Trovanje

Skandalozno: Ministarstvo poljoprivrede omogućilo nekontrolisanu upotrebu antibiotika u stočarstvu čime je odgovorno za razvoj smrtonosne super-bakterije koja već odnosi žrtve

Veterinari više ne leče ni pčele

Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za veterinu, doneli su "Pravilnik o programu mera o suzbijanju stočnih zaraza", kojim je omogućeno svakom stočaru, pčelaru, poljoprivredniku...da bez stručnog nadzora leče svoja stada antibioticima, čime su izbacile iz posla veterinare i uvele amaterizam i šarlatanstvo na velika vrata. Usled česte upotrebe antibiotika, u srpskim bolnicama se pojavila takozvana "super-bakterija", od koje retko ko preživi. Ovu činjenicu prikrivaju sve nadležne institucije, jer je, izgleda, farmaceutski lobi jači i od države i od života

Mersiha Hadžić

Sve države na evropskom kontinentu, prema nalozima stručnih komisija Evropske unije, imaju zadatak da što više smanje prisustvo antibiotika u lečenju ljudi i životinja. Ali, Srbija je i tu izuzeta, pa je sa najvišeg mesta, iz kabineta Vučićevog ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića odobren poseban Pravilnik, na osnovu koga su domaći poljoprivrednici primorani da kupuju antibiotike i njima, u ovom slučaju "tretiraju" svoj stočni fond, pa čak u konkretnom slučaju i pčele u košnicama, što je nečuveno i nigde više u civilizovanim zemljama ne postoji!

Da bi bilo jasnije o čemu je reč, treba reći da je Ministarstvo poljoprivrede, Uprava za veterinu donelo: "Pravilnik o programu mera o suzbijanju stočnih zaraza", koji je objavljen u Službenom glasniku broj 34/17. U tom pravilniku piše da vlasnici košnica mogu sami pčelama da odrede terapiju i da moraju o tome da to "dokumentuju"...

Mada je ovaj Pravilnik suprotan važećem Zakonu, koji predviđa da samo veterinari smeju da leče životinje, dok se samonicijativno lečenje od strane nekvalifikovanih lica smatra nadri-veterinarstvom, što je krivično delo, resorno ministarstvo je pristupilo kršenju postojećeg zakona.

Posledice su već nastupile. I veterinarska struka širom Srbije je zgrožena ovakvim neukim, bahatim i ekstremno štetnim Pravilnikom. Ministar Nedimović je poseban gnev izazvao kod veterinara, jer je njihov posao spustio na nivo nekvalifikovanih radnika. Sa druge strane, ovakav Pravilnik otvara pitanje dalje zloupotrebe antuibiotika ako se zna da je otvorena mogućnost za njihovu najširu, nekontrolisanu i nestručnu upotrebu u stočarstvu.

Najgora strana ovog skandala je što Uprava za veterinu, koja ima obavezu da kontroliše prisutnost antibiotika u pčelinjem medu to ne radi, dok je baš u domaćem medu prisutnost antibiotika tolika da ga skoro nigde ne izvozimo. Brojni su primeri gde se u Srbiju (kao zemlju izvoznicu) iz inostranstva redovno vraća pčelinji med čim tamo urade redovne stručne analize na antibiotike. Tako su, na primer, proteklih godina propali ugovori sa stranim partnerima i vraćeno je hiljade tona ovog zlata vrednog proizvoda. Ali, ti kontigenti nikada nisu uništeni (mada stručne komisije Evropske unije nalažu takav postupak), nego se odmah po povratku u Srbiju stavljaju u promet na domaćem tržištu, za domaćeg kupca.

Uprava za veterinu u Ministarstvu poljoprivrede, sa druge strane vrši selektivno kontrolu proizvođača, i to samo one koji nisu članovi udruženja po imenu Savez pčelarskih organizacija Srbije, na čijem čelu je i dalje doktor Rodoljub Živadinović (koji, eto čuda, nije veterinar nego doktor medicine). Stvari postaju jasnije ako se ovome doda i činjenica da je gospodin Živadinović prisni prijatelj Vučićevog savetnika i bivšeg ministra poljoprivrede, Dragana Glamočića. Naime, Glamočić je jedan od četvorice dosadašnjih Vučićevih ministara poljoprivrede, koji je doslovno sklonjen sa te funkcije, ali je na pritisak tajkuna Miodraga Kostića i Petra Matijevića, a uz blagoslov jedne strane ambasade postavaljen na mesto Vučićevog savetnika...Nije teško zaključiti koga je to Glamočić "zadužio" u inostranstvu. Naime, sve dok američka mega-kompanija "Monstanto" nije prodata nemačkom "Bajeru", Glamočić je bio njen dobro plaćeni lobista u Srbiji. Ali Glamočić je i važna ličnost kad su u pitanju lobiranja za razne strane farmaceutske kuće koje se već duže vremena bave destrukcijom u srpskom stočarstvi u agraru.

Dok je bio ministar poljoprivrede, Glamočić je osnovao i nekoliko radnih grupa pri Ministarstvu poljoprivrede, poput one za sprečavanje bolesti Nodularnog dermatitisa, zahvaljujući kojoj su životinje vakcinisane, i to vakcinom koja prethodno nije prošla provere Agencije za lekove! Podsećanja radi, vakcina je uvezena i pod izgovorom hitnosti sa njom su vakcinisane životinje, zbog čega je Evropska unija još hitnije zabranila uvoz žive stoke iz Srbije i smrznutog goveđeg mesa! Ali, ni to nije sve. Naime, osim goveda u zemlje Evropske unije već duže od deset godina ne izvozimo ni svinje, zbog vakcinacije protiv svinjske kuge, kao ni piletinu zbog česte prisutnosti salmonele!

Glamočić je osnovao i radnu grupu za med. U tu grupu ubacio je već pomenutog Rodoljuba Živadinovića, kao predstavnika najvećeg udruženja proizvođača meda. U grupi nema nijednog veterinara osim Ljiljane Ivanjac, koja je toliko bliska sa Živadinovićem da je prihvatala i tako štetočinske ideje, kao što je ona da pčelari sami leče svoja pčelinja društva-antibioticima.

Ta grupa je i izradila pomenuti "Pravilnik o programu mera o suzbijanju stočnih zaraza", i zavela ga pod brojem 34/17. Potom su Ivanjac i Glamočić odneli Pravilnik ministru poljoprivrede, diplomiranom pravniku, Branislavu Nedimoviću i ovaj ga je prihvatio. Rezultat toga je takav da je bolje više ne kupovati med u Srbiji, zapravo dok se Živadinović, Glamočić, Nedimović i Ljiljana Ivanjac budu pitali, i odlučivali za med ne samo da neće moći da se kaže da je kvalitetan, već će med moći da se označi i kao opasan po zdravlje u našoj državi. Glamočić i Živadinović su posebno ponosni na Ljiljanu Ivanjac jer ona ne samo što učestvuje u donošenju sumanutih pravilnika, nego organizuje i inspekcijske provere svih onih koji imaju kvalitetniji med od Živadinovićevog udruženja! Ukoliko neki proizvođač nema antibiotike u medu, nije pčele dohranjivao šećerom i dobije od EU pravo da tamo izvozi med, Ljiljana Ivanjac mu odmah šalje inspektore. Šalje ih sa zadatkom da ne izlaze dok ne nađu razlog da ga zatvore. Cilj ovakvog rada je pomoć monopolizaciji tržišta od stranje udruženja SPSOS, Rodoljuba Živadinovića. Ko nije u njegovom udruženje, umanjuje tržišno učešće njegovim članovima, a tako se umanjuje i profit udruženja koje neformalno finansira Glamočića i njegove radne grupe u Ministarstvu poljoprivrede.

Ugledni stručnjak i doktor veterine Miroslav Stojišić u izjavi za Magazin Tabloid tvrdi da je prisutnost antibiotika u medu veliki problem i da većina ljudi koji donose takve pravilnike nije svesna šta radi. On takođe podseća da antibiotici nisu prisutni samo u medu nego su prisutni i u stočnoj hrani, a godinama ih je i stanovništvo nekontrolisano kupovalo bez recepta u apotekama. Samoinicijativno su lečili i sebe i životinje čije je meso prerađivano u hranu.

Sve to je stvorilo pojavu bakterija otpornih na sve poznate antibiotike. Ljudi u srpskim bolnicama masovno umiru od sepse, zapaljenja pluća ili sličnih bolesti uzrokovanim bakterijama kojima su zaraženi tek kada su došli u bolnicu, objašnjava Stojčić ističući da su u pitanju bakterije otporne na sve poznate vrste antibiotika. Takođe, uzgred treba napomenuti da je bezumnom politikom Ministarstva poljoprivrede i nadležnih uprava, došlo do toga da neki od najvećih proizvođača jogurta u Srbiji, stavljaju u ovaj proizvod određene količine antibiotika.

Posledice donetig Pravilnika, kojim proizvođači meda iako nije kvalifikovan za lečenje životinja, mogu sami "da odredi terapiju" i na osnovu toga zatraže recepte za antibiotike, tek će se videti. Jer, pčelinjih društava u Srbiji je sve manje, a kad je stočarstvo u pitanju, stočni fond je skoro sasvim likvidiran.

Mada je u zakonima i pravilnicima zabranjeno da u mesu i medu budu prisutni antibiotici, to Uprava za veterinu gotovo nikada i ne kontroliše. Stručnjaci kažu da su nas takvi pravilnicu doveli ovde gde smo, pa sada imamo super bakteriju koja hara u srpskim bolnicama i koja ne može da se izleči, o čemu svedoče slučajevi teških bolesti sa smrtnim ishodom za koje nikada nije postavljena tačna dijagnoza.

Kada stanovništvo konzumira ovako "obogaćene" proizvode sa najrazliičitijim antibioticima, prirodno se stvaraju rezistentne bakterije koje napadaju kako životinje tako ljude. Prema saznanjima Magazina Tabloid, najgora situacija je u Zemunskoj bolnici, gde se jedan od tri pacijenta kojeg prime zarazi ovakvim bakterijama. Istina je i da svi ti pacijenti ne umiru, da zapravo oni mlađi i snažniji imaju čak i šanse da takav napad bakterija prežive. Nedavno su u Zemunsku bolnicu primili ženu koja je uspešno operisana i počela je da se oporavlja, trebalo je izađe, a onda joj se rezistentna bakterija koju nije imala pre prijema u bolnicu pojavila u plućima.

Bitno je ovde podsetiti da su se antibiotici u medicini i veterini pojavili relativno skoro, a da su bakterijske bolesti suzbijane i pre njihove pojave. Tifus koji je u Prvom svetskom ratu harao Srbijom iskorenjen je bez antibiotika, pojačanom higijenom i karantinom, istina uz velike žrtve.

Trenutno Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede ne preduzimaju mere koje mogu da reše problem pojave super bakterija u Srbiji, a rezultat toga je povećana smrtnost u našoj zemlji koju iz godine u godinu jede bela kuga.