Stav

Čujte, Srbi!

Branko Dragaš

GLOGOVAC - Postoje ljudi koje nismo lično upoznali. Koje znamo iz javnosti. Koji su nam bliski. Svojatni. I dragi. Svojom jednostavnošću i toplinom. Neposrednošću i dobrotom. Iskrenim nastupom. Nas osvoje. I mi im verujemo. Raduju nas. Nije sve izgubljeno. Ljudi koji igra život i glume nas. Same. Najbolje znaju kakvi smo. Bili.U neredu su spokojni. U nemiru su mirni. U halabuci se ne čuju. U jurnjavi stoje. Nema preše! I gledaju nas. I čude se. I stide. Za sve nas. Kada tiho odu, potresu nas. Iz korena bitstva. I smisla. I suštine. Bol u duši. Težak. Pritiska. U grlu steže. Peče. I razdire. Dobrotu. Čudimo se i pitamo. Zar neko dalek može biti blizak? Može. Osećamo. Žalimo. Što umire čovek. U nama. Sam. Počini, dobri čoveče!

REZOLUCIJA - Zašto je Apel za Kosovo i Metohiju potpisalo, posle mesec dana, samo 15.000 građana? Zašto je pokrenutu Narodnu rezoluciju potpisalo, dok ovaj tekst pišem, svega 3.300 građana? Da li su se Srbi pomirili sa prodajom Kosova i Metohije od strane izdajničničke i konvertitske vlasti? Da li je režim uspeo u potpunosti da zavede i omađija srpski narod?

Šta se, braćo i sestre, dešava sa nama Srbima? Moramo otvoreno i pošteno da govorimo i pišemo.To jedini način da se izbavimo iz sadašnje tragedije. Brutalno sučeljavanje sa istinom. Zatvaranjem očiju i bežanjem iz zemlje nećemo rešiti naše nagomilane nacionalne probleme.Naprotiv, problemi će se samo uvećavati u narednom periodu.Velike tektonske promene se dešavaju na Balkanu. Mi, Srbi, ulazimo u te istorijske događaje potpuno nespremi, sluđeni, podeljeni i izdani od strane političkog ološa koji danas upravlja Srbijom prema uputstvima naših vekovnih neprijatelja.

U toku je završetak loše izrežirane predstave priznavanja nezavisnosti Kosova od strane režima u Beogradu i nastavlja se proces zaokruživanja i stvaranja Velike Albanije. Albanci su u velikom istorijskom nacionalnom naponu uspinjanja, žele da se ujedine, podržava ih potkupliva administracija Imperije u rastrojstvu i koriste pruženu istorijsku priliku da, povlačenjem i bežanjem Srba sa svojih vekovnih ognjišta,zauzmu, baš na račun ravnodušnih i zabludelih Srba, što veće teritorije, otvoreno pokazujući da žele da dođu i do Niša.Žure da ispune svoje nacionalne planove, jer se globalna slika sveta brzo menja i može da se dogodi, svakoga trena, da se povoljan istorijski period za njih konačno završi, da, uspostavljanjem geostrateške ravnoteže velikih sila na Balkanu, oni više ne budu miljenici moćnih zaštitnika narko kartela,mogu da izgube podršku za dalju ekspanziju, mogu novonastale političke prilike da ih zaustave i vrate u realne granice njihovog naciona.

Srpski političari ovo ništa ne vide. Niti ih to uopšte zanima.Ko to ne vidi ili je plaćen da radi protiv interesa Srbije ili je politički idiot. Ako danas zatvaramo oči i pravimo se da ne vidimo crne oblake koji su se nadvili nad Srbijom, ako smo zaneti obavezama iz svoje banalne svakodnevnice, ako nam više ništa nije sveto, ako u nikoga nemamo poverenja i nismo spremni da se pobunimo, onda će razorna balkanska oluja da dođe i na naš kućni prag i mi ćemo kasno shvatiti da ništa nije slučajno, da smo bili glupi i da sve što nam se dešava je isključivo naša krivica.

Ne smemo nikoga drugoga da okrivljujemo. Mi smo krivi! Mi -Srbi! Krivi smo što smo povodljivi i što smo lakoverni. Krivi smo što smo prepotentni i bahati. Krivi smo što sve potcenjujemo. Krivi smo što smo politički nepismeni. Krivi smo što se kurčimo, tamo gde treba da kalkulišemo. Krivi smo što sumanuto ginemo, tamo gde treba da trgujemo. Krivi smo što se žrtvujemo za druge, umesto da branimo naše nacionalne interese. Krivi smo što prodajemo politička uverenja za jeftine sendviče. Krivi smo što ne znamo našu drevnu istoriju. Krivi smo što prihvatamo falsifikovanu istoriju. Krivi smo što se sprdamo ozbiljnim stvarima. Krivi smo što smo apatični i ravnodušni. Krivi smo što pristajemo da nas političari porobljavaju, pljačkaju, vređaju, ponižavaju i što, uprkos svemu tome, uporno izlazimo i glasamo za te propalice i skotove.

Krivi smo što bežimo iz Srbije i gledamo samo svoje dupe. Krivi smo jer smo od hrabrih ratnika i ustanika postali kukavice i mekušci. Krivi smo što saginjemo glavu pred mediokritetima i budalama. Krivi smo jer se povlačimo pred barabama i prostacima. Krivi smo što smo dozvolili da nam državom upravljaju najgori polusvet i probisveti. Krivi smo što nemamo nacionalnu elitu. Krivi smo što čekamo da nas neko drugi spasi iz sadašnje nesreće. Krivi smo jer verujemo da EU nema alternativu. Krivi smo što čekamo da Putin bude veći Srbin od nas samih i da pobedi za nas na izborima u Srbiji. Krivi smo što ne možemo da se ujedinimo oko osnovnih nacionalnih interesa. Krivi smo jer ništa nismo uradili za Srbiju. Krivi smo što smo sumanuti i sujetni. Krivi smo jer ne damo nikome ispred sebe. Krivi smo jer ne znamo timski da radimo.

Krivi smo što nismo istrajni. Krivi smo što smo zaboravili da su naši preci ginuli da bismo mi danas imali slobodu i da bi govorili srpskim jezikom. Krivi smo jer se saginjemo pred šesnaestim činovnicima Velikog Brata. Krivi smo jer ništa nismo naučili iz dosadašnjih naših stradanja. Krivi smo što brzo sve zaboravljamo. Krivi smo što opraštamo zlikovcima. Krivi smo što ne znamo da kalkulišemo. Krivi smo što nemamo nikakvu nacionalnu strategiju i viziju u ovom veku. Krivi smo što se ne ženimo, udajemo, rađamo i obnavljamo. Krivi smo što pristajemo da nas naši vekovni neprijatelji nabiju pod jednu osušenu šljivu. Kada ćemo se opametiti? Kada ćemo se probuditi, trgnuti i pobuniti? Da li treba da nas sabiju u beogradski pašaluk i da izgubimo sve što smo dva veka stvarali i za šta su ginuli naši preci? Šta treba još da nam urade da bismo se mi uozbiljili i organizovali? Zašto niste potpisali Apel i Rezoluciju? Čega se plašite? Ko vas sprečava? Zar vas nije sramota? Ne mogu da prihvatim podaničko opravdavanje da niste obavešteni. Kako je to moguće, braćo i sestre?

Kako je moguće, gospodo drugovi, da ste neobavešteni u elektronskom dobu? Koga, bre, vi lažete? Znate imena svih sportskih gladijatora i iznose novca koji dobijaju za transfere. Znate kada svakoga dana počinju sportski prenosi. Igrate kladionice i znate sastave sportskih timova, koji služe da se održi korporativni fašizam. Znate zdravstvene kartone i seksualne aktivnosti svojih ljubimaca. Znate pesme svih sponzoruša i estradnih prostitutki. Znate ko koga kreše na farmama, u parovima i podivljalim zadrugama. Pratite svako pokazivanje genitalija i međunožja tupavih starleta. Znate napamet sve debilne pesme raspojasanih i razglavljenih fah idiota. Znate sve tračeve o blesavim političarima i kriminalizovanim tajkunima. Smejete im se što vas zajebavaju u zdrav mozak i što vam uzimaju novac iz džepa. Čudite se svima njima, krstite se i ne možete da verujete da oni vladaju nama. A ko im je to dozvolio? Ko je pristao na tu pokvarenu igru? Ko daje legitimitet tim dripcima i klošarima? Vi! Vi, braćo i sestre, Srbi! Vi glasate za te bezveznjake i protuve. Da li neko drugi dolazi da glasa umesto vas? Da li naši neprijatelji glasaju na izborima i pristaju da budemo porobljeni i satrti?

Mi smo krivi! Ne krivite druge! Dosta više zamajavanja i zajebavanja! Pogledajmo istini u oči. Pogledajmo se između sebe.Ko vam brani da potpišete Apel i Rezoluciju? Ako tri miliona ljudi potpiše, onda više niko nema prava da nam nasilno oduzima teritoriju. Izgubili su svi legitimitet! Da li to razumete?

Niko nema prava da krši Ustav! Niko nema prava da nas ponižava i vređa. Niko nema prava da lobotomira ovaj narod. Niste bili obavešteni? Ne lažite nas više! U Srbiji 67% domaćinstava ima kompjuter i zna da ga koristi.Priznajte da ste dobro o svemu obavešteni. U čemu je onda problem? Problem je u nama. Mi ne želimo da budemo obavešteni.Uopšte nas ne zanima problem prodaje Kosova i Metohije. Ne zanima nas šta će da bude sa našim narodom na Kosmetu. Pravdamo se da je to briga političara. Prepustili smo da sudbinu Kosmeta rešavaju izdajnici na vlasti. Prepustili smo vođenje države nesposobnim, nestručnim i nedobronamernim. Peremo savest zbog pristajanje i nečinjenje. Ne želimo da ugrozimo naše malograđanske živote.

Naše male, sitne prohteve. Plašimo se da ne izgubimo naš potrošački komfor. Snobovi smo i imamo palanačku uskogrudost. Molim vas, budite makar na kratko iskreni, sami pred sobom, i odgovorite nam, šta je za vas važnije: zimovanje i skijanje na Kopaoniku ili sudbina Kosova?Letovanje na kredit u Grčkoj ili sudbina Kosova? Opravka kola ili sudbina Kosova? Pobeda vašeg sportskog tima u večitom derbiju ili sudbina Kosova? Izlasci i provodi po splavovima ili sudbina Kosova? Kako ste se našminkali i ošišali ili sudbina Kosova? Tračevi uz kaficu sa prijateljima ili sudbina Kosova? Šta je za vas važnije? Priznajte! E, to je naš najveći problem.Naša sebičnost i pohlepa. Naša potkupljivost i nemarnost. Naše odricanje od samih sebe i svoje drevne tradicije. Mi se danas stidimo naših predaka. Mi se pred bankrotiranom Evropom stidimo što smo Srbi. Mi pristajemo da nas proglašavaju za divljake, varvare, remetilački faktor na Balkanu i, na kraju, genocidan narod.

Mi pristajemo da nas birokratske aždaje iz briselskih močvara prožderu jer smatramo da su oni civilizovana rasa koja na to ima pravo.Nemaju pravo! Niko im nije dao to pravo. Zloupotrebljavaju našu dobrotu i naivnost. Nećemo da nas uvuku u te evropske močvare. Mi smo prva civilizacija u Evropi. Mi smo im podarili pismenost, filozofiju, umetnost, kulturu, metalurgiju, religiju, građevinu i duhovnost. Mi smo čuvari sećanja na zajednicu kada sedam milenijuma nije bilo rata, osvajanja, ubijanja, oružja i pokoravanja. Mi imamo pravo na svoj nacionalni identitet. Mi imamo pravo da se odbranimo, jer je naša odbrana sa opstankom skopčana.

Naš istorijski zadatak je da ostarelu, umornu, razočaranu, sebičnu, pohlepnu, samoživu, izgubljenu i beživotnu, bezidejnu i bezvoljnu Evropu spasimo svojom duhovnošću, vrcavošću, kvantnim umom, prkosom, inatom, inteligencijom, dobrotom i Božijim proviđenjem. Mi imamo istorijski zadatak da civilizaciji ponudimo nove duhovne vrednosti. Ne treba nama Evropa da nas uništi u svom rastakanju i nestajanju, nego mi trebamo Evropi da je spasimo,da joj udahnem novi život, energiju, smisao, suštinu života i novu političku ideju.

Čujte Srbi, pitanje sudbine Kosova je pitanje naše nacionalne svesti, identiteta, kulture i postojanja. Imamo rešenje za Kosovo i Metohiju. Zaustavimo izdaju! Sprečimo da okupaciona vlast u Beogradu potpiše priznanje.Građani ispunite vašu građansku dužnost. Nema rata, ginjenja i žrtvovanja uzaludnog. Oslobodite se straha i potpišite Narodnu Rezoluciju. Sprečimo izdaju! Nema priznanja Kosova! Vreme je naš saveznik. Menja se slika sveta. Nema više korumpiranog svetskog policajca koga plaćaju trgovci narkoticima. Nastaje novo doba u kome se državotvornost nacije, nezavisnost i samostalnost ne može da kupi. Nije na prodaju država na vašaru političke taštine.Ako milion Grka izađe na ulice da odbrani ime Makedonija, zašto tri miliona Srba ne može da potpiše Apel i Narodnu Rezoluciju protiv nasilnog otimanja i prisvajanja državne teritorije.

Zar je teško elektronski potpisati podršku? Zar je teško da se oslobodimo straha i manipulacije? Vaši potpisi su pobuna protiv izdajničkog totalitarnog sistema.Vaši potpisi su odbrana civilizacijskih vrednosti. Vaši potpisi su istorijska snaga koja će Srbiji doneti celovit i korenit preobražaj. Sada je vreme da pokažemo istorijsku snagu našeg drevnog naroda. Sada je vreme da preuzmemo sudbinu Srbije u svoje ruke. Nastaje slom totalitarnog političkog sistema. Rađa se novo doba koje traži našu snagu, znanje i energiju.Uzmite sudbinu u svoje ruke!

Nikome ne poklanjamo suverenitet slobodnog građanina. Ne trebaju nam plaćeni političari. Ne trebaju nam plaćeni poslanici. Predstavnička demokratija je prošlost. Neka građani odlučuju direktnom demokratijom. Sloboda medija. Fer izbori! Glasamo za one koji imaju reference i koji vole Srbiju. Ustanite! Potpišite odbranu Srbije!

Vreme je! Danas branimo Kosovo da sutra ne bismo bili robovi.