Pogledi
Pacovi u frakovima
gmižu strašnim sudom (4)
Nužno pomirenje i
lažno poštenje
Pravda proističe
iz kulture jednog naroda. U Srbiji je pravda odavno na
rasprodaji. Kako do nje doći, ili šta činiti
kada ona po građanina dođe?
Ko su tužioci a ko delioci pravde danas u Srbiji? Dugogodišnji
advokat iz Beograda Vladimir Drecun, inspirisan tekstovima u Tabloidu, javio se
za reč. Prenosimo u nastavcima tekst koji nam je dostavio
Piše:
advokat Vladimir Drecun
Od 15. januara ove godine krivično zakonodavstvo u
državi Srbiji deli se na dve nezavisne i nedodirljive, ali međusobno nepovezane
celine. U tom strašnom sudu, u kome sude sudije koji sami sebe nazivaju
specijalcima, primenjuje se novi Zakonik o krivičnom postupku, a u ostalim
sudovima primenjivaće se onaj stari Zakonik, pošto će ovi sudovi novi Zakonik
primenjivati tek od 15. januara naredne godine! Ovo još nije viđeno, od
prvog zakonodavstva mesopotamskog cara Ur Namua 2002. godine pre Nove ere pa
sve do današnjih dana - da u jednoj
zemlji postoje dva krivična zakona!
Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da se bračni par
Albijanić, i to Dragoljub kao vršilac funkcije predsednika Višeg suda, i
njegova bračnica Nataša kao predsednica vanraspravnog krivičnog
odelenja, nalaze u sukobu interesa.
O ovome izvesti Vrhovni savet sudstva radi preduzimanja potrebnih mera za
otklanjanje ove anomalije. No, vrhovnica Nata Mesarović, ovog
puta samo u ime Visokog saveta sudstva, odgovori Agenciji da je sve to po
zakonu, Visoki savet sudstva može da raspoređuje svakoga gde god hoće, pošto
zakon to ne zabranjuje. Ali, kako ona ne zna da je život složeniji od propisa i
da se sve ne može ukalupiti u normu? Zato se na odgovorne funkcije, kao što je
ova njena, biraju mudraci. Da prevaziđu "solomonski" sva sporna stanja.
Kako je nekada zapisao slavni pravnik Valtazar Bogišić u Opštem
imovinskom zakoniku za Knjaževinu Crnu Goru : "I što nije zabranjeno
može biti nemoralno".
Nekada je pesnik Duško Radović u kultnoj emisiji "Beograde, dobro
jutro" poručivao: "Dragi sugrađani, ne budite zabrinuti. Vaše
mudro rukovodstvo radi sve ono što su im sinoć u postelji šapnule njihove vrle
supruge."
Eto, da se moja pritužba na rad sudije Nataše Albijanić ne bi rešavala u
njihovoj bračnoj postelji, ja je uputih Vrhovnom savetu sudstva, svestan da bi
po njoj, prema zakonu, trebalo da odlučuje njen suprug Dragoljub Albijanić! A
vi, gospodo mudraci iz tog Visokog saveta sudstva, savetujte se i radite sa
pritužbom šta god hoćete, ali je barem pročitajte da vidite kakav ste greh
napravili što niste postupili po mudrom upozorenju direktorke Agencije za borbu
protiv korupcije Zorice Marković. Na odgovorne funkcije birali bi se
mudraci koji bi umeli da prevaziđu ovakve i slične situacije.
Reforma pravosuđa je pod direktnim političkim uticajem odlazeće vlasti.
Ceo pravosudni sistem je korumpiran i ne funkcioniše.
Predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Vlatko Ratković,
visoki činovnik u Ministarstvu pravde, funkcioner Demokratske stranke i kandidat
na listi Izbor za bolji život - Boris Tadić, svečano objavljuje da
statistika i činjenice sve govore. Tako on prenosi saopštenje Vrhovnog
kasacionog suda da su suđenja vremenski smanjena i da se odluke brže donose.
Kaže da je sve to rezultat reforme sudske vlasti. Dalje ističe da parlament
Srbije radi na tome da sudstvo postane nezavisno i objektivno, te da smo na
dobrom putu da u potpunosti sprovedemo reformu pravosuđa.
Da li je ovaj mudrac govori o nekoj drugoj državi ili su možda ti
izveštaji na koje se on poziva lažni? Da ga obavestim iz ličnog iskustva i
dobrog poznavanja stanja u pravosuđu da se suđenja vremenski ne smanjuju, da se
odluke donose još sporije, da se ročišta odlažu na rokove znatno duže nego
ranije, da je reforma sramna i da je za Srbiju bruka i sramota što sudstvo nije
odavno nezavisno i objektivno i da sigurno nikada neće biti bolje dok su god
oni na vlasti. Zar nije čuo na šta sve upozoravaju iz te Evrope, a u šta se
svakodnevno uveravamo: da nikada nije bilo gore stanje, da ništa ne ide
unapred, nego unazad, da je pravosuđe pod potpunom kontrolom vlasti, da su
sudije sramnim "ponovnim izborom"
preplašene, da niko ko ulazi u sudove ne očekuje pravdu?!
Najveći broj koruptivnih dela i organizovanog
kriminala proizvode vladajuće političke elite, koristeći se naopako
postavljanom organizacijom vlasti. Vlast je tako postavljena da niko nikoga ne
kontroliše.
U Narodnoj skupštini se hvale donošenjem brojnih zakona. Koliko su ih
dobro proučili i koliko će ih interesovati njihova primena, vidi se kada u
pretresu u Narodnoj skupštini učestvuje svega nekoliko poslanika, i to pre
svega iz reklamnih razloga, a ne zbog istinske zainteresovanosti za zakone i
zakonski red.
Vlasti pogoduje pravosuđe koje nema kapacitete ni mehanizme, i hrabrost
da kontroliše celokupan sistem.
Pravosuđe su paralizovali dovođenjem na čelne funkcije nekompetentnih,
nedozrelih i neozbiljnih pomodara kojima je najvažnije da prisustvuju modnim
revijama i koktel partijama i da se o njima, kao o tužiocu za ratne zločine Vladimiru
Vukčeviću, snimaju filmovi, a da oni preko crvenih tepiha dolaze na
premijeru. Kada iz skupocenih vozila uđu u noćne lokale, prate ih
telohranitelji, piju najskuplja pića i pokazuju pevačke sposobnosti obučeni u
preskupu garderobu, na zgražavanje naroda.
Hvale se da donose i često menjaju propise. Najglasnija je pohvala kada
pokazuju kako te iste propise opstruišu i ne primenjuju.
Kradu naveliko zločinačka udruženja "belih
okovratnika" zvana neokapitalci. Sirotinja kraducka, ali na sitno.
Taj sirotinjski kriminal se odmah procesuira, pa se statistički prikazuje lažan
uspeh u borbi protiv kriminala. Oni mnogo opasniji, zakonima zaštićeni, imaju
svoje telohranitelje, pravne savetnike i svoje političke zaštitnike.
Sada je nagraisala naša sirotinja koja je
išla u rat da pomogne braći u okruženju. Kako je prestalo hvalisanje slanjem
optuženika u Haški tribunal, sada će Tužilaštvo za ratne zločine da hapsi kao
ratne zločince i one koji su prošetali tuđim teritorijama kako ne bi ostali bez
posla i svih blagodeti koje kao nagrada prate njihov rad.
Zlaćani
noževi vraćeni u korice
Advokatska komora Beograda prihoduje godišnje oko 30 miliona dinara od
članarina i upisnina. Treba to potrošiti, bolje reći proćardati. Pa nije čudo
što su grabežljivi i oholi nasrnuli na to blago i što čine sve da osvoje vlast
u Komori.
Poslovi predsednika i u svim drugim radnim telima obavljani su
dobrovoljno i besplatno, jer je svim advokatima bila čast da budu izabrani na
neku funkciju u Komori. Sada čujem da predsednik te parakomore ili paralelne
Komore promovisan voljom vlasti, Slavko Jelovac, traži da ga za vernost
u izvršavanju datih zadataka nagrađuju mesečno sa po 3.000 evra! Ako ih kojim
slučajem dobije, neka ih troši na lekove i sveće.
Evo kako izgleda slika i prilika nekada najčasnije i najdostojanstvenije
beogradske institucije, Advokatske komore Beograda...
Pored već postojećih uredno protokolisanih organa Komore, pojavila se i
nekakva paralelna uprava formirana na insistiranje vlasti, kako bi se i
advokatura, jedina oblast kojom vlast nije zagospodarila, konačno podjarmila.
Odabrala je ova odlazeća vlast nekog Jelovca, da im taj posao obavi. A
pre njega je na čelo organa Republičke komore neko namestio izvesnog Dragoljuba Đorđevića i sa njim u
duetu, da bolje pevaju, nekakvog Dejana Ćirića. Da ne bi bili bez
ženskog glasa, našla se tu i dobro raspevana Jasminka Pavlović.
Osnovalo je ovo "pevačko društvo" nekakvu paralelnu Advokatsku
komoru Beograda. Dobila je i podršku vlasti i krenula u napad kako bi osvojila
poslovni prostor Komore i onemogućila legalno izabranim organima da rade svoj
posao.
Povadiše zlaćane noževe i zapretiše da hoće da se pobodu. Pre nekoliko
meseci okupilo se njih tridesetak, predvođenih tim Đorđevićem, i tim Jelovcem,
i tom Jasminom, te podlo i podmuklo, kada činovnici uprave Komore izađoše na
kraju radnog vremena, krenuše u napad naoružani pajserima - da razvaljuju vrata
i nasilno uđu u prostor Komore tvrdeći da je to njihova Komora, iako su tog
dana primili sudsko rešenje kojim se takav predlog odbija.
Radeći u poslovnim prostorijama Komore analizu uzroka zbog kojih i uslova
pod kojima je došlo do ove lakrdije, zatekosmo se tu ja i Radoslav-Dujo
Nedić.
Išetasmo ispred njih i ne dozvolismo im da ostvare to nasilje. Grahtahu i
rikahu oni na nas tako glasno da sam imao utisak da bi nas rado i pojeli.
Posebno ona Jasminka koja tvrđaše da je ona advokat sa najviše advokatskog
staža i da mora odmah da ostvari neko svoje pravo. Upozorih ih da sam ja mnogo
pre svih njih, davne 1967. godine, dakle pre 44 godine, upisan u advokaturu kao
najčasniju i najdostojanstveniju ljudsku delatnost, te da će oni svoja prava
moći da ostvaruju tek sutradan kada činovnici Komore budu na dužnostima, jer se
van radnog vremena nikakva prava ne mogu ostvarivati. Ja malo ogorčen, a Dujo u
rukavicama kao pravi diplomata, jer je doskora i bio ambasador, rasterasmo tu
družinu i ne dozvilismo im da nasilno, sramno, razvaljujući vrata uđu u prostor
Komore, upozoravajući ih da su tog dana primili rešenje suda kojim se odbija
njihov predlog za određivanje privremene mere kojom su tražili zaposedanje
Komore.
No, oni razulareni i uz pomoć perjanica sramne reforme pravosuđa, preko
neke ranije ražalovane, a potom pomilovane sudije Momirke Rašić, koja
nije smela postupati u izvršnom predmetu jer joj je muž advokat, uz asistenciju
policije, kao da udaraju na Bastilju, započeše izvršenje rešenja o sprovođenju
nekakve privremene mere. Nasta velika graja, guranje i nadmudrivanje.
Pristigoše i ohrabreni alkoholom da im pomognu. Počeše da nasrću kao da hoće da
nas pokolju.
Tada mi pade na um da je jedino mudro da kao najstariji sabesednik
sprečim pregovarače da se međusobno pokolju.
Na svu sreću mudar beše sudski izvršitelj koji postupi odgovorno,
razborito, pravedno i pravilno. Shvatajući smisao rešenja da novokomponovni
poverioci na osnovu rešenja imaju pravo samo da dobiju ključ od prostora i da,
ako hoće, prostor koriste za rad koliko je to moguće. Meni je kao punomoćniku
Beogradske advokatske komore izvršitelj predao drugi ključ i konstatovao da ja
i kolege koje su se tu već nalazile, ostajemo da nesmetano koristimo poslovni
prostor za obavljanje delatnosti Komore.
Ta nova perjanica, Jelovac, beše doveo ceo svoj upravni odbor. Kad smo mu
ukazali da Predlog za određivanje privremene mere on i njegov punomoćnik Danilo
Pašajlić nisu umeli da sroče na način koji bi se ostvarila njegova zla
namera, vratiše zlaćane noževe u korice.
Tako našim mudrim delovanjem prisutni policajci ostaše bez posla...
Uspeli smo tako i sa razdvajanjem i sa spajanjem, tako da su beogradski
advokati ponovo zajedno, i valjda ćemo se, do Đurđeva dana, a pre izbora nove
vlasti, izljubiti i pobratimiti - na sreću advokature i naroda.
Proslavljeni otporaš Slobodan Homen,
državni sekretar Ministarstva pravde, koji pored ovog posla u Vladi obavlja
poslove koje je ranije obavljao maher Vladimir-Beba Popović, saopšti nam
da je „Predsednik Tadić, za razliku od ostalih političara, jedini državnik
na srpskoj političkoj sceni, pokretač borbe protiv organizovanog
kriminala".
Kakva li je to nova nadležnost bivšeg predsednika
države? Takva nadležnost u Ustavu niti u zakonima nije zapisana. Valjda je to posao predsednika
Vlade i njegovih ministara?
Ili je možda bivši predsednik države zaskočio
odlazećeg predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova i preuzeo njihove
dužnosti? Kakve li bruke i sramote da Tadić ne zna šta su njegove dužnosti,
već da ga na to podučava otporaš Homen!
Gde je sada ta prepoznatljiva otporaška
pesnica i da li se sa njom lupaju u prsa ili udaraju u čelo? Kakvog bi
bezobrazluka da taj Homen zamera Velimiru Iliću što su njegovi kadrovi
optuženi za korupciju i kojima je suđenje u toku, a da mu pri tome ne
"bode oči" to što su mnoge nazovidemokrate pod mnogo težim i
sramnijim optužbama, čak i za nečasnija krivična dela od koruptivnih!
A koliko li je tek onih koji su Homenu poznati,
ali iz nepoznatih razloga nisu procesuirani. Neka i njih izvede pred lice
pravde. Prethodno neka izanalizira i utvrdi ko su sve učesnici u 15 od njega
gromoglasno najavljenih afera. Kako se više ne umori od priča o tome ko će i
kada biti procesuiran, kada to uopšte nije u nadležnosti Ministarstva pravde.
Njegovo je samo da brine o uslovima za rad pravosuđa i o sudskoj upravi, a ne da
se upliće u suđenja! Zar mu nije jasno da je on kao državni sekretar
Ministarstva pravde pripadnik izvršne vlasti? Zato ga treba što hitnije
udaljiti od sudstva, jer nam njegove najave, prognoze i komentari sudskih
odluka nisu potrebni niti poželjni. To je samo sudska stvar. Ali, kada se vidi
kakav je Visoki savet sudstva i kakva mu je predsednica, tada nije čuda što je
Homen preuzeo i sudsku vlast, kao što je predsednik države preuzeo i dužnost
predsednika Vlade. Stoga ovi istomišljenici verovatno dobro sarađuju. Gde nije
mudrosti, tu caruju gluposti.
Sudije, tužioci, ministarka pravde i njen državni
sekretar hvale se i zvone na sve strane da su oduzeli imovinu od procesuiranih
kriminalaca. Najviše najluksuznijih limuzina, koje prvobitno čelnici ovih
insitucija međusobno podeliše. Organizovaše i sajam limuzina ispred strašnog
suda.
Na pritisak javnosti promeniše odluku tako da limuzine umesto na
funkcionere, podeliše na institucije. No svejedno, u njima će se vozikati oni
isti kojima su na početku bile namenjene.
Kao da niko pre Srbije nije regulisao prelazak u državnu svojinu imovine
koja je u očiglednoj i znatnoj nesrazmeri sa poznatim i dopuštenim prihodima
imaoca.
Još davno, davno, 12. maja 1926. godine, predložila je Narodnoj skupštini
Kraljevini SHS grupa stručnjaka i stranačkih prvaka Zakon o suzbijanju
korupcije. Prvi potpisnik je bio tadašnji lider Demokratske stranke Ljuba N.
Davidović, zatim dr Mehmed Spaho, dr Anton Korošec i Jovan
Jovanović. Tražili su da se oduzme imovina liferantima i ratnim
profiterima. Današnjim rečnikom rečeno, "veštim lobiranjem tajkuna predlog
nije uvršćen u dnevni red Skupštine"...
Posle Titovog govora u Splitu donet je Zakon o oduzimanju imovine, koji
je 15 godina toliko preventivno delovao da se iz krivičnog zakona moglo
izbrisati krivično delo zloupotrebe službenog položaja, što ovi sada hoće da
urade.
Ja sam avgusta meseca 2001. godine pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću i
direktoru Republičke uprave javnih prihoda Aleksandru Radoviću predao Predlog zakona
o prelasku u državnu svojinu imovine koja je u očiglednoj i znatnoj nesrazmeri
sa poznatim i dopuštenim prihodima imaoca ili čije poreklo nije poznato. Po tom
predlogu zakona bila je predviđena mogućnost oduzimanja imovine od svih imaoca
bez obaveze da budu prethodno procesuirani. Ovaj predlog zakona je u načelu bio
prihvaćen u krugu demokratskog vođstva. No, donošenju tog zakona usprotivio se
javni pravobranilac Sead Spahović tvrdeći da on sve to što je predloženo
može ostvariti i po postojećim propisima. Inače, Spahović je poznat kao pravdobranilac
u čije vreme je neko u državi Srbiji mogao umreti bez naslednika, ali ne i bez
testamenta koji je posle smrti sastavljan, a pravobranioci te testamente nisu
osporavali!
Svoj doprinos borbi za oduzimanje nezakonito stečene imovine kako bi se
građanima vratilo ono što im je ukradeno i oteto, dao sam zajedno sa profesorom
dr Dejanom Popovićem. Pred Ustavnim sudom, u ime Republike Srbije
odbranili smo Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak. Taj zakon su
osporavali tadašnji tajkuni uz pomoć akademika i profesora univerziteta.
Osnovna mana sada važećeg zakona je to što se na osnovu njega imovina
može oduzeti samo licima koja su krivično procesuirana. To su uglavnom ona koja
je vlast već upotrebila i odbacila. Ovo znači da su svi ostali miljenici vlasti
koji su se nezakonito obogatili zaštićeni.
Pohlepa i grabež, posle ekonomske, hoće i političku vlast, te se tako
uspostavlja veza kriminala i politike.
I gle čuda! Čitam u štampi da će se bivšem islandskom premijeru Gjeir
Harde suditi što je upropastio državu Island. Bio je neodgovoran, kažu. I
primorao je državu Island 2008. godine da proglasi bankrot. Kakve li simbolike!
Sve bliže sam naumu da javno organizujem hepening
ispred Narodne skupštine ili kod Terazijske česme na kome bi se javno
pročitalo, a zatim spalilo 36 akata državnih organa i 18 mojih njima upućenih
upozorenja. A sve povodom toga što mi nisu uručeni traženi video i
audio-zapisi. Naravno, sve bih čelnike tih institucija i javnost pozvao da
uživaju u toj lepoj vatri.
Biće to lepa vatra! Kao ona u filmu "Lepa
sela lepo gore" jer su narodu dosadile reprize Bajićevsko-Tijanićevske TV
serije "Selo gori a baba se češlja". Luksuz je danas spaliti toliko
hartije sa mudrim porukama. No kad život izgubi smisao, čovek postaje sam mera
svega. Čist iluzionizam. To će verovatno biti na prvomajski ili đurđevdanski
uranak da bi se simbolično uoči izbora pokazalo kako se ne sme raditi. Te vatre
poštedeo bih samo Rešenje Poverenika za javne informacije, kojim je naloženo
Višem sudu da mi uruči video i audio-zapise i Zaključak poverenika o izricanju
kazne Višem sudu u Beogradu zbog nepostupanja po Rešenju. Njih bih umnožio i sa
njima oblepio sve zidove sudskih zgrada, da narod sazna kakvo ga prokletstvo
očekuje na hodu po mukama dok isteruje pravdu!
Kraj
Kada svi
misle kao jedan, onda ili svi misle za jednoga ili jedan misli za sve, ali ako
svi misle za jednoga, onda taj jedan ništa ne misli i ta mogućnost se ukida.
Čim se kaže "Ima nešto trulo u državi Srbiji", svi odmah pomisle na
pravosuđe. Ima još dosta truleži na sve strane, ali ova se najjače uočava i
najviše smrdi.