Natrag
Tabloid istražuje
Sagledavanje poslovanja 15 poslovnih sistema, odnosno grupacija, pruža potpunu sliku efikasnosti ili neefikasnosti srpske privrede
Odbrana poslednje imovine
Sagledavajući stanje srpske privrede, u nekoliko prethodnih brojeva, uvideli smo da na jednom mestu treba prikazati 15 poslovnih sistema koji predstavljaju stub srpske privrede. Njih 14 je nasleđeno iz zajedničke nam države SFRJ, samo su distributivni lanci, kao grupacija, nastali posle 2001. godine. Čitajući ovaj tekst svaki građanin ove zemlje, koji nema rezervnu otadžbinu zabrinuće se, a uvereni smo da članovi naše redakcije i naši saradnici, nemaju rezervnu otadžbinu, pa sa toliko žestine i branimo njene vitalne interese. Za sve privredne subjekte korišćeni su bilansni podaci za 2013. godinu.
Miodrag K. Skulić
Naftna industrija Srbije AD, sa godišnjim prihodom od 2,3 milijarde evra
Vlasnici NIS AD iz Novog Sada su: 56,15 odsto Gasprom Neft, Ruska Federacija, 29,87 odsto Republika Srbija i 13,98 odsto brojni građani Srbije, po osnovu upisanih besplatnih akcija. Jasno je da je inostrani partner u protekle tri godine kupio deo akcija od građana malih akcionara. Ovaj poslovni sistem ima 7.629 zaposlenih. Ukupan kapital ovog akcionarskog društva je 81,5 milijardi dinara i uvećan je iz neraspoređene dobiti za još 87,5 milijardi dinara, tako da čini 168,9 milijardi dinara, ili 1,47 milijardi evra. Tim kapitalom akcionarsko društvo pokriva 48,89 odsto ukupno angažovane poslovne imovine (stalne i obrtne). Ukupan prihod ostvaren u 2013. godini je 264,4 milijardi dinara, ili 2,3 milijarde evra. Na tom prihodu iskazana je godišnja neto dobit u iznosu od 48,3 milijardi dinara, ili 422 miliona evra, što čini 18,28 odsto ukupnog prihoda ostvarenog u toj godini. Dobit se nije raspoređivala u poslednje dve godine.
JP Elektroprivreda Srbije, sa godišnjim prihodom od 1,9 milijardi evra
Republika Srbija je jedini vlasnik Elektroprivrede Srbije i svih njenih hidroelektrana, termoelektrana i distribucija. Iz sastava ovog složenog sistema izdvojena je Elektromreža Srbije, kao sistem za prenos električne energije. Kapital ovog javnog preduzeća je 800 milijardi dinara, ili skoro sedanm milijardi evra. Sa tim kapitalom Elektroprivreda Srbije pokriva 72,98 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, a sa 84,70 odsto stalne imovine. Sa 31.569 zaposlenih u 2013. godini ostvaren je ukupan poslovni prihod 219,8 milijardi dinara, ili 1,92 milijarde evra. Na tom prihodu iskazana je neto dobit u iznosu od 18,8 milijardi dinara, ili 164 miliona evra, što čini 8,56 odsto ukupnog prihoda. Uzimajući u obzir 42 milijarde dinara ukalkulisanih po osnovu amortizacije, sa neto dobitkom, Elektroprivreda Srbije je mogla usmeriti u redovno održavanje, remont i nova investiciona ulaganja 60 milijardi dinara, ili pola milijarde evra. Ovo je moglo da se postigne jer su cene električne energije u toj godini korigovane, pa je jadno da je gubitak iskazan u 2012. godini u iznosu od 12,3 milijardi dinara, raubovao ovo opšte društveno bogatstvo.
Železnice Srbije AD, sa godišnjim prihodom od 230 miliona evra
Vlasnici ovog akcionarskog društva sa 98,96 odsto je Republika Srbija, a sa 1,04 odsto Fond za razvoj. Ukupna vrednost poslovne imovine je 278 milijardi dinara, ili 2,4 milijarde evra. U toj vrednosti imovine 97,4 odsto je stalna imovine, dok je samo 2,6 odsto vrednost obrtne imovine. Preostalim sopstvenim kapitalom sa 73,32 odsto društvo pokriva ukupnu vrednost poslovne imovine, dok su obaveze na dan 31. decembra 2013. godine iznosile 74,2 milijarde dinara, ili 647 miliona evra. Železnice Srbije imaju 19.896 zaposlenih i u poslednje četiri godine ostvarile su sledeće direktne prihode i subvencije države:
Zabrinjavajuće je da se nivo subvencija države izjednačuje sa nivoom direktno ostvarenih prihoda. Sa 127 miliona evra ukupnog godišnjeg prihoda i sa nešto manje subvencija države Železnice egzistiraju na „prosjačkom štapu". I pored toga u tri godine iskazani su gubici u poslovanju. U 2013. godini gubitak je 8,2 milijarde dinara, u prethodnoj godini 16,9, u 2011. godini iskazan je neto dobitak od 12,7 milijardi dinara, a u 2010. godini gubitak u iznosu od 17,3 milijardi dinara. Usled toga, kumulirani gubici Železnica Srbije su 146,9 milijardi dinara, ili milijardu i 281 milion evra. Samo po osnovu kamata i drugih finansijskih rashoda Železnice Srbije imaju 12 miliona evra godišnjih rashoda.
JP Preduzeće za puteve Srbije, sa godišnjim prihodom od 222 miliona evra
Republika Srbija je jedini vlasnik ovog javnog preduzeća koje raspolaže poslovnom imovinom od 461,3 milijarde dinara, ili četiri milijarde evra. Sopstvenim kapitalom ovo javno preduzeće pokriva 75,08 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, dok obaveze preduzeća na dan 1. januara 2014. godine iznose 115 milijardi dinara, ili više od milijardu evra, kolike su i ukupne obaveze ovog republičkog javnog preduzeća. Sa 1.335 zaposlenih u 2013. godini ostvaren je ukupan prihod od 25,5 milijardi dinara, ili 222 miliona evra, uz iskazivanje milijarde i 37 miliona dinara gubitka u poslovanju te godine, ili 4,07 odsto prihoda ostvarenog u toj godini. Preduzeće za puteve Srbije izvršilo je revalorizaciju vrednosti putne mreže koja mu je poverena na održavanje. Od tog prihoda više od 12 milijardi dinara preneto je lokalnim preduzećima za puteve koja obavljaju operativno održavanje. Za finansijske rashode odlazi 2,6 milijardi dinara, što čini više od deset odsto ukupnog prihoda. Hrvatska je, pod pritiskom građana, odustala od davanja u koncesiju svojih autoputeva. Srbija će, nakon dve, tri godine biti prisiljena da svoje autoputeve da u koncesiju. A to će biti motivisano obavezom za vraćanje državnih dugova i kamata koje su u ovoj godini više od milijardu evra, a iduće godine će se popeti na 1, 2 milijarde evra.
JP Srbijagas, Novi Sad, sa godišnjim prihodom od 602 miliona evra i dugovima od milijardu i 443 miliona evra
Javno preduzeće Srbijagas u vlasništvu je Republike Srbije i ostalo je bez dinara sopstvenog kapitala. Naprotiv ceo kapital od 79,9 miliona dinara, ili 697 miliona evra „pojeden" je u gubicima, a pored toga još 26,8 milijardi dinara su gubici iznad kapitala. To stanje je katastrofalno, jer za obaveze ovog republičkog javnog preduzeća od 165 milijardi dinara, ili milijardu i 443 miliona evra garant je Vlada Republike Srbije. O dubiozi u poslovanju ovog javnog preduzeća najbolje govore bilansni podaci iz 2013. godine. Naime, na prihodu od 69 milijardi dinara, iskazan je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 50,8 milijardi dinara, što čini 73,61 odsto ukupnog prihoda. To su rezultati poslovanja 3.011 zaposlenih u matičnom društvu i zavisnim preduzećema iz Kikinde i Žitišta. Nabavna vrednost utrošenog gasa u 2013. godini je 59,4 milijardi dinara, a ukupan prihod 69 milijardi dinara, pa je razlika u ceni ostvarena u toj godini samo 9,6 milijardi dinara, a ukupne obaveze veće su 17 puta, pa da ovo javno preduzeće nema nikakvih isplata zaposlenima, niti bilo kojih rashoda, u tom periodu bi uspelo da vrati dugove. Ovako će ih vratiti Republika Srbija.
Železara Smederevo doo, sa godišnjim prihodom od 186 miliona evra i dugovima od milijardu i 218 miliona evra
Železara Smederevo je u vlasništvu Republike Srbije, ali je preostali kapital ovog društva sa ograničenom odgovornošću samo 2,06 milijardi dinara i sa tim kapitalom pokriva se samo 8,24 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, dok su ukupne obaveze 22,9 milijardi dinara, ili 200 miliona evra. U 2013. godini sa 5.036 zaposlenih ostvaren je ukupan prihod od samo 21,4 milijardi dinara, ili 188 miliona evra. Na tom prihodi iskazan je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 14,96 milijardi dinara, ili 70 odsto ukupnog prihoda. Gubitci u prethodnoj godini bili su 3,2 milijarde dinara, a u 2011. godini 15,6, dok su u 2010. godini iznosili 15 milijardi dinara.
Petrohemija AD, Pančevo, sa godišnjim prihodom od 3722 miliona evra i dugovima od milijardu i 498 miliona evra
Petrohemija AD u vlasništvu je: 54,89 odsto Republike Srbije, 12,63 odsto Fonda za razvoj, 13,38 odsto JP Srbijagas i 12,72 odsto u vlasništvu je NIS AD. Kumulirani gubici pojeli su 18,5 milijardi dinara ukupnog kapitala AD Petrohemije, pa je iskazan u bilansu 2013. godine gubitak iznad kapitala za još 40 milijardi dinara. Sa ukupnim gubicima od 58,5 milijardi dinara, ili 510 miliona ervra, Petrohemija ima ukupne obaveze 57 milijardi dinara, ili pola milijarde evra, dok je vrednost poslovne imovine samo 17 milijardi dinara, ili 149 miliona evra. Petrohemija ima 1.787 zaposlenih i u 2013. godini na prihodu od 42,6 milijardi dinara iskazan je gubitak u poslovanju te godine od 11,8 milijardi dinara, ili više od sto miliona evra, što čini 27,77 odsto ukupnog prihoda.
Fiat automobili Srbija doo, Kragujevac, sa godišnjim prihodom od 1,5 milijardi evra
Fiat automobili Srbija iz Kraujevca u vlasništvu su 66,67 odsto Fiat Group Automobiles, S.p. A i 33,33 odsto Republike Srbije. Ovo privredno društvo svojim izvozom pokriva uvoz delova i komponenti radi sklapanja i nakon tog pokrića ostvaruje pozitivan rezultat u deviznom bilansu Srbije od oko 220 miliona evra. Ako se to uporedi sa ukupnom vrednošću uvoza od oko 14 milijardi evra, to predstavlja oko 1,5 odsto vrednosti uvoza, što potvrđuje da to nije nikakav posebno atraktivan aranžman najmanje iz dva razloga. Prvo, što je Srbija uložila ogromna sredstva u investicije i drugo, što za dve godine ističe desetogodišnji aranžman sa Fiatom i neizvesno je da li će Fiat posle toga nastaviti montažu automobila u Kragujencu, jer zli jezici tvrde da nijedan deo iz Srbije, pa ni pirotsko-francuski pneumatici se ne ugrađuju u Fijatove automobile.
U 2013. godini na prihodu od 171,6 milijardi dinara, što čini oko 1,5 milijardu evra, ostvarena je neto dobit od samo 1,13 milijardi dinara, ili 0,66 odsto od prihoda. Međutim, kumulirani gubici iz ranijih godina su 8,8 milijardi dinara, koji uveliko nadmašuju iskazan dobitak u 2013. godini. U Kragujevcu ima 3.668 zaposlenih. Ono što posebno zabrinjava našu stranu, odnosno Republiku Srbiju, je nizak stepen pokrivenosti poslovne imovine kapitalom ovog mešovitog društva, koji iznosi 16,08 odsto. Na drugoj strani, ukupne obaveze ovog mešovitog društva, sa trećinom našeg vlasništva, su 121 milijarda dinara, ili milijardu i 57 miliona evra. Iz bilansa se jasno vidi da ovo privredno društvo, verovatno koristeći međusoban ugovor, ne plaća ni poreze na zarade, jer kod pozicije porez na zarade na teret poslodavca ima samo 2,3 miliona dinara, a prihodi od subvencija države su u 2013. godini bili 3,2 milijarde dinara, a kapitalne subvencije devet milijardi dinara. Samo za delove i komponente iz Italije utrošeno je 84 odsto vrednosti ukupnog prihoda od prodatih vozila. To ukazuje da je Fiat obezbedio za sebe dobit preko cena uvoznih delova i komponenti, a Srbiji nikad neće pripasti ni evro dobiti, a uložila je ogromna sredstva.
Grupa Rudarsko-Topioničarski basen doo, Bor, sa godišnjim prihodom od 253 miliona evra
RTB Bor je u vlasništvu: 20,41 odsto Rudnika bakra Bor, 20,09 odsto Rudnika bakra Majdanpek, 32,51 odsto Topionice i rafinerije, Bor, 17,59 odsto Republike Srbije, 2,79 odsto Industrije za preradu Majdanpek, 2,54 odsto Fabrike lak žice u stečaju, 2,00 odsto Fabrike opreme i delova u stečaju, 1,58 odsto Instituta za bakar i 0,50 odsto Jugotehne, Beograd. Ova grupacija je izgubila celokupan sopstveni kapital i pored 13,5 milijardi dinara kapitala kojim je pokriven gubitak iz ranijih godina ima još gubitak iznad visine kapitala 21,8 milijardi dinara. Dakle, gubitak ukupno iznosi 35,3 milijarde dinara, ili 308 miliona evra. Poslujući bez dinara kapitala, obaveze su na dan 1. januara 2014. godine iznosile 80,6 milijardi dinara, ili 703 miliona evra. Sa 5.091 zaposlenim u 2013. godini ostvareno je 29 milijardi dinara prihoda, uz iskazivanje neto dobitka u toj godini od samo 91 milion dinara, što predstavlja 0,31 odsto prihoda.
Telekom Srbija AD, sa godišnjim prihodom od milijardu i 18 miliona evra
Telekom AD, je 58,11 odsto u vlasništvu Republike Srbije, 20 odsto samog Telekoma, kao kupca sopstvenih akcija i 21,89 odsto malih akcionara. Sopstveni kapital iznosi 143,1 milijardi dinara, ili milijardu i 248 miliona evra, Telekom pokriva 59,76 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava, pa razliku do 239,4 milijardi dinara ukupno angažovanih poslovnih sredstava pokriva iz obaveza koje na dan 1. januara 2014. godine iznose 96,3 milijarde dinara, ili 840 miliona evra. U 2013. godini sa 13.229 zaposlenih Telekom je ostvario ukupan prihod od 116,7 milijardi dinara, ili milijardu i 18 miliona evra. Na tom prihodu iskazana je neto dobit u iznosu od 15,7 milijardi dinara, odnosno 137 miliona evra, što čini 13,45 odsto prihoda, ili 12,26 odsto prinosa na kapital.
Koncern Farmakom doo u stečaju, Šabac, ima obaveze 572 miliona evra
Ovaj koncern u vlasništvu je Miroslava Bogićevića iz Šapca. Sopstveni kapital ovog koncerna je 10,5 milijardi dinara, ili 92 miliona evra i sa njim pokriva samo 16,02 odsto ukupno angažovane imovine. Obaveze koncerna su 572 miliona evra. Sa 3.160 u 2013. godini ostvaren je prihod od 19,7 milijardi dinara, uz iskazan gubitak u poslovanju u toj godini od 9,6 milijardi dinara, što iznosi 48,64 odsto prihoda. Ovo društvo u privatnom vlasništvu uvršćeno je u listu problema u privredi Srbije, jer je kupac na aukcijama Rudnika Lece, Rudnika Suva Ruda i Rudnika i Topionice Zajača, pa, samim tim, predstavlja problem srpske vlade, jer je godinama tolerisana prezaduženost ovog koncerna, pa je on sad problem ne Miroslava Bogićevića, već Vlade Srbije.
PKB AD, pretvoren u vlasništvo Grada Beograda
U Centralnom registru hartija od vrednosti ovih dana uveden je Grad Beograd kao stopostotni vlasnik akcija PKB-a. U APR-u još ova berzanska transakcija nije sprovedena, već se PKB vodi kao akcionarsko društvo sa 96,6 miliona dinara društvenog kapitala i sa 26,6 miliona dinara akcijskog kapitala, pa se postavlja pitanje kada i na koji način je Grad Beograd kupio ove akcije. U narednom broju našeg lista donećemo o tome detaljan prikaz. Sopstvenim kapitalom ovo akcionarsko društvo pokriva 69,78 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava. PKB ima 2.110 zaposlenih i u 2013. godini je ostvario 5,87 milijardi dinara prihoda, uz iskazivanje izuzetno visoke neto dobiti od 2,2 milijarde dinara. Ukupne obaveze PKB su 10,5 milijardi dinara, ili 91 milion evra.
Galenika AD, Zemun, ostala bez kapitala i ima obaveze 224 miliona evra
Galenika AD je 70 odsto u vlasništvu Republike Srbije, 15,02 odsto je u vlasništvu Akcijskog fonda i 14,98 odsto poseduje 4.796 malih akcionara. Kumulirani gubici iz ranijih godina do visine kapitala su 20,1 milijardi dinara i gubici iznad kapitala 8,2 milijardi dinara, tako da su ukupnu gubici u poslovanju ovog farmaceutskog proizvođača dostigli 28,3 milijardi dinara, ili 247 miliona evra. Kako je Galenika ostala bez kapitala i ima gubitke iznad kapitala, ukupne obaveze na dan 1. januara 2014. godine iznosile su 25,7 milijardi dinara, ili 224 miliona evra, dok je ukupna vrednost poslovne imovine samo 153 miliona evra. Sa 2.236 zaposlenih u 2013. godini ostvaren je prihod u iznosu od samo 4,6 milijardi dinara, ili 40,4 miliona evra, dok je u toj godini iskazan gubitak u poslovanju u iznosu od pet milijardi dinara, ili 10,83 odsto prihoda.
Tri cementare, prodate istog dan na tenderima
Cementare: Lafarge doo, Beočin, Titan Cementara doo, Kosjerić i Holcim doo, Popovac prodate su istog dana na tenderima. Ovde ih navodimo kao suludu odluku tadašnje vlade da se istovremeno odrekne sve tri cementare, za bagatelnu cenu. Prikazujemo rezultate poslovanja u 2013. godini:
Sve tri cementare prodate su za 148 miliona evra, a u vreme privatizacije zapošljavale su 5.171 radnika, a nakon modernizacije sada zapošljavaju samo 981 radnika.
12 trgovačkih lanaca u Srbiji
Poslovanje dvanaest trgovačkih lanaca u Srbiji prikazano je u prošlom broju Tabloida, ovde sada samo prikazujemo da smo i trgovačke lance prepustili inostranom kapitalu, pa prema tome i slobodnom uvozu prehrane i druge robe za ličnu potrošnju, kao i trajnih potrošnih dobara. Njih sedam ostvaruju godišnji promet 2,2 milijarde evra, a pet trgovačkih lanaca sa domaćim kapitalom 551 milion evra. Prema tome, sada je odnos 80 odsto prema 20 odsto.
Nešto nepovoljniji je odnos u vlasništvu 29 poslovnih banaka. U njima inostrani kapital dostiže 88 odsto, dok je 7,5 odsto država vlasnik u četiri banke (Komercijalnoj, Poštanskoj Štedionici, Jumbes banci i Čačanskoj banci, koja je ovih dana prodata turskom partneru), sa po oko 2,5 odsto su vlasnici kapitala u bankama građani i privredna društva. Ako pored banaka i trgovačkih lanaca, cementara i drugih, prodamo i Telekom koji čini dve petine tržišta telekomunikacija, i više od toga u telekomunikacionoj infrastrukturi, ostaćemo „fikus" koji neće imati ko da zaliva.
A 1. U bankrotu
Firmi Rudnap Group, Vojina Lazarevića, blokiran tekući račun za 2,6 milijardi dinara. Ova grupacija više državi ne prodaje električnu energiju, pa je ostala bez „sigurnih prihoda"
M. Malenović
Preduzeću Rudnap Group Vojina Lazarevića blokiran je tekući račun kod Prinudne naplate Narode banke Srbije u Kragujevcu za iznos od 2.688.626.408,25 dinara od 25 februara. Već dve godine ova grupacija ne prodaje električnu energiji državi Srbiji. Presečeni su „tajni" kanali Vojinu Lazareviću.
U 2013. godini ovaj poslovni sistem sa 69 zaposlenih u matičnom društvu i sa još 238 u deset zavisnih društava u Srbiji i dva u Bijeljini i Banja Luci, imao je devet milijardi dinara ukupnog poslovnog prihoda, s tim što je u toj godini iskazao neto gubitak u iznosu od 633 miliona dinara, dok je iskazani gubitak u prethodnoj godini bio 788 miliona dinara. Kumulirani gubici na kraju te godine iznosili su 1,94 milijarde dinara. Sopstvenim kapitalom grupacija je pokrivala samo 15,40 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava, pa su obaveze ove grupacije na dan 1. januara 2014. godine bile dostigle 15,33 milijarde dinara, ili 134 miliona evra. Pored Komercijalne banke, Poštanske štedionice i Intesa banke, ovih dana biće jasno ko je sve u „buli" zbog poslovanja sa Vojinom Lazarevićem.
Rudnap grupaciju čine, pored matičnog društva i: Minel Koltogradnja sa 73,57 odsto u vlasništvu Rudnap grupe, Felix Buildings (100 odsto), Rudnap Agrar (70 odsto), Rudnap Regen (100 odsto), Rudnap Global Trade (100 odsto), Agrar Immobiliare (70 odsto) Navy Invest (93,38 odsto), Minel Kotlogradnja Real Estate (73,57 odsto), Singidunum Buidings (50 odsto), Rudnap Bijeljina i Rudnap Banja Luka sa sto odsto kapitala.