Razaranje

Kako će Etnografski Muzej u Beogradu postati reprezentativna ugostiteljska ustanova

I mrtve duše na platnom spisku

Kakva će biti međusobna sličnost Narodnog pozorišta i Etnografskog muzeja pre rekonstrukcije, gde će miris piva i gulaša biti zamenjen mirisom vina i pasulja sa suvim rebarcima, ko će biti glavni kuvar a ko glavna poslužiteljka, kako će se postići energetska efikasnost zgrade Etnografskog muzeja i gde će se prodavati višak toplotne energije i koje su sve posledice predstojećeg povratka Miroslava Tasića? Šta je zapravo nepostojeći Muzej u Prištini i kakva je njegova sličnost sa Gogoljevim Mrtvim dušama, šta je sve ustanovila Budžetska inspekcija i kakva je molba zaposlenih u Muzeju? Odgovore na ova i druga pitanja u vezi stanja u Etnografskom muzeju, potražio je Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač

Stanislav Živkov

Kao po nekom nepisanom pravilu kada god je u Beogradu započela kapitalna rekonstrukcija nekog kulturnog objekta, uvek su se za njom vukli repovi pa se tako uskoro navršava mali jubilej odnosno tridesetogodišnjica početka rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Beogradu koja do danas nikada nije dovršena a o tadašnjem totalnom rasulu , koje inače neometano takođe traje do danas, najbolje govori jedan članak iz zagrebačkog Starta u kome je doslovno pisalo sledeće : dok u potpunom mraku Milka Stojanović peva potresnu ariju iz Bala pod maskama i dok raspamećeni reflektor nekontrolisano švenka po sali Narodnog pozorišta dotle na prvu galeriju neometano dopire miris piva i gulaša pošto je sa birtijom neposredno povezana vratima u kojima neprestano neko ulazi i izlazi i glasno komentariše itd.

Po svemu sudeći u najskorije vreme veoma sličan ugođaj već za srpsku Novu 2016. godinu doživljavaće posetioci Etnografskog muzeja pošto će ih umesto mirisa piva i gulaša svečano dočekivati miris vina i pasulja sa suvim rebarcima!

Naime, obzirom da kultura nikom nije potrebna, predsedavajuća hipopotam udruženja i drugarica direktorka sada se već nazire, bivšeg Etnografskog muzeja u Beogradu Mirjana Menković-Maka, alias Mirjanica i slično, donela je odluku da pred Srpsku Novu godinu ponovo otvori kafanu u podrumu zgrade na Studentskom trgu 13., koju će voditi njen najodaniji i najintimniji saradnik konzervator Nebojša Jeremić u muzejskom haremu najpoznatiji kao Zumbul -Aga koji će istovremeno biti i glavni kuvar.

Naime Mirjanica -Maka Menković je izjavila da niko ne kuva tako dobro njeno omiljeno jelo pasulj sa rebarcima kao on, te će se pomenuto jelo služiti ne samo na meniju,nego i u posebnim prilikama. Kao gosti kafane očekuju se mnogobrojni studenti, muzičari filharmonije, pa i glumci, ali će prvo morati da plate ulaz, pa će tek onda moći da pređu na konkretno tamanjenje krkanluka. Naravno ovde će veoma bitan biti i finansijski momenat ali s obzirom na sve dosadašnje poduhvate, sigurno će biti još posla i za Ljubinku Terzić!

Stoga se već u široj javnosti jedva čeka svečano presecanje užeta (nadajmo se crvene boje) prilikom svečanog otvaranja kafane Kod Gice Prasice. Cenovnik svega pasuljskog i svinjskog saznaće se posle objavljivanja cene ulaza u ovaj gastrosvinjski vilajet, verovatno objavom u Službenom glasniku u mesecu januaru koji je rezervisan za mnogo predivnih stvari za građane Srbije koji odlaze i izumiru. Naravno šefica sale u podrumu svakako će biti poslužiteljka Sultanija Hurem, koja već godinu ipo dana ima zadatak da špijunira sve I svakoga za šta verovatno dobija od Mirjanice- Make pozamašan bakšiš kako bi svi bili zadovoljni.

Dopingovanje baklavom

Kako je sada veoma aktualna energetska efikasnost i dobijanje energetskog pasoša, verovatno će hitno biti angažovan i neki elitni inovator kako bi uz ovu divnu ideju o krkanju pasulja osmislio specijalne akumulatore za sakupljanje emitovanih gasova nakon obrokovanja pasulja sa rebarcima (suhim), koji bi trebali da budu postavljeni po svim klozetima kako bi se time postigla maksimalna energetska efikasnost pa će se čitava zgrada grejati i osvetljavati na metan, a dodatna zarada bi se postigla prodavanjem neutrošene energije beogradskim toplanama!

Ova kapitalna ušteda mogla bi da otvori put Mirjanici -Maki za mesto ministra kulture u nastupajućem periodu, a verovatno će dobiti i kolajnu sa zlatnom rupom za počinjena zlodela!

Kako je krenulo, uskoro će dodatna delatnost Etnografskog muzeja posle izbacivanja kustosa, glumaca,Čigoje itd biti ne samo ugostiteljstvo već i prodaja sira, turšije i smrznute hrane u galeriji, dok će se u sali prikazivati porno filmovi i služiti diskretni gosti žu-žu pecivom i burekom iseckanim na mrvice. Naravno, osim toga prodavaće se i ručni radovi konzervatorki koje su u Mirjanici - Maki prepoznale dodatnu vrednost i minirale kustose pomogavši joj da uz spremačice ostvari elitnu većinu na nelegalno sprovedenom konkursu!

Niko pred njom ne sme da pisne jer će biti otpušten iako je za isto to vreme raja bukvalno studirala poslednji tekst a takođe se oseća i da dotična pizdi jer joj je negativna energija prilično oštećena. Tako je Mirjanica - Maka neki dan išla kod konzervatora muških da se dopinguje baklavom tako da su prema rečima očevidaca morali da naknadno dokupljuju.

Doskora je veoma aktuelna bila varijanta da na mesto smenjenog sultana Sulejmana Tasića zaposli izvesnog Bojana, pripravnika ex poslanika ex stranke DSS Miloša Aligrudića. Naime beogradski advokat Aligrudić koji je svesrdno pomogao Koštunici da više ne bude u političkoj igri, sada demonstrira Mirjanicinog (po javnoj nabavci muzejskog pošto se od muzejskih sredstava isplaćuje) advokata poput Don Kihota koji sve rešava sve na nezakonit način po njenoj želji, a pomoć je dobio od dobrog drugara da se o ovome ne piše, a krađe novca zataškaju.

Aligrudić juriša hrabro na obrazovanije od sebe, neprestano crveni u licu i dok lažno tumači mamama kako se deca prave, oko njega se vije kao neviđeni stvor njegov pitomac Bojan kome je neko poklonio diplomu sto se vidi po njegovom odličnom (10) poznavanju nezakonitih akata, a uz to i ophođenju prema elitnim stručnjacima koje polako gaze svinje koje će završiti u Mirjanicinom loncu za krkanje.

Doskora se iz časa u čas očekivalo Bojanovo zapošljavanje za stalno jer mu je Mirjanica već dodelila dok je bio na određeno, titulu sekretara Muzeja iako uopšte nema pravosudni ispit. Nešto pre toga ga je vodala kao mečku po muzeju i prikazivala govoreći:ovo je naš novi mladi kolega i to muško,pravo muško ali ga je otpasirala kada je čula da se Tasić svečano vraća u Muzej.

Doskora je takođe bio veoma aktuelan pokušaj protivzakonitog teranja desetak zaposlenih u penziju što je sprečeno presudom Ustavnog suda ali je zato sada vrlo aktuelno zapošljavanje dve gracije ženskog pola, a sve u vreme dok Mirjanica broji dane da se reši svih trenutno zaposlenih po mogućstvu, jer svi znaju ko je ona!

Hude li sreće po njih. I naravno, ideja je da poprima one koji će klečati pred njom jer je klečanje nekako ušlo u modu poslednjih nedelja! Inače,budžetska inspekcija ustanovila je da su sve javne nabavke načinjene pod patronatom Aligrudića koji usput šeta po svim muzejima i sličnim lopužama nudi svoju bezuslovnu pomoć.

Iz roda (bez)kičmenjaka, biće pod prezimenom Aligrudić, javno nabavljen, poput svake sponzoruše višeg nivoa, pokušava da minira ljude koji su spremni da žrtvuju mnogo toga da bi spasili muzej i predmete koji se u njemu čuvaju, kao i struku...

Ma koga briga za njih. Jadna ona deca čiji je tata turio keš Mirjanici u guzicu pa hodaju ko pelivani po hodnicima, te pozdravljaju kustose i podržavaju hipopotama da zlostavlja kolege. Radnim mestima se raduju bezazleni kustosi koji u ovu zgradu nikada neće ući jer nemaju pozadinskog radnika da ih ugura....mrze siroti sve koji imaju 60 godina jer misle da treba da izumru kako bi došli do posla, a nemaju pojma da to ne zavisi od tih ljudi....mesta ima,ali oni nemaju pare i nisu politički podobni...

O tome da para ima i da ih samo treba spičkati najbolje govori činjenica da su do sada plaćena tri projektna plana koja su isplaćena u iznosu cene trosobnog stana u Beogradu samo u prošloj godini da bi sva tri završila u kontejneru jer se od radova odustalo. Sada će se platiti nove planove za gipsane pregrade, depoe, štale...u duhu tradicije sela. Naime, radeći na deseto-godišnjem planu delatnosti poslednjih mohikanaca(kustosa ), osmislila je Mirjanica pregrade po trećem spratu muzeja u propadanju gde će nabucati sve trenutno zaposlene na gomilu koji treba po njenim rečima da se međusobno posvađaju i pokolju...

Za to vreme, na šestom spratu muzeja biće postavljene rešetke kojima će izbaciti glumce i Čigoju i naravno, sa blagoslovom od "gore" napraviti muzej Prištine kojim za sada ona komanduje usred Beograda...

Fundus nepostojećeg muzeja

Inače u toku su izuzetna nastojanja da po svaku cenu ostane Potemkinovo selo odnosno nepostojeći Muzej u Prištini koji oprema Mirjanica, muzej ravan čudovistu iz Loh Nesa kao uporište za njena predstojeća nedela obzirom da se priča kako je ugasila svoju neprofitnu mnogoseriny odnosno Mnemosynu koja do danas nije ugašena, niti ikome smeta sukob interesa i sedenje jednom guzicom na tri stolice, a zamena za Mnemosiny biće najnovija verzija horor filma Fantom iz muzeja, pri čemu tzv. Muzej u Prištini po odluci Vlade treba da ima svega jedanaestoro zaposlenih što otvara neka dodatna pitanja, od kojih je najvažnije kojih je to jedanaestoro ako se zna da u jednom sobičku na šestom spratu gde se kao nalazi nepostojeći Muzej u Prištini tokom poslednjih 15 godina, rade: Branko Jokić alias Damnjanov Zelenko, direktor i dugogodišnji ljubavnik Mirjane Menković, sve do trenutka dok se nije šlogirao od njene zle energije, a onda je postao nebitan, mada, nije otišao u invalidsku penziju i pored toga što jeste invalid, Mirjana Menković, njeno se zvanje ili funkcija (?) ne zna i niko ne sme da pita koje je njeno zvanje u tom muzeju, Mina Darmanović, etnolog, kustos, Maja, radi računovodstvene poslove, i Vesna, radi administrativne poslove.

Dakle, samo njih petoro su u poslednjih 15 godina ceo kolektiv Muzeja u Prištini.

Doduše tamo su bili i Slobodan Fidanovski koji je prešao u narodni Muzej a postojao je i Aleksandar Bačkalov ali on je odavno u penziji iz čega proizilazi naredno pitanje , ko su još njih šestoro u Muzeju Prištine, a koji se za 15 godina nikada nisu pojavili na poslu. Naredno pitanje je već javna sablazan na koju niko ne reaguje a glasi ovako: da li Mirjana Menković ima više plata samo u Muzeju u Prištini i koje je uopšte njeno zvanje u tom Muzeju?

Naredno pitanje na scenu dovodi Nikolaja Gogolja i problem Mrtvih duša pošto se već jako dugo po Etnografskom muzeju priča da oni iz nepostojećeg Muzeja u Prištini uopšte nisu odjavili mrtvake i da na taj način uzimaju po više plata!

Posebno je zanimljivo pitanje šta čini nepostojeći fundus nepostojećeg muzeja iz Prištine, pošto su odande doneli samo dva - tri sanduka predmeta, konkretno 676 arheoloških i oko 570 etnoloških eksponata što naravno ne čini jedan muzej, a pogotovu ne zahteva jedanaestoro zaposlenih, a sva je verovatnoća da u dogledno vreme neće biti potreban ni jedan jedini jer će kad-tad ta dva tri sanduka sa predmetima ionako morati biti vraćeni u sedište Muzeja na adresi ulica Nazim Gafurri bb. 10. 000 Priština.

Ipak najzanimljiviji događaj svakako je bilo prispeće Zapisnika Budžetske inspekcije br 401-00-01272/2015-37 od 11.08.2015 koji je Mirjanica zaključala u sef, smatrajući tako da istina ne otvara gvozdena vrata. Ovaj čudesan zapisnik ima svega 50 strana prepunih dokaza o finansijskim akrobacijama izvedenih u režiji predsednice upravnog odbora dr Radojčić Dragane i Mirjanice gde je posebno zanimljiv nalaz o mućkama na strani 15 i 16 što samo predstavlja vrh ledenog brega.

Naime, na petoj sednici UO Mirjanica je zamolila članove UO da donese odluku kojom podržava njene aktivnosti što je UO i učinio nakon čega je Mirjanica obavestila prisutne da je zaposlenima podelila malu nagradu. Potom je predsednica UO predložila da se Mirjani Menković za izuzetne rezultate postignute u drugoj polovini 2014. godine isplati jednokratna nagrada u iznosu od ostvarene tri prosečne direktorske plate što je UO takođe aminovao.

Tokom izvršenog nadzora Budžetske inspekcije utvrđeno je da je su isplate zaposlenima i Mirjanici izvršene tako što je Muzej platio tri fakture dobavljaču, preduzetničkoj radnji Home Art u vlasništvu Željka Markovića, PIB 107805774 i to račun br 82/14 od 2.12.2014 na iznos od 143.220 dinara sa opisom dizajn kataloga za izložbu Veliki rat, mali čovek; račun br 83/14 od 5.12.2014 na iznos od 160.600 dinara sa opisom prikupljanje dokumentacije, fotografisanje, prevod za katalog Nadgrobni spomenici te račun 84/2014 takođe od 5.12.2014 na iznos od 328.900 dinara sa opisom prevodi i dizajn za XXIII festival etnološkog filma, iz čega se vidi da je dobavljaču zanatskoj radnji Home Art u vlasništvu Željka Markovića ukupno plaćeno 632.700 dinara pri čemu budžetskoj inspekciji nije dostavljena nikakva druga dokumentacija na osnovu koje je izvršena ovakva isplata: nisu dostavljeni ni spiskovi zaposlenih sa isplaćenim iznosima, podaci o visini isplate po zaposlenom, dokaz da su zaposleni zaista primili taj novac kao ni dokazi koji je iznos i kada primila sama Mirjanica a sve na osnovu jednoglasne odluke Upravnog odbora!

Radije će kupiti spravu za mučenje

Poseban biser je izjava same Mirjane Menković br 1010 od 27 jula 2015 godine u kojoj se navodi da su sredstva za tzv malu nagradu nađena na poziciji za programe gde se pojavio višak sredstava te da pošto nije bilo drugog načina da se sredstva doznače zaposlenima sredstva su isplaćena na način koji vam je poznat a u nastavku Mirjanica navodi kao i datom momentu nije bila svesna da je metodologija isplate na način kako je isplaćeno nepravilna već je toga postala svesna tek u trenutku razgovora sa Budžetskom inspekcijom iz čega proizilazi da je godinama unazad a sve do 13. maja 2015.

Godine bila u besvesnom stanju što napokon objašnjava svojevremene navode Miroslava Tasića koji je recimo napisao da imenovana (misleći tu na Mirjanicu) u dugom vremenskom periodu ne izvršava svoje osnovne, radne i stručne obaveze utvrđene opštim aktima Muzeja i standardima muzeološkog rada te da već nekoliko meseci vrši destabilizaciju unutrašnjeg reda i rada.

Ovu odluku doneli su najugledniji stručnjaci Muzeja koji godinama vode stručna odeljenja i najznačajnije delatnosti Muzeja te da njeno ponašanje u poslednje vreme dovodi do teških poremećaja, "skladnih" odnosa u Muzeju, te da je neophodno da Menkovićka svoje ponašanje usmeri na izvršenje stručnih poslova kustosa!

Naravno Budžetska inspekcija ustanovila je i muljaže vezane za vršenje popisa osnovnih sredstava pošto je očito da nikome nisu jasni uslovi na osnovu koji treba vršiti ovakav zadatak. Recimo uopšte nije jasno šta u Etnografskom muzeju znači popis materijala. Da li se to odnosi na nekakve materijale koje je ostavila Mirjana Marić.

Da li kubici izdanja Mnemosyne, nepostojećeg muzeja u Prištini i izdanja Etnografskog Muzeja čine sitan inventar i osnovna sredstva Etnografskog muzeja u Beogradu? Naravno za vršenje popisa bilo bi potrebno izraditi Pravilnik o načinu razvrstavanja i evidenciji osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala koji uopšte ne postoji pa je zato pod Mirjanicinim rukovodstvom iz muzeja bez ikakvog otpisa izbačeno najmanje deset tona raznog materijala i odneto u nepoznatom pravcu što je u najmanju ruku ličilo na čišćenje stare šupe a ne na sređivanje muzeja.

Doduše to nije prvi put pošto već dugi niz godina u Muzeju vlada svojevrsna unutar muzejska omerta iliti zavet ćutanja u vezi navodnog uništenja muzejskih predmeta u Dobanovcima gde je Muzej tokom dugog niza godina na raspolaganju imao nekakav magacin u kome su deponovani krupni predmeti, stilski nameštaj, poljoprivredne mašine, zaprege itd.

Naravno zbog navodnog konstantnog nedostatka para, taj magacin je vremenom propadao i to do te mere da se jedne noći, onako iz čista mira, urušio kompletan krov koji je na žalost navodno uništio sve muzejske predmete i kubike muzejskih izdanja koji su u magacinu bili deponovani Naravno do sada nikada niko od raznoraznih direktora Etnografskog Muzeja nije odgovarao za ovakvu kapitalnu štetu, pošto očito nikome nije bilo u interesu da se ustanovi prosta činjenica da li se krov urušio u magacin u kome su bili predmeti ili u magacin iz koga su predmeti nestali a urušavanje krova je bilo najednostavniji način da se zabašuri pljačka, tim pre jer ceo muzej već godinama bruji i javna je tajna koju znaju svi podređeni ko se sve od zaposlenih u slobodnom vremenu bavi konzervacijom antikviteta i dilovanjem umetnina.

Što se tiče nalaza Budžetske inspekcije, takođe je ustanovljeno da je Muzej stalno avansno plaćao dobavljaču gromoglasnog imena Zaštita sigurnost usluge FTO obezbeđenja, ukupno 1.353.754 dinara za 2014. godinum pri čemu ni u jednoj fakturi nije data specifikacija rasporeda i imena angažovanih izvršilaca niti bilo koji drugi dokaz da je usluga zaista i izvršena, a uz to na knjigovodstevnoj kartici istog dobavljača nema nikakvog knjiženja koje bi potvrdilo da je dobavljač uopšte ispostavio račun.

Još su lepši biseri vezani za firmu Šiping koja je angažovana da izradi arhitektonski projekat postojećeg stanja zgrade muzeja, iako projektna dokumentacija sa stanjem izvedenim pri rekonstrukciji već postoji, zatim da se izradi projekat analize prostornih mogućnosti i ograničenja, projekat analize potrebnih intervencija na instalacijama te projektne zadatke za sve neophodne glavne projekte da bi se tokom budžetskog nadzora ispostavilo da u planu javnih nabavki za 2014. godinu uopšte nema pozicije sa svim poslićima koji su plaćeni Šipingu da bi se takođe ispostavilo da je nakon sklapanja ugovora sa Šipingom naknadno sklapano nekoliko aneksa ugovora kojima su bitno izmenjeni ugovoreni uslovi na štetu Muzeja a osim toga nisu pronađeni dokazi da je Muzej postupio u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama,odnosno nije obrazložio objektivnu okolnost na osnovu koje su vršene izmene i dopune ugovora sa Šipingom niti su u konkursnoj dokumentaciji bile predviđene naknadne izmene i dopune ugovora!

Stvari ne stoje mnogo bolje ni sa dobavljačem Pepeljuga iz Beograda gde je ustanovljeno da uz dostavljene račune uopšte nema nikakvih podataka: radnih lista, radnih naloga itd, o tome da su fakturisane usluge zaista i izvršene u periodu i u obimu datom u fakturama. Potpuno ista stvar je i sa dobavljačem Moj Tender iz Sremske Kamenice gde takođe ne postoji dokumentacija iz koje bi se nedvosmisleno moglo zaključiti koje su usluge zaista izvršene. Nešto drugačija situacija je u slučaju dobavljača Produkcija 64 iz Valjeva u vlasništvu Željka Levnaića inače muža Aleksandre Levnaić portparolke muzeja gde je ustanovljeno da su plaćene usluge u ukupnom iznosu od 1.127.926,25 dinara pri čemu plaćene usluge uopšte nisu pravilno proknjižene a uz to Muzej uopšte nije sproveo postupak javne nabavke što je sve kažjivo zakonom. Kod dobavljača advokatske kancelarije Miloša Aligrudića pronađen je račun br 08/2014 na iznos od 100.000 dinara bez potpisa i pečata pružaoca usluga što ni najmanje nije smetalo da isti bude plaćen!

Naravno, takvih stvari ima još punih 20 strana, što ni najmanje nije zasmetalo da Menkovićka u Muzej dovuče ekipu grobara srpske etnologije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu predvođenu dr Ivanom Kovačevićem koji je direktno odgovoran za totalno urušavanje i upropašćavanje nastave etnologije na istom faksu radi organizovanja šire debate na temu domena i dometa stalne postavke Etnografskog muzeja-kako ih drugi vide.

A da se vidi ima svašta, recimo Mirjanica Maka kako noću obilazi kancelarije i ponekad u Muzeju zanoći posle vucaranja stolica sa jednog na neki drugi sprat, i razbacivanja stvari onih koji njenom bolesnom umu idu na nerve. Sve ide u prilog nečuvenom mrcvarenju. Broj bolovanja se povećao drastično. Broj operisanih se povećao. Muzej nema osiguranje za radnike jer Maka neće da plati...Radije će da kupi neku spravu za mučenje.