Veterani

Ko vuče za nos one koji su krvarili za otadžbinu?

Sve će to Ana pozlatiti

Zaista u Srbiji, veterani, ratni vojni invalidi i članovi porodica palih boraca ne mogu očekivati zasluženi mir i spokoj, život kakav zaslužuju oni koji su za tu državu ginuli ili gubili delove tela. Kad god smo pomislili da se ništa loše po nas više ne može desiti desi se neki nepredviđeni sled događaja koji započne deklarativno iz najbolje namere ali se po pravilu uvek završi na našu štetu. Ono što uglavnom prati ovakve situacije je da je ta šteta trajna i uglavnom se odnosi na smanjenje primanja, tvrdi Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana

Željko Vasiljević

Takva je situacija sa najnovijim događajima i aktivnostima oko donošenja novog zakona o pravima veterana, ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca. Polazna pretpostavka je zadržavanje svih prava koja ova populacija trenutno ima i ako postoji mogućnost njihovog unapređenja. Kroz brojne razgovore i sastanke radne grupe za izradu zakona uvek se rasprava vodi oko pukog zadržavanja dostignutog nivoa prava jer svaki zakonopisac ima neodoljivu želju da se dokaže time što će nas uskratiti za neko pravo i imamo utisak time se dodvoravati svojim predpostavljenima.

Ako je iskrena želja da se ništa ne smanjuje, a želja da se nešto unapredi ne postoji ni u naznakama, najbolje bi bilo da vlasti ništa ne diraju, ništa ne popravljaju i ostave stanje onakvim kako traje veće decenijama jer su svim svojim aktivnostima pod izgovorom unapređenja ovaj sistem rasturili u paramparčad i godine i decenije će proći da se on dovede bar na nivo na kojem je bio pre dolaska ove vlasti. Tim ljudi koji radi na novom zakonu je, da ne budem mnogo oštar, nesposoban da donese bilo šta bolje, takođe je i nestručan a bojim se da se iza lažnih reči krije očigledna želja da nam se sadašnji nivo prava značajno umanji.

U borbi za očuvanje prava koja smo stekli krvavom borbom, brojnim protestima i štrajkovima pa često i štrajkovima glađu, ponovo smo bili prinuđeni da organizujemo protest kako bi ukazali na nedopustiv odnos prema nama. Na žalost pregovori sa predstavnicima ministarstva rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike, nisu doveli do zadovoljavajućih rezultata i pokazala su spremnost pojedinaca iz ministarstva da primene sva sredstva u borbi protiv nas koji se takvom politikom i takvim odnosom ne mirimo a u isto vreme smo spremni da svojim argumentima i javno branimo svoje stavove.

Ova bitka se od strane ministarstva često, možda čak i prečesto vodi nezakonitim sredstvima, a o moralnosti takvih postupaka nećemo ni da govorimo, jer sa moralom i sa državnim interesima ta bitka nema nikakve veze. Ono što je karakteristično za ove pregovore je da što ih duže vodimo, što više ulazimo u detalje ne funkcionisanja sistema, suočavamo se sa većim dokazima o nesposobnosti ovlašćenih lica, sa rasprostranjenom korupcijom i nepotizmom neslućenih razmera. Takođe razobličavamo suštinu spora da su im argumenti za takvo delovanje jadni, slabi ili često u potpunosti izostaju.

Od 1997. godine kada sam počeo da se susrećem sa ovim problemima i kada sam odabran da učestvujem u radnim grupama za donošenje novih propisa, nameće mi se neverovatan zaključak da je svaka sledeća vlast bila nestručnija, nedobronamernija, sa manjkom dobrih ideja i sve manje spremna da sasluša i uvaži prave argumente. Na našu žalost mišljenja smo da su došla najteža vremena i da su naša prava najotvorenije ugrožena ali i da smo mi toliko umorni od dugotrajne borbe da se polako prepuštamo sudbini koju su nam, moram sa strahom reći, izgleda naši neprijatelji, namenili.

Kao dugogodišnji borci za odbranu i očuvanje prava i ovaj put smo regovali i organizovali protest 18.04.2019. godine u pokušaju da očuvamo stečeni nivo prava i stečeni nivo materijalne zaštite.

Pre donošenja odluke o protestu smo pokušali brojnim dopisima i apelima da skrenemo pažnju na neprihvatljivu aktivnost oko naših prava ali bez realnog uspeha. Istina je da smo održali veći broj sastanaka sa više ili manje relevantnim sagovornicima ali niko od njih nije iskazao neko značajnije razumevanje.

Dva dana pre zakazanog protesta smo razgovarali i sa ministrom Zoranom Đorđevićem na kojem smo doživeli topao prijem, ljubaznost i korektnu konverzaciju, ali suštinski razgovor bez razumevanja i bez želje da se uvaže bilo kakvi argumenti druge strane to jes nas predstavnika naše populacije. S obzirom da je to bio i zaključak sastanka i da smo najavili nastavak protesta odmah su počeli pozivi i zakazivanje sastanka sa premijerkom Anom Brnabić. Prihvatili smo sastanak bez neke velike nade u uspeh, ali iz poštovanja prema sopstvenoj državi i funkciji premijera koja je ključna za rešavanje naših problema. Ono što nas je posebno iznenadilo a pomalo i razočaralo je pokušaj pojedinaca iz ministarstva da mešetari tim razgovorima i da nas koji smo u protestu na tim razgovorima dovede u podređen položaj. Ne znamo da li je to ideja ministra Zorana Đorđevića ili njegovog savetnika Saše Dujovića ali čija god da je nedostojna ljudi koji obavljaju bilo kakvu funkciju u državi i jadna nam je država i mi u njoj ako takvi odlučuju na našim životima a nažalost odlučuju.

Pokušali su da nam na pregovore ubace neke od svojih poslušnika, koje inače finansiraju ili na neki drugi način drže na "kratkom lancu" koji bi na tom sastanku iznosili stavove suprotne našim. Svesni prevare koju nam spremaju odbili smo takav razgovor sa premijerkom i ubrzo je stigla nova ponuda da se razgovor sa Anom Brnabić obavi u 9 časova ujutru na dan protesta. Ovu ponudu smo prihvatili i pojavili se u zakazano vreme u zgradi vlade Republike Srbije i gle iznenađenja pred vratima su već bili oni koji su planirani da dezavuišu naše napore i pomognu vladi i ministarstvu u razgovorima sa nama.

Ponovo smo odbili razgovor pod tim nametnutim uslovima i sa nepoželjnim sagovornicima i zapretili izlaskom sa satanka. Posle spoznaje da smo odlučni i istrajni u svojoj nameri sastanak sa premijerkom je održan u planiranom formatu, sa naše strane Mile Milošević i Željko Vasiljević, a sa strane vlade Ana Brnabić, Zoran Đorđević i šefovi kabineta Popović i Kojić kao i svetnik ministra Saša Dujović.

Sastanak je protekao u korektnom razgovoru sem u pojedinim momentima kada se radilo o ukidanju nekih prava ili njihovom smanjenju protiv čega smo bili izričiti. Kao korektni ljudi moramo priznati da je Ana Brnabić bila vrlo raspoložena da čuje naše predloge i nije skrivala iznenađenje na iznete informacije o teškom položaju naših članova uz konstataciju da je pogrešno informisana i da nije znala težinu situacije. Takođe se otvoreno suprostavila ministru Đorđeviću, oko nekih rešenja u zakonu koje smo mi predložili a ministarstvo nije prihvatilo.

Osnovni zaključci sa ovog sastanka su da će se premijerka uključiti u rešavanje nekih problema i da će ona kordinirati aktivnosti između ministarstava kod multidisciplanarnih zahteva kao što su lečenje veterana i ratnih vojnih invalida ali će i pratiti događanja oko zakona. Odmah je donet plan javnih rasprava ali i dogovor oko sastanka za 15 dana da sumiramo postignute rezultate i donesemo odluku o nastavku protesta koji smo samo odložili do sledećeg viđenja. Odmah da napomenem da poučeni predhodnim iskustvima, nastavljamo organizaciju protesta ovog puta pod šatorima ispred Predsedništva Srbije odnosno kabinetom predsednika Aleksandra Vučića. Nadamo se da naš gest dobre volje i pružanja šanse pregovorima i Ani Brnabić da uradi što je obećala, ne smatraju slabošću i da pomisle da smo odustali od protesta.

Jedan od razloga za protest je usklađivanje invalidnina sa zakonom koji je važio u toku 2018. godine i različitih podataka koje je objavljivao Republički zavod za statistiku. S obzirom da nismo mogli da dobijemo odgovore na tom sastanku dogovoren je sastanak sa direktorom zavoda Miladinom Kovačevićem i on je održan sedam dana kasnije. Na tom sastanku su prisustvovali ministar Zoran Đorđević, pomoćnik ministra Zoran Milošević, direktor Miladin Kovačević i njegova saradnica Vesna Pantelić. Tada smo saznali bolnu činjenicu da se za isti mesec a za nas ključni decembar 2017. godine iskazuju dva podatka o prosečnom ličnom dohodku ili plati. Po starom obračunu prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je 54.344,00 dinara a po novom načinu obračuna 48.743,00 dinara, što znači da je po novom obračunu prosečna neto zarada manja za 10,3% a to znači da je samo ovom statističkom merom naša primanja umanjena za 10,3% u osnovi. Inače da podsetimo naše članove ali i sve građane da nam je sličnom operacijom 2010. godine osnovica već smanjena za oko 6,5%.

S obzirom da je ova promena, na našu štetu i prilika za novi dogovor sa vladom ovu temu ćemo predložiti za novi sastanak sa Anom Brnabić, jer ako vlada insistira na novom načinu obračuna i usklađivanjem invalidnina jednom godišnje, insistiraćemo na dogovoru oko osnovice kojom bi bar deo učinjene nam štete bio nadoknađen jer ne možemo prihvatiti da se samo nama na ovaj način umanje primanja i to za značajan iznos.

Očekujemo da se novi sastanak sa Anom Brnabić održi u dogovorenom roku i daćemo dobiti zadovoljavajuće odgovore na postavljena pitanja i da ćemo biti zadovoljni dogovorima sa nadležnim ministarstvima koji bi trebalo da reše od nekih ključnih problema.

Prvo obećanje je ispunjeno, a to je da je vlada donela plan javne rasprave o novom zakonu a naša saznanja idu u pravcu novih manipulacija sa tekstom tog zakona jer konačnu verziju tog teksta nismo sigurni da imamo. Ako se ministarstvo usudi da načini još jednu od brojnih prevara nas koji smo učestvovali ili samo statirali u kreiranju teksta zakona, znaćemo da dogovora neće biti ili da on neće biti prihvatlji za nas i bićemo prinuđeni na realizaciju druge faze protesta a to je štrajk u šatorima ispred predsedništva u Pionirskom parku.

Na žalost naša situacija nam ne dozvoljava da od protesta odustanemo jer se oko nas nadvija plašt bede i siromaštva dok Srbija napreduje krupnim koracima bar prema rečima predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić. Neće biti da u bogatoj Srbiji samo veterani i ratni vojni invalidi treba da pate i da se odriču svega jer ako je za spas Srbije i srpskog naroda mi smo dali preveliki doprinos.