milan Glamočanin
Reforma pravosuđa u Srbiji, koju je naredio tadašnji
srpski predsednik Boris Tadić u nameri da stvori partijsko sudstvo,
zaprepastila je funkcionere u Savetu Evrope. Tadašnja ministarka pravde Snežana
Malović našla je način kako da Srbija izbegne isključenje iz Saveta Evrope:
tako da je svim sudijama i tužiocima koji nisu reizabrani i dalje
tekao radni odnos, i primali su 70 odsto plate, sve dok Ustavni sud
Srbije ne odluči o njihovim ustavnim žalbama. A ovaj sud je, potom, usvojio sve
žalbe nereizabranih sudija, nalažući da budu vraćeni na rad u sudove. Koliko je
para iz mršavog budžeta Srbije otišlo za isplatu sudija i tužilaca koji nisu
prošli reizbor?
Za srpsku vlastelu je najvažnije bilo da se privredni
sudovi stave pod potpunu okupaciju i nadzor. Preko njih se otimaju i gase
preduzeća, pljačkaju stotine miliona evra stečajne imovine.
Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni
i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Privredni sud u Beogradu je na
trećem mestu po korumpiranosti svojih sudija među privrednim sudovima, a prvi
je sud u državi po broju sudija koji su hapšeni i protiv kojih su se vodili,
ili još vode krivični postupci zbog primanja mita i zloupotrebe službenog
položaja. Tabloid poseduje dokumente iz kojih se vidi koliko sudija
Privrednog suda u Beogradu, koji su prošli reizbor, nema prosečnu ocenu studija
veću od - sedam. Objavili smo njihove biografske podatke, bez obzira na to što
su označeni kao službena tajna.
Knjige uče, s knjigama se muče
Privredni sud u Beogradu dobio je za vršioca funkcije
predsednika sudiju Zlatana Dimitrića iz Privrednog apelacionog suda.
Gospodin Dimitrić je do kraja 2009. godine bio sudija Trgovinskog suda u
Kraljevu.
Dimitrić jedva poznaje grad, vidno je uplašen, jer su
pritisci i zahtevi onih koji su ga na ovu vruću stolicu doveli veliki, a
zahtevi nezakoniti. On je u Kraljevu poznat kao homoseksualac, valjda ga je to
i preporučilo da ga reforma pravosuđa dovede u Privredni apelacioni sud u
Beogradu, a potom je rešenjem v.f. predsednika Privrednog apelacionog
suda postavljen 31. decembra 2009. godine za v.f. predsednika Privrednog suda u
Beogradu. Sudija Dimitrić je i portparol ovog suda, predsedava 9. većem koje
odlučuje po prigovorima stranaka, a takođe je član 2. i 7. veća!
Dok je Snežana Malović bila
ministarka, sudija Zlatan Dimitrić nije dizao glavu. Pokušavao je da se
sakrije, jer ministarka nije bila oduševljena tolikim brojem pedera na ključnim
mestima u pravosuđu. Postavljenjem golobradog Nikole Selakovića za ministra pravde,
koji je ugledni peder, Zlatan Dimitrić je dobio na značaju. Pederi su povezani
kao creva, i međusobno se ispomažu i štite. Sve kriminalne poslove koji idu
preko ovog suda, danas osmišljava sudija Dimitrić, a preko predmeta koji
se presuđuju u ovoj ''kući nepravde'', obrću se milioni evra. Za
zamenike Zlatana Dimitrića postavljene su Natalija Pejić-Kordić i Lejla
Bratić, koje su jedva završile pravni fakultet. To ih je i preporučilo za
pozicije u sudstvu, sa kojih mogu da unište kompanije, da ih opelješe. Njima
pomažu sudije, takođe loši studenti i ljudi. Evo njihovih biografija...
Nisu ni prosek, nego dno
Natalija Pejić-Kordić,
rođena u Beogradu. Pravni fakultet u Beogradu završila 1989. godine sa
prosečnom ocenom - 6,32. Pravosudni ispit položila 28. februara
1994. Imovno stanje prosečno. Stambeno pitanje ima rešeno, a za sudiju
Trgovinskog suda je izabrana 24. decembra 1998. godine.
Lejla (Alije) Bratić, rođena u Loznici,
pravni fakultet završila 18. novembra 1982. godine sa prosečnom ocenom - 6,38.
Pravosudni ispit položila 1996. Bez nepokretne je imovine, nema svoj
stan, a za sudiju Trgovinskog suda je izabrana 16. jula 2003. godine.
Vesna (Slobodana) Vulević, rođena 1. juna 1973.
godine u Peći, Pravni fakultet završila u Beogradu, s prosečnom ocenom - 7,44. Pripravnički
staž obavila u Trećem opštinskom sudu u Beogradu i kod privatnog poslodavca
Slavoljuba Jakovljevića. Za sudiju Trgovinskog suda u Beogradu izabrana 11.
januara 2001. godine. Kadar je SPS-a. Vlasnica je stana od 54 kvadrata. I njena
rođena sestra je izabrana za sudiju.
Gordana Aranđelović, rođena u Vrnjačkoj
Banji, Pravni fakultet u Beogradu završila 1981. godine sa prosečnom ocenom - 6,20.
Pravosudni ispit položila 1984. godine. Radila kao gradski sudija za prekršaje
u Beogradu. Za sudiju ovog suda izabrana
25. novembra 1998. godine. Nema rešeno stambeno pitanje.
Vesna Čelebdžić-Torbica, rođena u Šapcu. Pravni fakultet u Beogradu
završila 1978. godine sa prosečnom ocenom - 6,86. Pravosudni
ispit položila 1992. godine. Živi u roditeljskom stanu. Za sudiju je izabrana
12. jula 2000. godine.
Mila Đorđević, rođena u Lipljanu.
Pravni fakultet u Beogradu završila 1988. godine sa prosečnom ocenom - 7,00.
Pravosudni ispit položila 1990. Ima stan od 69 kvadrata u vlasništvu supruga, a
za sudiju Trgovinskog suda izabrana 9. novembra 1999.
Dragan Dragović, rođen u Travniku, Pravni
fakultet u Beogradu završio 1989. godine, posle deset godina studiranja, sa
prosečnom ocenom - 6,50. Ima neodgovarajući stan od 40 kvm.
Imenovan za sudiju Trgovinskog suda 10. jula 2003.
Mirjana Jovanović, rođena u Zemunu, Pravni
fakultet završila 15. novembra 1988. godine, nakon petnaest godina studiranja,
sa prosečnom ocenom - 6,13. Pravosudni ispit položila 1993. Imovinsko
stanje dobro. Izabrana za sudiju Trgovinskog suda 20. novembra 1998.
Mira Kastratović, rođena u Beogradu,
Pravni fakultet u Beogradu je završila 1978. sa prosečnom ocenom - 6,96.
Pravosudni ispit položila 26. maja 1980. Živi u stanu čiji je vlasnik majka. Za
sudiju Trgovinskog suda je izabrana 12. jula 1984.
Dragana Kovačević, rođena u Beogradu,
Pravni fakultet u Beogradu završila 23. novembra 1981. sa prosečnom ocenom - 6,66.
Imovno stanje dobro. Stambeno pitanje rešeno. Izabrana za sudiju Trgovinskog
suda 12. jula 2000.
Milica Lakićević, rođena u Beogradu,
Pravni fakultet u Beogradu završila 1986, posle trinaest godina studiranja, sa
prosečnom ocenom - 6,75. Pravosudni ispit položila 30. juna 1988. Vlasnik
je neodgovarajućeg stana. Za sudiju Trgovinskog suda izabrana 29. jula 1997.
Brankica Meandžija, rođena u selu Majske
Poljane. Pravni fakultet u Beogradu završila 1984. sa prosečnom ocenom - 6,26.
Pravosudni ispit položila 28. oktobra 1986. Slabog je imovinskog stanja i
nerešenog stambenog pitanja. Izabrana je za sudiju Trgovinskog suda 1. avgusta
1994.
Aleksandra Popović, rođena u Beogradu.
Pravni fakultet u Beogradu završila sa prosečnom ocenom - 6,80.
Izabrana je za sudiju Trgovinskog suda 3. aprila 2006. Njena majka je bila
sudija Vrhovnog suda Srbije, a sestra Ana je sudija Apelacionog suda u
Beogradu.
Marija Elizabeta Štulić, rođena u Malmeu
(Švedska). Pravni fakultet u Beogradu završila 1989. sa prosečnom ocenom - 6,93.
Pravosudni ispit položila 1993. Stambeno je neobezbeđena. Za sudiju Trgovinskog
suda je izabrana 14. novembra 1998.
Ljiljana Subotić, rođena u Prištini,
Pravni fakultet u Beogradu završila 1982. godine. Prosečna ocena - 6,86.
Pravosudni ispit je položila 1992. Živi kod roditelja u dvosobnom stanu. Za
sudiju Trgovinskog suda je izabrana 12. jula 2000.
Unapređena posle
kriminalne presude
Biografije najuticajnijih sudija
Privrednog suda u Beogradu pokazuju ko sve sudi u srpskim sudovima. Imena
sudija ovog suda, zamenica v.f. predsednika suda Natalija Pejić Kordić i
Lejle Bratić doživotno će pamtiti svi oni koji su dolazi po pravdu pred
ove sudije. Bivši muž sudije Natalije Pejić Kordić, sudija Jovan Kordić,
posle promena 5. oktobra 2000 godine pobegao je od razrešenja, skrasivši se u OZ
Dunav, zbog najteže korupcije. Danas je Natalija uspela da ga vrati
u sud, u kojem je ona drugi čovek. Sudije Ružica Banjalučkić, Jasmina
Stanojević, Mirjana Jovanović, Marija Elizabeta Štulić, Jovan Korsić i Vesna Vulević
često se pominju u javnosti zbog skandaloznih presuda i sprezi sa malom
grupom advokata, sudskih veštaka i stečajnih upravnika, koji, često, deluju kao
organizovane kriminalne grupe, koje opelješe imovinu posrnulog preduzeća.
Na nesreću oni imaju i saučesnike u Privrednom apelacionom sudu, koji su zanat
''pekli'' u Privrednom sudu u Beogradu.
Svakodnevno u redakciju
Tabloida-List protiv mafije, stižu pisma u kojima građani ukazuju na neshvatljivo
presuđivanje srpskih delilaca pravde. Sudije, počev od Vrhovnog (i) kasacionog
suda do osnovnih sudova, bahato, zlonamerno i bez ikakve odgovornosti za svoje
odluke, uništavaju živote građana. Tako je Vrhovni kasacioni sud doneo 8.
februara 2012. godine presudu kojom je odbio kao neosnovanu reviziju koju su
protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru podneli tuženi u tom
predmetu, Isa, Samir, Sadata Bejtović i Amela Eminović iz sela Dubova.
Međutim, sud u obrazloženju navodi: ''...Ispitujući pravilnost pobijane
presude u smislu člana 399 ZPP-a, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija
osnovana". Presudu je donelo veće sudija - Vesna Popović,
predsednik veća, Milomir Nikolić i Lidija Đukić, članovi veća.
Značajan postotak presuda
Vrhovnog kasacionog suda mogao bi sudska veća, da smo pravna država, odvesti na
optuženičku klupu, zbog izvršenog krivičnog dela kršenja zakona od strane
sudije i javnog tužioca.
Na žalost, Visoki savet sudstva,
i pored nespornih činjenica da je srpsko pravosuđe među najkorumpiranijim, da
je dobar broj sudija pravno nesposobnim za vršenje sudijske funkcije, da delioci
pravde, iz ostrašćenosti, ili straha, donose često skandalozne presude, kojima
uništavaju život građana, a često i porodica, poslednjih šest godina nije se
oglasio. Nije pokrenut ijedan postupak protiv nekog sudije iz srpskog
pravosuđa, od ovlašćenog disciplinskog tužioca.
To ćutanje Visokog saveta
sudstva, u kojem i dalje rade sudije koje bi odavno trebalo da su u zatvoru,
podstiče delioce pravde da se komotno ponašaju, i da mogu da rade nekažnjeno
šta im je volja.
Pravda više ne stanuje u Srbiji.
Disciplinski tužilac Visokog saveta sudstva je, da posetimo, sudija Višeg suda
u Beogradu Mirjana Ilić, koja je osudila navijače Partizana, zbog
navodnog ubistva francuskog navijača Brisa Tatona na 240 godina
zatvora.
Apelacioni sud u Beogradu
preinačio je njenu presudu, izričući navijačima ukupno ''samo'' 120
godina zatvora. U toku je obnavljanje postupka, jer je sudija Mirjana Ilić, u
saradnji sa vrhom srpske policije sakrila dokaze koji oslobađaju navijače od
krivične odgovornosti za ubistvo Tatona. Umesto da zbog 120 godina zatvora koje
je izrekla bude zauvek odstranjena z pravosuđa, sudija Mirjana Ilić je unapređena
za sudiju posebnog odeljenja Višeg sud u Beogradu, i čuva je, danonoćno, 20
policajaca! Umesto da taj posao, njenog obezbeđenja, obavljaju stražarke u
Ženskom zatvoru u Požarevcu!
Mirjana Ilić nije pokrenula
nijedan disciplinski postupak protiv sudija. Kao da smo najsavršenije društvo
na planeti, sa apsolutnom pravdom.
Prvi a najgori!
U Prvom osnovnom sudu u Beogradu
u odeljenju za izvršenje, sudi 18 sudija! Oni izvršavaju pravnosnažne presude
sudova opšte nadležnosti, i postupaju u izvršnom postupku, koji se pokreće na osnovu
verodostojnih isprava.
Sudija Mirjana Dimitrijević je
zamenica vršioca funkcije predsednika suda, a predsedava većem koji odlučuje o prigovorima
na rešenja izvršnih sudija.Teško je rečima opisati kriminal i zloupotrebe nekih
sudija ovog odeljenja, koje su u sprezi sa zamenicom predsednice suda Mirjanom
Dimitrijević.
U ovo odeljenje većina sudija je
upućena zbog ''nepodobnosti'', jer su, potpuno stručno i sa pažnjom postupali u
krivičnim, ili parničnim predmetima, zamerajući se tako moćnim kolegama z viših
sudskih instanci, ili državnim i partijskim funkcionerima,kojima nisu išli niz
dlaku. Tako je nekadašnji predsednik Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Đorđe
Mirković raspoređen u ovo odeljenje, verovatno kao ''nepodoban'', a sudija Jasmina
Svorcan je premeštena, mada je vrlo odgovorno presuđivala parnične
predmete, ali, kada je pokušala da poziv za raspravu uruči i sudiji Apelacionog
suda u Beogradu, koja je tužena za prevaru, brzo su joj oduzeti predmeti, i
premeštena je na rad u odeljenje suda na Novom Beogradu.
Zamenica predsednice suda Mirjana
Dimitrijević ima svoju grupu sudija, koja se može smatrati organizovanom
kriminalnom grupom. Posao izvršnih sudija je relativno lak. Treba da pročitaju izvršnu
presudu ili ispravu, da je upodobe sa podnetim zahtevom za prinudnim izvršenjem
i da potpišu rešenje. Teško je razumljiva praksa izvršnih sudova da na zahtevu
za prinudim izvršenjem samo udare pečat na kojem piše da sud usvaja predlog, da
upiše iznos toškova postupka i pouku o pravnom sredstvu. Svaka odluka suda mora
biti napisana na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, mora imati uvod, u kojem je
naziv suda koji donosi odluku i ime sudije, ili sudija, zapisničara, datum
donošenja, zatim izreku, obrazloženje i pouku o pravnom leku, kao i potpis
sudije. To isto važi i za odluke o
izvršenju i obezbeđenju.
Sprega nekolicine advokata sa
sudijom Dimitrijević i njenim pulenima je kobna po sud. Izbegavanje izvršenja
odluke, ili njeno izvršenje prekim putem, ima svoju tarifu. Naime, kao
predsednica veća koje odlučuje po prigovoru, sudija Dimitrijević u izvršnom
postupku donosi konačnu odluku, koja se ne može pobijati ni redovnim i
vanrednim pravnim sredstvima.
Urednicima Tabloida-Lista protiv
mafije, pošlo je za rukom da o stanju u ovom odeljenju najvećeg suda u Evropi,
razgovaraju sa troje sudija odeljenja. Opisivanje kriminala širokopojasne
zamenice predsednice suda Mirjane Dimitrijević izaziva povraćanje. Jedan o
sudija koji je bio privremeno raspoređen u ovo odeljenje tvrdi za Tabloid da u
ovom delu suda vlada haos, da je Dimitrijevića agresivno-primitivna žena, da ni
sa sudijama ne komunicira, ako nisu deo njenog klana, a da on nije sa njom želeo
ni da se pozdravi.
(Nastavak u sledećem broju)
A. 1
Sudijin menadžer traži pare
Izvršni sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu
Snežana Mladenović Kostić, već smo pisali, po drugi put je sa računa
izdavača magazina Tabloid-List protiv mafije, skinula novac koji je tražen po
zahtevu izvršnog dužnika, mada u pravnosnažnoj presudi je ta obaveza određena
preduzeću, koje ne postoji. Protiv tog rešenja izjavili smo prigovor, preko advokata
Zorana Perovića, prilažući izveštaj Agencije za privredne registre da
preduzeće, navedeno u presudi, nije registrovano.
Prošle nedelje našim urednicima javio se ''menadžer''
sudije Mirjane Dimitrijević, nudeći nam nagodbu. Tražio je 500 evra da gospođa
Dimitrijević rešenje kojim smo već opljačkani, preinači. Njena obaveza je bila
da ga donese pre pedeset dana, ali ona čeka novac! Lakomisleno smo poručili da
od nas može da dobije...da izbije oči. To je isto kada neko misli da može da pomuze
zmiju prisojkinju, i da se hrani njenim mlekom. Kako li se bespomoćnim tek
osećaju obični građani, kada smo mi izloženi takvom nasilju?