https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Razaranje

Razaranje

 

Dokle se došlo sa realizacijom feminističkog kulturnog genocida u Pančevu

 

Klitokratija i problem rupe

 

Šta se dešava kada neko previše razmišlja. Kakve su katastrofalne posledice prevelikog razmišljanja pančevačkih feministkinja. Da li će Pančevo postati prvi grad žena u Srbiji. Kome je palo na pamet da ustanove zaštite kulturnih dobara sroza na nivo seoskog doma kulture. Ko su vedete Žutog preduzeća. Ko je pokazao zavidan stepen staračke demencije. Ko je napravljenim dugovima zavio u crno Kulturni centar. Da li je bilo sukoba interesa pri isplati autorskih honorara rođenom bratu. Na šta su arčene pare poreskih obveznika. Da li je u Pančevu glavni problem u kulturi-problem rupe.

 

Stanislav Živkov

 

U svojoj čuvenoj autobiografskoj knjizi Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji proslavljeni književnik Bora Ćosić zabeležio je sledeći dijalog: mama je kazala: strašno me zaboli glava kada pomislim koliko ljudi živi na kugli zemaljskoj na šta je tata rekao: ko te tera da misliš! I zaista, istorija je pokazala da vrlo često dubokoumno razmišljanje može biti veoma štetno jer su se kao rezultat prevelikog razmišljanja sa jedne strane pojavili veliki mislioci poput Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, a kao odgovor na njihovo razmišljanje drugi veliki „mudraci", recimo Hitler a zajednička posledica praktične primene ovakvih razmišljanja bile su stotine miliona ljudi pobijenih od strane komunista i fašista! Kao dalja posledica razmišljanja u prazno pojavila se čak i teorija po kojoj postoje i  tzv humanističke nauke koje po definiciji  proučavaju postojanost i bit čoveka, tj. iskustvo bivanja čovekom, koristeći se analitičkim, kritičkim i spekulativnim (misaonim) metodama pošto latinska reč humanus znači ljudski, uljudan  od čega potiče reč humanizam koja ima više značenja, kao i više primena, recimo humanitarno preseljenje.

 

Diletanti iz Snežaninog inkubatora

 

Po najnovijim klasifikacijama u humanističke nauke spadaju nauka o klasici, istorija, jezici, pravo, istorija, književnost, izvođačke umetnosti, muzika, pozorište, igra, filozofija, religija, likovna umetnost, vrste medija i slikanje. Međutim postavlja se prosto pitanje kakve veze humanističke nauke imaju sa službom zaštite kulturnih dobara. Na ovo pitanje, odgovor je još prostiji: osim istorije i likovne umetnosti, nemaju ama baš nikakve. Međutim našle su se drugarice iz pančevačkog AFŽ a i Gradskog Komiteta Žutog preduzeća da se bace u dubokoumno razmišljanje i da dokažu da je ama baš sve moguće o čemu na najgori mogući način govore sledeće činjenice koje istodobno potvrđuju da preveliko razmišljanje može naneti nenaknadivu štetu. Tako je recimo nekadašnjim drugaricama profesorkama marksizma a sadašnjim velikim demokratkinjama i mudračicama Nadi Berkuljan i Snežani Baralić Bošnjak zahvaljujući vrhovnoj zaštiti prvosveštenice pančevačkog hrama Svetog Žutog preduzeća Vesne Martinović palo na pamet da sumanutim izmenama statuta sve pančevačke ustanove zaštite kulturnih dobara srozaju na nivo seoskih domova kulture kako bi se ostvarili idiotski ciljevi iz još idiotskijeg Zakona o kulture pa je radi ostvarenja tobože demokratskih ciljeva kao što su otvorenost i dostupnost kulturnih sadržaja javnosti i građanima; sloboda izražavanja u kulturnom i umetničkom stvaralaštvu; ravnopravnost subjekata u osnivanju ustanova i drugih pravnih lica u kulturi i ravnopravnost u radu svih ustanova i drugih subjekata u kulturi totalno srozana potrebna stručna sprema na stupidariju po kojoj je glavni akcenat obavezno završen fakultet humanitarnih nauka i pet godina radnog staža, pri čemu stručna osposobljenost i stručni ispit ni najmanje nisu bili bitni.

Sve ovo je učinjeno kako bi se udomili raznorazni lijepi mladi i podobni autodidakti i diletanti iz inkubatora Snežane Baralić Bošnjak. Uz to su u statute ubačene i budalaštine da recimo u nadzornim odborima 1/3 mesta trebaju biti unapred rezervisano za manje zastupljen pol. Ovome se odupro jedino direktor pančevačkog Istorijskog arhiva Milan Jakšić što je za posledicu imalo pravu feminističku kampanju Berkuljanke i Baralićke koje su, poput Salome, maltene tražile Jakšićevu glavu na srebrnom tanjiru.

O tome koliko je čitav projekat zapravo bio bizaran najbolje svedoči hipotetična situacija u kojoj bi za direktora Zavoda za zaštitu spomenika, Gradske biblioteke, Muzeja ili Istorijskog arhiva, pošto je i religija humanistička nauka, mogao biti imenovan recimo nekakav veroučitelj, čime bi sigurno pre svih bile oduševljene proslavljene pančevačke vedete koje su već godinama važni faktori u Demokratskoj stranci u koju su recimo pristigle izvesna Mica Trocevka, Slađa erotika br 2 sa sve botoks usnama i simentalskim poprsjem a u poslednje vreme tamo se sve više viđa i proslavljena pančevačka sponzoruša ranije poznata kao Cici-Pici ili Auto-cica a sada, zbog zamora materijala poznata kao Tvrda Pička kojima bi sigurno, kako to piše čuvena književnica Džeki Kolins imponovala pojava nekog Isusovog sledbenika koji bi po  ustanovama zaštite hodao odeven u sandale i lepršavu belu haljinu sa dugom kosom i bradom a uz to obavezno posedovao privezak koji bi se mogao meriti sa odgovarajućim delom anatomije nekog pastuva, šampiona stočnog sajma.

 

Marica i ona stvar

 

Pošto je ovako nešto samo neostvarivi san, kako bi se dalje neometano realizovao udruženi zločinački poduhvat urnisanja kompletne službe zaštite i kulture uz to na mesto resorne većnice zadužene za kulturu imenovana je Jasmina Večanski, rođena Ivanišević koja je pre godinu dana zbog neverovatnih i kapitalnih zasluga za kulturu grada koje je postigla tokom svojih svega sedam godina i sedam meseci direktorovanja Kulturnim centrom Pančeva glatko smenjena, da bi nedavno, poput Osmog putnika vaskrsnula sa namerom da dovrši nedovršene posliće na urnisanju kulture Pančeva.

Odmah po svom imenovanju, Večanska, odnosno kako su je lokalni mediji nazvali ministarka (bez Gospođa) gromoglasno je  najavila da će joj prvi prioritet u radu biti popravljanje katastrofalne situacije u Narodnom muzeju, koja se, kako je rekla, sistematski pogoršava poslednjih godina, umesto da ta ustanova bude centar kulturnih dešavanja, koja mogu da budu i isplativa, kao što je to slučaj u svetu.

Već ovde Večanska je pokazala zavidan stepen selektivne zaboravnosti jer se čitav grad godinama vrlo dobro uveravao u to koliko su kulturna dešavanja bila vrlo isplativa upravo u kulturnom Centru baš u vreme direktorovanja Jasmine Večanski. U najmanju ruku ova izjava Večanske je podsetila na piromana koji svesrdno gasi požar koji je prethodno podmetnuo!

 Na žalost kod nas je pamćenje vrlo kratkog veka te se malo ko seća, pre svega sama Večanska koja sve više pokazuje sve prisutnije tragove staračke demencije, da je svojedobno odmah po svom postavljenju na mesto direktorke Centra za kulturu, upravo Jasmina Večanski, preko linije Demokratske stranke izboksovala da se lični dohoci svih domova kulture naprasno u potpunosti isplaćuju iz gradskog budžeta čime je automatski za najmanje 20 odsto u masi umanjen iznos novca koji je ostao raspoloživ za programsku delatnost svih ustanova kulture grada.

Naime, pošto i Kulturni centar Pančeva, kao i svi ostali domovi kulture po selima imaju sopstvene prihode bilo je najnormalnije da im se iz gradskog budžeta isplaćuje 70 odsto plata dok su ostatak trebali da isplate iz sopstvenih prihoda za koje, barem kada je u pitanju Kulturni centar Pančeva se zna da su pozamašni, pa je stoga zaprepašćujuća činjenica da su nakon smene Večanske zatečeni nagomilani višegodišnji dugovi u iznosu od najmanje 3.697.000 dinara pri čemu je najviše dugova bilo prema dobavljačima pića za  kafić Centra za kulturu - čak oko 1.500.000 dinara, za koji je sa 45 stolova u bašti i 20 u samoj zgradi Večanska  prijavljivala godišnji promet od svega 6. miliona dinara te stalno poslovanje na nuli što je totalni apsurd.

Štaviše, ako se zna da je zarada na prodaji pića u ugostiteljstvu velika, po nekim računicama moguće je na uloženoj svoti novca postići zaradu od 300%, postavlja se pitanje gde je završila simpatična svotica od oko 6 miliona dinara: milion i po koji nikada nije plaćen i 4 i po miliona čiste zarade, odnosno žive love, je li to pojela maca, Kiza i kelneri, ili su pojedini zaposleni dobijali neevidentirane dodatke na platu?

Takođe se postavlja pitanje da li je povremeno u kafiću zapravo prodavano piće kupljeno za keš i neevidentirano u ulaznoj dokumentaciji jer je malo verovatno da se ta zarada  trošila na programske aktivnosti a pogotovu na nabavku opreme koja je godinama iznajmljivana, a posebno je pitanje iz kojih sredstava su isplaćivani autorski honorari brojnim saradnicima. Kada je već reč o autorskim honorarima, bilo bi jako lepo kada bi Jasmina Večanski saopštila koliko je novca na ime autorskih honorara tokom svog „kratkog" direktorovanja od svega 7 godina i 7 meseci isplatila svom rođenom bratu Dušanu Ivaniševiću proslavljenom jazz muzičaru školovanom u Grazu koji sigurno nije godinama za džabe vršio funkciju umetničkog direktora Džez Festivala koji uživa podršku ambasade SAD, Francuske i drugih što je navodno jako važno!!!

 Takođe bi još zanimljivije bilo saznati da li je Jasmina Večanski ikada tražila ičije mišljenje da li je u ovom slučaju postojao sukob interesa, ili je nameštanje tezgi rođenom bratu za Demokratsku stranku na čijoj je izbornoj listi Večanska figurirala kao navodni nestranački kandidat, bilo nešto najnormalnije?

O tome da je Večanska uživala vrhovnu zaštitu Žutog preduzeća najbolje govori činjenica da se u pamfletima te propadajuće stranke čak navodi kako je Demokratska stranka prepoznala Kulturni centar kao profesionalnu ustanovu a sama Večanska je još dodala da njoj lično to znači jer to govori da u zemlji može da se nešto učini i ako nisi ni u jednoj partiji ali je zato vrlo očigledno da je Večanska godinama igrala na muziku iz stranke čiji nije član! Što se tiče navodno katastrofalne situacije u Narodnom Muzeju Večanska se ponovno oglasila saopštenjem, 23. avgusta 2013. iz koga se vidi da je  zatražila stručnu pomoć od Muzeja Vojvodine kako bi se sagledalo stanje i procenio smeštaj i očuvanost zbirki u Narodnom muzeju Pančevo.

U dopisu upućenom direktorki Vojvođanskog muzeja, dr Agnes Ozer navedeno je da su usled radova u sklopu kapitalnih investicija, koji do sada nisu realizovani, predmeti iz odeljenja muzeja razmešteni po prostoru muzeja i više ne čine smislene celine, a njihov smeštaj nije u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara.

Štaviše, velika stručnjakinja za tumačenje Zakona o kulturnim dobrima, Jasmina Večanski izjavila je kako očekuje da će Matična služba nadležne ustanove u oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara, u cilju pružanja stručne pomoći i unapređenju rada na zaštiti muzejskih zbirki, posetiti pančevački Muzej u kome će, u skladu sa propisima, biti prisutni svi kustosi Narodnog muzeja sa neophodnom dokumentacijom.

Najpre se mora konstatovati da ovako sročeno saopštenje u najmanju ruku podseća na ponašanje bika koji je pobegao iz arene za koridu pa usput navratio do staklarske radnje, odnosno na manijaka koji lepoj devojci baca kiselinu u lice obećavajući joj pri tome da će biti još lepša a to iz vrlo prosto proširenog razloga jer Večanska pojma nema o zaštiti kulturnih dobara već sluša suflerke sa strane koje se u zaštitu razumeju kao Marica u krivi k...

 

Preobražaj muzeja

 

Štaviše, ovde je do izražaja još više došla staračka demencija Jasmine Večanski koja je mrtva hladna zaboravila na dobro poznatu činjenicu da upravo u vreme njenog kratkog direktorovanja, tokom koga Savremena galerija Kulturnog centra uopšte nije imala kustosa koji bi se starao o likovnoj zbirci te galerije.

O uslovima čuvanja eksponata govori i činjenica da je pre par godina u sklopu uređenja pančevačkog Crvenog Magacina u njemu pronađeno više kubika skupo plaćenih kapitalnih umetničkih remek-nedela, prikupljenih sa reciklažnih izložbi pančevačkog Bijesranja i umetničke kolonije Staklo koji su tamo godinama kamarisani i sistematski zaštićeni konstantnim prelivanjem glazurom od ptičjih govana!

Nevina poput francuske sobarice, Večanska je nastavila da daje biserne izjave o Narodnom Muzeju u Pančevu pa je tako izjavila da: najpre moramo utvrditi šta se sve nalazi u muzejskim zbirkama i u kakvom je stanju, a nakon toga će uslediti fazna adaptacija objekta. Paralelno s tim Pančevcima će biti omogućeno da kroz različite izložbe uživaju u kulturnom blagu koje se nalazi u Muzeju. S obzirom na građevinsku, ali i funkcionalnu zapuštenost ovog objekta, koji počinje više da liči na staru Vajfertovu pivaru nego na najznačajniju kulturnu ustanovu u gradu, ovaj posao neće biti lak iz čega proizilazi da je Večanska samu sebe u najmanju ruku zamislila kao nekakvog Mesiju koji će svojom gracioznom pojavom doneti spasenje i časkom preobraziti Muzej koji bi raširenih ruku trebao da sačeka jednu tako eminentnu spasiteljku.

Međutim, selektivna zaboravnost je najlakši način da se zaborave nepoželjne činjenice, a ovaj način potpomognut staračkom demencijom Večanska koristi kako bi se po svaku cenu pažnja skrenula sa daleko bitnijih činjenica koje jasno govore o kulturom genocidu koji je u Pančevu sistematski sprovođen upravo u režiji Večanske i Demokratske stranke čiji je ona nestranački član godinama bila.

Stoga je dovoljno pročitati sve budžete grada Pančeva upravo za period kada je Žuto preduzeće žarilo i palilo iz kojih se jasno vidi da je u Pančevu, kako je to briljantno u filmu WR rekao Zoran Radmilović, glavni problem -problem rupe, pošto u našem društvu svi imaju pravo na đevrek- jednima đevrek, drugima rupa od đevreka!

Naime upravo u vreme kada je Kulturni Centar iz budžeta dobijao sumanute cifre za još sumanutije manifestacije, (za manifestacije: Ex teatar festival 300.000; Rege festival 300.000 Rok festival 300.000; Etno com fest 193.000; Saloon Pančeva 160.000; Jazz festival 984.000 bijenale umetnosti 3.000.000, u 2012. godini za razna sranja dodeljena je „sitnica" od ukupno 4.294.280 dinara) a uz to Grad po liniji Nove Srbije arčio višemilionske svote na održavanje Pančevačkog Karnevala, Narodni Muzej, kao regionalno nadležna ustanova za zaštitu pokretnih kulturnih dobara, koja usput rečeno ni kinte ne dobija od drugih opština sa područja svoje nadležnosti, u 2012. Godini za redovnu delatnost, dakle za terenski rad, putne troškove, izložbe, izdavačku delatnost, otkup predmeta; dobio je ogromnu svotu od 450.000 dinara koja je rebalansom smanjena na 400.000 dinara, da bi se kasnije upravo od strane Sekretarijata za kulturu namerno obmanjivala javnost da ni tih 400.000 nije potrošeno već je krajem 2012.

Godine vraćeno u budžet kako bi se po svaku cenu dokazalo da Muzej ne radi ništa, zaboravljajući pri tome da su u budžet vraćeni neisplaćeni lični dohoci bivših radnika muzeja za 2012. Godinu! Osim toga, zaboravlja se na veoma važnu činjenicu da je zgrada Narodnog muzeja još od 2006 godine u rekonstrukciji koja je, kada god su zafalile pare, direktno sabotirana od strane Demokratske stranke kojoj je daleko veći prioritet bila dogradnja nefunkcionalnog iza-binskog prostora Kulturnog Centra na koju je straćeno 80.000.000 dinara a da zgrada do danas nije dobila upotrebnu dozvolu, verovatno jer se u poslić debelo ugradio kako je ko stigao! Osim toga javnosti se stalno podmeće laž da je Muzej zatvoren, iako ima tri stalne postavke i tri izložbena prostora za gostujuće izložbe.

 

Dramska umetnica na zadatku

 

Malo je poznato da je u isto to vreme Muzej u dva navrata novčano jako puno oštećen. Pokazalo se da je još pre dve godine bila predviđena prva faza radova za koju je bilo opredeljeno 13, 5 miliona dinara koji su kasnije povučeni i prenamenjeni a za 2013. godinu bila je predviđena investicija od pet miliona dinara radi kompletne rekonstrukcije elektroinstalacija u muzeju ali je i taj novac povučen pošto se neko genijalno setio da naknadno tumači zakone te je muzej i ovog puta izvisio.

Bilo bi jako lepo kada bi Večanska malko obratila pažnju na primenu demokratskog sistema žute rupe na isplatu ličnih dohodaka zaposlenih u ustanovama zaštite, pošto joj očito nije poznato da 18 stručnjaka iz Gradske biblioteke, Narodnog muzeja, Zavoda za zaštitu spomenika već godinama dobija nezakonito umanjene plate jer grad Pančevo sistematski krši Uredbu vlade Srbije o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Da li joj je recimo poznato da bibliotekar savetnik Goran Trailović ne dobija platu savetnika jer bi bila veća nego plate Snežane Baralić Bošnjak i ostalih drugarica na II spratu.

 Da li joj je poznato da magistri arheologije - kustosi Narodnog Muzeja već tri godine ne dobijaju pripadajuću platu jer je drugarica profesorka marksizma Nada Berkuljan javno izjavila da ne da pare jer oboje magistara radi u Muzeju. Bilo bi jako zanimljivo videti da li Večanska zna gde su završile sve one plate koje je Demokratska stranka otela Narodnom Muzeju Pančevo kako bi pootvarala radna mesta u gradskim agencijama? Gde su plate slikara-konzervatora, knjigovođe, administrativnog radnika?

Da li je proslavljenoj dramskoj umetnici Jasmini Večanski slučajno poznato da se upravo u vreme kada je nemoguće obezbediti finansiranje radnih mesta koja već postoje u sistematizacijama ustanova zaštite, istodobno na samom II spratu opštine godinama umnožavaju radna mesta. Na koje je radno mesto recimo raspoređena Marijana Kolarić koja je u opštinu došla preko programa stručne prakse Biroa za zapošljavanje? Je li to možda opet u pitanju sistem rupe? Za koje je to epohalne zasluge u Kulturnom centru u vreme direktorovanja Jasmine Večanski kao urednik programa Savremene Galerije za koje je sistematizacijom predviđen završen fakultet, godinama radila studentkinja arhitekture Snežana Ćuruvija?

 Bilo bi takođe jako zanimljivo videti šta je tokom već spomenutih sedam godina i sedam meseci Večanska radila kao direktor Kulturnog centra ako sada najavljuje skeniranje stanja u bioskopu Vojvodina pritom zaboravljajući činjenicu da je taj bioskop zatvorila njena prethodnica na mestu direktora Svetlana Mladenov u pokušaju da foaje pregradi u teretanu, a Večanska za to vreme nije ni pokušala da otvori Vojvodinu. Očito je da su ovde definitivno pomešane babe i žabe jer nekome očito jako smeta što je Narodni Muzej Pančevo ustanova zaštite pokretnih kulturnih dobara a ne dežurni servis za ispunjavanje večernje revije želja Baralićke, Berkuljanke i Večanske poput doživotne retrospektivne izložbe keramičarke Larise Ackov, performansa Baralićkinog Hitlerjugenda, muzeja kobasica Vladimira Palibrka, memorijalnog centra Ženske mirovne grupe ŽMIG koja kao nekakav atavizam postoji iako je rat završen još pre 14 godina a u čije ime je Baralićka svojedobno organizovala feministički juriš na Muzej.

Definiciju ovakvog psihopatološkog stanja najbolje je dao najveći svetski dirigent Sergiu Celibidache: reč je o osobama koje svakodnevno truju sve oko sebe, i koje bi konačno mogle da se zaustave i da pišu recimo o ginekologiji. U tu oblast svi su slabo upućeni. Ali u kulturi su device i takve će otići sa ovog sveta, nikada oplođene jednim kulturnim iskustvom! Možda bi ovo teško stanje uspeo da sanira izvesni vajar Luka Kulić sa svojim diplomskim radom u obliku penisa dužine dva metra!

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane