Dežurna

Vučić gubi Beograd

Rešenje postoji i to čak uprkos ovakvoj opoziciji i raznim trulim dogovorima koje su napravili sa predstavnicima vlasti. Naime, Vučić je na izborima u Beogradu trenutno suočen sa situacijom koja se matematički može objasniti tako da ima veći broj nepoznatih od broja jednačina koje je uspeo da postavi, te je samim tim problem trenutno bez rešenja. Ovo kod njega izaziva sve veću nervozu što će neminovno dovesti do grešaka čime bismo mogli da vlast uvedemo u tzv. „spiralu smrti". Otuda je sada nasušna potreba da se na scenu za beogradske izbore uvode ljudi koji mogu da donesu novi kvalitet i dodatno Vučiću zakomplikuju situaciju. U tom smislu dva imena mogu da donesu novu energiju, a reč je o Nemanji Šaroviću i Savi Manojloviću, tvrdi Dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Za početak želim da kao svedoke uzmem redovne čitaoce Magazina Tabloid, koji su u mojim kolumnama od 9.11.2023. godine pod naslovom „Okreni novi list" i od 7.12.2023. godine pod naslovom „Hajde da se ne lažemo" mogli da pročitaju sve o Vučićevim planovima vezanim za izbore održane 17. decembra prošle godine.

Od raspodele mandata u republičkom parlamentu, pa do isplaniranog scenarija za ponavljanje izbora u Beogradu, sve sam tamo preneo kao ekskluzivno saznanje do kojeg sam došao u razgovoru sa jednim stranim diplomatom. Ovo naglašavam kako bi sa dnevnog reda sklonili priče o nekakvoj pobedi koju je postigla "Srbija protiv nasilja" ili pak o principijelnosti doktora Nestorovića. Ništa od toga, scenario za ponavljanje izbora u Beogradu lično je Vučić razradio sa jednom američkom nevladinom organizacijom koju bočno finansira preko projekata obnovljivih izvora energije koje daje njihovim partnerima, a zauzvrat dobija da predstavnici te NVO kreiraju prilike u opoziciji (onom tzv. prozapadnom delu) koje dovode do željenih rezultata.

Nadam se da je ova šematika delovanja vlasti postala jasna i predstavnicima opozicije, jer to što se sastaju i slušaju savete od nekog Džona iz Amerike ili nekog Alekseja iz Rusije ili pak Gerharda iz Nemačke, uopšte ne znači da im preko njih nije lično Vučić izdiktirao šta da rade, a da njemu na kraju bude dobro. Hajde, recimo, da uzmemo za primer ove nedavno završene izbore i da proanaliziramo šta se i zbog čega desilo. Za početak, jasno je da je Vučić izbore pokrao i da je to jedini način kako on uopšte može da formira sastav Narodne skupštine baš onako kako mu odgovara. Da bi mu prošla krađa na republičkom nivou morao je unapred da planira kosku koju će da baci kako bi umirio domaću i međunarodnu (političku) javnost i pod tepih gurnuo priče o izbornim nepravilnostima. Zato je u izbornoj noći i rekao kako sudbina vlasti u Beogradu zavisi isključivo i lično od doktora Branimira Nestorovića, a sa kojim je napravio čvrst dogovor o tome da ne treba da podrži nikoga. Na taj način je pred delom stranaca koji su zagovarali potrebu da opozicija dobije vlast u glavnom gradu on ostao čist uz objašnjenje koje je u „Tesnoj koži" Šojić dao Đoletu: „Ima u preduzeće jedna budala koja koči."

Istovremeno, već spomenuta američka NVO lobira da se ukoliko ponovo dođe do situacije da ne može da se formira većina iz razloga „što neka budala koči" ide na formiranje svojevrsne „komunalne koalicije" u Beogradu, a koja bi bila preslikana situacija koju imamo od početka oktobra 2023. godine kada je formiran privremeni organ koga čine dva naprednjaka, dva iz prozapadne opozicije i jedan iz socijalista. Naime, već evo skoro šest meseci privremeni organ predstavlja i skupštinu i gradonačelnika i gradsko veće, rečju pet ljudi odlučuje o milijardama. Zanimljivo, ali nakon što gradska skupština nije konstituisana isti privremeni organ, dakle opet dva naprednjaka, dva iz prozapadne opozicije i jedan socijalista će nastaviti da vode glavni grad sve do formiranja nove vlasti, a to može da bude tamo negde u avgustu. Dakle, svojevrsna kohabitacija vlasti i opozicije trajaće bezmalo godinu dana tokom kojih će preko njihovih ruku preći što šta i moćiće da se ozbiljno oližu prsti od meda koji se pretače. Ujedno, građani će se navikavati da im ne bude čudno ako tamo u avgustu čuju kako je u interesu Beograđana da više ne budu taoci nekog doktora Nestorovića i da će se formirati ekspertska vlast.

Ono što se takođe ima kao korist za Vučića od ponavljanja izbora u Beogradu je i to što će kampanja za te izbore potpuno pokriti izbor novog sastava Vlade Republike Srbije i prve odluke koje će biti donešene, a koje će imati izuzetno negativne implikacije po srpski nacionalni i državni interes. I ovo je dakle unapred bilo isplanirano i stvari su vođene u tom smeru da se prvih sto dana nove vlade pokrije prvo beogradskim, a potom i drugim lokalnim izborima koji će biti održani najverovatnije početkom jula meseca. Tako da će nas kao društvo uvesti u period letnjih odmora kada je po pravilu mnogo manje interesovanje za bilo šta sem za odlazak na more i kada je idealno za raznorazne izdaje. Ko ne veruje, samo treba da se priseti početka avgusta 1995. godine kada je izvedena dogovorena akcija „Oluja" u kojoj je uništena Republika Srpska Krajina, a na desetine hiljada izbeglica došlo u Srbiju. Sada bi se moglo desiti da jul i avgust budu rezervisani za završetak još nekoliko preostalih formalnih stvari vezano za uspostavljanje dobrosusetskih odnosa sa tzv. Republikom Kosovo, recimo da se ozvaniče kancelarije za vezu u Beogradu i Prištini, a preko kojih bi se uspostavili diplomatski odnosi. A smeše nam se i nastavak ugovora sa Rio Tintom, kao i inicijativa za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, pa me nimalo ne bi iznenadilo da novi sastav vlade i Narodne skupštine i o ovome odlučuju u periodu nakon što u potpunosti splasne narodna energija nakon još jednog iscrpljujućeg kruga izbora.

E sada, bez obzira na ovako dobro zamišljen i postavljen plan stvari mogu i moraju da krenu drugačijim tokom. Interes Srbije nije da dobije dogovoreni i iz inostranstva organizovani dvopartijski sistem jer je to način da se u potpunosti monopolizuje politička scena i da se trajno onemogući da bilo koja nova ideja i drugačiji ljudi dođu u poziciju da odlučuju. Takav dvopartizam i raspolućenost Srbije je gora opcija čak i od diktature, jer deluje da postoji nekakav izbor dok u realnosti on ne postoji. Uzmimo recimo jedan primer iz naše svakodnevnice. Mi imamo tri velika operatera mobilne telefonije koji su sa strane gledano tri konkurenta na tržištu koja imaju za cilj da raznim povoljnostima pridobijaju nove korisnike i da na taj način ostvaruju prihode. Po logici stvari postojanje konkurencije bi moralo da podiže nivo kvaliteta usluga uz sve povoljnije uslove za krajnjeg korisnika, međutim mi trenutno imamo situaciju gde su istovremeno sva tri operatera mobilne telefonije podigla cenu svojih usluga čime. To znači da suštinski konkurencija ne postoji i da je posredi dogovor o monopolskoj poziciji u kojoj su na šteti korisnici. Još je gora situacija ukoliko se dobije lažni dvopartijski model jer će iz takvog političkog monopola polaziti svi ostali, a sve na štetu građana. Znam, mnogi će reći da sada Vučić ima monopol i biće u pravu, ali svako je sada toga svestan i protiv toga se narod sve više podiže, a ako nam naprave igru kao sa operaterima mobilne telefonije to će onda biti mnogo teže za razumevanje i mogućnost obmana i zavlačenja naroda će biti mnogo veća.

Rešenje ipak postoji i to čak uprkos ovakvoj opoziciji i raznim trulim dogovorima koje su napravili sa predstavnicima vlasti. Naime, Vučić je na izborima u Beogradu trenutno suočen sa situacijom koja se matematički može objasniti tako da ima veći broj nepoznatih od broja jednačina koje je uspeo da postavi, te je samim tim problem trenutno bez rešenja. Ovo kod njega izaziva sve veću nervozu što će neminovno dovesti do grešaka čime bismo mogli da vlast uvedemo u tzv. „spiralu smrti" koja se recimo dobija kada pilot izvede loš manevar i onda letelica izgubi kontrolu i sruši se na zemlju kao da je uhvaćena nekakvim virom. Otuda je sada nasušna potreba da se na scenu za beogradske izbore uvode ljudi koji mogu da donesu novi kvalitet i dodatno Vučiću zakomplikuju situaciju. U tom smislu dva imena mogu da donesu novu energiju, a reč je o Nemanji Šaroviću i Savi Manojloviću. Trenutno, jedino Nemanja Šarović ima potencijal da zaustavi projekat vlasti oličen u pokretu koji predvodi doktor Nestorović, a čija je uloga kao što sami javno govore gostujući na režimskim televizijama, to da oko sebe okupe što veći broj ljudi koji su nezadovoljni stanjem u zemlji, ali da ih ne povedu putem promene režima već da ih drže u poziciji pasivnosti čime energija tog dela stanovništva postaje jalova i svedena na kritiku nekakvog imaginarnog sistema, a bez želje da se taj sistem menja tako što će se u prvom koraku promeniti aktuelna vlast. Sa takvom postavkom Nestorović je trenutno u ulozi Pekmena koji jede desnu stranu političkog spektra i to praktično bez bilo kakvog otpora. Eventualnom kandidaturom na izborima u Beogradu, Nemanja Šarović bi privukao deo desnih birača koji bi inače glasali za MI, a još mnogo važnije on bi mogao da privuče jedan broj razočaranih radikala kao i tzv. „mekih Vučićevih birača" koji su u stvari „staroradikali" i kojima je on više nego prihvatljiv. Rečju, on ima potencijal da oko sebe veže deo desnih opozicionih i da ne dozvoli da oni odu ka nekim satelitima vlasti, a isto tako ima potencijal da okruni i deo već spomenutih „mekih Vučićevih glasača" čime bi se postigao dvostruki efekat. Sa druge strane, Savo Manojlović bi u građanski deo političkog spektra vratio onu aktivističku energiju koja je počela da pada od momenta kada su utihnuli svi protesti, a predstavnici koalicije „Srbija protiv nasilja" uzeli mandate i ušli u skupštinu. Time bi se osiguralo da taj deo građana uopšte izađe na izbore jer postoji ogorčenje kod jednog dela ljudi imajući u vidu da je većinsko raspoloženje bilo da se u potpunosti bojkotuju institucije.

I za kraj. Građani moraju da znaju da je izborna matematika drugačija od običnog računa te da se shodno tome mora raditi mnogo pametnije od onoga što trenutno radimo svi mi koji smo prisutni na političkoj sceni i istupamo protiv vlasti. Da bih dao slikovito objašnjenje uzeću za primer dve žene koje su iste visine i težine, ali jednoj je kilaža raspoređena tako da je dominantno na stomaku, a drugoj dominiraju poprsje i bedra dok je struk uzak. Druga žena je zgodnija i na oko privlačnija, a ponavljam isto je i visoka i teška kao i prva. Da bi pobedili Vučića mi moramo napraviti zgodnu ženu, tj. glasovi moraju da budu raspoređeni tako da na kraju bude 56 odbornika koji će u Beogradu podići ruku za rušenje ove vlasti i da potom krene domino efekat. Zato je jalova priča kako je i na prošlim i na onim prethodnim izborima opozicija imala mnogo više glasova od vlasti, jer oni nisu bili dobro raspoređeni.

(Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta)