Do koske

Kako uništiti i poslednjeg saradnika (i kuma) Zorana Đinđića

Kad miševi kolo vode

Naš saradnik, potaknut glupostima srpskog predsednika Borisa Tadića i njegovom ''temeljnom reformom pravosuđa'' iznetom na sastanku svoje partije, analizira kako je gradonačelnik Zrenjanina postao njegov talac i žrtva

Arpad Nađ

U nedelju, 1. marta, u Centru "Sava" Glavni odbor Demokratske stranke održao je sednicu, kojoj je, kršeći Ustav Srbije, predsedavao Boris Tadić.
Važna tačka ovog stranačkog skupa bila je i reforma srpskog pravosuđa. Umesto da se o reformi govori u srpskom parlamentu, i o njoj raspravlja Vlada Srbije, ovo važno pitanje stavljeno je na dnevni red jedne političke partije.
Srpski predsednik Boris Tadić je odavno izgubio kompas, i otvoreno se meša u rad svih ministarstva, Vlade Srbije, pa i u odluke sudova i tužilaštva.
Demokratska stranka već godinama reformiše sudstvo, tako što za tužioce i sudije promoviše svoje stranačke drugarice i drugove, bez znanja, morala i ugleda za ovu značajnu i odgovornu funkciju.
Tog 1. marta na slobodi je trebalo da se nađe gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević, jedan od osnivača stranke, kome je kum bio Zoran Đinđić, koji je, inače, u stranci znao ko je ko, i nije se libio da od sebe otera nesposobne. Ali, nije gospodin Knežević izašao na slobodu, jer je istražni sudija Aleksandar Vujičić, koji vodi istragu u specijalnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu, ponovo tražio od Vrhovnog suda Srbije da za mesec dana g. Kneževiću produži pritvor, što je veće ovog suda i učinilo 27. februara, u popodnevnim satima.
Na nišan Borisa Tadića gradonačelnik Zrenjanina došao je zbog uticaja u stranci, kao kadar Zorana Đinđića, čije ime srpski predsednik, pred saradnicima, s gađenjem izgovara.
Gradonačelnik Zrenjanina uhapšen je početkom oktobra sa još osam lica, koje je specijalni tužilac predstavio kao ''zločinačko udruženje''.
Svi pripadnici te ''zločinačke grupe'' pušteni su na slobodu, osim gradonačelnika. Pre hapšenja zrenjaninska policija mesecima je pažljivo režirala slučaj.
Slučaj gradonačelnika koji se nije uklapao u separatističke planove predsednika Tadića, koji kao VELIKI BOS želi da Vojvodini, čijim glasovima je postao predsednik Srbije, po drugi put, vrati obećano. Zrenjanin je bio u vreme kada je gradonačelnik uhapšen motor razvoja Banata, s direktnim vezama prema srpskoj prestonici.
Interesi Tadićevih momaka nisu mogli da se ostvare u Zrenjaninu. Sve je zapelo kada je Modest Dulić, pokrajinski sekretar za sport u više mandata, obećao jednoj slovenačkoj firmi parcelu u centru Zrenjanina za izgradnju višespratnice, koja se nije uklapala u urbanistički projekat. Parcela je bila u privatnom vlasništvu, i gospodin Dulić nije mogao do nje doći. On je računao na svog brata ser Olivera, ministra u srpskoj vladi za prostorno planiranje i ekologiju. Izgleda da su morali da proviziju vrate, i započeli su plan da sruše gradonačelnika, i unište Zrenjanin, na svom putu da Vojvodinu otcepe od Srbije. U Hrvatskoj bi, naravno, bilo nezamislivo da dvojica braće Srba pisnu i da rade na otcepljenju Baranje, ili Krajine.
Ser Modest zajedno sa svojim sportskim drugom, inspektorom Područne policijske uprave za grad Zrenjanin Željkom Trajkovićem kreće u akciju. Istragu vodi inspektor Janko Šerfezi, Hrvat po nacionalnosti. Oni mesecima zaposedaju zrenjaninska preduzeća, privode i saslušavaju ljude, zastrašuju, prete Borisom Tadićem.
I kada je Boris aminovao da se uhapsi Đinđićev kum, mesto predsednika DS-a u Zrenjaninu dobija Predrag Grgić, Hrvat, koji se aktivno uključuje u rušenje svega što je gradonačelnik Knežević s mukom sticao za svoj grad.
Za ovaj kriminalni poduhvat nezaposleni i pijani Grgić dobija mesto predsednika Upravnog odbora "Srbija gasa'', dobija stan.
U SO Zrenjanin se zapošljava novih 20 službenika, među tom grupom su i žene dvojice inspektora Policijske uprave Zrenjanina, koji rade na montiranju slučaja gradonačelniku Kneževiću!
Za samo pet meseci Zrenjanin postaje mrtav grad.
Svi uhapšeni u slučaju gradonačelnika Kneževića pušteni su na slobodu. Istražni sudija Aleksandar Vujičić se pre mesec dana pohvalio u kafani, šenlučeći sa zrenjaninskim inspektorima, da kad on nekog zajaši, obavezno mu slomi kičmu. Ima Knežević da bude skršen. Svakih mesec dana sudija traži produženje pritvora, da istraži nove prijave! Treba da protekne šest meseci i da Goran Knežević bude smenjen za mesta gradonačelnika. Sudiji Vujičiću se ne žuri.
U spisima predmeta, u koje je Tabloidov novinar izvršio uvid, nema nijedne indicije da je gradonačelnik izvršio neko krivično delo i zloupotrebu.
I kakva je to ''zločinačka grupa'' koju čini samo jedan čovek!?
U Srbiji se prvo donese odluka o hapšenju, a potom traže dokazi. Kada izađe iz zatvora slomljen, umoran, postiđen, ko će se njega više sećati?
Tabloid saznaje da je direktor policije Milorad Veljović naredio načelniku Područne policijske uprave za Zrenjanin da prestanu da uznemiravaju građane stalnim privođenjima i pretnjama, i da ne izmišljaju slučajeve. Naravno, on, sigurni smo, nema snage da one koji su montirali proces Kneževiću, stavi iza rešetaka.
Gradonačelnik će i ceo mart provesti u zatvoru, dok se vojvođanski separatistički Statut ne provuče kroz Skupštinu Srbije! Nije ni čudo što srpskog predsednika u međunarodnoj zajednici više ne smatraju ozbiljnim političarem. U nekim važnim krugovima i njegova sudbina i karijera je rešena.
Verujem da će, kada gradonačelnik izađe na slobodu, jer nema nijednog dokaza o krivici, g. Tadić da ga pozove, da ga zagrli, potapše po ramenu i kaže mu: "Čovek, uvek sam verovao u tebe...'' Upriličiće da i Goranova kuma Ružica bude tu prisutna, da ostavi utisak.
Tabloid će u sledećim brojevima objaviti dokaze koji govore kako je tekla akcija nameštanja i montiranja ovog lažnog procesa, koji, nažalost, nije jedini u Srbiji. I šta je o sadašnjim vođama DS-a pokojni premijer mislio i kako ih je tretirao.
Nadamo se da će gradonačelnik s Božjim mirom izdržati i šesti meseci u zatvoru. Kakva je to policija koja prvo hapsi, a onda joj treba šest meseci da traži dokaze! Da li, u tom pravcu, Boris Tadić želi da sprovede svoju ''temeljnu reformu srpskog pravosuđa". Po principu, nema nevinih, svi su krivi, i svi treba da dokazuju svoju nevinost!