Do koske

Ko uklanja tragove najveće pljačke u istoriji Srbije, i zašto će Agencija za privatizaciju uskoro biti ugašena

Bekstvo sa mesta zločina

Dok u Agenciji za privatizaciju uveliko spremaju poslednju pljačku srpskih preduzeća, ova državna institucija ubrzano se priprema da prestane sa radom. Njen posao će biti obavljen posle rasprodaje preostalih 188 preduzeća. Većina njih će, kao i do sada, biti poklonjena režimskim mešetarima, a manji deo biće prodat u bescenje. Smisao gašenja Agencije za privatizaciju je vrlo jasan: zatiranje tragova nezapamćene pljačke srpske privrede, zbog koje danas u Srbiji jedva preživljavaju milioni ljudi. Novoizabrani direktor Agencije za privatizaciju, Ljubomir Šubara, ovu informaciju nedavno je i potvrdio, rekavši da će on biti poslednji direktor ove institucije na čijem čelu su se četrnaest godina smenjivali protagonisti nezapamćenog državnog kriminala.

Milica Grabež

Ključna institucija najveće državne pljačke u istoriji Srbiji, Agencija za privatizaciju, privodi svoj kriminalni posao kraju. Od svog osnivanja do danas, ova režimska aždaja, uništila je skoro kompletnu srpsku privredu.

Ono što nije dokrajčila likvidacionim postupcima, prodala je u bescenje ili poklonila malim i velikim tajkunima, dojučerašnjem ološu koje se skoro petnaest godina mrestilo pod zaštitom političkih oligarhija.

Od kako je prvi direktor Agencije za privatizaciju, Vladimir Čupić (2001 - 2003), za račun DOS-a (i pod komandom tadašnjeg ministra za privredu i privatizaciju, Aleksandra Vlahovića), rasprodao najprofitabilnije kompanije, pivare, cementare i sve ono što su bile državne "fabrike para", pa sve do danas, Srbija je opljačkana za više od 100 milijardi evra!

Čupićev posao nastavio je Mirko Cvetković (2003 - 2004), a za njegovog mandata uništeno je preko sto najvećih državnih preduzeća, a on lično je odgovoran za više od osamdeset privatizacije koje su imale za posledicu konačan slom srpske privrede. Nikada zbog toga nije odgovarao, mada je njegova konsultantska kuća "Ces-Mekon" bila glavni "izvođač radova". Umesto toga, imenovan je za predsednika Vlade tokom predsedničkog mandata Borisa Tadića.

I svi ostali bivši direktori Agencije (Miodrag Đorđević 2004 - 2006, Vladimir Galić 2006 - 2007, Vesna Džinić 2007-2009...), nastavili su da rade za račun svojih političkih stranaka i njihovih pljačkaških apetita.

Zbog kriminalnih radnji u Agenciji za privatizaciju, nikada nije odgovarala ni Vesna Džinić, najbliža saradnica majstora ekonomske propasti, Mlađana Dinkića.

Dok je Dinkić bio guverner, Džinićeva je bila direktor Agencije za osiguranje, sanaciju stečaja i banaka, za vreme njegovog mandata kao ministra finansija bila je direktor Uprave za trezor. A smenu njenog prethodnika na mestu direktora Agencije za privatizaciju, Vladimira Galića, Dinkić je obrazložio kao „uobičajenu proceduru", dodavši da „da ne bi ni vodio Ministarstvo u slučaju da Agenciju vodi neko koga i ne poznaje". Drugim rečima, morao je da ima osobu od poverenja za kriminal koji je usledio.

Posle Vesne Džinić, koja je sa sto miliona evra pobegla u Ameriku, za direktora Agencije za privatizaciju imenovan je ekonomista Vladislav Cvetković, kome je dato u zadatak da rasproda, ukloni ili gurne u stečaj oko 100 srpskih preduzeća. Taj posao je skoro besprekorno obavio.

Jedan od direktora Agencije, bio je i Miodrag Đorđević, jedini koji se na ovoj funkciji zadržao duže od Vesne Džinić.

Da predstava bude što uspešnija, posle njega je na čelo Agencije doveden bivši glumac Narodnog pozorišta u Kikindi i advokat, Vladimir Galić, koji se tu zadržao jedva godinu dana, ali mu je ona poslužila kao odskočna daska za čitav niz funkcija koje je kasnije obavljao - savetnik premijera, predsednik Gradskog odbora DSS-a u Novom Sadu, predsednik UO „Srbijagasa"...

Najkraće se na mestu direktora Agencije za privatizaciju zadržao Branko Pavlović koga je Vlada smenila posle samo tri meseca. Za razliku od ostalih bivših direktora koji su odlazili tiho i bez velike buke, Pavlović je svađom sa gazdama DOS-a, pokazao da mu nije bilo stalo do te funkcije.

Od samog početka rada Agencije, smene na njenom čelu su se dešavale, u zavisnosti od interesa političkih vođa i kriminalnih grupa koje su ih pratile i finansirale.

Na ovaj, ili onaj način, danas se svi bivši direktori Agencije i dalje bave privatizacijom. Čine to i mnogi bivši direktori pojedinih sektora, pre svih, Centra za tendere i Centra za aukcije, koji su listom prešli u vodeće konsultantske firme. Zakon o sprečavanju sukoba interesa ne sadrži nikakvu odredbu kojom bi ih omeo u tome.

Uprkos svemu, javnost u Srbiji punih četrnaest godina nije uspela da dođe do informacije, koliko su konsultantske kuće imale ukupno povezanih lica u lancu epohalne pljačke naroda (poznati su samo oni "najviđeniji"), ali se zna da je najveći naručilac poslova konsultantskih kuća bila (i ostala) Agencija za privatizaciju.

Nedavno je za direktora Agencije za privatizaciju imenovan ekonomista Ljubomir Šubara, koji je, po svemu sudeći, doveden da "ugasi svetlo" u ovoj, duboko kriminalizovanoj instituciji, kako bi što pre nestali tragovi najveće tranzicione pljačke u Istočnoj Evropi. To je Šubara i potvrdio izjavom da će on biti poslednji direktor Agencije za privatizaciju i dodao: "...Naše je da u što kraćem roku okončamo postupak...Računamo da bi ceo proces za prvih 70 preduzeća mogao da bude okončan najkasnije za dva meseca...".

Da bi bilo jasnije zbog čega je pokrenut ubrzan postupak za stečaj još 188 preduzeća za koje je rečeno da "nema ni zainteresovanih kupaca, ni posla, ni tržišta".

Ali, ljudi u Agenciji već sada znaju kome će neka od tih preduzeća pasti u ruke bez dinara. Među njima su, svakako i Šik Kopaonik iz Kuršumlije, zatim delovi velikih sistema EI Niš, Zorka Šabac, Goša iz Smederevske Palanke. Imovina firmi poput "Progresa" iz Beograda i "Petra Drapšina" iz Novog Sada, takođe će nekome dobro doći na poklon. Ista sudbina čeka i firme Prvi maj Pirot, Zastava iz Kragujevca, Ineks iz Beograda, Ivo Lola Ribar iz Beograda, Fabrika ulja iz Kruševca, "21. maj" iz Beograda, kao i veliki broj veterinarskih stanica...Bez posla će, po ubrzanom postupku, ostati preko 5.000 radnika.

Poslednji čin surovog posleratnog obračuna "međunarodnog faktora" sa Srbijom, biće rasprodaja i pljačka EPS-a i Telekoma.

Nestankom Agencije za privatizaciju, nestaće i većina najvažnijih dokaza za pljačku imovine srpskih preduzeća, čiju vrednost još niko nije precizno utvrdio, ali je sigurno da prelazi sto milijardi evra. Poređenja radi, jedna cinična kalkulacije Svetske banke o ukupnoj vrednosti državne imovine Srbije, ne prelazi cifru od 150 milijardi evra.

Da je Srbija zaista pravna država, svi dosadašnji direktori Agencije za privatizaciju morali bi da odgovaraju za zlodela koja su naneta i ovoj i narednim generacijama, koje će plaćati dugove ove kriminalne epohe. Umesto toga, svi oni su dobro zbrinuti i smešteni u državnim institucijama, bankarskom sektoru ili u privatnim kompanijama povezanim sa državom.