Kontranapad

Slučaj nezasitog vlastohlepca Dušana Bajatovića, koji se ostrvio na funkciju takozvanog sportskog radnika

Jedno lice dve stolice

Po modelu savremene politike koja od partijskih vojnika stvara "privredne eksperte", Dušan Bajatović je započeo svoju karijeru sportskog funkcionera. Ni manje ni više, "prihvatio" se zadatka da obnovi i oporavi Sportsko društvo Vojvodina, a onda je, sa titulom predsednika Sportskog društva Vojvodina, odlepršao u zagrljaj FK Crvena zvezda! Oni koji ga dobro znaju, kažu da mu je i to malo!

Miroslav Vislavski

Protekle dane sam proveo u seobi. Porodična situacija je zahtevala da se sa suprugom "povučem" na rezervni položaj u vikendicu, koja se nalazi desetak kilometara od Novog Sada u šumovitom delu Fruške gore. Ni jedna seoba nije prijatna. Ne kaže narod uzalud: "Ko se seli, taj se ne veseli". Seoba je satkana od mnoštva detalja organizacione prirode, značajnih finansijskih izdvajanja i obaveza, stresova koji su uzrokovani raznoraznim razlozima.

U takvom psihološkom stanju, doživeh kao melem na rane susret sa neznancem koji me zaustavi pred zgradom "Dnevnika" oslovivši me: "Gospodine Vislavski!" - "Izvolite?" upitah ga.

- Molim vas da prenesete pozdrave svim vašim kolegama u Tabloidu! Prvo pročitam vašu kolumnu, s obzirom da sam čovek sporta, a potom čitam ceo sadržaj lista. Sa Tabloidom sam od njegovog početka, tačnije punu deceniju. Živim u Švedskoj više od petnaest godina, a pre toga sam bio deset godina u Australiji. Odakle vam toliko smelosti? Zar se ne plašite mafijaške odmazde? Divim se hrabrosti svih vas u Tabloidu. Šta je sa ostalim novinarima u medijima Srbije? Njihova je velika odgovornost za stanje koje nas razjeda četvrt veka! Mislim da je Tabloid jedina novina koja vizionarski predočava situaciju u politici, privredi, pravosuđu, zdravstvu, u svim oblastima... Istina je vaše oružje, a to je najveći neprijatelj režimu... Pratim vašu borbu protiv mafije za očuvanje i opstanak lista, probleme oko štampanja, distribucije, na carini od kada se štampate u Crnoj Gori... To je zločin koji se čini prema vama... Znate, sve ovo što se dešava u Srbiji, vidim i nazivam genocidom vlasti nad svojim državljanima... Želim vam svu sreću svima u redakciji! Neka vas Bog čuva! - u dahu je govorio neznanac na biciklu koji se predstavio kao Dragan Vukčević, specijalista sportske medicine, nekada blizak braći Kačar, Slavku Obadovu, pokojnom Svetozaru Mihailoviću, velikanima boksa i džudo sporta...

Pre ovog susreta, završavao sam dijalog sa nekadašnjim predsednikom UO Odbojkaškog kluba "Vojvodina Holding Š", Obradom Baturanom, koga sam uskratio odgovorom na pitanje koje mi je uputio sms porukom, samo zbog nipodaštavajućeg stava prema "tabloidnim" izdanjima u koje je svrstao i naš Tabloid. Poruka mu je bila: Kad pročitaš moju kolumnu, imaš odgovor na pitanje koje mi postavljaš. A pitanje je bilo - na koga sam mislio kada sam u oproštaju od Rajka Kijca kritikovao novokomponovanog čelnika SD Vojvodina koji se sa te funkcije, zajedno sa njom preselio u sastav Upravnog odbora FK Crvena zvezda! Ni tada, ni danas nije tajna da se radi o Dušanu Bajatoviću, čoveku kome je prva seoba u svet privrede u radnoj karijeri, bio direktorski položaj u Srbijagasu 2007!? Do tada je praksu sticao samo u politici, ako je reč o "veštini mogućeg" u poslednjih četvrt veka. Dakle, tamo gde se vara, laže, krade...

Po modelu savremene politike koja od partijskih vojnika stvara "privredne eksperte", Dušan Bajatović je započeo svoju karijeru sportskog funkcionera. Ni manje ni više, "prihvatio" se zadatka da obnovi i oporavi Sportsko društvo Vojvodina koje je nekada u jugoslovenskim okvirima bilo sa najmnogobrojnijim članstvom. U svom jedinom nastupu pred sportistima i sportskim rukovodiocima porodice sa imenom Vojvodina, obilato je koristio retoriku i iskustvo političara.

Poput Premijera Srbije koji konstantno pomera rokove i granicu boljeg života, tako je i "najpoželjniji mladoženja" Dušan Bajatović, kakvim ga nazivaše zabavljački mediji, privlačio pažnju i požudu ispijenih klubova sa imenom - Vojvodina. Svi oni podsetiše na potrošene prostitutke koje na izdisaju pokušavaju da se zakače na poslednji vagon i priviju uz nekog domaćina. Ali, avaj! Domaćin se preselio! Još uvek sa oreolom predsednika Sportskog društva Vojvodina, odlepršao je tamo gde je njegov sanak pusti - u Beograd! Ni manje ni više, već u zagrljaj FK Crvena zvezda!

O kakvom beskrupuloznom i bahatom političaru se radi, potvrđuje činjenica da se on ni nakon bezmalo tri meseca ne oglašava i ne lišava funkcije predsednika Sportskog društva, nakon preuzimanja dužnosti u FK Crvena zvezda. Uzaludne su prozivke koje mu upućujemo, a sportski kuloari u Novom Sadu zvrje od osuda nemoralnog odnosa prema porodici Vojvodine. Ne haje Bajatović što od Sportskog društva Vojvodina postoji samo ON, sa funkcijom koju je uzurpirao, a da je pri tome ne vrši! On pljuje u lice svim Vojvodinašima koji nemaju kuraži da ga opozovu, odnosno da ga smene, kada već on ne podnosi ostavku na predsedničku funkciju.

Bez prevelikog plana, pre bih rekao slučajnim uzorkom, potražio sam reakcije i sud sportskih ljudi iz klubova koji nose ime Vojvodina o ponašanju Bajatovića. Uprkos svojevrsnoj drskosti ovog antisportiste, reakcije su bile prilično mlake ili obazrive. Ko vele, možda se nešto promeni...Možda će Bajatović pronaći "Južni tok" i "zelenu granu" koja će doneti bolji život. Onaj, vučićevski, 2014, pa 2015, pa 2016, a najnovije je 2017!

Direktor Atletskog kluba Vojvodina, osvajač brojnih medalja sa velikih takmičenja i učesnik Olimpijskih igara Stevan Zorić je svoj odgovor sveo na konstataciju koja je podudarna pitanju Obrada Baturana, na koga sam mislio pominjući ga kao novokomponovanog čelnika SD Vojvodina: "Ja prvi put čujem da je predsednik SD Vojvodina, postao član UO FK Crvena Zvezda! Veoma sam iznenađen!" Nastavio je: "...Za naš Atletski klub se zna da smo treći klub u državi, sa izuzetnim pojedincima među kojima su lideri Ivana Španović i Mihal Dudaš, koji su osvojili najvrednija odličja sa velikih takmičenja. Uprkos tome, sponzorski pul jednak je NULI! Da nas Grad ne prati i ne podržava, mogli bi davno staviti katanac na vrata!"

Šta više, pre mesec dana, ovaj klub je ostao i bez predsednika. Od kada je smenjen sa funkcije direktora Novosadskog sajma, dr Dragan Lukač je podneo ostavku na funkciju predsednika kluba. Potez koji se može smatrati odgovornim, ali svojevrsnom ilustracijom kriterijuma kojima se rukovode klubovi kada se opredeljuju za "istaknute" ličnosti. Jer, kada ne postoji sistem, kako je to u sportu i državi u celini, onda je moguće da i Dušan Bajatović bude predsednik SD Vojvodina, član UO FK Crvena zvezda, bez obzira što mu sport apsolutno ništa ne znači u sferi interesovanja, ali ne i interesa koji kroz sport može da izvuče u svoju korist!

Predsednik FK Vojvodina, Zoran Šćepanović je bio veoma odmeren. Čovek koji ne preferira medijsku promociju i koji izbegava poimenično prozivanje u kritičkom pogledu je kratko odgovorio šta misli o potezu Dušana Bajatovića: "Vrlo NEOBIČAN potez je načinio predsednik SD Vojvodina. Zapravo, to je neuobičajeno da nosilac najistaknutije funkcije u velikom klubu - Sportskom društvu, u toku mandata ide na funkciju u drugi klub koji je jednako visokog ranga kao i onaj u kome već obavlja istaknutu funkciju!"

Generalni direktor Vaterpolo kluba Vojvodina Kolja Lazor je izrazio žaljenje zašto Dušan Bajatović nije ušao u upravu nekog od klubova iz porodice Vojvodina kojima su preko potrebni sponzori.

Jedan od najpoznatijih pregalaca u rvanju i sportskih radnika u Novom Sadu, Rajko Tešanović, kome su voljom bahatih rukovodilaca u rvačkom sportu već nekoliko godina uskraćena elemantarna ustavna i ljudska prava da radi u profesiji za koju je stručno okvalifikovan od najznačajnijih državnih naučno obrazovnih institucija, je ponašanje Bajatovića video kao deo procesa "Beogradizacije" kojoj streme svi oni koji hoće moć, imaju prevelike ambicije... Njegovo ponašanje je okvalifikovao kao nelogično i neprimereno prvom čoveku institucije kakva je SD Vojvodina u svom istorijskom i tradicionalnom značenju.

Jedan od istaknutih stručnjaka, koji nije želeo da ga imenujem, a u čijoj radionici je ponikao veliki broj istaknutih sportista, reprezentativaca i osvajača medalja je upitao: A ko je predsednik SD Vojvodina? Rekoh mu da je reč o Dušanu Bajatoviću!

Usledilo je novo pitanje: Kakve on veze ima sa sportom i Vojvodinom? Uzvratih: "Nikakve! Ali on je uspešan političar i privrednik koji može pomoći sportu!" "Pa šta je do sada uradio?" - pita moj sagovornik. Obećao je puno toga na Skupštini obnove - kažem ja, a on lakonski primeti: "Možda je pomislio da je u Narodnoj Skupštini. Tamo padaju najbolja i najveća obećanja. Ništa ih ne košta da obećaju, a mi onda živimo u nadi koja bledi do novog obećanja i tako redom." "Ali šalu na stranu" - nastavlja ovaj istaknuti sportski trener - "...Čoveka ne poznajem. Video sam ga pre pola godine u lokalu u kome je održan susret školske generacije. Tako pijanog i bahatog čoveka, ne pamtim kada sam sreo. Pomislio sam, kakva je ovo država koju simbolizuju ovakvi ljudi i šta on to vredi kada ima mesečna primanja koja ja ne mogu da ostvarim u dve godine rada? Pa takav i ne treba da bude čelnik najvrednijim novosadskim i vojvođanskim sportistima!"

Doajen sportskog novinarstva, nekadašnji direktor muškog KK Vojvodina iz najuspešnijeg perioda ovog kluba i nekadašnji potpredsednik SD Vojvodina Jovan Tanurdžić nije krio svoje ogorčenje i razočarenje postupkom Dušana Bajatovića: "...U ambijentu u kome živi novosadski sport, ništa nije neobično ili iznenađujuće pa ni to da predsednik Sportskog društva Vojvodina, koje postoji samo još u emocijama stvarnih pristalica klubova koji nose ime Vojvodina, a danas samo na papiru, postane član Upravnog odbora FK Crvena Zvezda. Razočaran sam činjenicom da je Dušan Bajatović biran za predsednika ove institucije koja je u prošlosti imala najveći broj članica u nekadašnjoj Jugoslaviji, velikoj i skraćenoj. Od njega nisam ništa ni očekivao da će ostvariti Veliki projekat koji je prilikom izbora za predsednika najavljivao, samo je bajkovita iluzija i šarena laža prevejanog političara, velikog 'privrednog menadžera' o nekom ozbiljnom, dobro organizovanom i jakom sportskom društvu koje bi bilo u interesu novosadskog i sporta u celini. On ni po čemu ne zaslužuje niti mu pripada mesto prvog čoveka SD Vojvodina. Okružen sa dvojicom - trojicom rukometnih funkcionera, zamagljuje svoju pripadnost sportu i sportskom društvu velike tradicije i časne istorije koja pamti izuzetnu organizaciju, sa stručnom službom i aktivnostima koje su bile preteča svega onoga što su kasnije činila druga društva ili sportske asocijacije...Sportsko društvo Vojvodina danas nema ni svoje promotivne i marketinške aktivnosti, nema izdavačku delatnost ne proglašava najbolje u svojoj porodici, ne okuplja...

SD Vojvodina nije doživela nikakva pomeranja na bolje ni sa Ratkom Buturovićem koji je imao 'svoj projekat' - nerealan, pa je brzo odustao od 'preporoda'. Bajatović je njegov kontinuitet na putu agonije kojom strmoglavo i izvesno putuje... Žao mi je poštenih, uglednih i čestitih sportskih ljudi punih ideala pogaženih vrednosti, koji veruju poput Aleksandra Jovančevića da je moguć povratak tradiciji, a u stvari su žrtve manipulanata i prevaranata..."

U međuvremenu, Crvena zvezda je proslavila sedamdeset godina postojanja. To je bio razlog za okupljanje svih zvezdaša pod zastavu Sportskog društva. Okupile su se legende sporta iz svih grana trofejnog društva...Na svečanosti je promovisana knjiga "Pod sjajem zvezda". Mediji nisu zabeležili ili su smatrali nebitnim prisustvo Dušana Bajatovića. A možda on nije ni prisustvovao tako značajnoj svečanosti. Svojim ponašanjem u sportu, podseća na pubertetlije koji laju na Vojvodinine zvezde.