Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (131)

STOČARSTVO U SVETU, EU I SRBIJI

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Meso na kašičicu!

Govedarstvo čini značajnu granu stočarstva i nivo njegove razvijenosti predstavlja osnovni parametar ukupne poljoprivredne proizvodnje jedne zemlje. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano najveća potrošnja je u Severnoj Americi, gde ona iznosi 30 kilograma po jednom stanovniku. U Srbiji to je tek nešto više od tri kilograma. U Evropi najviše junadi se tovi u Francuskoj. Najpovoljnija područja za razvoj ove grane prvenstveno su livade i pašnjaci. U Srbiji ima 4.720 sela, a čak u 600 njih nema nijedne krave mlekulje. Trenutno u tovu ima oko 25.000 junadi!

Broj goveda u svetu iznosi oko 1,5 milijardi grla u proizvodnom ciklusu. Najveći odgajivač goveda je Indija, sa 200 mliona grla, koja daje 13 odsto ukupnog svetskog broja. Ona je specifična zemlja gde se zbog verskog faktora goveda uzgajaju i radi proizvodnje mesa i mleka, ali ne za svoje već, pre svega, inostrano tržište. Proizvodnja goveđeg mesa u svetu iznosi 68 miliona tona godišnje, što iskazano po stanovniku iznosi nešto ispod 10 kilograma. U strukturi svetske proizvodnje goveđe meso zauzima treće mesto (iza svinjskog i pilećeg) i učestvuje sa 22 odsto. Regionalno posmatrano najveći proizvođač je Amerika koja daje skoro polovinu svetske proizvodnje. Na trećem mestu nalazi se Evropa iza Amerike i Azije, sa učešćem od 16 odsto. Vodeći svetski proizvođač goveđeg mesa su SAD sa proizvodnjom od 12 miliona tona, što čini skoro 20 odsto ukupne svetske proizvodnje. Prosečno u SAD se godišnje kolje oko 35 miliona goveda. Postoji više od 60 klaničnih industrija. Od toga četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD. Četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD.

,,Međunarodni promet svežeg i hlađenog mesa iznosi 3,5 miliona tona, dok promet zamrznutog mesa iznosi oko 5,6 miliona tona. Ukupan promet na nivou je od desetak miliona i u isti dospeva 15 odsto ukupne svetske proizvodnje ove vrste mesa. U strukturi prometa goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza pilećeg i svinjskog sa učešćem od 27 odsto. Vrednost izvoza goveđeg mesa u svetu iznosi oko 45 milijardi dolara godišnje. Sa stanovišta obrade u međunarodni promet dolazi u četvrtima (prednja i zadnja četvrtina) kao i u osnovnim delovima takozvano konfekcionirano meso. Sa stanovišta temperature može biti hlađeno (do četiri stepena), duboko zamrznuto meso (od minus 18 do minus 200 stepeni) i odmrznuto, odnosno defrostrirano meso. Najveći regionalni izvoznik hlađenog i zamrznutog goveđeg mesa je Evropa, koja u svetskom izvozu učestvuje sa 25 odsto. Vodeći svetski izvoznik goveđeg mesa je Indija koja izvozi 1,5 miliona tona, a tu dominira zamrznuto meso. U međunarodnom prometu učestvuje sa 15 odsto. Na međunarodnom tržištu ostvaruje ukupnu vrednost izvoza od skoro pet milijardi dolara. Najveći izvoz usmeren je u Vijetnam, Egipat i Maleziju. Veliki izvoznici predstavljaju i zemlje Evropske unije, zahvaljujući, pre svega, merama jedinstvene agrarne politike (Common Agricultural Policy - CAP). Zemlje ove ekonomske grupacije usvojile su jedinstvene standarade za promet goveđeg mesa, na osnovu mesnatosti - EURO'', navodi analitičar dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Najveći regionalni uvoznik goveđeg mesa, takođe, je Evropa! Ona apsorbuje trećinu ukupnih svetskih količina! Najveći uvoznik goveđeg mesa u svetu su SAD koje uvoze oko milion tona, što čini oko 10 odsto ukupnog godišnjeg svetskog uvoza. Za SAD je karakteristično da je najveći proizvođač goveđeg mesa, ali predstavlja i najvećeg svetskog uvoznika! Za to postoji nekoliko razloga, pre svega, visok nivo potrošnje, visokih dohodak potrošača... Prilikom uvoza mesa SAD primenjuje razne vidove barijera, pre svega, uvozne kvote, razne vrste tarifa, tehničke barijere koje se odnose na zdravstvene i sanitarne zahteve, kao i poštovanje visokih standarda kvaliteta, najveći uvoz se realizuje iz Australije, Meksika i Kanade. Najveći svetski uvoznici su Kina, Japan, Rusija i Italija. Zajedno sa SAD apsorbuju trećinu svetskog uvoza.

Najveći globalni potrošač goveđeg mesa su SAD sa nešto preko milion tona godišnje. Slede Brazil, Kina, Argentina i Rusija. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano i najveću potrošnju imaju potrošači u Severnoj Americi gde potrošnja iznosi više od 30 kilograma po jednom stanovniku. U Evropskim zemljama potrošnja je niža, pre svega, usled navika, i iznosi skoro 20 kilograma godišnje po jednom potrošaču.

Najveću potrošnju u svetu ima Argentina sa 54 kilograma. Visoka domaća proizvodnja, kao i navike u potrošnji uticali su na potrošnju i ove vrste mesa. Najveći svetski potrošači prikazani su na histrogramu 73. Evidentno je da među najvećim potrošačima nema evropskih zemalja, koji su relativno mali potrošači ove vrste mesa. Najveći evropski potrošač je Danska. Na potrošnju goveđeg mesa značajan uticaj imaju i kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom takozvane ,,brze hrane" - fast food.

U drugoj polovini 2024. godine predviđa se da će proizvodnja goveda u EU dostići 12,1 milion grla. Taj podatak ukazuje na smanjenje od jednog procenta u poređenju sa istim periodom 2023. godine kada je uzgoj iznosio 12,2 miliona grla. Podaci Eurostata pokazuju da će i broj ovaca u drugoj polovini 2024. biti smanjen za sedam odsto na 15,6 miliona grla. Predviđa se i pad proizvodnje koza za devet odsto, na 2,4 miliona grla. Za poslednji kvartal 2024. predviđen je pad broja svinja za jedan procenat u odnosu na isti kvartal 2023. godine iznosiće 57,7 miliona grla. Agroekonomisti predviđaju da će u ovoj, 2024. godini Francuska, sa proizvedenih 2,7 miliona grla, ostati najveći proizvođač goveđeg mesa u EU! Seljaci, u ovom slučaju su oni koji tove junad, nemaju sigurnost, jednom se proda stoka i naplati, ali najčešće su bivali prevareni. I tako iz godine u godinu.

Proizvodnja i tržište goveđeg mesa u Srbiji

Prema podacima, u boljim godinama kada su bile pune staje, u Srbiji se nekada uzgajalo čak oko 920.000 goveda. Uzgoj goveda bio je organizovan kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (poljoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćinstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu boljeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajući po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto krupnog broja grla u Srbiji.

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina proizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemljama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 - 480 kilograma). Neodgovarajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolje veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovoljavajuće u odnosu na ukupnu produkciju mesa u zemlji.

U zemlji Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi oko 320.000, a od toga manje od polovine kolje se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla.

Prema najnovijim podacima potrošnja ovog mesa u Srbiji je od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku! U EU je više od 10 puta veća! U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i četvrtm mestu svinjskog (sa 15 kilograma mesa godišnje). Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplja, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalje uticati na manju potrošnju ove vrste mesa. Tako je u svim siromašnim zemljama.

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavljaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I,II i III kategorije. Meso, potslabina (biftek) stavlja se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije, sad je dosta skroman - iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalja sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene goveđeg mesa.

Kriza tovnog govedarsta Srbije!

Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljno stoke, a kada je imamo problemi su sa tržišem... Pošto se država javljala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odlučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana.

Da je stanje devastirano najbolje ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule" Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa". Od toga samo iz Srbije više od 30.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa'' u količini od 8.875 tona godišnje. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je 200.000 kuća, skoro isto toliko staja za tov goveda i obora za gajenja svinja u Srbiji! Rezultati loše politike pokazali su se proteklih godina. Recimo, ,,bebi bif" iz Srbije 100 puta manje se izvozio nego pre tri i po decenije. Od toga je iz Srbije bilo više od 30.000 tona! Međutim, to je posle išlo silaznim putanjom pa sad godišnji izvoz iznosi tek 300 do 400 tona! Stočarstvo Srbije skoro četiri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto. Do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 28,1 odsto. Sada je to i manje! Sve ispod 60 odsto je na nivou nerazvijenih zemalja. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa". To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Više od 30.000 tona bilo je iz Srbije. Sad je to 100 puta manje

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa'' poslednjih godina:

U 2015. godini izvezeno je 315 tona ,,bebi bifa'';

U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa";

U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa'';

U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa";

Od 2018. do 2022. izvoz se kretao između 300 i 400 tona ,,bebi bifa'';

Ti loši rezultati u Srbiji, doveli su stočare u sitauciju da izlaze na ulicu, protestuju - i da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele da prežive u ovoj oblasti. Jer, shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo merama države i stihiji tržišta. Jer, poješče ih velike multinacionalne kompanije!

Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i skoro 60 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU - na Malti.

Prema podacima RZS na početku 2019. godine stanje u Srbiji je bilo:

Oko 881.000 goveda. To je bio istorijski minimum u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu. Turska je, recimo, u 2018. godini bila uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima carine Turske, bila je 3.959 evra! Jedino je Srbiji tada bilo više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene)! Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju! Ali, posle toga nismo više imali junadi, u tovu da izvozimo! Jer, prazna su sela pa nema naroda da tovi stoku.

Prema poslednjim podacima RZS kada se pogleda privreda Srbije, najveća kriza je u agraru, odnosno stočarstvu. Jer, do Kovida 19, ali i posle njega, smo imali smo neostvarene želje za rastom proizvodnje kao što je u Kini (to je 9,1 ili u lošijim godinama 6,1 odsto). Tako smo je netačno prikazivali našem narodu i gostima iz sveta. U tome vremenu od četiri decenije, rast proizvodnje u agraru, prema podacima RZS bio je samo 0,45 odsto! Većim delom imali smo pad nego rast proizvodnje! Ali, najveća kriza je u stočarstvu gde već četiri decenije beležimo godišnji pad od dva do tri odsto! Rezultati te nakaradne, loše i netačne agroekonomske politike, su da smo od izvoznika osnovnih prehrambenih proizvoda, postali zavisni od uvoza! Jer, svi imaju pad, osim ovčarstva. Prema podacima RZS u Srbiji je 2020. godine bilo još 1,7 miliona ovaca, 2,7 miliona svinja, 196.000 koza, 16 miliona živine... Sad je to znatno manje!

Prema popisu agrara u 2023. godini, Srbija poseduje ovog blaga, među kojima je:

508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Najveći broj gazdinstava 224.433 nalazi se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije;

Oni obrađuju 3.257.100 hektara poljoprivrednog zemljišta. Najveća površina 1.474.709 hektara koristi se u Vojvodini;

Gaji se ukupno725.408 goveda. Region Šumadije i Zapadne Srbije prednjači po broju goveda;

Tovi se 2.263.705 svinja; Region Vojvodine prednjači po broju svinja sa 1.000.249 grla;

U Srbiji postoji i 1.702.682 ovaca;

Tu je i 149.558 koza;

U njoj postoji i oko 22.022.439 živine.Od toga je u Vojvodini 9.794.304;

Tu je i 1.261.323 košnica za pčele. Najveći broj košnica nalazi se u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, 527.045 košnica;

Sad se poljoprivredom u Srbiji bavi 1.150.653 radnika! Po brojkama to je 662.943 muškaraca i 487.710 žena. Od toga je 231.118 angažovanih žena, u upravljanju gazdinstvom. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na gazdinstvu je 2,2;

Prosečna veličina gazdinstva je 6,4 hektara;

Prosečna starost gazdinstva je 60 godina;

Prema podacima RZS na kraju 2022. godine stočarstvo Srbije je učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto.Veruje se da se ta brojka na početku 2024. godine, približila cifri od oko 20 odsto!? Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih. Jer, stočari ističu da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja! U stajama je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača, a stočari kažu da ih sad ima manje od 100.000... Sa tim brojem ne može da se obnovi fond svinja, pa se one moraju uvoziti!

Za 10 godina broj farmi u Srbiji manji je za 62.000!

U Srbiji 600 sela nema nijednu kravu !

Od 2019. do kraja 2023. godine izvoz ,,bebi bifa'' se kretao od 300, najviše do 440 tona godišnje! Kako se tvrdi, u Srbiji je u 2023. godini od 228.000 grla mlečnih krava, koliko ih je do nedavno bilo po zvaničnim brojkama vlasti, dalo blizu 1,4 milijardi litara mleka. Stočari kažu da u vreme skupe stočne hrane prasići popiju po 100 miliona litara mleka! Jer, je to jeftiniji način ishrane. Uz to bio je i godišnji pad proizvodnje mleka za 100 miliona litara. Zahvaljujući nauci porasla je mlečnost krava pa se kreće od 7.000 pa do 9.000 litara u proseku. Znači sa manje grla da se dobija ista količina ,,bele reke''.

Međutim, stočari ističu da je taj broj krava, realno manji za 78.000! Od proizvedenog mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona sireva. U Srbiji se proizvodi oko 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 85.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva. U vrednosti 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti izvor, carina, navodi da je uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini.Tendencija uvoza mleka, mleka u prahu i sireva, kao i mesa svih vrsta, se nastavlja. Poznavaoci prilika ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „...nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio''...

Šansa Srbije, junetina iz prirode!

Dokaz krize u stočarstvu je da sve više ima sela gde se podiže spomenik, seljaku, kravama, pa se ukazuje, na činjenicu, ako se ovako nastavi, da će deca uskoro moći, kravu muzaru, da vide jedino u zoološkim vrtovima!

U svemu tome bitno je istaći da dugo građani čekaju da počne sa radom laboratorija za mleko u Batajnici. Jer, ona je davno završena, mnogi funkcioneri su se slikali povodom tog njihovog uspeha, davno je završena gradnja laboratorije, ali će tek uskoro početi da radi. Moraju se obezbediti uslovi da se u Srbiji za svakog stanovnika obezbedi bar po 400 litara mleka godišnje, zatim da u staji svakog stočara bude najmanje prvo 20 pa do 40 krava muzara smatra profesor dr Milan St. Tošić, iz Zemuna. Proizvodnja mleka, potrebe i korišćenje u Srbiji ne bi trebalo da se razlikuju od onih u Evropi. Po prirodnim uslovima proizvodnja mleka u Srbiji je čak u boljem položaju. Srbija ima odlične uslove za proizvodnju kukuruza kao osnovne hrane i bar slične uslove za proizvodnju trava, sena i silaže za stoku. Svake godine i kada je ona loša, mi imamo kukuruza za izvoz. Razlog je što nema stoke u Srbiji da ga troši, pa je uvek dovoljno četiri miliona tona ,,žutog zlata''. Po tradiciji i iskustvu u govedarstvu naša zemlja takođe je visoko cenjena. Na osnovu svega toga bi mogla lako da obezbedi sopstvenu proizvodnju mleka za svoje potrebe od najmanje 400 litara po stanovniku godišnje (danas trošimo sa preradom, oko 200 litara po stanovniku godišnje).

Time bi Srbija u velikoj meri doprinela kod održavanja kvaliteta obradivog zemljišta preko vraćanja većih količina organskog đubriva, što bi i povoljno uticalo na povećanje radnih mesta i održavanje industrije prerade mleka. Umesto svega toga, Srbija je u Evropi pala među države koje su prisiljene da mleko ili njegove proizvode dobrim delom moraju da uvoze, navodi Tošić. To znači i da se prosečna mlečnost krava mora povećati najmanje na 7.000 litara mleka godišnje.

Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali! U oba slučaja - Skandinavci dominiraju. Očigledno da neka veza postoji! U desetak sela Srbije, za vreme nestašice mleka podignut je spomenik kravi!

Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine:

Analitičari daju i predloge o mogućim rešenjima problema u stočarstvu. Prosečna mlečnost krava mora se povećati na najmanje 7.000 litara mleka godišnje. Iz ugla mlečnih govedara najvažniji potez bio bi prekid uvoza mleka, da se povećaju subvencije po grlu što bi ublažilo štetu. I na kraju da se dozvoli uvoz samo manjka mleka! Država treba da zna tačno koliko Srbiji mesečno treba mleka i sireva i samo da dozvoli uvoz manjka potrebnog tržištu!

U Srbiji ima 4.720 sela, a čak u 600 njih nema nijedne krave mlekulje. Govedarstvo može biti mlečno, mlečno - mesno i mesno govedarstvo. Srbija svoju šansu vidi što izlazi u svet sa ponudom junetine iz prirode.Trenutno u tovu ih ima oko 25.000 junadi!

Na odluku poljoprivrednika, koliko će sejati, ponajviše je uticalo tržište. Posejano je oko 600.000 hektara u Srbiji,a od toga ponajviše u žitnici zemlje Vojvodini. Na setvu je uticala, cena pšenice koja se početkom 2023. godine kretala oko 34,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, a u januaru, do 26,5 dinara, da bi tokom maja cena pala na 21,5 dinara po kilogramu, a pred početak žetve bila je 20,9 dinara. Nakon žetve usledio je blagi rast cene (21,6 dinara po kilogramu) pa se cena spušta na 19,8 dinara po kilogramu. Posle žetve se nastavlja negativan cenovni trend, da bi 2023. godinu pšenica ispratila sa cenom od 20,9 dinara po kilogramu ili 178 eva po toni! Naša pšenica koja se nalazi na zalihama, a to je oko 2,5 miliona tona, je lošeg kvaliteta, nema kupaca za nju. Kada bi nam neko ponudio 170 evra po toni, sve bi trebalo prodati, kada bi se moglo!

Najbolji dokazi takvog stanja su da je Srbija poslednjih godina proizvodila prosečno godišnje oko 73.000 tona pa najviše do 86.000 tona junetine (strancima smo govorili mnogo, mnogo, mnogo veće podatke, nego što je bila njihova realnost, i stavljali ih u strategije koje su ostale u fiokama, ali su i danas validne). Jednog trenutka je bio obećan izvoz junetine Kinu čak od 500.000 tona godišnje! Obmanjivali smo sebe, narod i strance... Prema najnovijim podacima RZS u zemlji se troši po jednom stanovniku samo 3,1 pa možda do 3,5 kilograma junetine godišnje! U EZ to je za 10 puta više! Ali, daju se i drugi podaci pa u svet odlazi da smo mnogo bogatiji i jedemo daleko više, mesa, posebno junetine i teletine. Poneka bogata porodica, a retke su?! Ne zna se tačno ni koliko junadi ima u tovu, jednom su viškovi jer se ne može prodati, drugi put kada se javi tržište nema goveda!

I to je ISTINA o Srbiji u ovoj oblasti.

Tovljači stoke u Srbiji su se odlučili da vide kako to rade, susedi. Nedavno, vlasnici farmi i analitičari su posetili farme u Hrvatskoj u kojoj se tada tovilo oko 120.000 junadi. U Srbiji čas ima viškova, a najčešće manjkova, kada je reč ovoj, ali i drugoj stoci. Ni u Hrvatskoj nisu zadovoljni, jer je među tovnom stokom najviše uvozne teladi (iz Mađarske i Rumunije), ali su daleko ispred Srbije bar nekoliko decenija po tome. Rešili su probleme zemljišta i pašnjaka... Daju stimulacije stočarima, veće nego u Srbiji. Tove u stajama po 120.000 junadi. Od toga 20.000 imaju za turiste, koji hoće da jedu baš junad koja je tovljena na pašnjacima u Hrvatskoj, a ostalo izvoze u 60 zemalja bivšeg nesvrstanog sveta.

U Srbiji je tov te stoke još uvek simboličan, u povoju, i naša proizvodnja ne može biti konkurentna. Zato su i staje prazne. I EU, godišnje iz Brazila i Argentine uvozi 700.000 tona junećeg mesa. Ali, narod u EU neće to meso, već traže da kupe meso proizvedeno od tova stoke na hrvatskim i drugim evropskim pašnjacima. Jer, u goveda sa takvim tovom nisu GMO, postiže se izuzetan kvalitet. Baš zbog takvog mesa dolaze i turisti na Jadransko more u Hrvatsku.

Dakle, i u Srbiji se vidi svetlo na kraju tunela zahvaljujući, entuzijastama, koji su se udružili, samoorganizovali i posle prevara, države, pojedinaca i svih drugih koji se bave ovim poslom, sudbinu ove delatnosti (i stočarstvo u BDP poljoprivrede uzeli u svoje ruke). Zbog toga što se ne čuje glas proizvođač iz sela i sa njiva. Zato su i probolemi počeli da se rešavaju na ulici! Jer, Vlada je to pokušavala uredbama. A, uredbe nikome nikada nisu donele ništa dugoročno dobro! Samo su ,,gasile požar''. Potrebna su sistemska rešenja.

Rast i pad u agraru!

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, na početku 2024. godine, poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji u 2023. godini, premašila je očekivanja i ostvarila je rast fizičkog obima od devet odsto, u odnosu na 2022. godinu (koja je imala nezadovoljavajuće ostvarene rezultate, odnosno pad od blizu osam odsto, usled ekstremne suše). Pod pretpostavkom prosečne sezone u 2024. godini, očekuje se da će agrarna proizvodnja u Republici Srbiji biti manja za oko tri odsto od prošlogodišnje. Dakle, stvarna bi trebala da bude veća za oko šest odsto!? Evo i rezultata agrara Srbije, prema podacima RZS, od 2014. godine!

Sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva je u 2023. godini učestvovao sa 5,2 odsto u BDP-u Republike Srbije (u 2021. i 2022. godini to učešće je bilo 6,3 i 6,5 odsto respektivno), prema podacima RZS-a (kvartalni obračun). Protekla, 2023. godina bila je izazovna za poljoprivrednike, usled velikog dispariteta cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i troškova proizvodnje. Cena proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva je u Republici Srbiji u proseku 2023. godine bile manja za 7,7 odsto u odnosu na 2023. godinu. Najveći pad cena zabeležen je kod ratarskih proizvoda (22,6 odsto), žita su bila jeftinija za 25,8 osto, a industrijsko bilje za 22,1 odsto. Cena proizvođača stoke i živine zabeležila je rast od 12,0 odsto, a najviše je porasla cena svinja, za 17,6 odsto. Cena proizvođača stočnih proizvoda zabeležila je rast od 21,7 odsto, u odnosu na 2022. godinu, a među njima, cena proizvođača mleka i jaja je bila veća za 23,4 odsto i 18,4 odsto. Posmatrajući potrošačke cene za hranu i bezalkoholna pića 2023. godine trebalo je izdvojiti 17,9 odsto više sredstava nego u 2022, godini. Najveći rast zabeležile su cene povrća ( 27 odsto), a mleko, sir i jaja su sa cenom većom od 25,5 odsto na drugom mestu. Novi informacioni sistem e - Agrar uveden je 20. marta 2023. godine sa ciljem modernizacije i ubrzanja procesa upisa podataka, promene podataka u Registru poljoprivrednih gazdinstava (RPG), kao i odobravanja i isplate podsticaja poljoprivredi.

Budućnost u prošlosti!

Kada se pogleda budućnost, mada su najbolji rezultati bili sad već u davnoj prošlosti, u Vojvodini je u jesenjoj setvi 2023. godine zasejano 408.525 hektara površine, što je za 9,8 odsto manje u odnosu na jesenju setvu 2022. godine. Tad je bilo posejano 453.085 hektara. Svi ozimi usevi su posejani na manje površina nego prethodne jeseni, i to posmatrano po usevima, ovas, pšenica, raž, ječam i uljana repica za 14,8 odsto, 10,4 odsto, 9,6 odsto, 7,2 i 7,1 odsto. Uzrok se nalazi u niskim cenama primarnih poljoprivrednih proizvoda, visokim troškovima setve, ali i sušnom oktobru 2023. godine.

Istovremeno u zemljama EU različite su cene žitarica. Pšenica je u decembru 2023. godine bila najskuplja u Portugaliji (255 eva po toni, što je za 77 evra po toni više nego u Srbiji), dok je najjeftinija bila u Mađarskoj (172 evra po toni, što je bilo za šest evra niža nego u Srbiji).

Kada je reč o kukuruzu, treba reći da je on 2023. godinu započeo visokom cenom, kako na inostranom, tako i na domaćem tržištu. U januaru2024. godine je zabeležena maksimalna cena ,,žutog zlata'' od 33,5 dinara po kilogramu (bez PDV), a posle je imala negativan trend. U aprilu 2023. godine je cena kukuruza pala na 23,5 dinara po kilogramu, a minimalnu godišnju cenu kukuruz je zabeležio u oktobru prošle godine, samo (15,3 dinara po kilogramu).Potom se blago oporavlja, da bi cena na kraju godine iznosila 17,9 dinara po kilogramu ili je bila 153 evra po toni. Od početka 2023. godine, ponderisana cena kukuruza se prosečno mesečno smanjivala za 6,6 odsto. Inače, kukuruz je najznačajniji izvozni proizvod naše primarne poljoprivrede. Od zemalja EU, kukuruz je u decembru najskuplji bio u Grčkoj (240 evra po toni, što je bilo za 87 evra više nego u Srbiji), dok je najjeftiniji bio u Slovačkoj (151 eva po toni, što je bilo za dva evra jeftinije nego u Srbiji).

Slično je bilo i sa sojom, pa smo od izvoznika postali i njeni uvoznici jer je u 2023. godini u svetu kupljeno 81.742 tone soje. Krajem 2023. godine kilogram soje je vredeo 53,7 dinara po kilogramu, što je bilo za 17,4 odsto manje nego u decembru 2022. godine.

Suncokret roda 2023. godine otkupljivan je po ceni od 38 do 40 dinara, što je bila niska cena na onu iz 2021. godine, kada je iznosila oko 60 dinara po kilogramu, a 2022. godine je prometovan po ceni od 66 do 67,5 dinara po kilogramu. Na svetskom tržištu cena mu je bila oko 390 evra po toni.

Uljana repica je imala nisku cenu u 2023. godini, svega 43,4 dinara po kilogramu, a 2022. godine, na početku žetve cena joj je bila 85,1 dinara po kilogramu. Na svetskom tržištu cena je takođe bila niska, malo iznad 420 eva po toni.

Na osnovu podataka i poređenja iz protekle godine sa podacima iz prethodnih godina, zaključuje se daje 2023. godina na tržištu žitarica i uljarica cenovno bila izuzetno nepovoljna za poljoprivredne proizvođače.

Kada je reč o stočarstvu, trend je zabrinjavajući. Zavisni smo od uvoza svinjskog mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Tokom 2023. godine zabeležen je uvoz živih životinja. Uvezeno je više od 500.000 prasadi! Istovremeno izvozila su se junad za klanje. Proizvođači tovnih junadi mogu biti zadovoljni cenom žive mere na kraju godine, koja je dostigla 320 dinara po kilogramu. Za govedarstvo je u 2023. godini bila dobra proizvodnja, i cena bikova od 350 dinara po kilogramu žive mere je zadovoljavajuća!

Prema podacima RZS u Republici Srbiji, sa stanjem 1. decembra 2023. godine, u odnosu na stanje istog dana prethodne godine bio je manji broj svinja za 19,7 odsto, goveda za 9,3 odsto, živine za 3,6 odsto i ovaca za 0,2 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek ukupan broj svinja u

Srbiji manji je za 28,2 odsto, goveda za 18,2 odsto i živine za 12,1 odsto, dok je jedino veći broj ovaca za 1,1 odsto. U Republici Srbiji klanje stoke obavlja se u klanciama, ali i van njih, ukupno 1.600 mesta! Naši najveći prinosi, odnosno proizvodnji, pa i rekordi bili su, sad u dalekoj prošlosti, pre tri ili četiri decenjije. Kada je reč o govedima, klanje u klanicama iznosi 57 odsto, dok je kod svinja i ovaca, pretežno zastupljeno klanje van klanica čak do 84 odsto, navodi se u publikaciji Privredne komore Vojvodine s naslovom Privredna kretanja u Vojvodini.

U se i u svoje kljuse!

Proizvođači hrane su odlučili, kako i sami kažu da rade po sistemu ,,uzdaj se u se i u svoje kljuse"! Jer, stranci su uzimali pare, a ni u čemu nam u ovoj delatnosti nisu pomogli. Čak im je i tadašnji resorni ministar Branislav Nedimović, obećao da će pružiti pomoć, prihvatiti njihove zahteve. Ali, on je završio mandate i otišao, a to se nije ostvarilo. A, zahtevi su se uvek, načelno, prihvatali i pred izbore. Očito je to i sad slučaj. Bolje ikad nego nikad. Zato to treba i iskoristiti. Ali, nikada se nije valjano iskoristilo. I ostalo je na obećanjima i blagodetima o boljem životu u agraru. Seljaci to čekaju već više od pola veka, mnogi su i otišli sa ovog sveta, čekajući taj bolji život, ali njega nema još na vidiku.

Stočari kažu da bi agrarna proizvodnja u Srbiji mogla da ima ukupnu vrednost ide i blizu 70 milijardi dolara godišnje. Za to je potreban novi koncept agrara koji bi vodili i novi ljudi. U tom slučaju bi vrednost proizvodnje po hektaru bila ne 1.200 evra, već odmah da stigne najmanje do 5.000 evra, pa potom 10.000, a za koju godinu da se približi brojci od 25.000 evra! Ali, za to je potrebno i da agrara iz državnog budžeta dobija najmanje 10 odsto novca, koliko sad i unosi u njega. Uz samoorganizovanje, po Nordijskom zatvorenom sistemu, gde bi prerađivačka industrija bila u selima i zadrugama, pada se tako sve ovo sprovede u delo, to može, možda i da se ostvari! U tom slučaju bi kao u celom svetu, novac obrtao 52 puta. Jer, to znači da bi u svakom selu bila mala fabrika, koja bi preko zadruge otkupljivala seosku proizvodnju. U svakom selu bi bila i prodavnica, a danas ih nema u 1.000 sela Srbije.

Prema najnovijim podacima RZS u Srbiji će već 2050. godine sa mape nestati čak 3.000 sela! Za jednu deceniju biće ih manje za 1.200 jer su sad to ruine. Njih nam ostavljaju oni koji su ranije zalagali da se godišnje gasi po 100 zadruga i podržavali su nestajanje sela. Isti ti, trustovi mozgova za agrar Srbije, sad u poznom životnom trećem dobu, promenili su mišljenje pa zarad promene svojih biografija, podržavaju osnivanje zadruga (do sada njih 1.100) u selima bez prerađivačke industrije. Istovremeno očekuju da u ta sela dođu mladi da žive u četiri zida, da nemaju posao i gde da rade i zarade za život. Jer, u selima nema malih fabrika, pa nema ljudi ni gde da se zaposle! A, ne mogu živeti od okućnice!

Žal za ruinama

Među onima koji kreiraju takav razvoj ruralnih sredina u Srbiji, nalazi se i Akademijski odbor za selo SANU, odnosno njegovi rukovodioci i kreatori agrarne politike, sa pogledima iz njega. Sa takvim pogrešnim razmišljanjima oni podržavaju i mnoge pogrešne odluke sadašnje vlasti, kada je u pitanju ruralni razvoj Srbije. Zbog takvog dosadašnjeg rada oni su i odgovorni što nam od sela ostaju ruine! Jer, prvi čovek Akademijskog odbora za selo SANU dr Dragan Škorić, nikada se nije odazvao pozivima za rad Balkanske akademije za selo na tradicionalnim Vlasinskim susretima, koji su se četvrt veka održavali u južnoj Srbiji. Njihova jedina tema je bila - selo! Predsednik akademijskog odbora za selo nikada nije stigao ni na jednu sesiju njenog rada, iako je četvrt veka bio pozivan. Razlog jer da ga nije interesovalo selo i njegov razvoj! Jer, tu nije imao ništa što bi mu bar zveckalo u džepu! Sad sela koje nestaju posećuje sa nadležnim ministrima, da bi se fotografisao u selima, pored njih. Fotografije, njemu i sličnima, služe da bi pokazao kako žali što ostavlja ruine iza sebe, a to su sela, koja posećuje tek u trećem životnom dobu. Takvom njihovom izgledu on je dao značajan doprinos! Šteta što se za loš rad i rezultate u trećem životnom dobu ne daju priznanja za to akademicima koji su se nekada zalagali za gašenje zadruga i sela, a danas im je pamet evoluirala pa sad suprotno rade. Cilj je pranje biografije. Jer, ih nekada selo i zadruge nisu interesovale.

Sumorna sela i stočarstvo!

A, sela nam nestaju, stočarstvo je na izdisaju, hrana koja može da se proizvede u Srbiji se uvozi... U Srbiji je svaki dan 500.000 ljudi gladno... Veliki broj mladih prima minimalne zarade koje ne pokrivaju ni sirotinjsku potrošačku korpu. Hrane se proizvodi sve manje, ali i sve skuplje u Srbiji. Sve manja je i sve skuplja, njena potrošnja, što prikazuje RZS. Posebno osnovnih životnih namirnica. Jer, pre samo osam godina, u Srbiji se godišnje po jednom stanovniku trošilo mnogo više svih vrsta mesa, a i više od 100 kilograma hleba po jednom stanovniku godišnje. Danas se troši manje od 40 kilograma mesa i samo po 48 kilograma hleba 10 kilograma peciva.

Zato proizvođači hrane, posle slatkih predizbornih obećanja, sad u Srbiji veoma često izlaze na ulicu, kako bi se čuo i njihov glas. Zahvaljujući merama koje sami stočari kreiraju, a ne kabinetski agropolitičari u predizbornoj kampanji, u tovnom govedarstvu postojeće mere su postale predvidljive za stočare, a uvedene su i nove stimulacije. Međutim, u svim delovima ovog stočarstva nisu ostvareni očekivani efekti naspram otvorenih mogućnosti. Sa potsticajima u kvalitetna priplodna grla brojnost je mogla biti povećana da je prihvaćen predlog Udruženja o kupovini u prošloj godini. Evo i najnovijih zahteva stočara za veće subvencije za krave i junice od 40.000 dinara.

Proizvođači mleka u Srbiji osnovali u nacionalnu asocijaciju pa od države traže da poveća subvencije za krave sa predloženih 40.000 dinara po grlu na 55.000 dinara, a za junice sa 40.000 na 150.000 dinara, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i član novo osnovane asocijacije veterinara Milija Palamarević. On je za javnost rekao da je nerazumno da država subvencioniše uvoz junica za 170.000 dinara, već deset godina. ,,Tražimo da se podstakne domaća proizvodnja junica sa 150.000 dinara, umesto što je Ministarstvo poljoprivrede predložilo 40.000 dinara. Da li je realno i pametno da država podstiče uvoz junica, umesto da stimuliše domaću proizvodnju sa 20.000 dinara manje nego što daje na uvoz", rekao je Palamarević. Dodao je da odgoj junice traje tri godine da bi se otelila i bila za mužu i da u tom periodu od nje nema nikakvih prihoda, a da su troškovi izuzetno visoki. On je još naglasio da stočari traže od države i da se goveda čipuju i iz registra izbaci oko 70.000 ,,fiktivnih" krava na koje se dodeljuje subvencija. Ta sredstva bi se, kako je naveo, mogla iskoristiti za povećanje subvencija na domaće krave i junice.

Predlog stočara za Vladu Srbije:

Za navedene tovne rase goveda starost grla u nabavci - kupovini: 10 do 34 meseca;

Podsticaj za držanje licenciranog bika tovne rase 50.000 dinara - do dva grla na gazdinstvu;

Podsticaj za vlasnike krava tovnih rasa (čista rasa) 40.000 dinara - broj krava u stadu do 200 (za gazdinstva i pravna lica);

Podsticaji za krave ukrštenih tovnih rasa 25.000 dinara (ukida se podsticaj za krave dojilje) - broj grla do 200;

Za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla tovnih rasa predlažemo sledeće podsticaje:

za gazdinstvo koje zasniva proizvodnju tovne rase, a ne koristi podsticaje za mlade - do 3.000.000 dinara ili 50 odsto učešća u nabavci;

Primer: ako kupuju grla za ukupno 4.000.000 dinara dužni su da ulože 2.000.000 dinara svog novca, a maksimalno mogu dobiti 3.000.000 po gazdinstvu!

za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u našoj zemlji ukupan podsticaj po gazdinstvu je 40 odsto od ukupne vrednosti kupljenih grla i do iznosa od 1.500.000 dinara;

za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u inostranstvu podsticaj iznosi 60 odsto od ukupne vrednosti kupljenih grla do iznosa od 4.000.000 dinara. Ovo pravo ne mogu ostvariti gazdinstva koja koriste bespovratna sredstva fondova;

Stimulacije za tov i korišćenje domaće teladi:

pravo na ostvarivanje premije za utovljeno june ima gazdinstvo ili pravno lice koje za tov koristi telad od domaćih proizvođača u iznosu od 15.000 dinara, a za telad kupljenu u inostranstvu premija iznosi 5.000 dinara;

pravo na podsticaj za utovljenu junad ima gazdinstvo i pravno lice koja tove po sistemu „uvoz radi izvoza" uz carinski nadzor u iznosu od 5.000 dinara po isporučenom junetu;

Stočari predlažu mere zaštite domaćeg govedarstva, traže novac za opremu i objekte i posebno traže da se očuvaju pašnjaci koji se nalaze pored sela, kako bi na njima mogli da napasaju goveda, kao što se to nekad radilo u Jugoslaviji.

Šansa za junetinu iz prirode RS!

Stočarstvo je u ozbiljnim problemima i neophodne su hitne mere, a to su:

- isplata zaostalih davanja, više državnih subvencija za tu granu, osnivanje genetskih centara;

- u protivnom broj grla će nastaviti da pada, a uvoz mesa raste, što jeocenjeno na nedavnom stručnom skupu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, održanom 12. marta 2024. godine;

-Stočari kažu da sa trenutnom cenom od 3,5 evra po kilogramu živih junadi, odnosno šest evra po kilogramu mesa, može dobro da se zaradi;

- "Osnova svega je ulaganje u priplodni materijal, pronalaženje novog tržišta uz primenu ekonomske diplomatije i da se na neki način pojavimo na tržištu sa novim proizvodima kao što je "junetina iz prirode" na čemu radi naše udruženje", ističe Čedomir Keco iz Udruženja stočara ,,Agroprofit'' u Novom Sadu.

-Stočarstvo je u ozbiljnim problemima i neophodne su hitne mere - isplata zaostalih davanja, više državnih subvencija za tu granu, osnivanje genetskih centara;

- u protivnom broj grla će nastaviti da pada, a uvoz mesa raste!

Na stručni skup u Zemun, sa velikim ambicijama, ali i problemima, stigao je i stočar iz Utrina kod Bačke Topole, Tibor Berze. Član je udruženja "Kasun" koje odgaja 400 grla za tov. Planiraju da uvezu 200 novih grla, ali kažu da nemaju novca da uđu u kupovinu. "Dosta su skupi (grla), kreću se oko 2.000 do 2.500 evra, što zavisi da li su steoni. Ljudi nemaju toliko para da plate, pa da posle čekaju godinu dana isplatu preko banke, ljudi ne idu u takav sistem kupovine. Sad smo došli do toga da nemamo priplodnih bikova i to je jako velika muka", naglašava Tibor Berze, vlasnik farme kod Utrina na severu Vojvodine.

Stočari kažu da sa trenutnom cenom od 3,5 evra po kilogramu živih junadi, odnosno šest evra za kilogram mesa može dobro da se zaradi, budući da zemlje poput Italije i Grčke plaćaju i sedam evra. Računaju i da kontejnerski izvoz zamrznutog mesa u Kinu ima veliki potencijal za zaradu. "Osnova svega je ulaganje u priplodni materijal, pronalaženje novog tržišta uz primenu ekonomske diplomatije i da se na neki način pojavimo na tržištu sa novim proizvodima kao što je 'junetina iz prirode' na čemu radi naše udruženje", ističe Čedomir Keco iz Udruženja stočara ,,Agroprofit''.

Subvencije usmeriti u proizvodnju i preradu

Umesto direktnih uplata na račune velikih proizvođača, bolje bi bilo, kažu, subvencije usmeriti u domaću proizvodnju i preradu. Ukupna davanja države za poljoprivredu, kako ocenjuju, nisu mala, ali zameraju smanjen stočarski udeo u tom kolaču.

"Mi smo 2013. godine uspeli da sa 70 posto, kada je bilo davanje za stočarstvo, direktnim podsticajima da dođemo do toga da je danas svega 35 odsto podsticaja za stočarstvo, smanjili smo mere ruralnog razvoja. Prestigli sa 300 evra po hektaru u 90 odsto evropskih zemalja i stimulišemo izvoz pšenice, kukuruza da bismo posle uvozili od njih mleko i meso", objašnjava nekadašnji ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Proizvođači i analitičari ističu da se domaće potrebe za mesom i mleko moraju zadovoljiti najpre iz sopstvene proizvodnje, kako nam ne bi dodatno rastao minus u spoljnotrgovinskoj razmeni. Samo u trgovini svinjetinom minus u 2021. godini bio je 72 miliona evra, a prošle 2023. godine, čak - gotovo 200 miliona.

Posebnu analizu zaslužuje procena o tržištu za našu ukupnu proizvodnju, kao i procena moći i korišćenja tačaka oslonca i alata za poslovanje u celom sektoru poljoprivrede. Godinama, uz manje izuzetke tragamo za odgovorom ko je i odakle je naš kupac? U sektoru goveđeg mesa, izgleda da smo blizu rešenja, nudeći ovu robu Narodnoj republici Kini!

,,Niz ekonomskih turbulencija na svetskom i domaćem tržištu ojačalo je potrebu za većim učešćem države u agrarnoj proizvodnji, što je i potvrđeno izdvajanjem novca poreskih obveznika za potrebe poljoprivrede - najviše u novijoj istoriji! Vremena su takva da je potrebno da svaki činilac, učesnik u proizvodnji utvrdi svoj pregled obaveza i mogući doprinos za popravljanje stanja u agraru. Zbog toga i navodimo mogući obim proizvodnje junećeg mesa i korišćenja goveda sa naših farmi'', navodi Čedomir Keco, iz Udruženja tovne junadi ,,Agroprofit''.

U uzgoju u Srbiji trenutno ima 95.000 goveda starosti do šest meseci, a 116.207 grla starosti do 12 meseci. Do 24 meseca starosti, što je veoma značajna kategorija, imamo 140.824 grla. U procesu muže, sistemu krava - tele ili u priplodu Srbija ima 363.615 grla. I u ovom broju je oko 25.000 visokokvaltitnih tovnih rasa goveda.

Međutim, karakteristično je da od 4.720 sela u Srbiji, postoji čak 600 sela gde nema nijedna krave! Može se zaključiti, da je za ozbiljnu proizvodnju i mleka i mesa, što zahteva i određeno vreme. Ceo sektor govedarstva u pogledu kvaliteta grla, stimulativnim merama pomogla je država, ali u celini, bitka je izgubljena zbog cenovne politike prerađivačke industrije, pre svega, za meso i mleko! Kada pogledamo stočarstvo danas, vidi se da nemamo malih farmi tovljača junadi, koje su nestale u cenovnom vihoru, jer tovom i ovim poslom više se ne bavi 8.000 gazdinstava, a skoro je to radilo njih 12.000 u Srbiji.

Odakle početi...

Posmatrajući stanje u svetu i EU, Srbiji je potrebno prvo transparentno izračunati potrebe za prehrambenu potrošnju nacije (mleko, meso, jaja, ulje i brašno)!

Institucionalno rešiti rukovođenje viškovima i obezbeđivanje nedostatka prehrambenih proizvoda;

Mora se liberalizovati izvoz mesa iz Srbije u Evropsku uniju oslobađanjem fiskalnog nameta za kupljeno goveđe meso iz Srbije što je nametnula EU;

U poslovima izrade nove Strategije razvoja poljoprivrede, koja je Ustav za agrar, (koja treba da se usvoji ove godine), moraju se definisati prioriteti u sektorima, ekonomska i poslovna održivost uz razvojne pravce i potrebe zakonske regulative i finansija;

Državna administracija mora se ojačati stručnom i racionalnom Upravom za stočarstvo i uvođenjem ombudsmana za hranu;

U izbor tržišta mora se uključiti ekonomska diplomatija i celovito sagledati gde su nam najveće šanse za prodaju poljoprivrednih proizvoda. Kada je reč o goveđem mesu to je Narodna republika Kina;

Moraju se izraditi regionalni programi korišćenja pašnjaka i odgajivačkih programa za tovne rase, sa namenom da se koriste zelene površine u brdsko - planinskim uslovima i poluzaštićenim prostorima;

Nužno je obezbediti više novca za opremanje radionica za konfekcioniranje mesa svih vrsta, malih mlekara i prodaje;

Potrebno je izmeniti, odnosno dopuniti zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda upisivanjem intervencija za reagovanje države kada se javljaju viškovi ili manjak mleka i mesa;

Na osnovu zakona o tržištu treba precizirati uvođenje mleka za đake;

U mlečnom sektoru, preraspodelom podsticaja treba pomoći kupovinu kvalitetnih grla usklađivanjem nabavke prema interesima mladih iz regiona sa otežanim privređivanjem;

Treba utvrditi i javno publikovati kodeks o obavezama uprave za agrarna plaćanja gde su stranke gazdinstva. To podrazumeva analizu dosadašnjeg rada i rukovođenja ovom upravom;

Za ozbiljne planove i nove programe u sektoru stočarstva potrebno je da se konačno saberu dugovi prema poljoprivrednicima po svim osnovama, što znači od isplate premija do IPARD-a;

Treba osnovati Fond za razvoj govedarstva za nabavku kvalitetnih grla i osnivanje Selekcionog centra (uzgoj i prodaju);

Potrebno je raditi na novoj ponudi stočara vezano za obradu i doradu, kao i proizvodnju junećeg mesa pod imenom ,,JUNETINA IZ PRIRODE RS'', što je pokrenulo Udruženje odgajivača;

Treba omogućiti da se pašnjaci bez nadoknade, sa programom održavanja dugoročno izdaju samo stočarima i da preuzeti pašnjaci ne isključuju stočare iz prava zakupa po principu ,,pravo prečeg'';

Odgajivači kvalitetnih tovnih rasa goveda poslovni oslonac vide u povezivanju sa Privrednom komorom Srbije gde su osnovali i Grupaciju za ovu vrstu stočarstva. Očekuju da će efikasnije i kvalitetno učestvovati u kreiranju agrarne politike, kao i u izradi bitnih dokumenata kojima se reguliše stočarstvo i odnos države prema ovom poslu.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, u programski pristup, na prvo mesto stavlja da se obezbedi juneće mesto, odnosno ,,bebi bif''. On odmah postavlja i pitanje hoćemo li iskoristiti ponuđene šanse za razvoj proizvodnje junećeg mesa u Srbiji?

,,Moramo održati minimalan broj organizovane proizvodnje junadi i junećeg mesa koji je bio predviđen u 2018. godini. Postoji i neophodnost postojanja stočarskih zadruga u funkciji razvoja poljoprivrede. Zato moramo da formiramo upravu za stočarstvo u okviru ministarstva poljoprivrede. Ako želimo sigurno da poslujemo potrebno je i formiranje fonda za finansiranje zadruga. Da bi sve uspešno radili potrebni su i stručni kadrovi u zemljoradničkim zadrugama'', navodi Nikola Mihailović.

Kada je reč o Zadružnom savezu Srbije treba istaći da imamo 2.920 aktivnih zadruga (među njima je čak 75 odsto zemljoradničkih zadruga). Od toga 293 imaju pretežnu delatnost u stočarskoj proizvodnji. Od ovog broja zadruga, oko 130 njih se nalazi u centralnom delu Srbije, i uglavnom objedinjuju male poljoprivredne proizvođače, koji u proseku imaju dve do četiri krave. Od ukupnog broja tih zadruga, njih 94 iskazuju poslovne prihode. Treba istaći i da 30 tih zadruga radi mere selekcije u stočarstvu. Od oko 300.000 gazdinstava koja su upisana u E - agrar, oko 10 odsto njih se bavi stočarstvom!

(Nastaviće se)