Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (128)

Ujednačena praksa pljačke i terora

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Ministarstvo pravde Srbije, nedavno je na zahtev tužilačkih pomoćnika za informaciju od javnog značaja, dostavilo kraći odgovor o angažovanju eksperta Saveta Evrope Džejmsa Hamiltona u izradi Radnog teksta amandmana na Ustav Srbije. Ko je Džejms Hamilton, koga ovaj ekspert predstavlja i kakvi su njegovi zadaci?

Mnogo pre nego što je makar površno odgovoreno iz Ministarstva pravde na ovo pitanje, još u oktobru mesecu 2017. godine, održana je konferencija na temu "Promene Ustava na putu ka Evropskoj uniji", na kojoj je jednu od značajnih uloga igrao ambasador Holandije u Srbiji, Hendrig van den Dol (u ovom slučaju, očito u svojstvu podrške "evroatlanskim pregaocima", Tanji Miščević i Mihailu Crnobrnji koji su imali zadatak da objasne da li će posle promene Ustava ostati u njemu preambula o Kosovu). Crnobrnja je tom prilikom rekao dvosmisleno da "...to nije pravno, već političko pitanje" te da se nada da se neće desiti da ostane preambula "...i da zapravo preambula bude jedina veza sa našim prisustvom na Kosovu".

Sudeći prema onome što se poslednjih meseci dešavalo daleko od očiju javnosti, posao Džejmsa Hamiltona biće između ostalog i brisanje preambule o Kosovu. To je i bio razlog da tužilački pomoćnici za informacije od javnog značaja zatraže od ministarke pravde Nele Kuburović da im dostavi sve transkripte ili audio snimke rasprava o promenama Ustava u oblasti pravosuđa koji su održani 5. februara u Kragujevcu, 19. februara u Novom Sadu, 26. februara u Nišu i 5. marta u Beogradu. U vrlo kratkom odgovoru koji je Ministarstvo pravde poslalo, navedeno je da se "...osnov angažovanja eksperta Saveta Evrope zasniva na dogovoru između Saveta Evrope i Venecijanske Komisije, a o kom dogovoru Ministarstvo pravde nema bližih saznanja...."

Konkretni zadaci eksperta Džejmsa Hamiltona, odnosili su se na pružanje pomoći Ministarstvu pravde u tumačenju evropskih standarda o nezavisnosti pravosuđa promulgiranih od strane Venecijanske komisije, a o izvoru i iznosu sredstava kojima je plaćena naknada za angažovanje gospodina Hamiltona Ministarstvo pravde ne zna ništa. (Upućeni tvrde da je g. Hamilton dobio oko 500.000 evra, iz budžeta Srbije)

Bitangu koja iz Ustava Srbije izbacuje prembulu o Kosmetu Vučić plaća pola miliona evra. Iz kabineta Nele Kuburović, stigla je informacija da "...zbog tehničke nemogućnosti audio snimanja" sa rasprave iz Novog Sada nema snimaka! Nalog da ne odgovori na pitanje dobila je od Vučića lično!

Pitanja o "tehničkim uslovima" i proceduri izmena Ustava u oblasti pravosuđa se množe. Da li postoji odluka o formiranju Radne grupe i ukoliko postoji ko je odluku doneo, da li su vođeni zapisnici o radu Radne grupe i na koji način je bivši član i stalni ekspert Venecijanske komisije Džejms Hamilton učestvovao u radu Radne grupe, ko je činio sastav Radne grupe koja je izradila Radni tekst?

Treba se setiti da je holandski ambasador preko "evroatlanske radnice" Tanje Miščević, prošle godine posebno istakao da promena Ustava Republike Srbije, "nije odricanje od suverenosti, već samo prenos uz oštru kontrolu Beograda", ali, ako se pogledaju mehanizmi Evropske komisije i novac koji je uložen u ovaj proces (uključujući i angažman Džemsa Hamiltona), jasno je da se kroji novi Ustav u kome će pisati da Srbija nema Kosovo i da većinu svojih državnih ingerencija prenosi na administraciju u Briselu. To je, uostalom, i suština poglavlja 23, o kome se zapravo i radi.

Kad je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Đorđe Komlenski upoznao predstavnika Venecijanske komisije sa nadležnostima Narodne skupštine i ovog odbora u procesu ustavnih promena, naglasivši da bi promene Ustava u delu o pravosuđu morale da dobiju potvrdu na referendumu, on se samo nasmejao i rekao "Videćemo"...

Šta će u vezi ovoga Vučić da uradi? Gde će da pobegne? Put prema EU je dug i posut je trnjem. Ako se sa ovakvom "sečom" države preko najvišeg pravnog akta nastavi, dok Srbija stigne pred vrata ove zajednice, od nje neće ništa ostati. A, kako sada izgleda, ni od Evropske unije.

Ujednjačavanje sudske prakse

Ne treba biti pravno obrazovan, da bi građanin shvatio, da je i najavljeno ''ujednačavanje sudske prakse u srpskom pravosuđu'', ustvari, način neposrednog izvršavanja naređenja izvršne vlasti države Srbije od strane pravosuđa.

Ujednačenom sudskom praksom, sudije u srpskom pravosuđu oslobođeni su brige da poznaju pravne propise i da svojim odlukama prilikom suđenja naprave grešku. Ako se strogo pridržavaju ''ujednačene sudske prakse'', i na taj način su sebi obezbedili stabilno radno mesto i zadovoljavajuću ocenu stručnosti na radnom mestu.

Da bi ujednačena sudska praksa bila stvarno, neprikosnoveni podsetnik sudiji prilikom odlučivanja, pri donošenju odluka, bilo bi logično da postoji zvanični dokument koji to omogućuje. Međutim, to nije tako. Ujednačena sudska praksa se sprovodi šapatom od uva do uva. Svi se kriju iza takvog, ko bajagi, dogovorenog postupka odlučivanja. Takav način u potpunosti odgovara i nalogodavcima iz izvršne vlasti. Ovakav način odlučivanja u srpskom pravosuđu odgovara i većini sudija i njihovim nadređenim. I svi su zadovoljni, jedino nisu zadovoljni građani, jer nemaju sudsku zaštitu i izloženi su neviđenoj pljački i otimačini svega, čega lopovi mogu da dohvate.

Od 2008. godine, penzionisana vojna lica tuže Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranja (RFPIO), i traže da im RFPIO vanredno poveća penzije za 11,06% od 01.01.2008. godine, po Rešenju 01 broj 181-431/08 od 25.01.2008. godine

Zakonski osnov tog prava potvrdio je Ustavni sud Srbije, ne jednom Odlukom, nego je doneo sve pozitivne Odluke na svaku podnetu ustavnu žalbu.

Pravosuđe Srbije je apsolutno podređeno izvršnoj vlast (Vladi) Srbije, i nije smelo da bilo šta odluči po pitanju zakinutog prava penzionisanih vojnih lica. U periodu od 2008-2015. godine, srpsko pravosuđe je u svojim presudama pisalo, samo ono što mu je naređivala izvršna vlast - Vlada Srbije, Ministarstvo za rad i RFPIO. Koje su sve neistine navodili, to je zastrašujuće.

Vlada je, po ko zna pod kakvim okolnostima, odlučila da penzionisanim vojnim licima vanredno poveća penzije za iznos od 6,57% , umesto 11,06%. Donela je fantomski Zaključak 05 broj 181- 11689/2015. od 30.10.2015. godine.

Zaključak Vlade je donet na osnovu volje jednog čoveka (Vučića), bez ikakve osnove, koja bi mogla da se podvede pod zakonske propise u državi Srbiji. U pravnoj državi, niko ne bi ni pomislio da takav dokument sačini, a pogotovo ne Vlada. Ona svojim postupanjem treba da bude primer svima kako se poštuju postojeći zakoni. Za Vladu Srbije nisu bitni zakoni.

Ovo pravo je penzionerima dato Zakonom, po tom Zakonu je doneto Rešenje, rešenje niko nije osporio ni poništio. Ono je primenjeno na 1.700.000 penzionera Srbije, a nije primenjeno na 50.000 penzionisanih vojnih lica. Vlada nema pravo da Zaključkom osporava građanima Srbije (penzionisanim vojnim licima), pravo stečeno i garantovano Zakonom.

Zašto se ova Vlada, koja obeležava sećanje na stradanje od agresije NATO 1999. godine, okomila na penzionisana vojna lica koja su bila kostur odbrane od agresije? Vrlo interesantno pitanje.

Sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Marina Brkić, donela je presudu 7.P.br.11505/14 od 26.06.2014. godine, koju je Apelacioni sud u Beogradu Rešenje br. Gž - 5741/2014. od 10.06.2015. godine, ukinuo po naređenju Vlade. Apelacioni sud nije mogao da nađe ni jednu primedbu, već je napisao da se utvrdi ko je tužena strana1 To je jedinstveni primer donete Presude gde nije primenjen sistem UJEDNAČENA SUDSKA PRAKSA.

Sudija osnovnog suda u Nišu Borko Igić, doneo je Presudu 17 P. 5627/14. od 06.03.2014. godine. On je jedini sve elemente spora penzionisanih vojnih lica sa RFPIO razjasnio. Razjasnio je i zastarevanje i povremena i privremena davanja (samo ne znam da li je to pročitao dr. Slijepčević ). Viši sud u Nišu je potvrdio Presudu 2 Gž br. 2527/15 od 12.01.2016. godine. Verujemo da je Vrhovni kasacioni sud po naređenju Vlade poništio ove presude. Ni pošteni sudija Borko Igić, nije podlegao manipulacijama UJEDNAČENE SUDSKE PRAKSE.

Verujem da je neophodno da postoji ujednačavanje sudske prakse, prema pozitivnim zakonima države Srbije, a ne prema naređenju bahatih pojedinaca iz vrha vlasti, prvenstveno mislim na Vladu Republike Srbije, a možda i Predsednika Republike Srbije

Žrtve ovakvog postupanja sudija u srpskom pravosuđu, nisu samo penzionisana vojna lica, koja su izložena maltretiranju i pljački ravno deset godina. Pravosuđe Srbije a i Ustavni sud osluškuju da li će aktuelna vlast da popusti u nekom segmentu svoje bahatosti i lopovluka. Veliki broj sudija zna da su penzionisana vojna lica u pravu. Odnosno da im se na nezakoniti način isplaćuje penzija i iznalaze razne načine, te šestomesečno odlažu ročišta, u nadi da će doći do promene stava aktuelne vlasti i da ozakone isplatu penzije u duhu važećih propisa. Ali presuđuju kako se to od njih očekuje.

U srpskom pravosuđu malo je sudija koji su odvažni i hrabri da donesu presudu na osnovu zakona i važećih propisa, a ne da ih tumače po volji izvršne vlasti. Sudije su izložene progonima i unutar Društva sudija Srbije, koje je privatizovala Dragana Boljević, danas sudije Apelacionog suda u Beogradu.

Strukovo udruženje sudija - Društvo sudija Srbije, koje sada ima nešto više od 1.000 članova, nastalo je kao izraz nepristajanja dela sudija na režim vladajući tokom poslednje decenije XX veka, koji je od sudija u Srbiji očekivao, a u određenom broju sudija i dobio, izvršioce svoje volje prilikom donošenja sudskih odluka koje su legalizovale izbornu krađu na lokalnim izborima u 1996. godini. Odlučivši da ne pristanu na nedoličnu ulogu koja je tražena od sudija u sporovima povodom prekrajanja rezultata lokalnih izbora iz 1996. godine, sudije u Srbiji su pokazale da su svesne svoje odgovornosti, da poštuju svoju struku i da su namerne da očuvaju njen ugled. Pod sloganom „Ne pristajem", oko 600 sudija koji su činili četvrtinu ukupnog sudijskog kadra, osnovali su svoje udruženje, 26. aprila 1997. godine.

Gospođa Boljević je supruga advokata Branka Pavlovića, sina bivšeg ražalovanog partijskog funkcionera Bore Pavlovića. Kao kćerka građevinskog radnika ona je vodila računa da ne uzme muževljevo prezime, radi lakšeg napredovanja u karijeri.

Kao sudija Okružnog suda u Beogradu godinu dana je bila na bolovanju, lečeći se od Hepatitsisa B (prenosiva polna bolest).

Bila je surova prema strankama koje nisu bile od ugleda, niti su bili na liniji partije. U vreme reizbora suzdija 2009. godine nije reizabrana za sudiju Višeg suda u Beogradu. Njen suprug Branko Pavlović kao advokat je bio pod istragom da je prevario male akcionare koje je zastupao, da je zgrnuo nekoliko miliona evra, služeći se statusom svoje supruge kojay ga je promovisala kod kolega. Njen dosije je bio impresivan. Iako više nije bila sudija, kolege su odlučile da je ostave na čelu predsednika Društva sudija Srbije. I danas je na tom mestu.

Povratkom u sud, na osnovu odluke Ustavnog suda Srbije, gospođa Boljević je iz Višeg suda u Beogradu, za samo nekoliko meseci unapređena za sudiju Apelacionog suda. Svi koji su pomogli gospođi Boljević našli su se na njenom udaru. Tako je i sudija koji je gospođu Boljević zastupao pred Visokim savetom sudstva, kao ,sudija Višeg suda u Beogradu, postao njena meta. Iz bolesne potrebe ukidala mu je sve presude i otvoreno preko svojih koleginicama sudija-mafijašica iz bivšeg Petog suda u Beogradu, vodila rat protiv njega. To mu je bila zahvalnost nešto se izlagao opasnosti da i sam bude razrešen. Koliko je građana oštećeno divljanjem ove bolesne žene, teško je za sada utvrditi. Istraživači Magazina Tabloid dobili su dosije o gospođi Boljević, zbog kojeg nije ni reizabrana. Verujemo da će, promenom vlasti, njen muž i ona dobiti doživotni zatvor.

I Magazin Tabloid je bio jedini list koji je, u to vreme, žestoko kritikovao reizbor sudija, optužujući vlasti da nisu na transparentan način utvrdile nepodobnost sudija, ako je tih razloga bilo. Tako se i naš list našao na nišanu ove bolesne i opake žene. Tražili smo njeno izuzeće, navodeći razloge, koji bi, svakog pristojnog sudiji, naveo da se sam izuzme. Ona poput divlje svinje ide dalje.

Tako je nesrećni Duško Milenković, vršilac dužnosti predsednika Apelacionog suda u Beogradu, odbio njeno izuzeće koje je tražio Milan Malenović, a on u izreci odbio zahtev Milovana Brkića. Apelacioni sud u Beogradu je postao je mesto za sprdnju sa pravdom.

Kao nesmenjivi predsednik Društva sudija Srbije, a na ovoj funkciji je 15 godina, gospođa Boljević, zahvaljujući beskrupuloznosti i bogatstvu, ima ogroman uticaj na korupciju u pravosuđu. Njene predloge o izboru sudija, njenih kandidata, Visoki savet sudstva bespogovorno izvršava, tako da ona stvara svoju hobotnicu. Namerava da radi još pet godina, da završi kao sudija Vrhovnog kasacionog suda. Kćerku je udala za sina jednog bogatuna, a njena svadba u hotelu Metropol prošle godine koštala je 300.00 evra! Odakle novac sudiji Apelacionog suda? Ova, u mladosti promiskuitetna dama, znala je na čiji sto će podići svoje noge.

Niko od sudija iz Društva sudija Srbije ne sme da daje izjave za javnost, jer je top ona uzela kao ekskluzivno pravo za sebe.

Društvo sudija je reagovalo na premeštanje sudije Aleksandra Trešnjeva iz Odeljenja za organizovan i kriminal Višeg suda u Beogradu, u krivično veće, jer nije pokazao nikakve rezultate. Nije razrešen, već je raspoređen za predsednika veća. Gospodin Trešnjev je kadar Demokratske stranke Srbije. Tako je iz Drugog suda, donoseći skandalozne odluke, unapređen u Okružni sud. Njegova supruga Aleksandra je predsednik Komore javnih izvršitelja. A Boljevićka voli parajlije. Gospođa Aleksandra Trešnjev predvodi mafiju izvršitelja. Njena godišnja zarada je oko milion evra.

Izvršitelji su do sada zaplenili 700 hiljada penzija. Uglavnom za komunalne usluge. prvo naplaćuju sebi nagradu, pa paušal, a potom ostatak prosleđuju komunalnim preduzećima. U sprezi sa direktorima javno - komunalnih preduzeća dobijaju zahteve za izvršenjem i avnas, potom pišu rešenja penzionim fondovima koji i od minimalnih penzija uzimaju dve trećine, mada to zakon ne dozvoljava.

Naime, Odlukom Skupštine grada beograda, članom 15. propisano je da komunalna preduzeća, ako korisnik usluga ne izvrši plaćanje, podnose tužbu nadležnom sudu. Dakle, izvršitelj nije nadležan da donosi rešenje o prinudnom izvršenju! Nadležan je sud.

Nažalost, većina penzionera su pravno neuki, stari su, nepokretni. ne umeju da se koriste pravom prigovora, koje bi sudovi morali da usvajaju i ukidaju rešenja izvršitelja. Ali tada je već kasno, oni su zgrabili sve ono od čega bi penzioneri mogli da žive. Magazin Tabloid je objavio pisma onih čiji su se roditelji ubili zbog privatnih izvršitelja.

Izvršitelji čine krivično delo, ali ovoj bandi niko ne staje na rep.

Tako je izvršitelj iz Vranja Žikica Trajković odbio 2.500 predloga javnih komunalnih preduzeća za izvršenjem, jer je bio nenadležan! Većinu njegovih odluka potvrdio je Osnovni sud u Vranju, ali je on ekspresno razrešen. Gospođa Trešnjev je besprizorna. Srbiju i njene građane teroriše i 264 javna izvršitelja.

Javni izvršitelj Miljan Trajković iz Niša inkasirao je za nepune dve godine više od dva miliona evra!

Izvršitelj Trajković samo u 2016. na ime prihoda uplatio PDV u vrednosti od 31.425.660 dinara, dok je za prvih osam meseci u 2017. po istom osnovu uplatio nepunih 20 miliona dinara - dakle, preko 50 miliona za manje od dve godine. Ovo nas dalje prostom računicom vodi do impozantne zarade od minimum 2.135.932 evra ili plate od 107.000 mesečno. Navedeni prihod je, zapravo, najmanji promet koji je ovaj izvršitelj mogao da ostvari za manje od dve godine.

Od impozantne Trajkovićeve zarade država je dobila samo plaćen porez, jer izvršitelji nisu dužni da u republički budžet uplaćuju deo nagrade, iako im je povereno javno ovlašćenje. Izvršitelji, naime, kao i svi drugi preduzetnici, državi plaćaju jedino porez.

Pored toga što je oštećena država, kako tvrde upućeni, oštećeni su i građani, naročito oni slabijeg materijalnog stanja, jer su visine nagrada i naknada za rad izvršitelja basnoslovne i van bilo kakve kontrole.

A izvršitelji imaju na usluzi policiju, svi državni organi su dužni da im dostavljaju podatke o građanima, pa izvršitelji trguju informacijama, prikuplaju ih pozivajući se na izmišljene zaključke o izvršenju. Najbeskrupuloznija je Aleksandra Trešnjev.

Tako je ovih dana Magazin Tabloid dobio nalog javnog izvršitelja da skine zaradi i prebaci na njen račun za izvesnog Nikolu Piljića iz Zemuna, koji nikada nije radio u ovom preduzeću, niti ga iko poznaje od zaposlenih. Izvršiteljima je sve dozvoljeno. Kada bi samo deseto od njih bilo masakrirano prilikom otimanja imovine, smanjila bi se njihova pohlepa. Prva potez nove vlasti je da privremeno zabrani rad izvršiteljima i prepusti istražnim organima da utvrde razmere njihove surove pljačke.

Iz Zaključka izvršitelja Vojislava Milajića se vidi da je njegova nagrada za izvršenje viša od 86.000 dinara a predujam 16.000! Dakle, na dug od 13.000 dinara izvršitelj naplaćuje za sebe 103.000 dinara. Takvu uredbu je, neovlašćeno, donela ministarka pravde. Samo što udari pečat i dostavi rešenje penzionom fonudu, izvršitelj zaradi mesečnu platu najboljeg hirurga u Srbiji!