Razaranje

Ko je i kojim povodom napisao "Miroslavčićevo Jevanđelje"

Ljubavni slučaj službenice SPS-a

Kakva je međusobna veza Slobodnog Tjednika i smenjene direktorke ostataka Narodnog Muzeja Pančevo, ko je i zbog čega plagirao tuđ naučni rad, kakva je međusobna veza Blu Muna, noćnog kluba i stambene zgrade u Karađorđevoj 15. i šta su zapravo bili rani radovi Svetlane Mesicki? Gde su se sve vršila arhivska istraživanja a gde se nakon toga oporavljalo, ko je 19 ispita polagao 17 godina, kakvi su stručni i muzeološki dometi nepostojećeg vd direktora Narodnog Muzeja Pančevo, kako je i zbog čega propao projekat rekonstrukcije Muzeja, ko su autori programskog zadatka, kakav je njihov pedigree, ko je i zbog čega dobio nadimak Monika Luinski?

Stanislav Živkov

Danas se malo ko seća da se u osvit raspada Jugoslavije pojavio nedeljnik "Slobodni tjednik" koji je zahvaljujući hrabrosti svojih novinara vrlo brzo uspeo da razbije sve do tada uobičajene stereotipe, pre svega jer je pravim rečima nazivao i osobe i događaje. Ostalo je upamćeno da je jedan od tekstova o jednoj ozloglašenoj spisateljici imao monumentalan i duboko iskren poduži naslov koji je počinjao ovako: ružna prljava zla, olinjala profuknjača...itd (nastavak ne prenosimo zbog pristojnosti).

Nakon svega 27 godina upravo ovaj naslov bi najbolje mogao da opiše poslednja skandalozna dešavanja u ostacima pančevačkog muzeja koji je opet vrlo uspešno dokazao da se nakon pada na dno, uvek može propasti još nekoliko metara niže! Čitava pančevačka kulturna javnost ostala je šokirana skandalom nastalim otvorenom krađom autorskih prava i velikom podrškom toj krađi! Za neupućene, dugogodišnja saradnica Gradske Biblioteke Nesiba Palibrk Sukić još 2005 napisala je i objavila knjigu pod nazivom Ruske izbeglice u Pančevu: 1919-1941, a uoči odlaska u penziju prošle godine u Biblioteci je postavljena i veoma uspešna izložba pod istim imenom da bi takođe prošle godine smenjena direktorka muzeja Svetlana BMW Mesicki konkurisala kod ministarstva kulture i dobila pare za potpuno isti projekat i to 650.000 dinara za realizaciju u ovoj godini.

Naravno Nesiba Palibrk o svemu tome pojma nije imala sve dok od od jedne veoma ugledne ličnosti u Pančevu nije saznala da Narodni muzej u Pančevu u tajnosti priprema izložbu o ruskim emigrantima u Pančevu u periodu od 1919. do 1941. godine i da pri tome tim koji na tome radi koristi informacije iz njene knjige ne poštujući pri tome njeno autorstvo! Informacija koja je Palibrkovoj preneta bila je ovako izrečena: „Nesiba, da li znaš ko te krade? Muzej te krade" pri čemu nikome od lopova ni najmanje nije zasmetala činjenica da se Palibrkova istraživačkim radom, kulturnom istorijom Pančeva i ruskom emigracijom, bavi 20 godina kao i da je sama potomak druge ruske emigracije, te ima poseban motiv u radu na ovoj temi, te da je objavila tri knjige i oko 40 tekstova u časopisima i učestvovala na više naučnih konferencija u zemlji i inostranstvu.

Nakon toga Palibrkova se lično obratila nepostojećem vd direktoru Narodnog muzeja Miroslavu Birclinu, koji nezakonito obavlja tu funkciju od 17. marta 2018., ali on o tome nije imao nikakvu informaciju. Potom mu se obratila mejlom i pismeno ga obavestila o kakvom se problemu radi, dostavila mu bibliografiju radova na temu ruskih izbeglica u Pančevu, smatrajući da bi bilo logično da se tim koji postavlja izložbu obrati Palibrkovoj. Nikada nije dobila odgovor. Palbrkova se obratila mejlom i autorki projekta, Svetlani Mesicki. Ona je odgovorila da će Palibrkovu pozvati u Muzej na konsultaciju što nikada nije uradila. Na sajtu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Palibrkova doznaje da je projekat Narodnog muzeja Pančevo - Život i zaostavština ruskih izbeglica u Pančevu u periodu 1919-1941 finansiran sa 650.160 dinara.

Nakon toga obraća se ponovo mejlom Svetlani Mesicki koja vodi projekat, s pitanjem: „...Molim Vas da mi napišete koji su Vaši izvori u pisanju ovog projekta (osim knjige Ruske izbeglice u Pančevu i izvora navedenih u knjizi)". Nikada nije dobila odgovor. Iako je Palibrkova 2017. godine u Gradskoj biblioteci Pančevo postavila izložbu na temu ruske emigracije u Pančevu i time obeležila 100 godina od građanskog rata i revolucije u Rusiji i njihov uticaj na našu istoriju, Mesickoj i bulumenti iz Muzeja to nije bila nikakva prepreka za pseudonaučni lopovluk i plagiranje tuđeg istraživanja! Ovde se postavlja pitanje: kako je moguće da jedna ustanova u kulturi, Gradska biblioteka Pančevo, priredi ovakvu izložbu 2017. godine, a da već sledeće godine druga ustanova u kulturi, u istom gradu, Narodni muzej u Pančevu, priprema izložbu na istu temu i da koristeći se materijalom iz knjige Ruske izbeglice u Pančevu, nema nikakvu saradnju sa autorom niti pomenutom institucijom?

Međutim, odmah nakon pojave vesti o krađi autorskih prava krenula je protivofanziva i to tako što je naprasno Mesicka dovukla sa porodiljskog nepostojeću pravnicu muzeja Ivanu Bubnjević, koja je inače poznata kao muzejska Monika Luinski da bi njih dve verovatno pod dobrim dopingom vatrenom vodom sročile nemušti odgovor i podmetnule ga nepostojećem i protivzakonito imenovanom vd direktoru Miroslavu Birclinu na potpis i na dalju blamažu kako njega samoga, tako i samih ostataka muzeja u koji je dotični kao totalni početnik doveden marta prošle godine sa zadatkom da kako tako zavede red. Ovde je potrebno napomenuti da se gosn Birclin ovde upustio da priča o stvarima o kojima defintivno pojma nema, baš kao što nema pojma šta mu se uopšte dešava u muzeju u koji se, iako je radno vreme od 7.30, u najboljem slučaju pojavi, ako se uopšte pojavi, najranije oko podne a kada ga traže iz gradske uprave najčešće pitanje bude "da li vam je direktor pijan ili bolestan?"

Doduše zna se i zbog čega je gospodin Birclin često poslovno odsutan a to su poslići oko izdavanja nekretnina u Oslobođenja 8 u Pančevu gde mu žena izdaje lokale a tu je takođe i sedište njene private STR. Naravno tu su i predstojeći poslovi oko prodate nekretnine u ulici Lava Tolstoja 38 gde mu živi otac na čije ime se vodi i telefon dok je iz katastra vidno da je kuća prodata investitoru iz čega je jasno da će nakon gradnje započeti i poslić sa izdavanjem stanova! Takođe je malo poznato da je gosn. Birclin studirao na Filozofskom fakultetu arheologiju i to svega 17 godina, tačnije od 1993-2010 dakle otprilike polažući jedan ispit godišnje pošto su studije uključivale ukupno 19 predmeta od kojih je uslov za upis druge godine bio bizarni predmet Uvod u teoriju društva a na samom Odeljenju ostao je jedino zapamćen po dilovanju opreme za arheološka iskopavanja a bilo bi jako zanimljivo kada bi se napokon mogla proveriti i informacija da je gosn. Birclin svojedobno izvesno vreme proveo i na službenom putu!

Inače tokom decenija studiranja Birclin se uglavnom baktao kao potrčko za raznorazne arheologe iz raznoraznih ustanova a ostao je i zapamćen po tome što su mu neke koleginice, verovatno u vreme kada je bio mlađi i očuvaniji tepale i nazivale ga "Miroslavčić" a na jednom terenu pre sedam godina arheolozi koji su sa njime upisali arheologiju i diplomirali magistrirali i doktorirali pitali su se hoće li Miroslavčić ikada diplomirati! Koliko je poznato njegovo jedino zaposlenje bilo je pola godine privremenog bibliotekarstva na Fakultetu a do dolaska u Pančevački muzej nije imao ni dan muzejskog staža a kamoli položen stručni ispit tako da je mrtav hladan upao u klopku koju su mu spremile Svetlana Mesicki BMW i muzejska Monika Luinski podmećući mu tekst iz koga izviru pakost diletantizam, lopovluk i zloba koji bi se komotno mogao nazvati Miroslavčićevim Jevanđeljem!

Tako je Miroslavčić ustvrdio kako je Nesiba Palibrk pokazala elementarno nepoznavanje metodologije naučnog istraživanja i rada a to zvanično tvrdi lik koji nema apsolutno nijednu bibliografsku odrednicu u uzajamnom elektronskom katalogu Narodne Biblioteke Srbije! Uglavnom, Miroslavčić se pozvao na planove rada, upravni i nadzorni odbor te gradsku skupštinu zaboravljajući pri tome da je plan rada za 2018. godinu usvojen tek polovinom ove godine a projekat je navodno počeo da se realizuje mnogo ranije i to na veoma čudan način! Naime projektom je bio predviđen terenski rad koji se sastojao iz odlazaka u Istorijski arhiv Pančevo i Biblioteku crkvene opštine pri čemu je arhiv udaljen 600 metara a Biblioteka 1. 300 metara a naravno za terenski rad bilo je previđena i isplata dnevnica a pošto je terenski rad bio veoma mukotrpan i iscrpljujući ekipe eminentnih stručnjaka u sastavu Svetlana Mesicki, Gordana Stojanov i Dimitrije Jovanov su se od napornog rada redovno opravljali u restoranu Citadela, koja se onako strateški nalazi na 200 metara od Biblioteke SPCO u Pančevu.

Inače Jovanov se takođe proslavio krađom autorstva za nekoliko svojih izložbi ali je u muzeološkom smislu napoznatiji kao sin maltene doživotnog direktora Doma Kulture Omoljica i kao brat arheologa po vokaciji konstruktor, koja je došla glave arheologu Dr Ljubomiru Bukviću sa kojim je iako 25 godina mlađa bila u vezi koja se završila njegovom smrću pri čemu zvanična verzija glasi da ga je zatekla mrtvog a nezvanična nešto sasvim drugo, a koja je onako usput nasledila i dobar deo muzejske biblioteke odnosno knjige koje Bukvić nikada nije vratio u Muzej!

A sam Dimitrije Jovanov se takođe proslavio i kao muzejski rogonja kome je ćerka muzejske krađovođe Jovana Vuković redovno nabijala rogove u Mesickinom krevetu! Inače sam Mesickin interes i proučavanje Rusa u Pančevu predstavljaju svojevrsnu nagradnju ranih radova same Mesicke zašta je veoma važna birtijska topografija najstrožeg centra Pančeva početkom devedesetih. Naime i sada se na uglu Karađorđeve i Zmaj Jovine nalazi kuća smenjenog direktora Zavoda za urnisane spomenika Nikole Vlajića u kojoj je on poodavno otvorio kafić Blu Mun koji je kasnije davao u zakup raznim zakupcima. Nešto dalje na broju 16. Zmaj Jovine ulice nalazi se nekadašnja kuća dr Erša (upravo onog koji je 1955. prodao pančevačku Sinagogu kao građevinski materijal) u čijem suterenu se najpre nalazio antikvarijat a potom nakon dolaska Unprofora u Pančevo izvesna Zrikava Zorka je specijalno za strendžere, uključujući tu i Ruse, otvorila „noćni klub" sa kulturno zabavnim programom sa striptizetama, kol gerlama travestitima pederima i lezbejkama specijalno za probranu klijentelu u koji je redovno svraćala i drugarica direktorka Mesicki BMW i to tako što bi se naprosto preselila iz Blu Muna u "noćni klub" Ostalo je zabeleženo da je Svetlana Mesicki redovno svako prepodne od jutra sedela i cirkala najpre u Blu Munu a kasnije kod drugih zakupaca a upravo iz tog perioda potiče urbana legenda o najboljoj pančevačkoj pušačici svih vremena koja je godinama ordinirala u kafiću Blu Mun i kasnijim korisnicima istog prostora!

Naravno ovaj renome poslednjih godina potvrđen je i u samom Muzeju i to tako što je jedna koleginica čuvala stražu dok je Mesicka radila radnju u svojoj kancelariji a kroz zatvorena druga vrata prisutni su u drugoj kancelariji slušali direktan prenos pušačkih aktivnosti u Mesickinoj kancelariji. Naravno to nije bilo sve jer je pre par dana jedan pančevački taksista obećao da će doneti popis svih gradskih funkcionera kojima je Mesicka gulila bananu! Inače, u Zmaj Jovinoj 18. nalazi se skromna kuća porodice Stojanov u kojoj je nekakva snaja i Gordana Đurađević Stojanov i samo je pitanje gde su se njih dve upoznale i počele poslovno tehničku saradnju, da li možda u bizarnoj birtiji „Dukat" kraj pančevačke pekare u kojoj je Gordana Đurađević radila kao animator a Svetlana Mesicki bila redovna gošća odakle su je često iznosili mumificiranu. Inače Mesicka je pokazala i veliku ličnu vezanost za stari kraj što je došlo do izražaja kada joj je njen bivši muž kako bi spasao živu glavu, kupio stan u Karađorđevoj 15, sa direktnim pogledom na Blu Mun! Stoga, imajući u vidu sva ova kapitalna pregnuća Mesicke ni najmanje ne čudi što se upravo ona bavi proučavanjem zaostavštine ruskih izbeglica u Pančevu pri čemu će se izložbom obeležiti 180 godina od uspostavljanja bilateralnih odnosa Rusije i Srbije čime će se sagledati istorijsko-umetnički kontekst kroz interdisciplinarni pristup a o toj interdisciplinarnosti ona sama je svakako najupućenija!

Inače upravo u vreme pisanja ovog teksta objavljena je vest kako će Vlade Srbije i Vojvodine podržati celokupan projekat sanacije i rekonstrukcije Narodnog muzeja u Pančevu Inače za izradu trećeg po redu projekta rekonstrukcije zgrade Narodnog muzeja u Pančevu još 2014. iz gradskog budžeta izdvojeno je 10 miliona dinara, a bitno je reći da prethodni projekat iz 2012, koji je takođe plaćen iz budžeta nije bio dobar samo zato jer Mesicka nije uvukla svoje ljude u izradu projektnog zadatka ali je ovaj put u tome učestvovala njena kuma i članica upravnog odbora Duška Mrvoš kao i smenjeni direktor Zavoda za urnisanje spomenika kulture Miodrag Mladenović alias Mića Mućkara!

Uglavnom, pokazalo se da je projekat koji apsolutno ništa ne valja zapravo spisak sumanutih želja Mesicke koja je pokrala pojedine delove projekta Zorana Jakovljevića iz 1981 što ni najmanje ne čudi jer Duška Mrvoš takođe ima zanimljiv pedigre I staž vezan za službeni put, a to upravo sa ženom Miće Mućkare, Aleksandrom Mladenović, sestrom ex gradonačelnice Vesne Martinović, koje su pre deset godina zajedno uhapšene vezano za aferu "tehnički prijem" kada je uhapšeno sedam osoba zbog sumnje da su prekoračile ovlašćenja i odobrile izgradnju stambenih objekata u Pančevu investitorima Saši Petroviću, Marku Petroviću i Predragu Nikoliću, pri čemu su investitori pribavili novčanu korist od preko 200.000 evra. Inače za Dušku Mrvoš se vezuje još jedna krađa autorskih prava ovaj put vezana za apsolutni, ultimativni, krunski i kapitalni zločin demokratske vrhuške odnosno uništenje Starog Pančeva rekonstrukcijom. Na stranu što je u prvoj fazi, opet pred izbore u proleće 2012. godine bačeno pola miliona evra da bi se realizovao koncepcijski nedorečen, konfuzan, gotovo protivrečan u određivanju namene prostora, projekat Duške Mrvoš, kojim je nesuđeni pančevački Kosančićev venac pretvori u parking-plac ukrašen kljovama od svetiljki i džak klupama pri čemu je evidentna razlika izražena u novčanim jedinicama, između pojmova „vredi", „košta" i „plaćeno je" a sve to je nastalo tako što je Duška Mrvoš doslovce pokrala daleko kvalitetniji projekat Marije Radovanović!

Vezano za Muzej, još 2012. godine bilo je obezbeđeno 160 miliona dinara za tadašnji projekat rekonstrukcije Muzeja što je sprečeno preko žutog preduzeća koje je naredne 2103 godine organizovalo puč i dovelu Mesicku za VD direktora da bi odmah potom izašla procena da bi po novom projektu rekonstrukcija Narodnog muzeja u Pančevu koštala najmanje 257 miliona dinara što bi opet trajalo narednih nekoliko godina i to po godinama 55 miliona za 2015. i po 101 milion dinara za 2016. i 2017. godinu.

Naravno da od svega nije bilo ništa, ali na žalost nikome na pamet nije palo da nakon smene Mesicke pregleda projekat, konsultuje muzeologe sa više strana kako bi se uopšte videla upotrebljivost projekta i što je još važnije da li on uopšte rešava akutne nedostatke radnih prostorija i depoa! Za razliku od projekta rekonstrukcije iz 2012. godine koji je rađen uz saradnju kustosa sada su svi zaposleni potpuno bili isključeni iz bilo kakvog rada na idejnom projektu već je projekat rezultat samovoljnog rada buduće bivše direktorke i njenih kućnih ljubimaca što je rezultiralo neupotrebljivim projektom koji ne rešava pri tome nijedan od gorućih problema! U poređenju sa ovim projektom legendarni Prokrust izgleda kao volonter Crvenog krsta!

Za neupućene, u grčkim mitovima, na zlom glasu je ostao izvesni gostioničar Prokrust i njegova još zloglasnija postelja u koju je smeštao svoje goste. Ako bi gost bio duži od "postelje", odsekao bi mu noge da ga prilagodi postelji, a ako je pak bio kraći od postelje, rastezao bi ga da bi se, opet, dužine poklopile. Uglavnom Mesickina muzeološka Prokrustova postelja po svojoj agresivnosti, stupidnosti i diletantizmu dostojna je ne jednog Prokrusta već njih nekoliko. Uopšte ne povećava izložbeni prostor, već se naprosto smanjuje, baš kao i površina depoa, ali se zato nemilice arči prostor na budalaštine poput apartmana za goste muzeja, čitavo jedno krilo prizemlja pretvara se u ugostiteljski centar sa biletarnicom, kafeterijom, saloonom, prodavnicom iz kojih bi se svi gosti selili na neometano cirkanje u biblioteci koja sada postaje sastavni deo ugostiteljskog kompleksa Muzeja.

Proizilazi da bi usred biblioteke, koja je u svakom normalnom muzeju zatvorenog tipa i namenjena isključivo stručnjacima i studentima, posetioci mogli da, nakon par čašica u muzejskoj birtiji navrate da oddžonjaju i popiju par kafa da se istrezne, a onako usput da se kulturno uzdignu čitajući remek dela etno-antropologije poput Memoara jedne Gejše, biblioteke Erotikon, Figurae Veneris i još dobiju gratis kondome uz to pa produže u apartman!

Kada se dalje čita projektni zadatak rekonstrukcije Narodnog Muzeja Pančevo čovek se odmah zapita o kakvoj se to zgradi radi pošto je opšte poznata činjenica da nekadašnja zgrada Magistrata, osim podruma ispod manjeg dela objekta, ima još jedino prizemlje,sprat i tavan što je sasvim jasno kada se "od spolja" pogleda zgrada na koju su navikle generacije Pančevaca. Međutim, u odeljku Konferencijski sistem sala za sastanke navodi se kako je u okviru sala za sastanke na drugom, trećem i četvrtom spratu neophodno predvideti odgovarajući konferencijski sistem iz čega proizilazi ili da će zgrada biti nadzidana za još tri sprata ili da će se dodatne etaže dobiti pregrađivanjem po horizontali!

Inače vlažni i memljivi prostori podruma se po ovom rešenju pretvaraju u izložbene prostore, naravno tu je još jedna birtija u podrumu a u izložbenim prostorima levog krila pravi se muzejski pedofilni centar, odnosno specijalan prostor za održavanje radionica i dečje dilkarnice! Veliki izložbeni prostor u desnom krilu pretvara se u biblioteku a namesto biblioteke pravi se prijemni depo. Na samom kraju desnog krila, kako se kaže u projektnom zadatku, poslovni apartman za gostujuće arheologe i konzervatore. Gašenje požara predviđeno je u trafostanici, depoima, server sali, muzejskoj dokumentaciji, na mestima gde su stare i retke knjige, restauracija ramova i restauracija bojenih slojeva ali se navodi da gašenja požara neće biti u prostorima stalne postavke i drugim izložbenim prostorima. Doduše, malo kasnije se ispravlja jer se spominje sprinkler instalacija (sistem raspršivača) koja treba da pokriva sve druge prostore u kojima se požar može gasiti vodom iz čega proizilazi da direktorka "BMW" Ceca ili izuzetno voli vodu, ili, što je mnogo verovatnije, mnogo voli mokre slike i druge muzejske predmete, poput, recimo, narodnih nošnji i ostalog tekstila!

Isti postupak gašenja vodom sigurno bi umnogome doprineo dobrom vlaženju i raspadu glinenih posuda izloženih u arheološkom delu stalne postavke, a obilno polivanje vodom izuzetno bi potpomogao ubrzanu koroziju svih metalnih predmeta, a pošto se oni uglavnom štite premazom epoksidne smole Paraloid B 72, nakon polivanja metalni predmeti bi svi dobili ujednačenu belu boju pošto premaz Paraloida nakon vlaženja potpuno pobeli a u prethodno stanje se vraća dejstvom para acetona koje bi na prvu iskru, usled zasićene atmosfere, spektakularno eksplodirale i sve bi krenulo iznova.

Naravno postavljanje sprinklera u Svečanoj Sali zahtevalo bi i štemovanje slikane dekoracije na čiju delimičnu restauraciju je potrošeno skoro tri miliona dinara. Osim toga u pojedinim prostorima predviđeno je i gašenje požara vazduhom što će tek biti jako zabavno pošto se u vazduhu nalazi preko 20% kiseonika koji izuzetno potpomaže plamen i sagorevanje, tako da, osim na Prokrusta, ovaj projekat uveliko podseća i na izvesnog Herostrata koji je 356. godine zapalio svetsko čudo artemizion u Efesu samo kako bi se proslavio. A, Ovde su uloge Herostrata i Prokrusta zajedno preuzeli Mesicka, Mrvoška i Mućkara!

Inače malo je poznato da je već poodavno istekla građevinska dozvola za ovaj i ovakav skaredni projekat i to zahvaljujući činjenici da nikada nije izvedena njegova podela po etapama kako bi se omogućilo sukcesicno finansiranje pojedinih etapa realizacije. Osim toga nakon gašenja Direkcije za izgradnju Pančeva, danas izgleda niko pojma nema ni gde se zapravo nalazi sam projekat, a pogotovu već pomenuta Duška Mrvoš koja pojma nema šta je zapravo primila prilikom primopredaje dokumentacije iz Direkcije a gradska uprava svesna stanja u Muzeju pokušava da obezbedi sredstva, samo je pitanje za koga, pošto je Muzej skup lenčuga zlobnika i štetočina! Uglavnom svojevremeno je drugarica direktorka Mesicka koritila dvogodišnje neplaćeno odsustvo kao član porodice radnika u diplomatskoj službi pri čemu nikada nije razjašnjeno kakve veze sa diplomatijom ima profesionalno igranje rukometa u Sloveniji i Španiji, što njoj ni najmanje nije zasmetalo da ustvrdi kako je ona predstavljala državu.

Kako saznajemo pre neki dan drugarica direktorka je boravila u Budimpešti u nekakvoj manifestaciji koju su podržala raznorazna ministarstva iz Beograda. Ako se zna sličnost Svetlane Mesicki sa Krležinom Barunicom Kasteli - naime obe su redom šarmirale veliki broj gospode, kako to Krleža kaže, kada bi se na jednom mjestu skupila sva gospoda koju je Barunica šarmirala, ne bi mogli da stanu u ovu sobu a u slučaju Mesicke stručnjakinje za sportiste sa dobrim džepom, verovatno na Marakanu, opravdano se postavlja pitanje koga je ona i na kom nivou šarmirala. U svakom slučaju zaključak je jasan: jebeš državu koja je spala na to da je predstavlja BMW Svetlana, jer ako su joj ovakve prve violine, kakve su joj tek onda trube?

A 1. Slučaj pančevačke Monike Luinski

Monika Luinski, američka aktivistkinja tv ličnost dizajnerka i eks radnica Bele Kuće najviše je poznata po tzv slučaju „neogovarajućeg odnosa" sa ex predsednikom Klintonom. U slučaju pančevačkog muzeja postoji pedesetogodišnja tradicija „neodgovarajućih odnosa" između raznih članova kolektiva uglavnom zahvaljujući aktivnosti izvesne seksualne predatorke, a posledni takav slučaj , zapravo čak da u kratkom vremenu vezani su za nepostojećeg vd direktora Miroslavčića - Birclina i nepostojeću pravnicu Ivanu Bubnjević koji su u dva maha uhvaćeni u vrlo zanimljivim situacijama, recimo kada je retardirana radnica sa portirnice dovela stranke i otvorila vrata dirtektorove kancelarije u kojoj su imali šta i da vide, mada doduše stvari nisu došle ni izbliza do podslučaja plave haljine!