Sve je više dokaza da je predsednik SAD Barak Huseim Obama plod jednog dobro smišljenog projekta koji je na sve mislio, osim na to da postoje ljudi koji su voljni i dovoljno uporni da saznaju istinu. Ne samo da je njegovo poreklo još uvek pod znakom pitanja, već je sada upitno da li je on u braku sa ženom ili sa travestitom i da li su njihova deca usvojena u Maroku, ili nekoj drugoj severnoafričkoj državi.
Igor Milanović
Barak Husein Obama ima sve izglede da u istoriju uđe kao američki predsednik o kome se skoro ništa ne zna. Zna se, istini za volju, samo ono što propaganda onih koji su stvorili ovaj projekat želi da prikaže javnosti.
Prvo su postojale kontroverze, koje ni do danas nisu do kraja razjašnjene, da li on uopšte po ustavu sme da bude predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Ustav ove zemlje, naime, predviđa da na tu poziciju može da dođe samo američki državljanin rođen na tlu Sjedinjenih Država.
Posle neuobičajeno duge debate po pitanju mesta rođenja Obame, uzrokovane upadljivim ćutanjem Bele Kuće, javnosti je na jednom koktelu (?!) kome je prisustvovao i najveći zagovornik teze da je aktuelni američki predsednik rođen u inostranstvu, Donald Tramp, Obama pokazao nešto za šta je tvrdio da je izvod iz matične knjige rođenih izdat u saveznoj državi Havaji, koji dokazuje da je on američki državljanin, rođen na američkom tlu.
Pojedini američki on-lajn mediji izneli su pre nekoliko godina tvrdnju da je Mišel Obama u stvari Majkl Obama, koji je hormonskim terapijama promenio pol. Američki portal "Obrazuj se" (educate-yourself.com) 25. juna 2011. je izneo podatke kako je Mišel rođen(a) 17. januara 1964. u Čikagu kao Majkl La Vogn Robinson, drugi sin Frejzera Robinsona III, poznatog narko dilera, i Mariane Šilds Robinson, prostitutke.
Skeptici su uzvratili kako nije moguće da je Mišel muško (makar u međuvremenu nekim putem i promenio pol), jer sa njom Barak ima dve ćerke.
Postoje, međutim, i oni koji ne uzimaju sve informacije zdravo za gotovo i koji traže dokaze za svaku tvrdnju. Jedan od takvih je Dejv Mekmilen, koji je jednom časopisu postavio pitanje zašto u javnosti nema fotografija Obaminih ćerki, kada su bile bebe. Uobičajeno je u SAD da političari, posebno predsednik, objavljuju fotografije iz svog porodičnog života.
Na Mekmilenovo pitanje odgovoreno je objavljivanjem nekolicine fotografija, koje su još više podgrejale njegovu sumnju da tu nešto nije kako treba.
Zainteresovan da ispita ceo slučaj, Mekmilen je potražio podatke na internetu.
Po zvaničnoj biografiji Baraka Huseina Obame on iz braka sa Mišel ima dve ćerke: Maliju Anu, rođenu 4. jula 1998, i Natašu (zvanu Saša), rođenu 10. juna 2001. Kako divno izgleda u biografiji američkog predsednika da mu se prvo dete rodilo baš na najveći nacionalni praznik, Dan nezavisnosti!
Mekmilen je potražio podatke o njih dve. Prvo je pogledao na sajtu ancestry.com koji ima podatke o svima rođenim u SAD. Našao je samo jednu Maliju Obamu, rođenu 2009. godine i to u Severnoj Karolini, saveznoj državi u kojoj bračni par Obama nikada zvanično nije boravio. Za Natašu nije bilo nikakvih podataka.
Mekmilan je zatim otišao na sajt GenealogyBank.com koji takođe sadrži podatke o rođenima na tlu Sjedinjenih Država. Tu je već nešto pronašao, ali ne i ono čemu se nadao.
U vezi Malije, sajt je izbacio jedan članak od 26. avgusta 1998. godine objavljen u listu "Hajd Park Herald" iz Čikaga, savezna država Ilinois. Barak Obama je tada bio senator te države, ali je problem bio što je on istovremeno bio i pisac tog članka. U tekstu naslovljenom "Napredak u kampanji za finansijske reforme" senator Obama usputno pominje da je dobio ćerku. To je i jedini dokaz da je Malija uopšte rođena!
Identično je i u slučaju Nataše - Saše Obame. U istim novinama, sada u članku od 4. jula 2001. senator Obama mlađu ćerku pominje samo u sledeće dve rečenice: "...Najnovija prinova u porodici Obama je Nataša - Saša, rođena 10. juna. Mišel i ja smo zauzeti menjanjem pelena." Drugim rečima, Mekmilen nije uspeo da nađe izvod iz knjige rođenih ni za Maliju, ni za Natašu ni na jednom sajtu koji se inače bave prikupljanjem takvih podataka.
Na Wikipediji je Mekmilen naišao na zvaničan podatak da je oba porođaja navodno obavila dr Anita Blanšard sa Medicinskog centra Univerziteta u Čikagu. Daljim istraživanjem ovaj istine željni istraživač dolazi do podatka kako je dr Blanšard supruga Martina Nesbita, koga list "Njujork Tajms" u članku od 13. avgusta 2008. pominje kao jednog od najbližih prijatelja Baraka Huseina Obame, iz vremena dok je sadašnji predsednik SAD živeo u Čikagu.
Ništa ne bi bilo čudno da neko porođaj svoje žene poveri supružniku najbližeg prijatelja, posebno ako je taj još i stručan, ali ovde ima jedna kvaka. "Njujrok Tajms" u pomenutom članku, istina, pominje dr Anitu Blanšard, ali ne navodi da je ona porodila Mišel Obamu. Umesto toga se navodi kako je ona pomagala rođenju skoro sve dece Obame i njegovih najbližih saradnika. "Skoro sve dece"? To znači da je rođenje najmanje jedne ćerke pod znakom pitanja.
Posle ovoga se Mekmilen putem interneta obratio javnosti sa molbom za pomoć, odnosno da mu se javi svako ko ima bilo kakve podatke o rođenju Malije ili Nataše. Na njegov apel, između ostalih, reagovala je i Orli Taic, doktorka pravnih nauka, advokat i predsednica jedne nevladine organizacije koja se bavi istraživanjima na polju politike, ekonomije, ustava i zakona.
Taicova je od jedne svoje klijentkinje, koja je svojevremeno bila službenica američke ambasade u Rabatu, saznala kako su Barak i Mišel Obama 2000. ili 2001. bili u Maroku, i da su u ambasadi obavili sve formalnosti oko usvajanja Nataše.
Posle toga se Mekmilen obratio Beloj Kući sa molbom da mu se odgovori da li su 2000. ili 2001. Barak i Mišel Obama bili u Maroku i kojim povodom. Do danas nije dobio nikakav odgovor.
Poznavaoci prilika, posebno posle nedavnih događaja, uopšte nisu iznenađeni što je upravo Maroko izabran kao zemlja porekla usvojene ćerke. Na vlasti u ovoj severnoafričkoj državi je dinastija koja tvrdi da vodi direktno poreklo od plemena iz koga je i prorok Muhamed. Druga dinastija koja isto to tvrdi je vladarska kuća Jordana, a obe ove kraljevine su, iako u politički nestabilnom okruženju, ostale pošteđene "arapskog proleća".
Ozbiljni analitičari ove dve dinastije, posebno jordanske Hašemite, smatraju sivim eminencijama koje stoje iza radikalnog islamizma.
Polubrat Baraka Huseina Obame je Malik Abongo Obama, i jedan je od vatrenih pristalica radikalnog islamskog pokreta Dava, preko koga dobija novac za svoje dubiozne fondacije koje pomažu islamiste. Iako se među zvaničnim donatorima pokreta ne pojavljuju ni jordanski Hašemiti, kao ni marokanski Aleviti, poznavaoci prilika su ubeđeni da obe ove dinastije preko povezanih lica već godinama pomažu Malika upravo zato što mu je polubrat značajni američki političar (senatori se u spoljnopolitičkim pitanjima SAD tretiraju na drugom mestu po uticaju, odmah iza predsednika).
Bračni par Obama je zbog toga bio ubeđen da će adopcija preko Maroka ostati strogo čuvana tajna, jer objavljivanje istine nijednoj strani ne bi odgovaralo.
Sama činjenica da su obe ćerke usvojene ne mora automatski da znači da je Mišel Obama muško, već može da potvrdi tezu kako je ona od samog početka samo službena žena u projektu nazvanom "Barak Obama". Tvorci ovog projekta, koji su na pigmalionski način od neuglednog mešanca stvorili američkog predsednika, znali su da on za bilo kakav uspeh na američkoj političkoj sceni, posebno za mesto senatora ili predsednika, mora da ima naizgled besprekorno sređen porodičan život. Pošto nije bio u stanju da ostvari bilo kakav fizički kontakt sa ženama, morala su da se nađu deca koja će biti usvojena. Uz pomoć polubrata Malika Abonge ostvareni su kontakti na najvišem nivou u Severnoj Africi (Malik je dugo vremena bio štićenik sudanskog predsednika i ratnog zločinca Omara Al-Bašira), pomoću kojih su nabavljena službena deca.
Jedini problem u celoj priči je taj što u zvaničnim izvodima iz matičnih knjiga mora da bude navedeno da su deca rođena u inostranstvu i adoptirana, zbog čega se ova dokumenta kriju od javnosti.
Ako Amerikanci žele da im na čelu države bude čovek koji laže i o svom poreklu i o svom porodičnom životu, to je njihov problem. Problem celog sveta je, međutim, što ličnost takvog mentalnog sklopa ima pristup dugmetu kojim se aktiviraju nuklearni potencijali dovoljni da unište ceo svet.
U Sjedinjenim Država je teško sakriti tajnu o predsedniku, i kada Husein Barak izađe iz Bele kuće, na videlo će izaći i tajna o njegovom poreklu, opredeljnosti i porodičnom životu.
A 1. Peder, i smrdi mu iz usta
Mišel Obama se pretprošle godine u emisiji Opre Vinfri, požalila svojoj prijateljici da njenom mužu ''nesnosno smrdi iz usta''. Prva dama Amerike je izjavila da je njen muž više zainteresovan za muškarce, da žive odvojeno, ona sa decom, i da će, kada njemu istekne mandat, Barak Husein da se preseli da živi na Havajima. Izjava Mišel Obame nije zaživela u američkim medijima. Tvrdnja da je njen muž homoseksualac nije probudila ni kongresmene iz Republikanske stranke. Kada se pročulo da je Bil Klinton imao seksualne odnose sa pripravnicom Monikom Levinski, potegnut je proces impičmenta (opoziva), a Bil je morao da pred nezavisnim sudijom Kenetom Starom skine pantalone, da mu sudija pogleda polni organ, da se uveri da Monika ne laže.
A 2. Presrećan zbog odluke suda
Istorijska presuda američkog vrhovnog suda o legalizaciji homoseksualnih brakova na teritoriji Sjedinjenih Država "pobeda je za Ameriku", rekao je predsednik Barak Husein Obama, nakon što je 20. juna 2015. godine Vrhovni sud Sjedinjenih Država, nadglasavanjem (5:4) odlučio da se u svim američkim državama moraju legalizovati istopolni brakovi.
"Kad svi Amerikanci postaju ravnopravni, svi smo slobodniji", rekao je Obama u ružičnjaku Bele kuće. Promene su obično spore, rekao je Obama i naglasio veliku brzinu kojom se mišljenje javnosti naklonilo homoseksualnom braku, a sudska odluka stigla "munjevito". Ta odluka odražava promenu u društvu u kojem su lezbijke i homoseksualci "polako uspeli celu zemlju uveriti da je ljubav ljubav", rekao je Obama. Kada mu za godinu dana istekne mandat, Barak Husein će moći da se venča sa svojim ljubavnikom iz studentskih dana.
Glosa
Ako Amerikanci žele da im na čelu države bude čovek koji laže i o svom poreklu i o svom porodičnom životu, to je njihov problem. Problem celog sveta je, međutim, što ličnost takvog mentalnog sklopa ima pristup dugmetu kojim se aktiviraju nuklearni potencijali dovoljni da unište ceo svet