(O)pozicija

Samleće nas Vučićev monstruozni mehanizam za montiranje izbora

Obećavaju metro, ne mogu da urade ni kanalizaciju

Beograđani nemaju sreće. Petog marta, umesto da građani slave izbornu pobedu i oslobođenje od naprednjačke okupacije, dekadentna vladajuća kamarila u vili „Bokeljki", uz šampanjac i tompuse, proslavljaće rođendan vođe i trijumf nad zdravim razumom, a opozicionari će kukati zbog neregularnih izbornih uslova... Istorija se ponavlja. Ništa bez ustanka prevarenih, zaključuje urednik Magazina Tabloid Predrag Popović

Predrag Popović

Aleksandar Vučić je opet zloupotrebio sve državne institucije, pogazio osnovne demokratske principe i izbornu proceduru pretvorio u farsu. Pritiscima, zastrašivanjem i podmićivanjem, kao i stravičnom medijskom kampanjom, stvorio je atmosferu u kojoj volja glasača nije bitna, rezultat beogradskih izbora se već zna.

Mračni scenario, pripremljen u vinskom podrumu dvora u Jajincima, uspešno se realizuje u predizbornoj kampanji. S liste kandidata za beogradske izbore Vučić je najurio sve naprednjake i na njihova mesta postavio tzv. nestranačke ličnosti, korumpirane pseudointelektualce, lažne umetnike i bivše sportiste. Tim potezom poslao je jasnu poruku stranačkim kolegama i, njemu još bitnije, svim sponzorima. Da ne bude dileme, listu je nazvao svojim imenom, kako bi svi shvatili da Srpska napredna stranka nema nikakvu težinu, važan je samo on. Samo on odlučuje o svemu, u njegovim rukama su nož i pogača i, naravno, kasa puna otetih para.

To je jasno svim naprednjacima, ali ćute i trpe, nadajući se mrvicama s gospodarevog stola. Zato vredno agituju, u čoporima obilaze glasače, od vrata do vrata. Proverenim članovima obećavaju zaposlenje, sirotinju podmićuju paketima s brašnom, uljem i slatkišima, a opozicionarima prete. U taj posao upregnuti su i članovi SNS-a iz drugih gradova. Iz Subotice i Sombora je stiglo stotinak naprednjaka, koji su raspoređeni na Banovom brdu i Železniku. Pojačanja iz Vršca i Pančeva brukaju se na ulicama Palilule, gde se smrzavaju oko stranačkih štandova. Po celom Beogradu šetaju gosti iz unutrašnjosti, odeveni u bele uniforme s Vučićevim imenom i slikom.

Normalni ljudi, ako uspeju da izbegnu susret na ulici s naprednjačkim aktivistima, nemaju šanse za spas od medijske torture. Sve televizije s nacionalnom frekvencijom izveštavaju samo o kampanji SNS-a i njenih beznačajnih satelitskih stranaka. Kandidati opozicije se pominju isključivo kao razbojnici, pljačkaši, ubice i mafijaši. Ako se izveštavanje Radio-televizije Srbije može nazvati medijskim mrakom, onda je ono što rade Pink i Hepi otvorena tiranija i to uz podršku REM-a. Protesti, poput onog pred RTS-om, ne pomažu. Novinarima i urednicima važnije je mišljenje Vučića, nego gledalaca, od čijih para dobijaju platu.

U naprednjačkim štampanim biltenima stanje je još gore. „Kurir" ignoriše beogradske izbore, ne objavljuje brutalne uvrede na račun opozicionara, samo hvali Vučića i, posredno, po njegovom nalogu, ponekad podriva Ivicu Dačića i SPS. „Srpski telegraf" udara iz sve snage, ali ne može da dobaci do nivoa „Informerovog" ludila, personifikovanog u liku i zlodelu Dragana J. Vučićevića. Samo njegov bolesni um mogao je da opet, kao pred svake izbore, optuži lidere opozicije da pripremaju krvoproliće i nasilno svrgavanje vladara. Koliko god besmisleno izgledali, takvi naslovi utiču na deo lakovernih čitalaca, odnosno glasača, kod kojih izazivaju strah od promena. Baš to želi Vučić; zna da će takvim trikovima pokolebati mnoge građane nezadovoljne rezultatima naprednjačke vlasti, ali uplašene pretnjom - može da bude i gore... U takvim okolnostima, opozicija nema načina da se odbrani od napada režimskih blatoida.

- Nemojte snobovski odbacivati važnost printanih tabloida ili teletabloida za mentalno zdravlje Srbije. Oni skupljaju đubre po Srbiji i stavljaju ga na ekran ili ga uvijaju u papir. Za razliku od mnogih, voleo bih da svaki bogataš ima sopstveni tabloid. Naime, urednici tabloida su pošteni ljudi. Oni napadaju samo osobe koje su „uplaćene", „tipovane" i naručene od gazda. Tek tada, u sveopštem medijskom ratu moćnih, gde svako svog protivnika cinkari javnosti i policiji, saznaćemo sve o svima. Dajte nam još tabloida, ako mislite dobro Srbiji. U njima je, dakle, istina. Delić po delić, pa sami slažite lego-kocke otkrovenja - govorio je svojevremeno Aleksandar Tijanić.

Proročanstvo se ostvarilo, delimično. Nemaju svi bogataši i političari svoje televizije i novine, ali prljave akcije vode preko društvenih mreža. U nekoliko poslednjih izbornih kampanja opozicionari su uspešno koristili Tviter i Fejsbuk. Iako internet nema ni stoti deo „Informerovog" i naročito Pinkovog uticaja, preko njega su slali poruke, povezivali se i organizovali kakve-takve akcije. Zahvaljujući društvenim mrežama na poslednjim parlamentarnim izborima solidan uspeh je ostvario pokret „Dosta je bilo", a na predsedničkim Beli Preletačević. U nedostatku drugih mogućnosti, pomoću interneta svoje stranačke mreže širili su Saša Janković i Vuk Jeremić.

Sad im je Vučić i to oteo. Na tragu Tijanićevog predloga da svi političari javno bacaju đubre jedni na druge, kako bi građani saznali sve o svima, Vučić je kreirao jeftin trik. Upravo preko Tvitera i Fejsbuka, gde su armije njegovih botova odavno poražene, zavadio je opozicione lidere i osigurao pobedu na predstojećim izborima.

Za taj posao iskoristio je Dragana Šutanovca. U svečarskoj atmosferi, povodom 28 godina od obnove Demokratske stranke, Šutanovac je optužio Dragana Đilasa i Bojana Pajtića da su „svojim neznanjem, ali i lošim odlukama stranku devastirali kako u biračkom telu tako i finansijski i doveli je u ogromne dugove iz kojih još ne može da se izvuče". Uz neuverljivu tvrdnju da je i sam bio „disident u DS-u", Šutanovac je istakao da se za predsednika DS-a kandidovao kako bi „zaustavio slobodan pad", koji su izazvali Đilas i Pajtić.

Prepucavanje lidera Demokratske stranke nije nikakva novost. Kad je smenjen s mesta predsednika DS-a Dragoljub Mićunović je optuživao naslednika Zorana Đinđića da je običan lopov, da mu je ukrao telefon i faksmašinu iz kabineta. Naravno, ovaj, aktuelni obračun mnogo je ozbiljniji, posebno po glasače svih opozicionih stranaka, koji se nadaju obaranju naprednjačke vlasti.

Medijska mreža „Antidot", za koju se veruje da radi pod kontrolom Vučićevog nezvaničnog konsiljerea Vladimira Bebe Popovića, odmah je objavila tekst s naslovom kojeg se ne bi postideo ni Dragan J. Vučićević: „Da li je bezočna pljačka Demokratske stranke pravo lice evropske, pristojne i građanske Srbije". Na osnovu detalja iz internog „Izveštaja o kontroli trošenja finansijskih sredstava", koji je, krajem prošle godine, priredila Radna grupa DS-a, potkrepljene su insinuacije o Đilasu i Pajtiću kao pljačkašima koji su uništili Demokratsku stranku. Nije ni bitno kako je „Izveštaj" dospeo u „Antidot", a onda i na Pink, suštinu je objasnio Pajtić, tvrdnjom da Šutanovac svojim potezima pomaže Vučiću.

Pajtić je podsetio da je Šutanovac u poslednjih mesec dana tri puta pomogao naprednjačkom režimu. Prvo je prihvatio da DS učestuje u javnoj diskusiji o promeni Ustava, kako bi se Srbija, po Vučićevom planu, rasteretila Kosova i Metohije. Drugi put, kad je predao listu za beogradske izbore, Šutanovac je uništio mogućnost za stvaranje jedinstvene opozicione liste, koja bi imala mnogo veće izglede za pobedu nad SNS-om. Na kraju, napadom na Đilasa ništa neće dobiti Šutanovac, ali hoće Vučić.

Po objavljivanju spornog „Izveštaja o kontroli trošenja finansijskih sredstava", upakovanog u insinuacije i montirane optužbe, Pajtić je Šutanovcu javno zapretio tužbom.

- Užasne laži, naprednjačkog tipa, usmerene su na to da se nanese što veća šteta opoziciji na beogradskim izborima. Pre svega Draganu Đilasu i Aleksandru Šapiću, kao nosiocima dve potencijalno najjače liste. Budući da sam politički penzioner, nisam bio primarna meta. Imam prilično jasnu sliku zbog čega Dragan Šutanovac ovako urušava opoziciju na jedinom nivou na kome ona danas može poraziti i ugroziti režim - napisao je Pajtić na Fejsbuku i objasnio pozadinu priče o finansijskom devastiranju DS-a.

Najveći deo duga nastao je pred izbore 2012, kad je predsednik stranke i države bio Boris Tadić. Tada je DS potpisala ugovor s marketinškom agencijom „Communis", vredan 7.917.926 evra. Stranka nije ispunila obaveze, pa joj je račun blokiran. Šutanovac odgovornima za to smatra Đilasa i Pajtića, a ne svog kuma i aktuelnog koalicionog partnera Tadića i Tamaru Tripić, koja je potpisala sporni ugovor, a danas je potpredsednica DS-a. Da ne bi stranačkim funkcionerima bili oduzeti stanovi, koje su dali pod hipoteku, kako bi dobili kredit od Razvojne banke Vojvodine od oko pet miliona evra, dug je otkupila Đilasova kompanija „Multikom group". Šutanovcu je krivo što je u toj transakciji Đilas uzimao, a i dalje uzima, 18 odsto kamate na dug DS-a, kao da je to veće zlo nego da RBV uzme nekretnine koje su stavljene u zalog.

- Nemam na računu 300.000 evra, nemam pašnjak vredan milion evra na Vračaru, nemam kolekciju basnoslovno skupih satova. I ne trebaju mi - naveo je Pajtić, koji nije propustio priliku ni da stranačkog kolegu Gorana Paunovića podseti da mu je, na molbu Miroljuba Labusa, zbrinuo porodicu, pa sad nije lepo da mu uslugu vraća klevetama i uvredama.

Napadima na Đilasa i Pajtića, Šutanovac je dao materijal Vučićevoj medijskoj artiljeriji da tuče po najjačem opozicionom kandidatu. Zauzvrat, dobio je poštedu od čerečenja na Pinku. Ima i onih koji tvrde da je dobio pare za kampanju. Navodno, Vučić je svojim sponzorima naredio da s ukupno dva miliona evra podrže Šutanovca. Pošto je račun DS-a u blokadi, deo para će ići preko Tadićeve Socijaldemokratske stranke. Takve glasine nedavno je učvrstio i Mićunović, koji je javno priznao da ne isključuje mogućnost postizborne koalicije sa SNS-om, jer je saradnja neophodna.

Treba razumeti i Šutanovca. Od 2012. dobro se čuvao grešaka. Odlazak kuma Tadića propratio je filmskim citatom „Putuj, igumane, za manastir ne brini". Ni on nije brinuo kad je Đilas napustio politiku. Sa Pajtićem je ratovao sve do poslednjih parlamentarnih izbora. Kad je video da je stavljen na 28. mesto na listi poslaničkih kandata, bez šanse da dobije mandat, povukao je prvi jak potez. Bez mrmljanja je učestvovao u kampanji, kao da je sve u najboljem redu. Mudro je sačekao trenutak za osvetu. Nije se zaleteo ni na predsedničkim izborima. Podržao je Sašu Jankovića, iako je o njemu mislio skoro isto što i Vučić. Provukao je DS kroz predsedničku trku bez posledica, prepuštajući gorčinu poraza svom neželjenom kandidatu. Sličnu igru vodi i sada, zaklonjen iza Vesne Rakić-Vodinelić, zvaničnog kandidata za gradonačelnika liste „Da oslobodimo Beograd".

Ipak, sad je prinuđen da se služi niskim udarcima po Đilasu i Šapiću, koji će oteti glasače DS-a. Ako oni u tome budu uspešni, DS će se, prvi put u savremenoj istoriji, naći ispod cenzusa. A, Šutanovac zna - kad je teško, tu je Vučić. Zajedničkim snagama svešće Đilasa na nivo ispod 20%, SNS će ostati na vlasti, ali i DS u životu.

I ostali opozicionari vode male lične i prljave ratove. Saša Radulović je javno zapretio hapšenjem Aleksandru Šapiću. Dovoljno da se Gangula pomami i, u prepoznatljivom stilu, uzvrati pretnjama. Ko god na društvenim mrežama kritikuje doktora Šapića, on mu obeća susret „oči u oči". Jak je i opasan, kao nekad Šljuka.

- Gospodine Raduloviću, Vašu pretnju zatvorom primio sam k znanju. I zapamtio sam. Do skorog viđenja - napisao je Šapić na Tviteru, ponavljajući iste pretnje koje je već upućivao Nebojši Krstiću, Lavu Pajkiću, Predragu Azdejkoviću i svima koji bi ga pecnuli.

Ispod radara traje i sukob društva autsajdera iz mladenovačkog pokreta „Sarmu probao nisi". Luka Maksimović, koji je uspešno glumio Belog Preletačevića, upustio se u samostalnu kampanju na beogradskim izborima. Bivši saborci odmah su razglasili da se odbegla maskota nastanila na Vračaru i dobila posao u „Meken Eriksonu", agenciji Srđana Šapera. Ako je to tačno, sigurno nije moglo da prođe bez znanja i odobrenja Aleksandra Vučića. Razbijanjem pokreta, koji je na predsedničkim izborima osvojio 9 odsto glasova i to najviše u Beogradu, Vučić se rešio balasta koji je mogao da prevagne na stranu opozicije i dovede do pada naprednjaka s vlasti.

Sukobi opozicionara teraju vodu na Vučićevu vodenicu, ali on i dalje ništa ne prepušta slučaju. Na kupovinu glasova ne štedi tuđe pare, kao što ne štedi ni svoje vreme na spletkarenje i sabotaže. Do koje mere je spreman da ide pokazuje i to što je svim beogradskim agencijama za obezbeđivanje ljudi i objekata zabranio da sarađuju s opozicionim kandidatima. Kad je pripremao izbornu konvenciju liste koju predvodi, Dragan Đilas nije mogao da angažuje nijednu agenciju, sve su ga odbile. Pod istim pritiskom su autoprevoznici, vlasnici štamparija i ostalih radnji čije usluge su neophodne u kampanji.

Za podmićivanje glasača direktnom isplatom ili poklon-paketima, Srpska napredna stranka, navodno, ima budžet od čak četiri miliona evra. Deo tih para biće potrošen na kupovinu opozicionih kontrolora na biračkim mestima. Ako negde i zapne, problem će se rešiti na poslednjoj prepreci, u Gradskoj izbornoj komisiji.

Pored predsednika, GIK ima 15 članova, među kojima je samo dvoje iz Demokratske stranke, a svi ostali su iz Srpske napredne stranke ili njenih koalicionih partnera. Ni na predsedničkim izborima, gde je kontrola bila mnogo ozbiljnija, bez obzira na sve dokaze, niko nije uspeo da spreči krađu glasova. S ovakvim sastavom Gradske izborne komisije, Vučić nema razloga za brigu, ona će potpisati svaki zapisnik koji njemu odgovara. Usput, da se ne bi zamajavao s kritičarima, zabranio je prisustvo predstavnika Crte, pa čak i Cesida, na sednicama GIK-a.

Kao i sve prethodne izbore, otkad je na vlasti, Vučić je i ove organizovao tako vešto da šanse za njegov poraz praktično ne postoje. Realno, njega i njegov kartel podržava tek 15-tak odsto lakovernih nesrećnika. Otprilike isti je broj ucenjenih, uplašenih i podmićenih. Kad se tome pridoda procenat lažnih i nepostojećih glasača, plus ono što će namaknuti falsifkovanjem izbornih rezultata, osvojiće dovoljno za opstanak na vlasti, makar uz pomoć nekog od koalicionih partnera. Vučiću je svejedno da li će to biti SPS, DS ili neko treći, ionako će sva vlast ostati u njegovim rukama.

Uveren da je sklopio zločinački predizborni mozaik i otklonio opasnost od poraza, Vučić kampanju koristi za raščićavanje odnosa sa svojim političkim i poslovnim partnerima. S obzirom na nervozu koju emituje na svakom sastanku, izgleda da mu više problema zadaju mangupi iz vlastitih redova, nego opozicionari.

Vučić je nesportski primio vest da je Željko Mitrović napustio Beograd, a da nije ni pitao za dozvolu.

- Pobegao je u London, da bude na sigurnom ako ovde dođe do smene vlasti. Ostavio mi je Sarapu, kaže da je on novi Bane Vukašinović, sposoban da izgura kampanju do kraja. Ostavio je i Vladu Macuru, da nastavi s vođenjem njihove građevinske firme. Za svoj biznis brine, a meni šta bude, biće - požalio se Vučić na nepouzdanog drugara, vlasnika Pinka.

Još veći izliv besa izazvale su glasine da ga Aca Lukas ogovara, nezadovoljan što mora da za naprednjačke glasače besplatno drži koncerte u svim beogradskim opštinama. Kad je za nastup u novogodišnjoj noći dobio honorar od 50.000 evra, Lukas nije očekivao da će morati da nastupa na svakom predizbornom vašaru. Njegovo kukanje razgoropadilo je Vučića.

- Ako neće da peva na stranačkim skupovima, ne mora, pevaće u zatvoru - zapretio je diktator.

Razočarao ga je i Siniša Mali. Vučić je obavešten da je aktuelni gradonačelnik nedavno na račun u jednoj bečkoj banci položio čak 70 miliona evra. Vučić nije ni pokušao da proveri da li je to trač ili istina, naljutio se već zbog mogućnosti da neko od njegovih saradnika zgrne toliki novac i krišom ga deponuje na bezbedno mesto. Po svom starom običaju, umesto da o tome raspravi s osumnjičenim doktorom Malim, optužio ga je za besmislen i beznačajan greh. Zamerio mu je što je preporučio Aju Jung. Ne samo što je Vučić nezadovoljan njenim medijskim nastupima, u kojima se odriče pripadnosti SNS-u i ističe lukrativne interese. Vođa naprednjaka je zaključio da ona svesno nanosi štetu imidžu liste u čijem vrhu se nalazi. Zgrožen, nije hteo da razgovara s njom, ali sve primedbe izneo je njenom promoteru Malom.

Vučić ga je podsetio da je Aja Jung prošle godine žestoko kritikovala vladu, kad se on nalazio na mestu premijera. Nezadovoljna saradnjom s Ministarstvom kulture, kao i količinom novca koji je dobila za organizaciju Festivala igre, Jung je javno priznala da joj je vlast pretila da ćuti, ako želi pare i podršku.

Sad, kad se uhvatila u naprednjačko kolo, Jung opet ne ćuti. Naprotiv, na sva usta priča o svojim nepostojećim baletskim uspesima, pa čak i o porodičnom pedigreu, na koji je izuzetno ponosna. Stari Beograđani ne kriju sumnju u tačnost priča o njenom aristokratskom poreklu. Kad god se ona pohvali pet vekova starom porodičnom kućom u Ulici Strahinjića bana, nađe se neko da podseti kako tu zgradu Dorćolci smatraju ukletom. Urbana legenda kaže da je u toj kući dva puta pala krv. Prvi put je, navodno, došlo do obračuna između članova porodice Jung, zbog ljubomore, a pre četiri godine je, sa sličnim motivima, ubijena konobarica kafića „Frači". Kao da je njegova porodična saga čistija, Vučić se gorko razočarao u svoju balerinu Aju. Bar tako priča, da bi nervirao Malog.

Da mu je zaista stalo do čistih biografija, ne bi u vrh liste, jedno pored drugog, stavio Sinišu Malog, koga je supruga Marija optužila za nasilje u porodici, i Vesnu Stanojević, koordinatorku Savetovališta protiv nasilja u porodici. No, i Vučić zna da nije bitno ko se nalazi među kandidatima za odbornike u Beogradu. S obzirom na sve prevare koje je sproveo, izbori su samo predstava za naivne glasače, koji će svojim učešćem legalizovati nastavak diktature.

Normalni građani, ma koliko bili razočarani postupcima zavađenih predstavnika opozicionih stranaka, moraju da prihvate surovu realnost - druga, bolja opozicija ne postoji i nema vremena da se čeka na nju. Da, svi pamte greške Dragana Đilasa, Aleksandra Šapića, Saše Radulovića i ostalih aktuelnih lidera. Kakvi god bili, bolji su od Vučića i svih ostalih naprednjaka. Uostalom, čak i da se kandidovao neki nov, nekompromitovan i sposoban opozicioni kandidat, svejedno ne bi imao šanse za uspeh u ovakvim okolnostima. Samleo bi ga Vučićev monstruozni mehanizam za montiranje izbora.

Zbog svega toga, na beogradskim glasačkim mestima vodiće se dve različite bitke. U jednoj, lažiranoj, SNS će obezbediti nastavak vladavine glavnim gradom, a u drugoj građani će birati budućeg lidera opozicije. Ko god to bude, moraće da preuzme odgovornost za sledeće izborno odmeravanje snaga s Vučićem. A, na to neće dugo da se čeka.

Petog marta, kad bude proglašena pobeda SNS-a, Vučić će krenuti u novu predizbornu kampanju. Na isti način, s istim trikovima, pokušaće da opet osvoji opstanak na vlasti. To će trajati sve dok opozicija ne shvati da Vučić nikad neće raspisati regularne izbore. Nikad nijedan diktator nije pao s vlasti na izborima koje je sam organizovao, pa neće ni ovaj.

A 1. Vučić obećava, naprednjaci se raduju

Po starom običaju, kampanja Srpske napredne stranke zasniva se na uvredama političkih protivnika i besmislenim lažnim obećanjima, koja se nude lakovernim glasačima.

Gradonačelnik Siniša Mali najavljuje izgradnju gondole koja će povezati Kalemegdan s Ušćem. Napraviće i metro. Pod sloganom „Od močvare do IT centra", vlast reklamira plan da u Borči digne industrijski park. Koliko su sulude te laži najbolje ilustruje činjenica da naprednjačka vlast ne može da napravi čak ni kanalizaciju, a kamoli metro. Upravo dok su ministri trubili o uređenju naselja na levoj obali Dunava, u Krnjači su zaustavljeni radovi na izgradnji kanalizacije. Rok za završetak radova bio je 19. decembar prošle godine. Pošto gradska uprava nije isplatila ugovorne obaveze, majstori iz šabačke firme „Mašinokop" spakovali su mašine i napustili gradilište, ostavljajući iza sebe kanale duboke po šest metara, zbog kojih su ugrožene kuće u nekoliko raskopanih ulica. Vlast, koja nije sposobna da obezbedi novac za izgradnju nekoliko kilometara kanalizacije, besramno obećava uređenje te „močvare" i dizanje industrijskog parka. Neozbiljno, ali dovoljno za još jednu prevaru.