Razaranje
Dokle se
došlo sa realizacijom feminističkog kulturnog genocida u Pančevu
Klitokratija
i problem rupe
Šta se dešava
kada neko previše razmišlja. Kakve su katastrofalne posledice prevelikog
razmišljanja pančevačkih feministkinja. Da li će Pančevo postati prvi grad žena
u Srbiji. Kome je palo na pamet da ustanove zaštite kulturnih dobara sroza na
nivo seoskog doma kulture. Ko su vedete Žutog preduzeća. Ko je pokazao zavidan
stepen staračke demencije. Ko je napravljenim dugovima zavio u crno Kulturni
centar. Da li je bilo sukoba interesa pri isplati autorskih honorara rođenom
bratu. Na šta su arčene pare poreskih obveznika. Da li je u Pančevu glavni
problem u kulturi-problem rupe.
Stanislav
Živkov
U svojoj čuvenoj autobiografskoj knjizi Uloga moje
porodice u svetskoj revoluciji proslavljeni književnik Bora Ćosić zabeležio je sledeći
dijalog: mama je kazala: strašno me
zaboli glava kada pomislim koliko ljudi živi na kugli zemaljskoj na šta je tata rekao: ko te tera da misliš! I zaista, istorija je pokazala da vrlo često dubokoumno razmišljanje
može biti veoma štetno jer su se kao rezultat prevelikog razmišljanja sa jedne
strane pojavili veliki mislioci poput Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, a
kao odgovor na njihovo razmišljanje drugi veliki „mudraci", recimo
Hitler a zajednička posledica praktične primene ovakvih razmišljanja
bile su stotine miliona ljudi pobijenih od strane komunista i fašista! Kao
dalja posledica razmišljanja u prazno pojavila se čak i teorija po kojoj
postoje i tzv humanističke nauke koje po definiciji proučavaju
postojanost i bit čoveka, tj. iskustvo bivanja čovekom, koristeći se analitičkim,
kritičkim i spekulativnim (misaonim) metodama pošto latinska reč humanus
znači ljudski, uljudan od čega potiče reč humanizam koja ima više
značenja, kao i više primena, recimo humanitarno preseljenje.
Diletanti iz Snežaninog inkubatora
Po najnovijim klasifikacijama u humanističke nauke
spadaju nauka o klasici, istorija, jezici, pravo, istorija, književnost, izvođačke
umetnosti, muzika, pozorište, igra, filozofija, religija, likovna umetnost,
vrste medija i slikanje. Međutim postavlja se prosto pitanje kakve veze humanističke
nauke imaju sa službom zaštite kulturnih dobara. Na ovo pitanje, odgovor je još
prostiji: osim istorije i likovne umetnosti, nemaju ama baš nikakve. Međutim
našle su se drugarice iz pančevačkog AFŽ a i Gradskog Komiteta Žutog preduzeća
da se bace u dubokoumno razmišljanje i da dokažu da je ama baš sve moguće o
čemu na najgori mogući način govore sledeće činjenice koje istodobno potvrđuju
da preveliko razmišljanje može naneti nenaknadivu štetu. Tako je recimo
nekadašnjim drugaricama profesorkama marksizma a sadašnjim velikim demokratkinjama
i mudračicama Nadi Berkuljan i Snežani Baralić Bošnjak
zahvaljujući vrhovnoj zaštiti prvosveštenice pančevačkog hrama Svetog Žutog
preduzeća Vesne Martinović palo na pamet da sumanutim izmenama statuta
sve pančevačke ustanove zaštite kulturnih dobara srozaju na nivo seoskih domova
kulture kako bi se ostvarili idiotski ciljevi iz još idiotskijeg Zakona o
kulture pa je radi ostvarenja tobože demokratskih ciljeva kao što su otvorenost
i dostupnost kulturnih sadržaja javnosti i građanima; sloboda izražavanja u
kulturnom i umetničkom stvaralaštvu; ravnopravnost subjekata u osnivanju
ustanova i drugih pravnih lica u kulturi i ravnopravnost u radu svih ustanova i
drugih subjekata u kulturi totalno srozana potrebna stručna sprema na stupidariju
po kojoj je glavni akcenat obavezno završen fakultet humanitarnih nauka i pet
godina radnog staža, pri čemu stručna osposobljenost i stručni ispit ni
najmanje nisu bili bitni.
Sve ovo je učinjeno kako bi se udomili raznorazni lijepi
mladi i podobni autodidakti i diletanti iz inkubatora Snežane Baralić
Bošnjak. Uz
to su u statute ubačene i budalaštine da recimo u nadzornim odborima 1/3 mesta trebaju
biti unapred rezervisano za manje zastupljen pol. Ovome se odupro jedino
direktor pančevačkog
Istorijskog arhiva Milan Jakšić što je za posledicu imalo pravu feminističku kampanju Berkuljanke i Baralićke koje su, poput Salome, maltene tražile Jakšićevu glavu na srebrnom tanjiru.
O tome koliko je čitav projekat zapravo bio bizaran najbolje svedoči hipotetična situacija u kojoj bi
za direktora Zavoda za zaštitu spomenika, Gradske
biblioteke, Muzeja ili Istorijskog arhiva, pošto
je i religija humanistička nauka, mogao biti
imenovan recimo nekakav veroučitelj, čime bi sigurno pre svih bile oduševljene proslavljene pančevačke vedete koje su već godinama važni faktori u Demokratskoj stranci u koju su recimo
pristigle izvesna Mica Trocevka, Slađa erotika br 2 sa sve botoks usnama i simentalskim poprsjem a u
poslednje vreme tamo se sve više viđa i proslavljena pančevačka sponzoruša ranije poznata kao Cici-Pici
ili Auto-cica a sada, zbog zamora materijala poznata kao Tvrda Pička kojima bi sigurno, kako to piše čuvena književnica Džeki Kolins imponovala pojava
nekog Isusovog sledbenika koji bi po ustanovama zaštite hodao
odeven u sandale i lepršavu belu haljinu sa dugom
kosom i bradom a uz to obavezno posedovao privezak koji bi se mogao meriti sa
odgovarajućim delom anatomije nekog
pastuva, šampiona stočnog sajma.
Marica i ona stvar
Pošto
je ovako nešto samo neostvarivi san, kako bi
se dalje neometano realizovao udruženi zločinački poduhvat urnisanja
kompletne službe zaštite i kulture uz to na mesto resorne većnice zadužene za kulturu imenovana
je Jasmina Večanski, rođena Ivanišević koja je pre godinu dana zbog neverovatnih i
kapitalnih zasluga za kulturu grada koje je postigla tokom svojih svega
sedam godina i sedam meseci direktorovanja Kulturnim centrom Pančeva glatko smenjena, da bi nedavno, poput Osmog putnika vaskrsnula
sa namerom da dovrši nedovršene posliće na urnisanju kulture
Pančeva.
Odmah po svom imenovanju, Večanska, odnosno kako su je lokalni mediji nazvali ministarka
(bez Gospođa) gromoglasno je
najavila da će joj prvi prioritet u radu biti
popravljanje katastrofalne situacije u Narodnom muzeju, koja se, kako je
rekla, sistematski pogoršava poslednjih godina,
umesto da ta ustanova bude centar kulturnih dešavanja, koja mogu da budu i isplativa, kao što je to slučaj u svetu.
Već
ovde Večanska je pokazala zavidan stepen
selektivne zaboravnosti jer se čitav grad godinama vrlo
dobro uveravao u to koliko su kulturna dešavanja bila vrlo
isplativa upravo u kulturnom Centru baš u vreme direktorovanja
Jasmine Večanski. U najmanju ruku ova izjava
Večanske je podsetila na piromana koji svesrdno gasi
požar koji je prethodno podmetnuo!
Na žalost kod nas je pamćenje vrlo kratkog veka te
se malo ko seća, pre svega sama Večanska koja sve više pokazuje sve prisutnije
tragove staračke demencije, da je svojedobno
odmah po svom postavljenju na mesto direktorke Centra za kulturu, upravo
Jasmina Večanski, preko linije Demokratske
stranke izboksovala da se lični dohoci svih domova
kulture naprasno u potpunosti isplaćuju iz gradskog budžeta čime je automatski za
najmanje 20 odsto u masi umanjen iznos novca koji je ostao raspoloživ za programsku delatnost svih ustanova kulture grada.
Naime, pošto i Kulturni centar Pančeva,
kao i svi ostali domovi kulture po selima imaju sopstvene prihode bilo je
najnormalnije da im se iz gradskog budžeta isplaćuje 70 odsto plata dok su ostatak trebali da isplate iz
sopstvenih prihoda za koje, barem kada je u pitanju Kulturni centar Pančeva se zna da su pozamašni,
pa je stoga zaprepašćujuća činjenica da su nakon
smene Večanske zatečeni nagomilani višegodišnji dugovi u iznosu od najmanje 3.697.000 dinara pri čemu je najviše dugova bilo prema
dobavljačima pića za kafić Centra za kulturu - čak oko 1.500.000 dinara, za koji je sa 45 stolova u bašti i 20 u samoj zgradi Večanska
prijavljivala godišnji promet od svega 6. miliona
dinara te stalno poslovanje na nuli što je totalni apsurd.
Štaviše, ako se zna da je
zarada na prodaji pića u ugostiteljstvu
velika, po nekim računicama moguće je na uloženoj svoti novca postići
zaradu od 300%, postavlja se pitanje gde je završila
simpatična svotica od oko 6 miliona
dinara: milion i po koji nikada nije plaćen i 4 i po miliona čiste zarade, odnosno žive love, je li to pojela
maca, Kiza i kelneri, ili su pojedini zaposleni dobijali neevidentirane dodatke
na platu?
Takođe se postavlja pitanje da li je povremeno u kafiću zapravo prodavano piće kupljeno za keš i neevidentirano u ulaznoj dokumentaciji jer je malo
verovatno da se ta zarada trošila na programske
aktivnosti a pogotovu na nabavku opreme koja je godinama iznajmljivana, a
posebno je pitanje iz kojih sredstava su isplaćivani
autorski honorari brojnim saradnicima. Kada je već reč o autorskim honorarima, bilo bi jako lepo kada bi
Jasmina Večanski saopštila koliko je novca na ime autorskih honorara tokom svog
„kratkog" direktorovanja od svega 7 godina
i 7 meseci isplatila svom rođenom bratu Dušanu Ivaniševiću proslavljenom jazz muzičaru školovanom u Grazu koji sigurno nije
godinama za džabe vršio funkciju umetničkog direktora Džez Festivala koji uživa podršku ambasade SAD,
Francuske i drugih što je navodno jako važno!!!
Takođe bi još zanimljivije bilo
saznati da li je Jasmina Večanski ikada tražila ičije mišljenje da li je u ovom slučaju
postojao sukob interesa, ili je nameštanje tezgi rođenom bratu za Demokratsku stranku na čijoj je izbornoj listi Večanska
figurirala kao navodni nestranački kandidat, bilo nešto najnormalnije?
O tome da je Večanska uživala vrhovnu zaštitu Žutog preduzeća najbolje govori činjenica da se u pamfletima
te propadajuće stranke čak navodi kako je Demokratska stranka prepoznala
Kulturni centar kao profesionalnu ustanovu a sama Večanska je još dodala da njoj lično to znači jer to govori da u
zemlji može da se nešto učini i ako nisi ni u
jednoj partiji ali je zato vrlo očigledno da je Večanska godinama igrala na muziku iz stranke čiji nije član! Što se tiče navodno katastrofalne
situacije u Narodnom Muzeju Večanska se ponovno oglasila
saopštenjem, 23. avgusta 2013. iz koga
se vidi da je zatražila stručnu pomoć od Muzeja Vojvodine kako
bi se sagledalo stanje i procenio smeštaj i očuvanost zbirki u Narodnom muzeju Pančevo.
U dopisu upućenom direktorki Vojvođanskog muzeja, dr Agnes
Ozer navedeno je da su usled radova u sklopu kapitalnih investicija,
koji do sada nisu realizovani, predmeti iz odeljenja muzeja razmešteni po prostoru muzeja i više ne čine smislene celine, a
njihov smeštaj nije u skladu sa
Zakonom o zaštiti kulturnih dobara.
Štaviše, velika stručnjakinja za tumačenje Zakona o kulturnim
dobrima, Jasmina Večanski izjavila je kako očekuje da će Matična služba nadležne ustanove u oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara, u cilju pružanja stručne pomoći i unapređenju rada na zaštiti muzejskih zbirki, posetiti pančevački Muzej u kome će, u skladu sa propisima, biti prisutni svi kustosi
Narodnog muzeja sa neophodnom dokumentacijom.
Najpre se mora konstatovati da
ovako sročeno saopštenje u najmanju ruku podseća
na ponašanje bika koji je pobegao iz
arene za koridu pa usput navratio do staklarske radnje, odnosno na manijaka
koji lepoj devojci baca kiselinu u lice obećavajući joj pri tome da će biti još lepša a to iz vrlo prosto proširenog razloga jer Večanska pojma nema o zaštiti kulturnih dobara već
sluša suflerke sa strane koje se u zaštitu razumeju kao Marica u krivi k...
Preobražaj muzeja
Štaviše, ovde je do izražaja još više došla staračka demencija Jasmine Večanski
koja je mrtva hladna zaboravila na dobro poznatu činjenicu
da upravo u vreme njenog kratkog direktorovanja, tokom koga Savremena galerija
Kulturnog centra uopšte nije imala kustosa
koji bi se starao o likovnoj zbirci te galerije.
O uslovima čuvanja eksponata govori i činjenica
da je pre par godina u sklopu uređenja pančevačkog Crvenog Magacina u
njemu pronađeno više kubika skupo plaćenih kapitalnih umetničkih remek-nedela, prikupljenih sa reciklažnih izložbi pančevačkog Bijesranja i umetničke kolonije Staklo koji su tamo godinama kamarisani
i sistematski zaštićeni
konstantnim prelivanjem glazurom od ptičjih govana!
Nevina poput francuske sobarice, Večanska je nastavila da daje biserne izjave o Narodnom
Muzeju u Pančevu pa je tako izjavila da: najpre
moramo utvrditi šta se sve nalazi u muzejskim
zbirkama i u kakvom je stanju, a nakon toga će uslediti fazna adaptacija objekta. Paralelno s tim Pančevcima će biti omogućeno da kroz različite izložbe uživaju u kulturnom blagu koje se nalazi u Muzeju. S
obzirom na građevinsku, ali i
funkcionalnu zapuštenost ovog objekta, koji
počinje više da liči na staru Vajfertovu
pivaru nego na najznačajniju kulturnu ustanovu
u gradu, ovaj posao neće biti lak iz čega proizilazi da je Večanska
samu sebe u najmanju ruku zamislila kao nekakvog Mesiju koji će svojom gracioznom pojavom doneti spasenje i časkom preobraziti Muzej koji bi raširenih ruku trebao da sačeka
jednu tako eminentnu spasiteljku.
Međutim,
selektivna zaboravnost je najlakši način da se zaborave nepoželjne činjenice, a ovaj način potpomognut staračkom demencijom Večanska koristi kako bi se
po svaku cenu pažnja skrenula sa daleko bitnijih činjenica koje jasno govore o kulturom genocidu koji je u
Pančevu sistematski sprovođen upravo u režiji Večanske i Demokratske stranke čiji je ona nestranački član godinama bila.
Stoga je dovoljno pročitati sve budžete grada Pančeva upravo za period kada je Žuto preduzeće žarilo i palilo iz kojih se jasno vidi da je u Pančevu, kako je to briljantno u filmu WR rekao Zoran
Radmilović, glavni problem
-problem rupe, pošto u našem društvu svi imaju pravo na đevrek- jednima đevrek, drugima rupa od đevreka!
Naime upravo u vreme kada je
Kulturni Centar iz budžeta dobijao sumanute
cifre za još sumanutije manifestacije, (za
manifestacije: Ex teatar festival 300.000; Rege festival 300.000 Rok festival
300.000; Etno com fest 193.000; Saloon Pančeva 160.000; Jazz
festival 984.000 bijenale umetnosti 3.000.000, u 2012. godini za razna sranja
dodeljena je „sitnica" od ukupno 4.294.280 dinara) a uz to Grad po liniji
Nove Srbije arčio višemilionske svote na održavanje
Pančevačkog
Karnevala, Narodni Muzej, kao regionalno nadležna
ustanova za zaštitu pokretnih kulturnih dobara,
koja usput rečeno ni kinte ne dobija od drugih
opština sa područja svoje nadležnosti, u 2012. Godini za redovnu delatnost, dakle za
terenski rad, putne troškove, izložbe, izdavačku delatnost, otkup
predmeta; dobio je ogromnu svotu od 450.000 dinara koja je rebalansom smanjena
na 400.000 dinara, da bi se kasnije upravo od strane Sekretarijata za kulturu
namerno obmanjivala javnost da ni tih 400.000 nije potrošeno već je krajem 2012.
Godine vraćeno u budžet kako bi se po svaku
cenu dokazalo da Muzej ne radi ništa, zaboravljajući pri tome da su u budžet vraćeni neisplaćeni lični dohoci bivših radnika muzeja za
2012. Godinu! Osim toga, zaboravlja se na veoma važnu činjenicu da je zgrada
Narodnog muzeja još od 2006 godine u rekonstrukciji
koja je, kada god su zafalile pare, direktno sabotirana od strane Demokratske
stranke kojoj je daleko veći prioritet bila
dogradnja nefunkcionalnog iza-binskog prostora Kulturnog Centra na koju
je straćeno 80.000.000 dinara a da zgrada
do danas nije dobila upotrebnu dozvolu, verovatno jer se u poslić debelo ugradio kako je ko stigao! Osim toga javnosti se
stalno podmeće laž da je Muzej zatvoren, iako ima tri stalne postavke i tri
izložbena prostora za gostujuće izložbe.
Dramska umetnica na
zadatku
Malo je poznato da je u isto to
vreme Muzej u dva navrata novčano jako puno oštećen. Pokazalo se da je još pre dve godine bila predviđena
prva faza radova za koju je bilo opredeljeno 13, 5 miliona dinara koji su
kasnije povučeni i prenamenjeni a za 2013.
godinu bila je predviđena investicija od pet
miliona dinara radi kompletne rekonstrukcije elektroinstalacija u muzeju ali je
i taj novac povučen pošto se neko genijalno setio da naknadno tumači zakone te je muzej i ovog puta izvisio.
Bilo bi jako lepo kada bi Večanska malko obratila pažnju
na primenu demokratskog sistema žute rupe na isplatu ličnih dohodaka zaposlenih u ustanovama zaštite, pošto joj očito nije poznato da 18 stručnjaka
iz Gradske biblioteke, Narodnog muzeja, Zavoda za zaštitu spomenika već godinama dobija
nezakonito umanjene plate jer grad Pančevo
sistematski krši Uredbu vlade Srbije o
koeficijentima za obračun i isplatu plata
zaposlenih u javnim službama. Da li joj je recimo
poznato da bibliotekar savetnik Goran Trailović ne
dobija platu savetnika jer bi bila veća nego plate Snežane Baralić Bošnjak i ostalih drugarica na II spratu.
Da li joj je poznato da magistri
arheologije - kustosi Narodnog Muzeja već tri godine ne dobijaju pripadajuću platu jer je drugarica profesorka marksizma Nada Berkuljan
javno izjavila da ne da pare jer oboje magistara radi u Muzeju. Bilo bi jako
zanimljivo videti da li Večanska zna gde su završile sve one plate koje je Demokratska stranka otela
Narodnom Muzeju Pančevo kako bi pootvarala radna
mesta u gradskim agencijama? Gde su plate slikara-konzervatora, knjigovođe, administrativnog radnika?
Da li je proslavljenoj
dramskoj umetnici Jasmini Večanski slučajno poznato da se upravo u vreme kada je nemoguće obezbediti finansiranje radnih mesta koja već postoje u sistematizacijama ustanova zaštite, istodobno na samom II spratu opštine godinama umnožavaju radna mesta. Na
koje je radno mesto recimo raspoređena Marijana Kolarić koja je u opštinu došla preko programa stručne prakse Biroa za zapošljavanje? Je li to možda opet u pitanju sistem rupe? Za
koje je to epohalne zasluge u Kulturnom centru u vreme direktorovanja Jasmine Večanski kao urednik programa Savremene Galerije za koje je
sistematizacijom predviđen završen fakultet, godinama radila studentkinja arhitekture Snežana Ćuruvija?
Bilo bi takođe jako zanimljivo videti šta
je tokom već spomenutih sedam godina i sedam
meseci Večanska radila kao direktor
Kulturnog centra ako sada najavljuje skeniranje stanja u bioskopu Vojvodina pritom
zaboravljajući činjenicu
da je taj bioskop zatvorila njena prethodnica na mestu direktora Svetlana Mladenov
u pokušaju da foaje pregradi u teretanu,
a Večanska za to vreme nije ni pokušala da otvori Vojvodinu. Očito
je da su ovde definitivno pomešane babe i žabe jer nekome očito jako smeta što je Narodni Muzej Pančevo ustanova zaštite pokretnih kulturnih dobara a ne dežurni servis za ispunjavanje večernje revije želja Baralićke, Berkuljanke i Večanske poput doživotne retrospektivne
izložbe keramičarke Larise Ackov, performansa Baralićkinog Hitlerjugenda, muzeja kobasica Vladimira Palibrka, memorijalnog
centra Ženske mirovne grupe ŽMIG koja kao nekakav atavizam postoji iako je rat
završen još pre 14 godina a u čije ime je Baralićka svojedobno organizovala feministički juriš na Muzej.
Definiciju ovakvog psihopatološkog
stanja najbolje je dao najveći svetski dirigent Sergiu
Celibidache: reč je o osobama koje
svakodnevno truju sve oko sebe, i koje bi konačno mogle da se zaustave i da pišu recimo o ginekologiji. U tu oblast svi su slabo upućeni. Ali u kulturi su device i takve će otići sa ovog sveta, nikada oplođene jednim kulturnim iskustvom! Možda
bi ovo teško stanje uspeo da sanira izvesni
vajar Luka Kulić sa svojim diplomskim
radom u obliku penisa dužine dva metra!